недеља, 10. април 2016.

Rewatching "The Borgias": Sezona 2, epizoda 7

komentariše: Isidora Đolović


The Siege at Forli

U ovoj epizodi, troje papine dece dobija priliku da se na tri različita plana dokaže i demonstrira svoje do sada stečene sposobnosti. Na stranu to što je Žofre očigledno potpuno izbrisan, kao da nije ni postojao, stariji naslednici su tu da osvetlaju obraz ili osramote porodično ime u presudnim prilikama koje su im pružene. Rodrigo se slobodno može zavaliti u stolici i „grickati“ novi egzotični poklon.
Hvalisavi vojnik: Početak donosi trijumfalni povratak dežurnog „problem child“-a iz Španije. Osim što hodnikom palate krstari na konju i okupljenima priređuje manji spektakl prilikom izlaganja čudesa koja je doneo porodici, a što sve skupa odiše poznatom bahatošću i osionošću, Huan se svim silama trudi da na oca ostavi utisak novog čoveka. Darovi su, pre svega: crni panter za Lukreciju (koja radoznalo obilazi oko kaveza, pri čemu joj mačketina očekivano „gricne“ lepu ručicu, a kap krvi na rešetkama obnavlja pritajeni razdor između brata i nje), kutija cigara za tatu (Rodrigova reakcija na turds i čitava procedura učenja da zapali to čudo neviđeno, zapravo je prilično zabavna!), te konkvistadorski zapovednik Hernando de Kabaljos (Ludoviko Sforca li je? Francuski kralj li je? Ne, ali liči! Glumac je Robert Cavanah), da potvrdi kakva je milina biti u vojvodinoj službi. Teško je ovde ignorisati, premda simpatičan, jak britanski naglasak pri Huanovom izgovoru španjolskih imena. Demonstracija pušenja izazvala je aplauz, a papa - kao đače: „Zašto bih pomirisao govno?“

Kasnije, u razgovoru nasamo, Huan nastavlja da uverljivo glumi preobraćenog, sazrelog tatinog sina, obradovavši ga vestima o brzoj produktivnosti svog iberijskog braka, „apsolutnoj odanosti“ ženi, ustručavanju od alkohola, itd. Dovoljno da mu ponosni Rodrigo poveri zadatak slamanja otpora „kučke iz Forlija“ i pregovore visokog rizika, koje Čezare nije uspeo da okonča kako dolikuje. Veliki izazov! Međutim, maska koju povratnik navlači u javnosti, spada, kao i mnogima, kada se nađe „tamo gde i kralj ide peške“. Samopromovisani uzorni muž i budući otac, očigledno je tokom dosadašnjeg ludiranja zapatio ozbiljnu polnu bolest. Metode lečenja su veoma nezgodne, bolne i, naravno, isprobavane u strogoj tajnosti.
Lukreciju nije naročito obradovao bratovljev povratak, mada je silno zabavljaju Rodrigovi nevešti pokušaji da konzumira cigaru. Opaska kako njegova nova zanimacija „i miriše i izgleda kao izmet“ zaista je suptilan način da oca „nahrani onim što se ne jede“ i iskaže negodovanje zbog upornog insistiranja na drugom braku. Jer, juniorov ženidbeni savez sada pruža ocu dodatnu priliku da je gura u sopstvenu married for the mob dužnost. Iskreno, sam poziv bilo kome da se „ugleda na Huana“ dovoljan je da iznervira! I pošto je uveliko bacila oko na mladog Rafaela Palavičinija (Tom Austen), Lukrecija prihvata da se upozna sa njegovim bratom i time ga uvrsti u uži krug mogućih kandidata. Iskoristiće sve svoje čari i lukavstvo, pa prilikom kratke pojave pred opčinjenim gostima, mesom sa tacnice hrani retku zverku (koja je, u kavezu, sada „prati svuda“), na kraju je poklonivši zbunjenom proscu i, elegantno obišavši krug oko prisutnih, napustivši dvoranu. Lu, nemaš dobar ukus! Mister Narandžaste obrve ima nešto što me baš odbija - i nije neki frajer.

