субота, 12. март 2016.

Rewatching "The Borgias": Sezona 2, epizoda 3

komentariše: Isidora Đolović


The beautiful deception

Jasno je po završetku, pa ipak, šta je ta „lepa obmana“ u najširem smislu? Vitorija prerušena u mladog šegrta? Lažni topovi sa svojom nečujnom „muzikom“, koji rasteruju opasnost u vidu francuske vojske? Lukrecija, koja konačno stupa na scenu kao proračunata osvetnica? Čezarov pokušaj da je skrivanjem istine odbrani od nepovratnog sloma razočaranja?

Ne šalji mi pismo: Gde ga ostavismo na kraju prošle, nesrećnog Paola pronalazimo pri otvaranju ove epizode. Da naglasim odmah, romansa Paola i Lukrecije mi, koliko god njene okolnosti bile jasne i logične, nikada nije nešto bila ubedljiva. Hemije među glumcima je falilo sve vreme, Lukrecijina dominacija u svakom pogledu (intelektualnom, emotivnom, telesnom) nije dopustila da se taj nesrećni konjušar, ionako mizeran svojim statusom, individualizuje u mojim očima kao nešto više od tela za uživanje i utehu, kao KARAKTER. Čini mi se da bi zaplet verniji istoriji, sa trubadurom Perotom, bio izazovniji i dinamičniji, a emocija jača. Ovako, ne vezavši se previše za lik, ne mogu mnogo ni da ga žalim.
Pa, ipak, veoma mi se dopala gluma u sceni na tržnici. Čezarovo nastojanje da skloni Lukreciju pre nego što spuste mladićev leš i da je poštedi bola, iako se u Rimu sve brzo sazna. Njena reakcija, očaj, nemar za to što se nalazi na javnom mestu i kompromituje oplakivanjem običnog pučanina, razorna tuga koja sve preplavljuje i pomračuje svest. Sem one o sopstvenoj krivici, na neki način: jer je bila inicijator veze, jer je uvek imala čemu da se vrati (svojoj porodici), dok je Paolu jedini oslonac bila ona. I najveći „greh“, ono što joj je i Sforca „opraštao“ - biti Bordžija. Teret i prokletstvo, koliko i privilegija. Zato što je Bordžija, Lukreciju muž zlostavlja i zanemaruje, a ljubavnik joj je nedostupan. Zato što je Bordžija, Čezare ne može da sledi svoje želje i svoj put. Zato što je Bordžija, Huan ne može da dobije sestrin oproštaj, videćemo u narednim scenama. Zato što su Bordžije, oni ne mogu ni izvan sebe, ni zaista do drugih.


Pronalazak anonimnog pisma baca sasvim novo svetlo na slučaj. Da li je Lukreciju slomila spoznaja da je Paolo zapravo ubijen, ili opravdana sumnja da je to učinio neko njoj najbliži, neko iz porodice? Jer, ona već tada odlučuje da sa malim Đovanijem mora „umreti, kao i Paolo“. Sluti li opasnost, jer ne može nikome više da veruje? Naravno, ponovo je Huanova glupost na delu: čak i da Paolo nije bio nepismen, samo obešeno telo govorilo bi rečitije od oproštajne poruke o samoubistvu iz očajanja. To pismo je, ujedno, vrlo smešno rešenje - s obzirom na Huanovo dokazano nisko mišljenje o „peasants“-ima, njime im odaje priznanje, pretpostavljajući kako znaju da čitaju i pišu dirljive cedulje. Naravno da mu je osujetilo plan. Tu se, takođe, vidi razlika u odnosu na njega i Mikeleta, čijim je paralelnim radnjama okončana prethodna epizoda. Dok Miki ćutke prlja svoje ruke i tako zločin zaista ostaje nemi svedok tajni Bordžija, Huan ne može da odoli, a da ne stavi svoj „potpis“ , u vidu nekog (obavezno glupavog i autosaboterskog) predloga ili plana. I kako su oni, mada izraz želje da pokaže svoju domišljatost i lukavstvo, beznadežno promašeni - ne samo što progovaraju, nego i vrište o gluposti Bordžija! A glupost i pokvarenost su najgora moguća kombinacija.

Dela Rovere ozbiljno nastavlja svoju misiju. Ovoga puta biće mudriji, odmereniji. Prerušen (baš kao Čezare kada ga je otrovao), uhodi papu i posmatra ceremoniju „kupovine oproštaja“, povezujući se sa novim saveznicima iz bratstva. Tražeći novi red u koji bi stupio, kao brat Đulijano, a ne više kardinal, dolazi do - Trigera iz „Mućki“ (Roger Lloyd-Pack)!

