субота, 13. фебруар 2016.

Rewatching "The Borgias" : Sezona 1, epizoda 5

komentariše: Isidora Đolović


The Borgias in love

(svaka podudarnost sa sutrašnjim datumom je SLUČAJNA!)

Posle ovako šarmantnog naslova, koji više pristaje sitkomu ili tako nečemu, ostaje iznenađujuće gorak ukus - barem kod mene.
Možda zato što su te "ljubavi" oko kojih se epizoda vrti ili nemoguće ili potpuno uvrnute, ili pričamo o njihovom surogatu u vidu kalkulisanja ugovorenim brakovima i egocentričnim odbijanjima nekih dobrih šansi. Ljubav, čak i kada postoji, nalazi se u senci ili uprljana preljubama, zločinima, proračunima, lažima. I, kako god okreneš, zapravo i nije ljubav nego požuda, greh, sujeta, korist, iluzija očajnika.

Sanjao sam noćas da te nemam
Prva scena je bila poprilično uznemirujuća, Rodrigov košmar kao posledica mešavine griže savesti, sumnje u ispravnost odluke i loših slutnji. Prošli put je Sforca sve vreme posmatrao Bordžije nekako sa visine, kao "nišče", gadljivo i sa prezirom, nemoguće da je to promaklo papi i sada mu se to vraća. Lukrecija u snu deluje kao Ofelija, pa čak i kada se "uznese", to je utopljeni, izmučeni anđeo i, ne znam, baš mi jezivo izgleda ta scena - još ona njena neprirodno malecka stopala, baš efektno sve zajedno.
I, naravno, na javi Rodrigo odmah počinje da "pritiska" kardinala Sforcu, u dosadašnjem "usluga za uslugu" maniru, ne bi li proverio da li je sve u redu sa njegovom mezimicom.


Čudesno jutro u krevetu gospodina Sforce

Đovani Sforca je ogavan do krajnosti. Prosto mi je neverovatno da neko može da se ponaša tako odvratno, grubo, bude toliko neprijatan - a da ima tako ljupku i dobru ženicu, pa ne znam čime da su ga njeni iznervirali i ponizili, onakvo iživljavanje nema opravdanja. Kakvo "prvo bračno jutro", zaista...lik ženu pozdravlja rečima:"Nisi hrkala". Sem toga, njegove "bračne dužnosti" podrazumevaju i malo batina - nije da sam zgrožena s obzirom na epohu, ali, nešto ne verujem da je nasilje obavezno išlo u paketu sa ostatkom supružničkih radosti....uglavnom, grozan tip. Da se nadovežem na prethodne paralele između Lukrecije i Sanse Stark, koju takođe Remzi iz noći u noć "posećuje" i iživljava se na razne perverzne načine koji u "Game of thrones", srećom (i začudo) nisu prikazani:

Za razliku od Sanse, Lukrecija bar ne biva zaključana po ceo dan, tako da može da šparta po imanju i naiđe na ono zgodno konjušarsko čeljade (Luke Pasqualino), pa se - pametno - postepeno revanšira nasilniku. Dok se njene iluzije o bračnom životu postepeno sasvim ruše (razgovori sa sluškinjom), navikava se da potraži utehu na drugoj strani i zato su njene aluzije na to da životinje imaju bolji tretman od nje, kao i opsednutost motivom ruku (Paolove su kontrast Đovanijevim, jer on uprkos fizičkom radu i tome što nije plemić, nije grub kao Sforca), ukazuju na nedostatak nežnosti i potrebu za time- jer je odrasla okružena ljudima od kojih je dobijala samo ljubav i pažnju.
Kada drugi put ugleda Paola (koji izgleda kao Mogli!), preuzima na sebe da započne flert, uspostavi kontakt, traži bliskost, prisnost, razbijanje staleške distance.