Ne časeći ni časa, Lukrecija šalje signal predmetu svog interesovanja, preko lične sluškinje. Istu devojku najpre angažuje da prati svaki njegov korak, o čemu biva obaveštena u sceni oblačenja nabijenoj nekakvom čudnom „girl on girl“ tenzijom. Obratite pažnju kako joj sluškinja namešta grudi, npr. Zatim, zanosna papina kći se služi klasičnom ženskom taktikom pridobijanja muškarca: glumi da deliš njegova interesovanja! Pošto je Rafael slikar iz hobija (i tada i danas, drugi naziv za, kako sam kaže:“dokone bogataške sinove“), postaće i ona - umetnica!

Lomača taštine: Čezare je izbegao doček miljenika, zahvaljujući nezavršenom bavljenju u Firenci. Grad je gotovo opusteo, zauzet od strane Savonarolinih „vrapčića“ koji na sva zvona propovedaju odricanje od materijalnog, raskoši i blaga, a povratak čistoj vrlini. Preduslov za dostizanje rajskog morala je u askezi, a među rekvizite koji je osujećuju svrstane su, ni krive ni dužne, umetnine koje Medičiji toliko vole. Raspoređeni oko crkve, iz koje propoved odjekuje uprkos zabrani (pa Mikeleto zaključuje kako je to „najglasnija tišina koju je čuo“!), trio fantastiko (Čez, Miki i Makijaveli Niki) posmatra pripremljenu „lomaču taštine“. Sačinjena je od knjiga, muzičkih instrumenata, umetničkih slika….neprekidno raste i predstavlja zaista tužan prizor. Nikolo spašava jednu poveću knjigu skrivanjem ispod prsluka.
Savonarolina „Božija deca“ uporno kucaju na vrata, zahtevajući da se bogatiji sugrađani otarase luksuznijeg pokućstva. Makijaveli se napokon odvažio da ih razjuri i podseti nas koliko je sjajan lik! „Imam samo svoju pamet i ne želim da je se odreknem - a kao što vidiš, sa ovakvim izgledom ne mogu biti sujetan!“, odgovara na deklamaciju „Bjorna“ (Nathan O’Toole, dečak iz „Vikinga“, kao i u prošloj epizodi). Naprosto je fantastičan, a da dečaci ipak ne odu praznih ruku, iznosi im - prepariranu sovu!
Lomača je konačno spremna i čeka da plane, na firentinskom trgu. Tužno je gledati uništavanje npr. Botičelijevih slika, iz kojih god to bilo pobuda! Umetnost je pre, posle i izvan svake ideologije. Niki i Čez komentarišu kako bi ova situacija inspirisala Bokača za dopisivanje sto prve novele u „Dekameron“! Savonarola ih provocira, Makijaveliju preti paljenjem njegovih pisanija, ali susret sa Mikeletovim pogledom (onako nem, pa još uz krst na čelu!) još jednom ga je potpuno poremetio. A u Rimu se Dela Rovereovo i „Trigerovo“ ogovaranje oteglo u beskraj, dok onaj nesrećnik pije li, pije (otrov)…
Lukrecijina priča u poređenju sa dogodovštinama njene braće predstavlja pravi iskorak u neke mirnije vode. Ponovo imamo igru zavođenja uz potok - ovoga puta ne Narcisa, već Rafaela koji slika. Bajkovita scena nalikuje onoj sa plesom u šumi, iz Diznijeve „Uspavane lepotice“. Dok ističe kako čita Ovidija i Sapfo, ona citira stihove o sećanju, koji veoma lepo anticipiraju sudbinu njene porodice u istorijskom pamćenju. I dok se njena simpatija raspituje za bratovljeve šanse, Lukrecija kreira ambijent za romansu kao iz knjige. Ponovo voli, ili bar žudi za zabranjenim.
Naravno, traži da joj se ovoga puta omogući pravo izbora. Majka je podržava u želji da udovolji sebi, ali, Rodrigo je taj koji gubi strpljenje i opterećuje je floskulom „Za porodicu!“ Vanoca pokušava da joj objasni kako sklapanje braka ipak nije baš uvek poput „stočnog sajma“ i podseća papu na Alfonsa od Aragona koji se, avaj, nije odazvao pozivu. Lukrecija ostaje pri uverenju da joj predstoji dobra prodaja, pa kad je već tako, nek' ide život.