Hunger strike: Na vesti o Paolu, Rodrigo reaguje razumljivo začuđeno („Postoji otac? Naravno.“). Do tada nije pokretao pitanje o Đovanijevom poreklu, ali, budalasta pojava ljubavnika u njihovoj blizini menja stvari. Ne krije da bi ga, da je znao, nekako sklonio i sam - ne odobrava ni vezu, na kraju krajeva. Međutim, kada je u pitanju život, mora da reaguje, istovremeno tražeći najbolje rešenje, koje neće preterano ugroziti porodicu. Čezare je tu jedini koji pokazuje stvarno razumevanje za utehu koju je sestra potražila od lošeg braka, kao i brigu za nju kao pojedinca, za njena osećanja - a ne „opštu korist“.

I počinje ubeđivanje, da ne kažem pregovaranje. Lukrecija zahteva pravdu, u suprotnom bi da umori sebe, ali i dete. Papa je u panici, Đovani samo što nije pao u fras ili groznicu. Alooooooooo, postoji valjda nešto što se zove dojilja? Da je tako bilo u legendi sa vučicom, ne bi nastao ni Rim, niti bi se u njemu baškario iko od Bordžija. 
Nema druge, do da se sazove porodično veće, kod Vanoce. Prvi put zaista zapaljivo i izvedeno iz takta, papa nasrće na svog mlađeg sina. Huan se, naprotiv, opravdava dugoročnijom vajdom (sestrina druga udaja) i time da je, što anonimnije Paolo nestao, to bolje. Nedovoljno ubedljivo. Jer, Rodrigo izgleda da najviše voli „svetlost svog života“ i „svetlost njihove porodice“ (što u suštini ime Lukrecija/Lucija i znači, a kakva je početkom prve sezone i bila - prozračna, otelotvorena radost i čistota), koja je pomračena i u čemu je i sam imao udela.
 Lukrecija ovde već pribegava uceni. Ili će njen Paolo dobiti pristojan, hrišćanski pogreb, ili će javno optužiti Huana, time uneti razdor u Rodrigovu voljenu porodicu. Papa pristaje, međutim, štiteći Huana tako što, uprkos dokazu, ne pominje Čezaru pismo. Preuzima na sebe da „prekrši zakon“ sahranjivanjem samoubice po verskom obredu. I čim je prihvatio, Lukrecija odmah živnu, skoči, grli oca snagom većom nego što bi se očekivalo od nekoga ko je „štrajkovao glađu i žeđu“ …koliko, dva dana? I odmah uzima dete, zahvalna što mu je tata „izbavljen vatre pakla“- dok ona sama počinje da gori u vatri osvete, za kojom je uveliko truje želja.

Damoklov mač iliti Huanov luster: Još jedna odlična scena između Rodriga i Huana - pošto  Duke of Gandia još uvek ne priznaje ni krivicu, ni kajanje, papa mu naređuje da se oženi (nezadovoljstvo „čitamo“ iz onog Huanovog očajničkog stezanja pesnice na naslonu) i time pruža još jednu šansu da „postane Bordžija kakvog je oduvek hteo“.
Sahrana je održana na malom, sirotinjskom groblju. Službu obavlja Čezare, a Lukrecija se u svakom smislu mračnoj i bizarnoj sceni opraštanja (posebno kada prislanja detetovo lice na hladno i mrtvo očevo) predaje crnim mislima.
Međutim, treba živeti dalje - a ništa ne leči bolje od odmazde. Još kada je u prethodnoj sezoni, u epizodi „The French King“ sniman iz „plafonske perspektive“ kako na astalu prepariranih opšti sa Sančom, upade mi u oči luster, kao neka opasnost koja kad-tad prestane da samo visi nad glavom. Ovde je za to zaslužna Lukrecija.
The Dark Lady rises
Dok joj brat bludniči, ona u sobi iznad uspavljuje dete i kuje plan. Kontrast koji prati ovaj deo epizode veoma mi se dopao, efektan je i moćan. Imamo Huana, koji sa prostitutkom Bernadetom (Kellie Blaise)„ocenjuje“ izložene portrete, čime se izruguje dužnosti i unižava očev nalog. „Favorit“ njegove družbenice je Marija Enrikez de Luna, sa kojom je Huan inače bio oženjen, a koja na onoj slici pomalo liči na Lukreciju. Sestra ih prekida, pa se u kraćem razgovoru oboje gađaju aluzijama i prave pomalo naivni.
Huanov i Lukrecijin odnos je zaista mogao biti još ranije i više rasvetljen. Bez sumnje je to da Holidej i Dejvid imaju odličnu interakciju u zajedničkim scenama, sasvim drugog tipa nego Fransoa i ona, ali jednako maestralnu. Lukrecija je primetno lukavija: izabranica „očito nije seljanka“, a s obzirom da je rođaka španske kraljice Izabele, slavoljubivi Huan je „mora oženiti“! Vrlo ironično. Nema, doduše, njen blagoslov, dokle god je „to što jeste“ - ubica. I jedno „Lepo spavaj!“, sa diskretno ostavljenom svećom, baš pod kanapom koji drži luster. Stručno!

