недеља, 03. април 2016.

Rewatching "The Borgias": Sezona 2, epizoda 6

komentariše: Isidora Đolović


Day of ashes

Simbolika pepela je višestruka, ali koje god značenje prigrili, svako upućuje na prolaznost, propast, potrošnost. Prah ili pepeo, upućuje na neodrživost i vremenitost svega materijalnog, u šta spada i sam čovek. „Posipati se pepelom“ fraza je kojom ukazujemo na nečije pokajanje, nezazorno i nesputano. „Pepeljava sreda“, vreme početka uskršnjeg posta i zatišja posle razularene karnevalske svečanosti. U ovom slučaju, višesmisleni potencijal je potpuno iskorišćen, s obzirom da se na kraju prethodne epizode Rodrigo našao oči u oči sa ozbiljnim pokazateljem da usud možda i nije toliko naklonjen bordžijskim taktikama preživljavanja na vrhu lestvice.
It's always rainy in Florence: Nakon razornih posledica udara groma, protumačenog kao opomena od Svevišnjeg, Rodrigo sa krstom od pepela na čelu rukovodi velikom procesijom na trgu. Ovoga puta ona je otvorena i nisu joj podvrgnuti samo malodušni crkveni saborci, već i sam poglavar, kao „prvi među najgrešnijima“. Saopštava svom kardinalskom veću da je rešen na podnošenje najveće moguće pokore, pošto je više nego ozbiljno shvatio ovo upozorenje. Ističući prolaznost koja diktira skrušenost svakog ljudskog stvora na ovome svetu, lično pere noge gubavoj starici. Dela Rovere i „Triger“ (nikako da zapamtim ime njegovog brata po kapuljači!) u svemu tome vide tek vešti performans za svetinu. Više od papinog, kako smatraju, foliranja, obraćaju pažnju na njegovog kušača.

Kao kontrast raskošnog i sunčanog prestoničkog dana, u narednoj sceni je suprotstavljeno slično javno okupljanje u kišnoj, sivoj atmosferi. Kolorit je tu upadljivo turoban, usklađen sa prilično bizarnim zbivanjem na poprištu okupljanja, ma koliko ono možda bilo iskrenije od papinog ceremonijala. Ispred lepe, stabilne firentinske katedrale, „dok dobuje kiša“ samobičuju se naročito revnosni vernici sa kapama u Kju-Kluks-klan fazonu. Savonarola tako zamišlja svoj vid pokajanja, o kome zapaljivo propoveda građanima Firence. Na čelima su im isti krstovi kao vatikanskoj sabraći, u publici - knez Mediči, ali i Askanio Sforca. Propoved protiv raskoši sledi ritualno šišanje kose mlade plemkinje i preoblačenje u rite, a sve u Hristovo ime - poput obreda Ursulinog zaređenja. Šalu na stranu, prizor je dosta nelagodan, uz zvuke biča koji para kožu razgolićenih leđa i jauke koji odjekuju. Vrhunac dostiže nakon što rulja prepozna Medičija i pratnju - jedva su izbegli linč.
Negde u glavi čuh ministra Gašića: „Što volim kad vernice odmah kleknu!“
Scena u kojoj je Rodrigo sam u ispovedaonici, jedna je od retkih gde vidimo čoveka koji sumnja i boji se. Ostaje otvoreno pitanje dokle zapravo seže njegova vera, da li je poseduje istinski u svom srcu, ili je sve samo pragmatičarsko oruđe za pribavljanje lične koristi? 
I ovoga puta, tišinu kroz koju lebdi pitanje upućeno Bogu od strane nekoga ko bi trebalo da mu je blizu - a ipak svojim delima kao da stalno povećava distancu, razbija upad usplahirenog Čezara. Zadihan i užasnut, traži hitnu ispovest - pa će Rodrigov poziv nanovo da se usmeri spolja, introspekcija je onemogućena. Sin priznaje da je podlegao nasilju i bludu. Rodriga ne čudi što je bio sa Katerinom, ali je izuzetno ironičan i ogorčen što sinovljeve ljubavničke veštine nisu bile dovoljne da obezbede prijateljstvo buntovnice! Ljut, brzinski ga razrešava grehova, napušta ispovedaonicu i počinje da mu roditeljski „čita bukvicu“ na hodniku. Upropastio mu je, tvdi Rodrigo, diplomatsku misiju i gurnuo ih korak bliže ratu, za koji su potpuno nespremni. Na to Čez pomalo prkosno ponavlja zahtev za oslobađanjem iz kardinalske halje, ali papi je u planu novo bračno savezništvo, a šta drugo? Lukrecijin drugi brak opravdava kao posledicu Čezarove nepromišljenosti. Zato što nije uspeo da zadrži nož u koricama i ponos u kožnim pantalonicama, ispaštaće mila seja.
Rodrigov gnev osetiće, posredno, svešteničko veće, kroz sledeći korak na putu iskupljenja i povratka vrlini. U simulaciji Tajne večere, jedino tek pristigli Čez nema pepeljavi krst na čelu (njegov je krvav i nalazi se na duši). Uprkos većinskom negodovanju, papa ih podvrgava prisilnom postu, šali se sa kušačem, a uz obed im se čitaju odlomci „Knjige o Jovu“. I tako do daljeg. Kladim se da je Čez poželeo da se vrati na večeru u zamak Forli.
Kako se kalio čelik: Dela Rovereovi opiti se nastavljaju - učenik postepeno stiče otpornost na različito dozirane količine otrova kantarele, ali kroz strašne muke i povremeni bljesak „nadzemaljskog iskustva“, koji mu snaži veru i mržnju prema nedostojnom papi. Tako mu bar mentor kaže.