Ljubavni život Njegove prezgodnosti

Recimo da je ova epizoda zasnovana na avanturama u povoju Čezara i Lukrecije. Svako na svojoj strani sveta, ali, gotovo identična iskustva: zabranjena veza, skrivanje, preljuba, uklanjanje nasilnika da bi se ljubavnici spojili...
U ovom slučaju, Ursula je ta koja ga traži. U odnosu na prvo pojavljivanje, lepša je u sceni ispovedanja, međutim, kasnije mi se opet ne dopada, beznadežno je kruta i "motkasta". Razgovor u ispovedaonici me podsetio na početak udvaranja Rodriga i Đulije. Čezare je vidno ushićen, a ona ga sva moralna i "čedna", kao, odbija i upozorava na opasnosti ("Vaš poziv je crkva, ne mač" - HA!), istovremeno pozivajući u pomoć, potencirajući spas za kojim žudi. Sva protivrečna, istovremeno traži od njega da se ne izlaže opasnosti, ali i poziva na preljubu. Drugim rečima, neodoljivo je privučena moćima mantije. 
Nije razlog tome, rekla bih, samo činjenica da je Če k'o Njegoš - dvojakost pojave, što u mantiji, što u civilu, a jednako stasit i lep, nego sama renesansa (mislim, prisetimo se lascivnih pripovedaka iz "Dekamerona", neretko sa sveštenikom u glavnoj ulozi, pa omiljene metafore "uterivanja đavola u pustinju", itd, itd) prosto podrazumeva da su crkvenjaci ne samo dostupni, nego i više nego raspoloženi za ljubavne avanture - i to je bila javna tajna.
A kad se već, mukica, zaljubio, od koga tražiti savet nego od mame - ima žena iskustva, razume situaciju. 
I kada je ponovo potraži, prvo na jahanju, onda na pijaci u (moram da istaknem, prilično neubedljivom) humanitarnom hobiju iliti časovima dobročiniteljske dokolice, ponovo će se ona izgovarati kardinalskom čednošću - mada je očigledno da je to zvanje i privlači. 

Politika, laži i portreti

Da ne bude da se samo ljubaka, a ništa ne radi, Mikeleto je tu da izvesti Čezarea o novoj Dela Rovereovoj sabotaži. Gazda ponovo preti, nezadovoljan je, a scena me podsetila na onu prilikom prvog susreta, kada mu je takođe Čezare držao nož pod grlom. Mikeleto je standardno hladnokrvan i veran: "I dalje bih vas služio bez jednog oka. Ili oba." Moram primetiti da su u ovoj epizodi mnogo interesantnije bile Čezarove scene sa Mikeletom, Makijavelijem ili Rodrigom, nego sa Ursulom.

Volim scene kada su Bordžije na okupu, nebitno da li muški deo porodice ili svi, a retke su i to je prava šteta - jer, tada se baš fino vidi kakav je Rodrigo prema kojem detetu.
Čezare (sasvim tačno) predviđa sledeći Dela Rovereov korak i čitav plan sa francuskom vojskom, pa mu Rodrigo sugeriše da otputuje u Firencu i ponudi Medičijima da ih oslobodi Savonarole, u zamenu za podršku. Tu se ponovo vidi kome više veruje, koga šalje u ozbiljne misije.
DR se ovoga puta, posle duplog fijaska, okrenuo milanskom vojvodi Lodoviku Sforci (Ivan Kaye). Zanemarićemo to što on zapravo NIJE bio rođak Lukrecijinog muža - ovde lukavog i ozloglašenog "Maura", inače, igra kralj Aela iz "Vikinga", još jedne od meni omiljenijih serija. 
I on ima jednu opskurnu "znamenitost", nećaka-pretendenta koga drži u podrumskom kavezu. Izuzetno odvratno se ponaša prema njemu (scena kada mokri - FUJ), ali, DR je, baš kao i u Napulju, mada zgrožen - diplomatski hladan. Naravno, ovaj nesrećni rođak će nagrabusiti, otrovan za večerom - izgleda, omiljena metoda italijanskog plemstva? I još jedan primer Sforcine okrutnosti. 
Kosturi u ormaru, rođaci u podrumu
Čezare je u Firenci inkognito, barem on tako misli, veoma - naglašavam- zgodan  i tu je još jedan vrlo zanimljiv susret u crkvi, na Savonarolinoj propovedi. Niko drugi do Makijaveli prepoznaje dostojnog takmaca i časti nas sa malo istorijskog nagoveštavanja - predviđa "buđenje genija u Čezaru" (Vladalac!), vidi njegovu inteligenciju i veštinu. 