Scena koja sledi je odlična u svojoj brutalnosti, rešenje je vrhunsko, mada mučno. Dok iščekuje, Lukrecija u tami pevuši uspavanku simboličnog teksta. Huan je samo ludom srećom bio DOLE, pa neće zaista otići - dole. Ko drugi pritiče u pomoć, nego - Čezare. 
Huana, vidno isprepadanog, ne interesuje mnogo sudbina devojke na samrti. Našavši trag, u trenutku razume ko mu je smestio. Problematične su dve stvari: Lukrecija je ovim postupkom prouzrokovala smrt jedne nevine osobe. Ona je time želela da usmrti svog rođenog brata, koji joj zaista ništa do tada nije skrivio. Paolo jeste bio otac njenog deteta, ali, sa Huanom je odrasla i morala je da zna kako bi, pre ili kasnije, NEKO iz okruženja osujetio nemoguću vezu, on ili otac ili plaćenici. Zar nije oboma bio „pomućen um“ u trenutku kada su reagovali tako, da uklone nekoga ko im se zamerio?

Istorija na stranu, a ona se ne dvoumi oko toga da Huan veze nije imao sa Perotovim/Paolovim smaknućem. Zapravo su ga, po svemu sudeći, udesili Čezare i Rodrigo, zarad otklanjanja svake prepreke ka Lukrecijinoj ponovnoj udaji. Ista motivacija je zadržana u seriji, međutim, u dramske svrhe (a videćemo, neće to biti baš ubedljivo izvedeno) taj je zločin pripisan Huanu kako bi razlozi za otrov mržnje, koji počinje da nagriza porodično jezgro, bili što brojniji i teži.
Da je u seriji to učinio Čezare, podozrevam kako bi reakcije bile slične onim kakve vremenom dobija postupak Džejmija Lanistera sa Brenom Starkom, u „Game of Thrones“. Things I do for love. Kada to uradi Huan, sa kojim nismo imali dovoljno vremena, ni materijala da povežemo Lukreciju, nedvosmisleno se odlučujemo za stranu koja je protiv. Osuđujemo ga i likujemo zbog kazne. Zar ne? Čezaru lakše opraštamo maltretiranje Marte i sve što Mikeleto radi u njegovo ime, jer, bio je uvek isprovociran nečim od strane svojih žrtava. To je lako objašnjivo sugestivnošću glumaca i pozicijom likova u strukturi radnje. Do kraja serije, biće mnoštvo primera za ovaj fenomen građenja dopadljivosti negativnog ili barem moralno problematičnog junaka. Isto važi i za papu.

Zamalo izbegavši smrt, bludni sin će morati na kazneno-popravnu ekspediciju u postojbinu predaka, a to podrazumeva brak. Ne bi li ga malo ukrotili, pošto je svojom razuzdanošću već svima ozbiljno počeo da ide na nerve. Oproštajna večera priređena je kod Vanoce. Razmatraju šta bi bilo „da nismo otišli iz Španije“, što mene, iskreno, zbunjuje, jer bi trebalo da su deca rođena u Rimu, odakle je i Vanoca bila - gde je već živela kada se upoznala sa Rodrigom. Huan i Lukrecija nastavljaju da se prepucavaju, Čezare i Vanoca pogledima odobravaju provokacije na Huanov račun, ali, on se ponovo vadi zdravicom, ističući ugled i opstanak porodice iznad svega. Kao cilj koji apsolutno opravdava sredstva.

