четвртак, 09. април 2015.

Pravoslavlje i pravoslovlje

Komentariše: Isidora Đolović


U susret najznačajnijem hrišćanskom prazniku, političari se prosto utrkuju da iskažu svoj patriotizam i religioznost (što se kod nas nekako poistovećuje, mada nije baš najjasnije zašto), a čime drugo nego čestitkama upućenim raji? Gradonačelnik mog zavičaja, poznat kao pripadnik "domaćinske" dinastije, uputio je, u tom stilu, uskršnju "poslanicu" svojim sugrađanima. Avaj, ni pored titule magistra (doduše, ne društvenih nauka, ali, čemu služe lektori?) i činjenice da je imenjak slavnog pesnika (i onog drugog, Mlađeg!) - što bi možda trebalo da sa sobom nosi određenu odgovornost, nije izbegao pravopisne zamke u koje prečesto upada naš  "društveni krem":

Kad sam bila mlađan student ja, u okviru predmeta Staroslovenski jezik i Istorija srpskog književnog jezika naučila sam, između ostalog, da su Vaskrs i Uskrs jednake, potpuno ravnopravne varijante iste reči i da korišćenje jedne ili druge uopšte nije "ekskluzivna privilegija" katolika ili pravoslavca (baš kao što su ćirilica i latinica dva legitimna, srpska službena pisma); da se može reći "Hristos Vaskrse" ili, ako ste baš ljubitelj crkvenoslovenske leksike, "Hristos Voskrese", ali, nikako, ama baš nikako NE IDE: "Hristos Vaskrese" ili "Hristos Voskrse". Razlozi leže u složenoj istoriji srpskog jezika i njegovog razvoja kroz brojne redakcije, a o čemu sada ne bih dužila, kad je već toliko lepih i korisnih stručnih knjiga napisano na istu temu. Ne bi bilo suvišno, ipak, s vremena na vreme podsetiti narod i naučiti ih izvesnim gramatičkim pravilima, posebno u danima intenzivnog zasipanja javnim čestitkama i šablonskim SMS porukama, koje prosto vrve od ovakvih grešaka. 


U skladu sa tim, jedna divna vest - na beogradskim ulicama pojavili su se, napokon,  bilbordi koji imaju i smisla i ukusa. U okviru akcije "Negujmo naš jezik", jedanaest poznatih lica - svako u skladu sa svojom profesijom - ukazuje na neke od najčešćih, a nedopustivih grešaka koje prosečan Srbin pravi u svakodnevnom govoru. Time se na zabavan, edukativan i transparentan način naglašava značaj negovanja jezičke kulture, samim tim i nacionalne. Iako će akcija dalje biti usmerena pre svega ka učenicima, neosporno je da velikom broju odraslih nedostaju pomenuta znanja. Zbog toga, BRAVO za "društvo malo, ali odabrano" koje se uključilo u promovisanje, za promenu, zaista bitnog sadržaja, BRAVO za Filološki fakultet i Biblioteku grada Beograda i BRAVO za sve koji još uvek misle na prosvetiteljsku tradiciju Dositeja i Vuka (kojoj dugujemo i previše, ali se povodimo za pogrešnim tutorima). 

 
 
 
 
 
izvor za fotografije: ozon press
Dopuna, 11. april 2015:
Na portalu Ozon press od danas se može videti  ispravljena sporna čestitka. Ne znam da li  je moje ukazivanje imalo udela u tome, ali, svakako pohvalno - na greškama se, ipak, još ponegde uči. Hristos Vaskrse!
 

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...