недеља, 08. мај 2016.

Rewatching "The Borgias": Sezona 3, epizoda 1

komentariše: Isidora Đolović


The Face of Death

Kao što i promotivne fotografije pokazuju, u trećoj sezoni je „spala knjiga na tri slova“. Nakon prve, kao uvođenja u priču, pa druge - koja je sa dramskog stanovišta bila najzahtevnija, ulazimo u fazu koja sa sobom nosi kako prednosti, tako i nazadovanja - a što je vidljivo već iz prve epizode. Čekaju nas još veća vizuelna raskoš, uzbudljivi siže, još dinamičniji i napetiji zapleti - ali i skretanje u situacije na granici neverovatnog, previše skokoviti obrti u karakterima i očigledna, pomalo forsirana tenzija (koja više ne proizilazi prirodno, iz odnosa likova i situacija u koje su postavljeni, nego se opravdava elementima bližim melodrami, trileru, pa čak i fantastici).

Kao i uvek, najavna špica je izmenjena i otkriva nam da će Čezare konačno dobiti (krvavo otkupljeno) svoje mesto pred vojskom, snalaziti se tu „kao riba u vodi“ - a izgledati „k'o milion dolara“.
Na simboličkom planu, „tamna strana“ na koju su uveliko zagazila Bordžijina deca, sugerisana je njihovim izgledom (Lukrecijina sve tamnija kosa, Čezarova neobuzdana „griva“, vicious izrazi lica, čak i ova zmijica plus pehar na najavnom plakatu), a sve to kao da poručuje: „Bordžijama je prekipelo i više se nije šaliti sa njima“. Jasno je i to da Džordan ovoga puta definitivno koristi sve one legendarne i stereotipne (većinom neistinite) glasine koje se vezuju za našu omiljenu rimsku porodicu. Pa, da vidimo kuda sve to vodi…

Prva epizoda završne sezone nadovezuje se na jedno od najboljih finala u ovom žanru, a papina borba za život i prilagođavanje porodice novonastalom rasulu i riziku zauzima i ostatak priče. Nekim neobičnim zaokretom sudbine, kao da se sve vratilo na početak, jer su Bordžije ponovo (baš kao i neposredno nakon Rodrigovog izbora za papu) „sami protiv svih“ i primorani da više nego neizvestan položaj čuvaju svim silama. Otuda je početak trećeg čina od prvog do poslednjeg minuta u znaku strepnje, jurnjave, panike - u grču i trepetu.

Dakle, ostavili smo protagoniste uspaničene zbog Rodrigovog naglog pada, kao posledice trovanja. Prva i osnovna briga jeste pokušaj da se učini bilo šta, iako mu usled dobro poznatog dejstva kantarele (a Čezare odmah identifikuje otrov, budući da se njime često služio), niko ne daje velike šanse. Čak, kardinali uveliko počinju da „ćućore“ o budućim izborima, mogućem nasledniku na Stolici sv. Petra i privilegijama koje bi im mogle biti vraćene tom prilikom. Čezare, mada više nego očigledno potresen očevom životnom ugroženošću, nekako nalazi dovoljno snage da pokrene momentalnu akciju.
Najpre Mikeleto Holms, u ćeliji pokojnog kušača Antonela, (nerealno) brzo pronalazi dokaze o trovačkoj aferi. Potom, u prvom naletu besa, ubojiti dvojac (Čez i njegov riđokosi asistent) upada u dominikanski manastir i vrši pokolj, prethodno saznavši ko stoji iza pokušaja atentata (papentata!) i gde se sve vreme krio.