Dok se fra Savonarola u samoći moli, Askanio Sforca mu teatralno pristupa, s leđa. U tiradi dostojnoj najvišeg ceremonijal-majstora, isporučuje poziv na pregovore u Rimu. Baš kao Pilat Hrista, papa bi ga ispitao u vezi sa glasovitim vizijama koje toliko utiču na narod. Obojica se drže na nivou, pa Sforca na trenutak poveruje kako će iskušenje u vidu crvene kardinalske kapice imati prođu. Naravno, odbijena je i elegantno bačena sa visine oltara - no, Askanio je strpljivo podiže, otire prašinu i polako se povlači ka izlazu, sa pogledom u stilu: „Još ćemo (se) videti.“

Neslavna dužnost da obavesti Lukreciju o novom braku pripada Čezaru. Ona pazi usnulog Đovanija, kada joj brat donosi okrvavljeni nož, podsećajući je na obećanje koje je, eto, ispunio. Lukrecija problematizuje njihov moral, kada su u stanju da se raduju odmazdi, ma koliko grozna bila njena meta i opravdana svrha. Jedino žali za oduzetom, predbračnom bezazlenošću i čistotom. I kada setno zaključi: „I would rather have my innocence back“, ne sluti koliko je blizu da se to, barem formalno i obistini. Vratiće je, ukazom, upravo tata - koji ulazi i upotpunjuje familijarni trenutak između dve „tezge“ (mise), simbolično otvarajući prozore da pusti svetlost nove nade (nahrupila mu sa zamišlju: „Eureka! Lukrecija je slobodna za novu udaju!“). Ovoga puta, kćerka je iskusnija i samim tim vrlo skeptična: „Vratićeš me, dakle, na tržište?“ Ona prkosi rečima, Čezare izrazom lica punim neodobravanja. Mada sin ćuti, ne mešajući se, Rodrigu ništa nije promaklo: „Čujem te kako misliš!“ (tu se setih „Varljivog leta '68.“ i Bate Stojkovića kako grdi Miru Banjac:“Očima si rekla!“)
Kad se deca protive, ne preostaje ništa drugo sem da se izjada njihovoj majci. Rodriga i Vanocu nismo čestito videli u zajedničkoj sceni, pa, verovatno od početka prve sezone. Naravno, majka je obično na strani naslednika, smatra da ih ne treba ni na šta prisiljavati. Duhovitu opasku da je “Sforca slučajno pao na nož u Čezarovoj ruci“, Rodrigo propraća očajnom facom (sin ubica, kći raspuštenica - i niko ne sluša!), dok mama podržava! Tipična porodica. Kako bivšu suprugu zatiče dok se kupa, Rodrigo ne uspeva da zadrži drhtaj pred njenom retkom lepotom, na šta stara ljubav odgovara pobedonosno ga otpustivši, sa ironijom. Naravno, prethodno pristaje da se poduhvati procenjivanja prosaca, počev od nećaka mletačkog dužda. Shvatio je papa kolika je greška bila ono isključivanje Vanoce sa liste zvanica prilikom Lukrecijinog prvog venčanja. A kad već pominjemo bračne saveze, primetiste li da su Žofre i Sanča netragom nestali? Ni pominjanja, ni kratkog objašnjenja - kao da ih nije ni bilo. 