Rodrigo Džej Lo iliti The Wedding Planner

Ponovo su najkomičnije scene sa papom i Huanom. Ovoga puta, pošto je došao red na mlađeg sina da u sklopu "bračne strategije" bude koristan za porodicu, vidno smoreni papa i vidno zgroženi Huan gledaju portrete ponuđenih udavača. Rodrigova kurtoazija, Huanov nikako diskretan veštački kez i oni pogledi koje razmenjuju...
izvor: http://theborgias-caps.tumblr.com
Huan je, naravno, još uvek razmažen, nijedna mu nije po volji, zacrtao je sebi da zaslužuje samo čistokrvnu princezu i predlaže da, umesto njega, ožene Žofrea nezakonitom kćerkom napuljskog kralja, već pominjanom Sančom. Huan je odbija iz jednog jedinog razloga - jer je kopile, a on je mnogo osetljiv i na samu tu reč, kamoli da se ukrsti sa takvom osobom.
Rodrigo će imati jedan kratak, a takođe urnebesan susret sa kardinalom Sforcom - "uhvaćenim na delu" u društvu navodne rođake Viskonti - a propos čitave priče o "nevaljalim popovima".

Zapravo, matori jedini ima sreće u ljubavi, uz svoju uvek prelepu Đuliju:
koja je uz to i dokazano pametna žena, pa se upravo kod nje raspituje za Sanču. Svidelo mi se kako smatra da su ona i Huan super kombinacija, ako ne baš "match made in heaven", ono bar "gde god da se takvi spojevi prave" , ali, Rodrigo je suviše bolećiv na hirove svog ljubimca. Onda čak pomisli da je Čezare kandidat, da bi je potpuno šokirao izbor mladoženje, Žofrea, koji je samo dete - ali, Rodrigo smatra da "porodica zato i postoji". Da služi cilju.

Lepota poroka

Scene silovanja, odnosno, Sforcinog brutalnog opštenja sa Lukrecijom su baš naturalističke, "na blic". Neukusno mi je i glupo prisluškivanje od strane Frančeske i Paola ispred vrata, baš kao i služavkin komentar. Zato je predivan onaj izlet u prirodu, Lukrecija prelepa, garderoba takođe:
a Paolo je potpuno detinjasto ubeđen u moć pravde (kad kaže kako bi se, "da zna da piše", žalio papi na njen tretman). Ona je dirnuta, laska joj pažnja, a ne mogu da ne primetim veeeeeeeeeeeliku sličnost sa pričom o Ledi Četerli (možda je Holidej bilo od koristi za tu, drugu ulogu)!
Uglavnom, mladić predlaže zaveru - znajući da Sforca uživa u lovu, pokvariti mu sedlo, izazvati povredu i stvoriti uslove za, ne samo predah, nego i romansu. Baš kao i Čezare, Lukrecija spletkari u prirodi - a Paolo odgovara na poziv dame u nevolji.
Još jedna sličnost između ove dve priče je u statusu žene plemića, kao apsolutnom vlasništvu muža, jer i Ursula i Lukrecija trpe batine i nasilništvo svojih "gazda".

Čezare se priprema, vežbajući mačevanje sa Mikeletom. Smešna je njegova faca u trenutku kada ga ovaj savlada, vidi se žal za time što nije slobodan da se više posveti borbama - dobra, dinamična scena.

Kao i uvek, zanimljiv razgovor sa papom, koji sinu pominje novi bračni savez koji je isplanirao, a smoreni Čezare pita:" Ko ovoga puta? Ja?"  Obožavam ih.
...a za to vreme, Lukrecija sa mužem broji ovce!

Sprovođenje lične osvete u delo takođe je izvedeno kroz paralelne scene.
Čezare u zasedi, dvoboj na kiši, uvreda upućena majci kao izgovor da ukloni suparnika i, uvek pod zaštitom spremnog Mikeleta, prolije prvu krv, izvrši svoj prvi zločin.
Neću da ulazim u to koliko je ovo bilo pogrešno i glupo, samo da nagovestim kako će Čezare, očigledno, zaboraviti na ovo ubistvo kada kasnije bude sudio Huanu zbog Paola.
Za to vreme, Lukrecija se raduje vestima o Đovanijevoj nezgodi, dok leži na krevetu i igra se sa crnom mačkom - savršena mešavina devojčice i mlade, zanosne žene koja ne pristaje da i dalje bude žrtva. Kasnije je vidimo dok se  "brine" zbog muževljevih muka, svesna da je njenoj agoniji bar na neko vreme kraj i da je put otvoren.


