понедељак, 26. јануар 2015.

Mala istorija Martinovog fiktivnog kraljevstva 2

priredila: Isidora Đolović


Turnir  u  Harendvoru

 Viteški turniri predstavljaju važan deo tradicije Vesterosa, kao prave pozornice za  dokazivanje plemića, demonstriranje ratničke veštine i sticanje (ili potvrdu postojećeg) ugleda. Za istoriju Sedam kraljevstava od naročitog je značaja legendarni turnir u Harendvoru, održan tokom više od deset uzbudljivih dana, u 281. godini od Egonovog „sletanja“ (početka osvajanja) - „godini lažnog proleća“. Neobična sličnost sa zdanjem u kome se odigrao, grandioznim  i ukletim, polumitskim i poetičnim, obezbedila mu je ugled  najvećeg i najbitnijeg u svom dobu, a možda i svih vremena. Na više načina sudbonosan, doneo je začetke odluka koje će imati  dalekosežne posledice. 
Organizovan je od strane lorda Venta, na njegovom posedu – najvećem zamku u Sedam kraljevstava -  i zvanično u čast domaćinove kćeri, sa težnjom  da ova kuća bude predstavljena  u punoj moći i sjaju. Međutim, reč je i o paravanu za brojna pozadinska previranja dinastičkog i političkog tipa. Kralj Eris II Targarjen prisustvovao mu je uprkos svojoj izolaciji nakon senodolskog  sužanjstva. Podstaknut Varisovim sumnjama da prestolonaslednik koristi turnir kao izgovor za kovanje zavere, kao savršenu priliku (s obzirom na razmere  događaja) da se sastane sa najuticajnijim lordovima-vazalima i razmotri pitanje smene svog oca sa prestola, rešio je da ipak prati i drži na oku sina.  I pored vladareve rastuće paranoje, priče o državnom udaru nisu bile bezazlene, o čemu će kasnije posvedočiti i Džejmi Lanister dok se bude sećao poslednjeg susreta sa Regarom. Koliko god bilo istine u ovome, počeci svega padaju neposredno pred turnir.  Dok je Eris „na brzu ruku“ organizovao dolazak, nije bila prisutna njegova supruga Raela, kao ni bivša desnica, Tivin Lanister. Odnosi između pomenute dvojice bili su već veoma zaoštreni.


 Emotivna vezanost svedoka za uspomenu određuje turnir kao prelomnu tačku novije istorije Vesterosa. Posebno su značajna sećanja Neda Starka i Baristana Selmija. Edard  Stark, u to vreme osamnaestogodišnjak, doputovao je iz Gnezda sokolovog i na turniru  boravio u društvu svoja dva brata, Brendona i Bendžena, sestre Lijene, kao i prijatelja Džona Erina i Roberta Barateona, mladog lorda nedavno zaručenog sa Rikardovom jedinicom. Na turniru se razvilo i prijateljstvo mladih Starkovih sa Haulandom Ridom, koje ima važnu ulogu u slučaju Viteza od Nasmejanog drveta.
Najznačajniji momenti turnira:

1) Stvaranje  legende

Legenda o maskiranom borcu, Vitezu od Nasmejanog drveta, koji je predstavljao najveće iznenađenje turnira.  Serijom pobeda uneo je pometnju u prvim danima nadmetanja, a osim toga podstakao kraljevo nepoverenje i opsesivni strah od izdaje, što će se ispoljiti u slanju Regara da ga pronađe i raskrinka .
Rezultati / skor pobeda i poraza, tokom pet dana koliko su borbe trajale, izgledaju ovako:

   Nepoznati učesnici porazili četiri sina lorda Venta.

    Vitez od Nasmejanog drveta  porazio člana kuće Hajh.

   Vitez od Nasmejanog drveta  porazio člana kuće Blunt.

Vitez od Nasmejanog drveta  porazio člana kuće Frej. 
    Regar Targarjen pobeđuje lorda Jona Rojsa. 
  Regar Targarjen pobeđuje Brendona Starka.

Regar Targarjen pobeđuje ser Artura Dejna.
   Regar Targarjen zbacio sa sedla  ser Baristana Selmija.