Majka (i) Hrabrost: Čitavom epizodom, s obzirom na skoncentrisanost kako akciono, tako i dramski nabitnije situacije u Forliju, pored neporecivih odličnih izvedbi ostatka glumačke postave (naročito Irons-a i Bleach-a), ipak dominiraju apsolutno ODLIČNI David Oakes i Gina McKee, kao Huan i Katerina. Pristigavši trijumfalno pred tvrđavu, praćen brojnom i dobro raspoređenom papskom armijom, Huan ne sumnja da je došlo njegovo vreme. Tokom pregovora sa Katerinom, koja mu izjahuje u susret u ful-oklopu i raspuštene kose kao Jovanka Orleanka, mlađi Bordžija se drži veoma dobro. Uspeva da ostavi utisak nepokolebljivosti i autoriteta. Uočava „pukotinu“ u Katerininom prkosnom stavu propraćenom potcenjivačkim rečima (s obzirom na neslavnu misiju prethodnog gosta iz iste porodice) - to je prisustvo dečkića Benita. Nakon što „kučka“ po ko zna koji put odbije poslušnost, u izazvanom metežu uspeva da zarobi njeno jedinče. Kasnije ga, u logoru, agresivno propituje, uveren da je uspeh zagarantovan prisustvom ovog dragocenog taoca. Stari, dobro poznati Huan ipak na momente „sevne“ ispod ovog samouverenog stava, npr. kada mu Benito uputi pitanje:“A koliko VAS voli vaša majka?“ Nesigurnost i prigušeno osećanje odbačenosti tada obelodanjuju svoje prisustvo, stoga je misija u Forliju odlična prilika da konačno nametne porodici svest o svom značaju i nezamenljivosti. 
Katerina se uzda u francuske topove, kao i pomoć Ludovikovih trupa, ne znajući da se on istovremeno priklonio papi. U međuvremenu, Huan pokušava da slomi njen otpor ciljajući na majčinsko osećanje, izvođenjem Benita na čistinu ispred zidina i javnim mučenjem. Iživljava se, iz povređene sujete (posebno podsećajući na rečenicu iz prvog susreta, da njen sin „jedan, vredi više nego leglo Bordžija“) i priređuje „spektakl“ bez obzira na kršenje moralnog kodeksa odnošenja prema zarobljeniku. Bordžijski rezonujući, kako cilj opravdava i nedopuštena sredstva, Huan odbacuje savete svog španskog pratioca i pušta na slobodu potiskivanu stranu svoje ličnosti. To će ga, naravno, skupo koštati - a Huan ne bi bio Huan, da ne upropasti sve kojom fatalnom nepromišljenošću. Sa druge strane, Katerina je očigledno veoma brižna majka - ali i ratnik, samostalni vladar. Te dve uloge je u jednoj ženi oduvek bilo teško pomiriti.

Makijaveli obaveštava Čezara o Katerininom pozivu upućenom Ludoviku, kao i opasnosti koja sa te strane preti papskoj vojsci. Na njemu je da odluči hoće li pomoći bratu. M & M mu, jedan uvijenim rečima, drugi pogledom, sugerišu ono što je i sam planirao - uzdići se saplitanjem brata, preko „sporog“ glasnika. Kad već imaš privilegiju koju JA oduvek želim, buraz, onda se i snalazi sam!
Mučeni Benito, u ovom slučaju i bukvalno, budi još veći otpor u Katerini. Huan je, nepromišljeno se izlažući domašaju Sforcinih strelaca, ranjen u nogu - ali, to takođe samo raspiruje gnev. Divlja borba između njene stamene volje i njegovog zapaljivog temperamenta, vrhunac dostiže u Bordžijinoj odluci da za jednu strelu - dečaku otfikari po jedan prst….i tako sve do glave. A svaki krik slama majčino srce, pa joj čak i njen zapovednik (Tomasso Carraci) sve češće upućuje upitne poglede, ispitujući granicu izdržljivosti: nje, sina, tvrđave.
Dok Ludovikove trupe napreduju, spremne da sa leđa zaskoče rimske, Huan nastavlja da izaziva Katerinu. Sa suzama koje joj se nečujno slivaju niz obraze, u sceni koliko moćnoj, toliko i kontroverzno hrabroj, ona - u odgovor na omču oko vrata svog jedinca, papu i njegovo poslanstvo baš MUŠKI tera u…bestragiju. Čuvenim povikom „10 more sons“ i propratnim opscenim gestom sa bedema tvrđave, uspeva da posrami, ali i razjari protivnike (o psihološkom efektu izlaganja “zavičaja” pogledu maloletnog sina, drugom prilikom!). U metežu koji nastaje, na vreme stiže Cousin ex machina, pa se pozicije iznenada preokreću i Bordžijin sin postaje ucenjena glava. Španac je milosrdan, ne izvršava naredbu, već oslobađa Benita. Sledi strašan pokolj, mnoštvo brutalnih scena, a Huan ostaje bez konja i ono malo usiljene srčanosti. Prestrašen, povući će se podvijenog repa i „otplesati“ među stabla, pa u šumu.