14 коментара:

  1. Nemoj sada da se vadiš, priznaj da je ovo tematski post. :-D
    Uf i meni je ta scena košmara bila jeziva, ona ledeno plava stopalca, njene usne, beonjače.
    Ursulu neću komentarisati da ne prizovem. :D
    Haha, ali kosturi u ormaru, a rođaci u podrumu. Jao uopšte nisam provalila da je Maur iz Vikinga.
    Odličan i jako duhovit prikaz kao i uvek, mislim da ću sada da krenem sa drugom sezonom, nestrpljiva sam. :)))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Haha, tako se namestilo :), a sutrašnji će tek biti, jer u šestoj epizodi svi ljubavišu sa nekim. :)))
      Ja sam počela da gledam drugu epizodu i ne znam kako ću se suzdržati da ne pustim dalje, od sad radnja baš postaje sve uzbudljivija. :)))

      Hvala. :*

      Избриши
    2. Drugu sezonu, htedoh reći, a prvu epizodu. "Borgia bull", jedna od mojih omiljenih. Inspirativna!:)))

      Избриши
  2. E sad kad i ja odgledah petu epizodu konačno da npišem moja viđenja, tvoj tekst mi uvek otkrije nešto novo što ne vidim a ovako ja vidim epizodu u kratkim crtama 💖
    Pre svega slažem se za Švorcu, grozan lik nadam se da će biti pokjojan uskoro :)
    Prva scena MESTRALNO odrađena kako su dobro snimili i koliko je Ajrons superioran tu...neverovatno brilijnanto :D
    Primetila sam inače (da ne zaboravim) koliko Urusla i Paolo liče na Cezara (Paolo) i Lukreciju (Urusla) dakle veza između brata i sestre ne jenjava.
    Lukrecija me očarava što je u isto vreme u strahu a opet i uspeva da preko dana bude pozitivna i da se šali. Mene ona u ovoj epizodi konkretno podseća pre na Deneris sa početka kada je Kal bio okruan pre njoj a onaj razgovor sa Frančeskom u kadi me podseća na razgovr Deneris i njene služavke 💖 Baš se on ponaša kao divljak i način na koji je tretira (sa tim da čak i divljak Drogo nije je tukao) me podseća na početak (serijski) Drogove i Denine veze :)
    Paolo mi je za sada simpatičan momak :)
    Zanimljivo mi je bilo kada su se igrali on i Lukrecija onu igru sa rukama, koliko se iskazuje da je ona još uvek dete :D
    I onda na kraju kad Švorci nameštaju nogu a Lukrecija će da umre od smeha toliko me ja zabvio :)
    Jao Cezar sa mačem 😍, milina za moje oči baš divna scena (i opet kontrast uništanje muževa) Cezar na Ursulinog, Paolo seće sedlo za Švorcu sjajno

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala :))), samo gledaj, biće sve bolje. :)
      Ajrons je maestralan, a videćeš kad stigneš do druge sezone, tamo je bukvalno sve na višem nivou, kako gluma - tako i radnja.
      Sforca je odvratan i strašno antipatičan. Odlično si primetila sličnost Ursule i Paola sa L & Č, očigledno su zamene, to je i meni upalo u oči.
      Lukrecija je pravo dete kome su tako grubo slomljene iluzije. :(
      Mene je njena sudbina podsetila na Sansinu, ali ima sličnosti i sa Deni, posebno po većoj aktivnosti koju ona preduzima ne dozvolivši da je početni neuspeh slomi.

      Čezare je uvek uživanje za oči.:) Jako, jako harizmatičan. Ursula je pored njega kao suva grana....više hemije ima sa Mikeletom!