Ništa manje preduzimljiva nije ni Lukrecija, koja takođe - za čudo i na još manje motivisan način- iznebuha pokazuje poznavanje (protiv)otrova. Doduše, kako kaže, ono je isključivo teorijsko - „Čitala sam nešto malo o tome…“ Sad se brzo setite scene od pre dve epizode, kada izvedena iz takta Huanovim ponašanjem, upita Čezara da joj „priča o otrovu“. Brzo učenje, kurs toksikologije - napredni nivo?! Elem, očitavši bukvicu dvorskom lekaru i alhemičaru, brzinski spravlja sredstvo koje bi trebalo da papu barem pokuša vratiti u život. Pritom se vrlo drsko „brecnula“ na okupljene (“Ovo je medicina! Na posao!”), što je čak i za „probuđenu ženu“ previše - još jedan novi momenat. Ostaje da se čeka.
Vanoca se moli, prvi put od početka serije (dakle, njena religija je takođe jedino PORODICA), ali, ne izmiče joj nežno opraštanje Lukrecije od verenika Alfonsa. Mladi vojvoda od Bišelje i princ od Salerna je zaista uleteo u haotično okruženje - za svega par dana boravka u Vatikanu, jedan od šuraka je ubijen, a tast otrovan (Za preciziranje ovih rodbinskih naziva sam morala da se obratim rečniku! Još jedna „čar“ srpskog jezika; mislim da nikada neću naučiti da razaberem). Osim toga, on je vrlo tolerantan ženik, s obzirom da mu nimalo ne smeta to što je mlada već „načeta“ - a prisustvo malog Đovanija u sobi i Vanocina nedvosmislena izjava o „njegovom dedi kome nije dobro“, jasno svedoče o tome.
Dok Rodrigo lebdi između života i smrti, oko njega kardinali već bez zazora žagore o predstojećem ishodu (setite se samo prve epizode i scene oko Inoćentijeve postelje), naglašavajući potrebu za sledećim Svetim ocem koji bi bio Italijan iz Rima, po mogućstvu pripadnik neke od starih, uglednih gradskih porodica. Krug se ponovo okreće, španski „uljezi“ su na udaru, a samo njihovo prisustvo- uvreda i drskost. Sveže obrijani Dela Rovere se, potpuno uveren u uspeh svog poduhvata, trijumfalno pojavljuje u svojoj, privremeno odbačenoj, crvenoj odori. Počinje da lobira za svoj račun, pošto je, štaviše, mislio da je papa već mrtav! 
No, da je ušetao pravo u čeljusti lava, „mečki na rupu“ ili kako vam već drago, postaje jasno kada stigne Čezare i samo se Vanoca ispreči između sinovljevog noža i odmetnutog kardinala. Ovo evocira, u seriji neiskorišćene, istorijske glasine o vezi Dela Roverea sa lepom kurtizanom, pre Rodriga. Čak se sumnjalo i da je možda on pravi Čezarov otac. 
A kada se Rodrigo iznenada „digne iz mrtvih“, bled i krvav kao da se bukvalno iskobeljao iz Sabirnog centra, zabezeknuti kardinali to tumače kao znak od Boga. Da li im je kardinal Bordžija ipak suđen, posebno će DR imati vremena da razmisli, u zatvorskoj ćeliji. Hiperaktivan, na krilima ahilejevskog gneva i konačne slobode (kožne pantalone i „vetar u kosi“), Čezare štedro rasipa agresiju i pobedonosno saopštava DR-u kako je Savonarolina sudbina bila dečja pesmica, u odnosu na ono što njemu sleduje.
Vanoca je, ipak, dovoljno razborita da upozori sina kako bi, ipak, bilo mnogo pametnije da „prikoči“ - jer, DR im svakako nije jedini zakleti neprijatelj. Bez Rodriga, njihovi životi vise o koncu, pošto ne samo da ih Vatikanci ne vole, već su tu i spoljni rivali. I bila je u pravu, mother knows best. Dok je u Rimu na snazi vanredno stanje, Sforce pripremaju (od ranije planiran ili se vesti o papinoj krizi brzo šire?) masakr u Vanocinoj kući i zatiranje loze Bordžija. Kao najbliži papi, Askanio će se ovoga puta naći u neugodnoj poziciji da bira između familije i službe, vernosti Milanu ili Rimu. Poseta iritantnog Katerininog špijuna, Rufija (Thure Lindhart), donosi mu ultimatum.
Nakon što je „živnuo“, potreseni Rodrigo govori Vanoci, Lukreciji i Čezaru - okupljenima oko postelje, o viziji koja ga je opsedala „sa one strane“. Našavši se pred licem smrti, otkriva prazninu i poljuljanost svoje vere. Čezarova je odavno nepostojeća. Istovremeno, do svesti su mu dopirali glasovi kardinala i ne može da veruje (a sad JA ne mogu da poverujem u papinu zabludu/autističnost) koliko je omrznut na Apeninima i koliko mu nebo, po svoj prilici, više nije toliko naklonjeno.