7 коментара:

  1. Ukoliko sutra te stižem, pa će pasti i komentari :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Prikočila sam nakon sedme, sad kad smo se uskladile da koračamo together :)
      Što se serije tiče, shvatih koliko mi je falio prezgodni tek kad sam ga videla kako na svom pastuvu juri ka manastiru i upokojenoj Ursuli..
      Trojstvo papinih žena me fascinira.
      Lukrecija u "roditeljskoj ulozi" na svetoj stolici.
      Da je Sforci došao kraj vrlo mi je drago, a nisam se nadala kombinaciji Čezare/Katarina premda je i to imalo motiv.
      Generalno, njen lik me uhvatio nespremnu, nekako sam zaboravila na nju, prosto nije bila grlata kao ostali.. A onda scena Huan/Katarina i ta pobuna svemu Bordžijskom, bez obzira na cenu.
      Žao mi bilo silne rulje, pogotovo dece koji slepo prate fanatika Savanarolu, no ne pravdam papu, daleko od toga...
      Pitam li se kako bi DR reagovao da je shvatio da ga od pape na misi deli jedan čovek..
      Kad sam kod DR-a, trovanje onog malog.. Sve se pravda ljubavlju ka bogu.

      P.S. Genijalni prikazi kao i uvek.
      Ukoliko se još nečeg setim pišem.💋

      Избриши
    2. Da dodam, Miki je zakon, a mama me slatko nasmejala.

      E da, Makijaveliju aplauz kao kuća!

      Избриши
    3. Čezare i njegova banda, prva asocijacija su mi bila sedmorica veličanstvenih..

      Избриши
    4. E, baš mi je drago, meni je druga sezona ogroman skok unapred u svakom smislu, SVE je za lestvicu podignuto i tek sad iz novog gledanja shvatam koliko su zapravo dobri. Gotovo da mi nema neke posebno slabe tačke, ala ću biti inspirisana za rezime finala.:))))

      Nego, hvala na inspirativnim utiscima.:) Bogami, La Belle nešto nema toliko u poslednjih par epizoda, a ženski trojac zameniše (podjednako genijalni) Čezare, Mikeleto i Makijaveli. Ovaj poslednji je, slažem se, kralj! :))))

      Katerina je u prvoj sezoni skoro neprimetna, da bi sad "iskočila" niotkuda. Kada sam prvi put gledala, bila mi je odbojna, međutim sad mi je gotivna, redak primer žene. Nije mi nalik ni na koju drugu ovde, mada, istorijski je takođe bila vrlo interesantna (o tome u finalnom rezimeu).

      Savonarola i Čezare su predmet interesantnog Makijavelijevog spisa, gde ih suprotstavlja kao dva (neuspela) pokušaja vladavine putem morala i moći. I o tome kasnije. Ne volim fanatizam bilo koje vrste, klinci su mi strašno iritantni (i ja bi ih, kao Čezare, častila "čizmom u tur", mada je Makijavelijev odgovor mnogo bolji i ubojitiji!), ali sa etičke strane, Savonarola i Dela Rovere mi više odgovaraju.
      Druga stvar je što samom postavkom likova biramo stranu Rodriga, Čezara, Mikija...jer su nam dopadljivi, mada i te kako nesavršeni. :)

      Mene trovanje ubija u pojam, nikako da se završi....

      Избриши
    5. Ali, papa sa cigarom ubedljivo najjači deo epizode, smejem se svaki put kao luda..."zapalio" se!:))))

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...