(S)Forza ante portas: Katerina predvodi vojsku, dok sa rođakom Đovanijem kreću ka Napulju. Alfonso je našao svoje mesto za Judinom trpezom, Šarl pakuje prtljag, a tu negde se mota i neumorni Mikeleto, ne toliko zarad lekcija od dvorskog „majstora torture“, koliko da bi se obavestio o daljim potezima francuskog kralja. 
Rođaci nude vladaru svoje usluge, u zamenu za čuvene topove koji bi branili utvrđenje Forli. Šarl ismeva Đovanija zbog razloga njegovog razvoda, ali, takođe razume i papinu višestranu igru obmane. Katerina nije naivan takmac i svakako je pravo osveženje, samostalna i jaka žena, ali na drugi način u odnosu na Rimljanke.
Miki otkriva da udružene vojske kreću na Rim. Ali, ni doušnik se ne izvlači jeftino. Samo što je pomenuti Mikijev „potpis“ kudikamo iskusniji od Huanovog. Potonjem je priređen pompezan ispraćaj, Lukrecija i Čezare ironično likuju. Njihov privatni rat je privremeno okončan, ali, započinje drugi, o kome glas donosi Mikeleto. A u kome će, po svemu sudeći, Čezaru biti oslobođen put da pokaže ocu zapovedničke veštine.
Piši nam, brate, piši nam, fratello...
...dade Čezu pape što mu srce htelo!
Rodrigo je odlučan u tome da Šarlu iznova priredi „predivnu obmanu“. U trci sa vremenom, lukavstvo je jedini način. Čak bi se i Dela Rovere, po sopstvenom priznanju, ovoga puta kladio na Rodrigovu domišljatost!

Kako su lažnjaci spasili Rim: Nekad guske, nekad gipsani topovi. „O tempora, o mores!“ Pri ispunjenju naloga o izradi sto topova za zidine „večnoga grada“, Vitoriju će pomagati Čezare. Danak uživanju još jednom dolazi na naplatu, pošto je „nemoguća misija“ napraviti traženo u tako kratkom roku - a nema ni dovoljno materijala, sve je otišlo na nedavne bahanalije. Takođe je potrebno sprečiti veće sveštenika da se još jednom razbeži. Papa je, uobičajeno, zavaljen u stolici, Askanio Sforca najbučniji, sve dok ih Čezare ne ućutka:
Topom ću te gađat', moja malaaaaaaaaaaa…….
Ideja da se iskoriste uzorci od gipsa dolazi iznenada. Ta „krhka iluzija“, baš kao ni Vitorija, nije zavarala pronicljivog Čezara. Moram priznati da mi je njegov pogled, u trenutku kada mu se „upali lampica“ da je šegrt - žensko, bio vrlo simpatičan! Čak sam pomislila da je na pomolu neka nova romansa, što da ne, slatki su oboje - ali, opet, čak i za „Bordžije“ je previše bolesno da ćalac i sin dele ljubavnicu.Uglavnom, udruženim snagama na brzinu smišljaju rešenje za predstojeći kontraudar.
Prividni topovi. Prividni majstor/šegrt. Prividni kardinal (u srcu). Iskrena - samo volja da se pobedi. Samo prkos.

Čezare uspešno zapoveda, na očevo zadovoljstvo. Mikeleto je tu da ućutka one koji osporavaju ludi rizik Bordžija. A on je jednak Katerininom i Šarlovom uživanju u ratnom metežu, u žaru očekivane borbe. I kada se „sveto trojstvo osvete“, kako ih papa naziva, približi kapijama Rima - kožne pantalone stupaju na scenu. Sve nade su položene u njegovu zamisao. A kada te vodi ostvarenje sna - ništa nije nemoguće. U susretu sa protivnicima, kategoričan je - No pasaran! Zastave kriju topove, njihovo podizanje je vrhunski momenat - i uz to delotvoran! Jer, zaobišli su, a Čezare izdominirao završetkom epizode, u svakom smislu. Doneo je radost trijumfa, koji proslavlja sa Đulijom i Lukrecijom u zagrljaju, a nešto dalje i papom kome je vidno laknulo.

2 коментара:

  1. Savršeno kao i uvek!
    Slatko se ismejah na natpise pod slikama.

    Svaka čast, sa uživanjem sam kroz tvoj prikaz opet odgledala epizodu.

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala.:)))
    Usporavamo tempo, jedna vikendom.
    Nadam se da će nam se Daša brzo vratiti, pa da spremamo četvrtu za nedelju.:)

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...