Čezare nastavlja da igra svoju igru, pa se usred uličnog meteža sastaje sa Makijavelijem, koji je stigao u Rim sa svežim vestima iz Firence. Nakon što su mu kamenovali i zapalili kuću, Pjero planira povlačenje u Rim - a ko će mu bolje garantovati sigurnost od papine porodice? Stvari ne stoje najbolje ni sa bankom. Makijaveli ne krije:“Mediči ceni moje mišljenje, tim pre što svoje NEMA“, dajući sagovorniku do znanja da je aktuelna „misterija prenosa vatikanskog novca“. Dijalog je sjajan i njih dvojica se dobro razumeju.

Za to vreme, Vanoca obavlja topli, majčinski razgovor sa Lukrecijom, a Askanio donosi Rodrigu obeshrabrujući izveštaj o Savonarolinom preuzimanju kontrole nad gotovo celim gradom. Pošlo mu je za rukom da otera kneza i zauzda masu, što strahom, što sujeverjem.

Izbirači(ce): La Bellu u poslednje vreme viđamo samo u dobrotvornim misijala, što je za jednu ljubavnicu veoma neobično! Doduše, papa je sasvim sigurno suviše istraumiran nedavnim događajima, da bi zaželeo nežnosti. A kad smo kod ljubavnica i nestanaka, Vitorija je takođe iščezla posle pobede glinenih topova! Elem, Rodrigovi anđeli su u novoj misiji, na redu je podizanje svratišta za sirotinju, na mestu odavno zapuštene vile. Nastupaju usaglašeno, a protiv dvojice kardinala i njihovih izgovaranja manjkom sredstava za obnovu zdanja. Znajući njihove brodelske tajne, primenjuju ucenu - a i sam Askanio Sforca ih kasnije, u partiji jadanja na žene oslobođene, savetuje da pristanu na igru.
Rodrigo i Čezare posmatraju grad sa prozora, Mr. Kožne Pantalone se ležerno smestio u okvir. Žaleći se na brbljivog Savonarolu, tata ubeđuje juniora da ga samo on može ućutkati. Predvideo je sve korake i mogući otpor, od optužbe jeretika do spaljivanja protivnika na lomači - pa je spreman da čeka. Čezaru je nešto drugo na umu, od Makijavelija otkrivena tajna skrivenog zlata Medičijevih i nagoveštena saradnja. Otkrivajući Mikeletu svoju zamisao o organizovanoj pljački, koju će izvršiti njihove „džukele“, ističe kako želi samo jednu nagradu - zapovedništvo nad papskom vojskom. Zariče se da će to postići, po svaku cenu, a Mikiju nudi zvanje kapetana - što plaćenik galantno odbija, zadovoljan svojim mestom u senci.
Uz luckastu špansku melodiju, mama i kći se pripremaju za izlazak prvog nesrećnog prosca „na crtu“. Pomalja se, u punom sjaju, Lukrecijina novootkrivena zavodnička strana. Dok sa ocem iz prikrajka posmatra kandidate, igra se i potcenjuje, presuđuje bez milosti. Na Rodrigovo:“Impresivno?“, odgovoriće:“Muškarac - ili pas?“ Kucov je poklon, naravno, ali neće izbeći korpu - prosac da ode, psić, hm, posle predomišljanja, takođe! Zašto odvajati najbolje prijatelje? Vanocin trijumfalni pogled upućen Rodrigu u njegovom skrovištu, govori:“Jesam li ti rekla?!“

Za tri dobre vile, sutradan se na pragu pojavio kovčežić sa blagom. Zastrašivanje kardinala urodilo je plodom - poslovi mogu da počnu! Bratac se služi drugim metodama da bi došao do sredstava. Na zboru sa „džukcima“ (koji sada deluju nešto čistije i uljuđenije), upućuje ih u najnoviji zadatak, sa bondovski sugestivnom rečenicom: „Trust me, my name is Borgia!“

Podvijenog repa, Pjero de Mediči se kao izgnanik pojavio pred papom, dokazanim gospodarem u već klasično smorenoj pozi. Rodriga najviše interesuje jedno: „A 'di je moj moped?“, pardon, novac! Daje mladom knezu do znanja da ga ima u šaci, pa samo što ne izlane :“And now, you're my bitch!“