Đulija je, nedugo pošto je u „nemoj“ uvodnoj sceni vidimo kako u opštoj užurbanosti rasprema sto (gde će položiti papu), jednostavno negde iščezla. Baš tako će i Čezare, onog trenutka kada Rodrigo bude pitao za voljenog Huana, a bivši se kardinal sa nadurenim izrazom lica udalji iz sobe….Papa očito još uvek nije spreman za oproštaj (i zato aman, Čez, odustani već jednom!), ali obustaviće istragu o Huanovom ubistvu i zataškati strašnu istinu- da je počinilac osoba iz same porodice. Za duševni mir će, avaj, Čezare sam morati da se snađe.

Konstataciju da se „za jedan dan i noć“ sve obrnulo naglavačke, delim u potpunosti! Čak ćemo videti Mikeleta sa malim Đovanijem u naručju - i to dva puta!
Nadam se da nije neumesno primetiti kako je i Askanio Sforca, ispod crvene kapice, „očupavio“. (Nova frizerka, svaka čast!) Čuvši da je papa preživeo, on familiji šalje signal za obustavljanje planirane akcije. Rufio je, međutim, izričit - "nema sile da nas sad spreči, nego uzimaj i sam učešće". Jednostavno, na njemu je da upotrebi bodež skriven u raspeću, čim se nađe nasamo sa papom. Da ubije usnulog Rodriga, ionako očito kolebljivog i nesigurnog Sforcu sprečiće Cesare ex machina. Verovatno i to protumačivši kao nebeski znak, zamalo-izdajnik sve priznaje, jer, ipak je on „na strani Vatikana“. I delotvorno je, zaista, ovo mu je popravilo utisak čak i kod mene.
Brzinom metka, Čezare odlazi u majčinu kuću, ne bi li na vreme sprečio zaveru Spajdermena (koji, mada je vila iznutra obezbeđena rimskom gardom, ulaze kroz prozor klozeta i vešernice). Da nije vernog Mikeleta, bilo bi mu znatno teže - ali, on prethodno sve raskrinkava (još kada se u „And now, my watch begins“ stilu pozicionirao pred papinom ložnicom, znalo se da nema te urote kojoj će ostati dužan!). Znamo iz iskustva da se mlada sluškinja koja Mikiju dopadne šaka, neće dobro provesti (videti 2. epizodu prve sezone), iako on u svoje pretnje obavezno unese nešto bizarno erotično.
U sjajnom akcionom segmentu, Čez i Miki se probijaju do skrovišta Vanoce i Lukrecije, koje su na svoj način u pripravnosti (e, da su Aleksandar i Draga imali ovu dvojicu u blizini dok su se krili u onom ormaru, ne bi bio kraj dinastije Obrenović!). Potamanili su Milaneze kao bubašvabe. Lu odmah uvaljuje plaćeniku dete u (sveže okrvavljene) ruke - i, gle čuda, rasplakani Đovani se odmah smirio, a i na džindžerovom licu videsmo nešto nalik razneženosti! Biće da je Mikeleto zaista bolja dadilja od ubijene.