  ŠAMPION: Princ Regar Targarjen
Takmičilo se i u kategorijama borbe prsa u prsa, streljaštvu, bacanju sekira, trkama konja, dok „divljačka odvažnost“ Roberta Barateona dolazi do izražaja u borbi do poslednjeg.
 Zabavni deo turnira činile su večernje gozbe, lakrdijaške predstave, nadmetanja pevača. Na gozbi je Lijena zaplakala slušajući Regarovu pesmu, što je identična reakcija kao i kod gotovo svih ostalih devojaka, s tim što je njen odgovor na Bendženovo zadirkivanje bio sasvim svojstven „vučjoj krvi“ (više u samoj priči o Vitezu). U svakom slučaju, kako nije bilo njihovih prethodnih susreta niti prilika za iste, obično se ova svečanost  smatra eventualnim početkom. Za to vreme, Robert odnosi pobedu nad bivšim Regarovim štitonošom, ser Ričardom Lonmautom, na svojevrsnom nadmetanju u opijanju, što potvrđuje njegovu reputaciju. Zapamćeno je i prisustvo jednog od članova Noćne straže, u misiji vrbovanja nove braće za odbranu Zida.

2) Uzdizanje  Kraljeubice

 Istom prilikom, petnaestogodišnji Džejmi Lanister, koga Baristan Selmi smatra „prirodno najtalentovanijim mladim mačevaocem“, klečeći pred kraljevim šatorom, položio je zakletvu da će ga bezuslovno braniti. Prema Nedovom sećanju, lično ga je Ozvel Vent podigao na noge, dok je  lord zapovednik Hajtauer ogrnuo beli plašt novom Gardisti. Na ovaj način, kralj Eris je sebi približio sina čoveka u koga je odavno sumnjao, za koga se govorilo da je zakulisni vladar Sedam kraljevstava i koji će se pokazati kao vinovnik buduće tragedije u Kraljevoj luci. Pristupanje Tivinovog sina odredu Belih plaštova bio je prvi i najopasniji „trojanski konj“ , vešto podmetnut od strane Lanistera. Kevan smatra da je „uzimanje Džejmija umesto Sersei“ bila najveća greška Ludog kralja.
Osim toga, Džejmi izražava mišljenje da bi na ovom turniru sigurno pobedio sve protivnike da mu je kralj Eris dozvolio da se takmiči.

 3) Trenutak  kada  je  smeh  zamro

 Iako je na samom otvaranju Ventova naslednica proglašena Kraljicom ljubavi i lepote, njena četiri brata i čuveni ujak (Gardista Ozvel) nisu uspeli da odbrane njeno početno pravo na titulu. Stark i Selmi su jednoglasni u svojoj oceni – „dan je pripao Regaru Targarjenu“. Princ je tom prilikom nosio crni oklop sa troglavim zmajem od rubina, isti onaj u kome će i umreti. Ned jasno evocira momenat „u kome su svi osmesi zamrli“.  Sama konstrukcija iskaza nedvosmisleno ukazuje na zaprepašćenje koje je čin izazvao, tim pre što Sersei drugom prilikom, evocirajući jedan raniji turnir (na kome je trebalo da bude ostvaren Tivinov plan objavljivanja veridbe Lanisterove kćeri i Targarjenovog naslednika), koristi identičnu rečenicu da izrazi sopstveno neprijatno iznenađenje. Dok je Regar obilazio polje nakon odlučujućeg dvoboja koji mu je doneo pobedničku krunu, Robert se šalio sa lordovima Erinom i Hanterom. Suprotno svim očekivanjima, lovorike  Kraljice ljubavi i lepote nije dobila princeza Elija Martel od Dorne, već  Lijena Stark od Zimovrela. Krunisanje Lijene, simbolika i neobičnost čina dobiće svoje pravo značenje tek kasnije. Postupak je bio sablažnjujuć i srušio je najmanje dva stroga tabua. Venac je dobila zaručena devojka iz plemićke kuće, od oženjenog čoveka iz vladajuće dinastije. Osim što je istupio naočigled svih uglednijih lordova, Regar je svesno ili nesvesno, dodao svom javnom izjašnjavanju još nekoliko važnih „signala“.

Simbolika krunisanja odabrane gospe povezana je sa opštim viteškim kodeksom. Opredelivši se za određenu ženu i javno postajući njen „vazal“, vitez ulazi u simbolični krug koji je opisan između posvećivanja pobede na turnirskom ili bojnom polju i smrti za njenu ljubav i čast.