Renesansni braća Daltoni: Crveni kardinal ulazi u crkvu, među zacrnjenu pastvu, te prekida Savonarolinu propoved. Dok se vernici sklanjaju da mu naprave prolaz, kao što se Crveno more otvorilo pred Mojsijem, on proziva fratra. Savonarola nipodaštava papin edikt, Čez preti vatrom. U pratnji uniformisane straže, odlazi ka vratima. Uzdignuta čela, on - Čezare Bordžija, jasno i glasno izgovorenim imenom, odigrao je prvi čin baš kako treba.
Sutradan, napolju zatiču prizor kamenovanja na lomaču osuđenih sodomista. Mikeleto je posebno uznemiren, iz ličnih, u prethodnoj epizodi obelodanjenih razloga. Okupljeni dečaci, među kojima ćete možda prepoznati malog koji u prvoj sezoni „Viknga“ igra Bjorna, suprotstavljaju se Čezaru zbog njegovog kardinalskog prstena. Kada preteći upita vođu male bande „hoće li čizmu u zadnjici“, počinje horsko prozivanje da je i on sodomista. Meni je ova scena bila, iako neprijatna po aktere, dosta smešna.
Da prebrode ovu blamažu, izvršiće robinhudovski prepad na „poštansku kočiju“. Mikeleto jedini sluti zasedu i tom prilikom spašava život gazdi, koji je opet navukao onu ružnu i čudnu masku. Borba je bila gusta, baš kao i zlatnici uvaljani u stipsu - kako je Makijaveli i rekao da će biti. Svoje „zlato“ pronalazi i Lukrecija - već zamorena gledanjem i odbijanjem, „ošacovaće“, naravno, zabranjenog. Radi se o Đenovljaninu Rafaelu, koji je došao u pratnji svog brata - prosca.
Kada pokaže ocu zlato, dovoljno za jedan pristojni napad na Forli, Čezare će se ponadati da je trenutak povoljan za ostvarenje jedine želje. Međutim, papa brine da ga, ukoliko preda još jednog sina vojnoj službi, neće imati ko da savetuje i brani u Vatikanu. Pitanjem: “Ne želiš valjda da Huana  imenujem za kardinala?“ ne podseća samo na već donetu podelu dužnosti, nego i na najveću prepreku za Čezara. To je mlađi brat, koji se uskoro vraća iz Španije sa profesionalnom vojskom (još jedno uniženje Čezove ideje o okupljanju lične pratnje u rimskim budžacima), stoga Rodrigo poziva na bratsku srdačnost. Ali, Prezgodnost ima savršen izgovor da izbegne nelagodnu dužnost dočeka: posao u Firenci nije dovršen. Rodrigu je vidno teško, a Čezare po ko zna koji put ostaje razočaran stalnim odlaganjem - ne i odustajanjem od  svojih snova.

5 коментара:

  1. Nisam čitala :)
    Obećavam do kraja nedelje ću te stići..
    Uželeh se komenarisanja ovih burnih sudbina..
    Kopkaš me svaki put kad izbaciš novu recenziju.

    Obavezno se javljam s utiscima do nedelje.
    Stadosmo kod četvrte beše?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, kod četvrte, "Stray dogs". Poslednja je bila ona gde deportuju Huana u Španiju i brane grad lažnim topovima. :)
      Ja ti "bežim" samo tri epizode unapred, tako da jedva čekam utiske. Sve je zanimljivije, videćeš!:)))

      Избриши
    2. Jao papa i sardine.. Posti čovek. Žao mi je one jadne dece što izginuše u bazilici.
      Rodeigo po starom, okreće se kako vetar duva :)

      Čezare jadan sve radi kako bi dobio slobodu, ali ne. Tatina je uvek zadnja..
      U fazonu uzalud vam trud svirači.

      Избриши
    3. Ispovedanje kardinala mi je bila odlična scena.. Sam taj upad na očevu osamljenost u komunikaciji s Bogom.
      Zaista, svaki kadar je fantastičan jer je sve nekako povezano u skladnu celinu.

      Избриши
    4. Ja sam idealan izbor za papu, mogu da postim cele godine i jela bih sardine sa osmehom! :)))

      Vrhunski je bio Čezarov upad, onako izbezumljenog lica, a Rodrigo se još više štrecnuo....nigde mira!
      Zapravo, kad sve gledam ponovo, druga sezona mi je baš upadljivo bolja od prve (koja je bila odlična, al sad je sve još zaoštrenije i dinamičnije).

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...