U međuvremenu, DR beži zahvaljujući kardinalima istomišljenicima. Oni ga podržavaju bez obzira na ishod, pa koriste nastali metež da ga prokrijumčare na kolima sa leševima. Još jedan Walking dead momenat jeste njegovo ranojutarnje uspravljanje na kolima. Kamera zumira „na nešto rešeno“ lice, dok se udaljava preko seoskog groblja.
Jutro posle beskrajne noći, donosi Rodrigu spoznaju da je porodica ugroženija nego ikad, kao i to da najveća opasnost preti od strane - Katerine Sforce. Sledi prelet do Ketinog „kabineta“, čiji mi se ambijent veoma dopao, sa sve sokolom i kapicom. Od Rufija obaveštena o fijasku, donosi odluku da okupi nezadovoljno plemstvo i formira alijansu protiv pape. Hoće li joj se putevi ukrstiti sa upravo odbeglim DR?
U završnoj sceni, još jednom je primenjena dramatična tehnika krupnog kadriranja lica „negativca“, tek da budemo sto posto sigurni ko nešto „muti“. U ovom slučaju, to je Katerina pod kapuljačom. Pomalo providno, ali efektno - i kao da se malo uzajamno hvataju beleške sa „Game of Thrones“? 
Kako god bilo, ovaj početak je proizveo Katerinu u glavnu kraljicu-zlicu, Mikeleta u uspešnu bebisiterku, a Lukreciju u hemičara i trovačicu. Čezare je zgodniji nego ikada; ubedljiv u, na momente ipak preteranom, osvetničkom gnevu; oslobođen na nožu. Nepodnošljiva lakoća ubijanja je to - kad smakneš brata, dalje samo „klizi“!

Ne treba zaboraviti ni fantastičnu muziku, koja više nego ranije doprinosi dramatičnosti. 
Nastavak- zna se, nedeljom.


4 коментара:

  1. Maestralno! Toliko toga si povezala, spojila! Svaka čast!
    Lični pečat u vidu asocijacija i duhovitih opaski mi se mnogo dopadaju.
    Podsete me malčice na moje recenzije svake zasebne epizode.
    Tipa: "Pola pije, pola Šarcu daje."😄

    Iznova me fascinira svaki tekst..
    Slatko se ismejah: kada smakneš brata, dalje samo "klizi" 😄

    Hvala na divnom tekstu. 💋
    Sada odoh gledati epizodu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo ti hvala.:)
      Meni ovo stvarno znači, što se još nekome dopadaju prikazi, s obzirom da mnogo volim seriju i uvek me na nov način inspiriše svaka epozoda. Otuda su i kritičnost i ironija i humor, zapravo odjeci raspoloženja koje mi probudi, uz objektivnost, naravno. Ako mi polazi za rukom da to prenesem, meni je dovoljno.:)))

      Stani, ti još nisi odgledala epizodu? Au, nadam se da ti ne pokvarih doživljaj sad ;)
      Doduše. predosećala sam da nećeš izdržati da ne baciš pogled na to šta je bilo sa Rodrigom!:)))
      Kakav cliffhanger, zar ne?

      Избриши
    2. Toliki cliffhanger-i da konstanto klikćem next :D

      Privodim drugu epizodu kraju..
      Miki dadilja, umrla sam od smeha..
      Lukrecija malog bez da je okom trepnula ćušnu malog u Mikijeve okrvavljene ruke.
      P.S. Njegovo ubijanje već mrtvog, još par puta za svaki slučaj. :D
      Totalno blood thirsty..

      Sjajan prikaz, još jednom <3

      Избриши
    3. Ja neću još na drugu, idem lagano do vikenda. :)
      Uz "Game of Thrones", jedna sedmično mi je prava mera.
      A i, što reče Ivana, smorim se kad pomislim da nema više posle treće sezone i otežem namerno....da mi traju!:))))

      Hvala na čitanju, draga. :*
      P.S. Dobro me podseti, Mikijevo "za svaki slučaj" ubijanje je isto bilo hit...ni trepnuo nije.
      A naš ex-kardinal brzo hvata cake iz zanata.

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...