Venac je, kako se Ned seća, bio sastavljen od  zimskih ruža, „plav kao mraz“.  Primera radi, na desničinom turniru u Kraljevoj luci, pobednik Loras Tirel daruje prisutnim gospama po jednu belu ružu, ali, jedino njegova izabrana kraljica lepote, Sansa Stark, dobija crvenu. Baristan govori Deni o nemogućoj ljubavi tada još uvek neudate Raele i  „mladog viteza iz olujnih zemalja“ (najverovatnije ser Bonifer Hesti), koji  je  na turniru nosio njenu maramu i osvojio joj laskavu titulu. Izbor  dara je, dakle, sasvim individualan. Plava zimska ruža cveta isključivo u Zimovrelu, a njena mističnost pojačana je legendom o Baelu Bardu, u kojoj kao nagradu za svoju očaravajuću pesmu od lorda traži „najlepši cvet iz zimovrelske bašte“, metaforu za – kako će se ispostaviti – njegovu jedinu kći. 

U svim kasnijim Nedovim snovima i grozničavim vizijama, Lijena se pojavljuje sa plavim ružama. One će, na kraju krajeva, biti u njenoj zgrčenoj pesnici i u trenutku smrti. Nije suvišno pomenuti  i  druge znamenite gospe koje su odlikovane istom titulom, poput  kraljice Neris (imenovane od strane prerušenog Emona Zmajviteza), princeze  Raele, a kasnije i buduće supruge ser Džore Mormonta, Linese Hajtauer (na turniru u Lanisgradu). Sve to ukazuje na više od formalnog značaja ovog čina.

Nedovo sećanje otkriva zlokobne anticipacije (Džejmi i plašt/zakletva, Regarov oklop, Artur Dejn i poverenje). Baristanove uspomene izražavaju  kajanje, krivicu, osećaj da je sve pošlo po zlu spletom više  uporednih okolnosti. Njegovo sećanje na Harendvor obeleženo je naglašenom gorčinom.  Podseća na enigmatičnost princa Regara, koji mu „nikada nije verovao koliko Arturu Dejnu – Harendvor je bio dokaz toga“, nagoveštavajući da postoje još mnoge neotkrivene činjenice.  

Takođe, Baristan dovodi u pitanje sopstvenu lojalnost, budući da je  porazom u finalnoj borbi omogućio da Lijena bude izabrana, posredovao ratu i tragedijama koje su usledile. Još nešto zamračuje njegovu uspomenu, a to je nesrećna platonska ljubav prema Ašari Dejn, jednoj od dvorskih dama princeze Elije.  Ašara je na pomenutoj gozbi igrala, redom, sa članom Kraljeve garde (najverovatnije njen brat Artur), Oberinom Martelom, Džonom Koningtonom i Edardom Starkom, koji je bio suviše stidljiv da je lično zamoli, stoga je njegov brat Brendon to učinio.  Baristan se pita da li bi nešto promenilo da je istupio sa svojim osećanjima, krunisao Ašaru i tako sprečio da se „odluči za Starka“? Jasno je da iz ovoga proizilazi zaključak o najmanje dva fatalna susreta: 

Ašara Dejn - Starkovi
Regar - Lijena

 Harendvor je, po svemu sudeći, bio više od običnog turnira: tačka preloma za mnoge sudbine, državne i pojedinačne. Razna svedočanstva pominju najmanje tri tragične ljubavi: Baristanovu neuzvraćenu, onu između Ašare Dejn  i (verovatno, pojačano pričom ledi Dastin) Brendona Starka, kao i nejasni  odnos između Regara i Lijene, koji će prouzrokovati sveopštu propast, uzurpatorsko zatiranje dinastije Targarjen i potpunu izmenu poretka.
 Nedugo posle turnira, pokrenuće se kobni lanac zbivanja: Regar će nestati sa Lijenom, što će od strane njenog najstarijeg brata i Roberta biti protumačeno kao otmica, a što je pružilo idealan povod za erupciju nagomilanih tenzija u kraljevstvu. Artur Dejn će nastradati u dvoboju sa Nedom, a njegova sestra Ašara oduzeće sebi život zbog, po Baristanovim rečima, mrtvorođene devojčice i „čoveka koji ju je u Harendvoru osramotio“. Robertova buna koja je usledila odneće kao žrtve gotovo sve učesnike i posetioce harendvorskog nadmetanja, time pojačavši senku ukletosti i smeštajući ga za sva vremena u legendu...Pa ipak, rasvetljavanje mnogih pitanja koja su sa turnirom u vezi biće od nesumnjive važnosti za budućnost.

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...