      Избриши
    2. Prva sezona je već brilijantna, jdva čekam da stignem do druge :)
      Paolo i Ursula su mi odmah upali u oči samo što on ima deset puta više herizme od nje :)
      Rodrigo zna gde je poslao ćerku zato se i oseća oonako uažasan je :)
      Mene je u prošloj epizodi podsetila na Sansu ali u ovoj sam baš videla deo deni kod nje :)
      Mikeleto ima brale hrizmu šije mnoge od njih ko lutka je i on :)

      Избриши
  3. Meni je Paolo simpatičan, kao Mogli iz "Knjige o džungli", onako neiskvaren i dobar :); a Ursula me nervira, nema ni harizme, ni emocije - "hoću, neću", loše osmišljen karakter i nekako bespotreban kad se sve sagleda, da ne otkrivam unapred. Zanima me kako će da ti se čini do kraja sezone, čekam utiske.
    Jeste, Rodrigo misli da donosi ispravne odluke, a ne shvata koliko je njegovoj deci teško da ga prate. Za Lukrecijom ga ubija savest i briga, a svaki put kad vidim Čezarovu facu dok mu tata traži poslušnost u crkvenim dužnostima, padne mi mrak na oči.

    Šon Haris, tj. Mikeleto radi ODLIČAN posao, fenomenalan je - tako hladan, miran, tih, a upečatljiv. Ne znaš dal' hoće da te zagrli, ili ubije. I definitivno ima harizmu k'o vrata, ono, objektivno ružan čovek, al privlači nečim samo tako.
    Npr. ovde, na 8:27, u toj beloj majici i ležerno zavaljen....WOW!:)))
    https://www.youtube.com/watch?v=OgbGiwbmBvU

    Kasting za glavne uloge "kida" u ovoj seriji.:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Paolo je pravi dečak nekako :)
      Ursula je imeni antipatična skroz na skroz ništa gledljivo nema ali videću do kraja sezone pa pišem :)
      Rodrigo ala Tajvin Lanister, sve misli da zna najbolje a zapravo ni jedno od troje dece mu nije ni najmanje srećno
      Taj momak se rodio za takvu ulogu, da ne znaš šta ti misli (slićno kao Rheon u Prestolu samo nije psihopata) ali je opasno privlačan, kad ti pored Cezara vidiš njega znači da je harizma tu :)
      Skroz je čudan kad nije u odeći iz te epohe (generalno uvek su mi čudni glumci koji glume nešto u prošlosti pa pređu u normalnu garderobu)
      Kasting im je doličan taman onako kako treba razbijaju a Ajrons predvnodnik <3

      Избриши
    2. Joj, ima da te nervira još više, u postu povodom rezimea prve sezone sam čak stavila deo "Zašto ne podnosim Ursulu".:)))
      Meni su oni od početka k'o Lanisteri, zato ti i rekoh odmah, sigurno će te podsetiti na njih. :)
      Potpuno se slažem! Miki & Čez, tandem iz snova.
      I mene glumci uvek iznenade, ne mogu da se naviknem da ih gledam "normalne", a što mi je čudnije, to znači da su bili ubedljiviji i sasvim ušli u uloge.

      Избриши
    3. Ja se sećam kada sam prvi put videla slike Alfija, Kita, Lene i Emilije valjda za rolling stone bila sam u fazonu #Ok, Džon Snežni i ko su ovi ostali ljudi?" uvek mi je čudno kad gledam glumce van lika ili kad se promene, tokom serije (npr. Bran u zadnjoj epizodi gledam i slušam i ko da vidim novog lika) ali mu Miketu stoji taj coo opušteni look, idalje mi se ne dopada najmlađi Bordžija nema neki razlog prosto antipatičan momak :D

      Избриши
    4. Da, oni su baš drugačiji privatno nego u "GoT", posebno zbog boje kose (Emilija i Lena), dok je Kit = Džon, nekako mu je "legla" uloga.:)

      Misliš na Huana ili dete Žofrea? Ako je Huan, da, strašno je antipatičan u prvoj sezoni, ali u drugoj je toliko bolje razrađen lik da stvarno briljira, glumac je baš talentovan. :) Mada, tako je i pisan da iritira sve oko sebe, ali, u početku je zaista smor.

      Избриши
    5. Na Huana sam mislila, Žofrea uvek zaboravim (isto ko malog Rikona u GOT). Glumac mi je antipatičan baš. Generalno mnogo je teško biti Cezarov brat kad je on glavna zvezda :D

      Избриши
    6. Žofre stvarno i dođe nešto k'o Rikon.:)
      Da, pored Čezara je nemoguće izboriti se za prednost. To će biti srž tenzije između njih. Samo polako. :)

      Избриши
    7. sad gledam šestu epizodu konačno mi je Huan interesantan pišem ti čim odgledam :)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...