понедељак, 26. јануар 2015.

U susret petoj sezoni "Igre prestola"...Mala istorija Martinovog fiktivnog kraljevstva 5

priredila: Isidora Đolović


Kao što sam objasnila na početku ovog "poduhvata" i, barem mom blogu dragocenog iskoraka iz "svakidašnje jadikovke" nad aktuelnim zbivanjima oko nas, u svet mašte - mada nipošto manje surov, životan i tajanstven, cilj mi je bio da izvadim iz naftalina neke svoje tekstove i pozabavim se pozadinskom, a suštinskom, pričom "Pesme Leda i Vatre". Dok stigne Martinov nastavak, bojim se, osedećemo - a na serije se ne može osloniti kao na dostojnu zamenu. Šteta, jer bi neki pred-serijal bio sjajan, a kako je krenulo, možda ga i dočekamo pre pisane završnice!

  Robertova buna - treći deo

Pad Kraljeve Luke i Kraljeubistvo (Sack of King`s Landing)
Iako je kraljevstvo formalno i dalje bilo pod upravom zmajeva, Trozubac je predstavljao dinastički krah i to je ubrzo postalo jasno svima, pogotovo Tivinu Lanisteru. Držeći se po strani tokom čitavog rata, čekao je da bude jasno na koju je stranu prevagnulo, rešen da bude u taboru pobednika.



Pljačka Kraljeve Luke odigrala se godinu dana po izbijanju ustanka. Tivin je sa vojskom od 12 000 ljudi domarširao pred kapije prestonice i pozivajući se na vernost Erisu II, tražio da ih pusti unuta. Uprkos Varisovim upozorenjima, Eris je poslušao velemeštra Piselija, uveren da mu Tivin konačno pristiže u pomoć. Sam Piseli smatrao je da zemlji treba novi kralj, a da bi posle Regarove smrti Tivin bio savršen izbor. Međutim, Lanisteri su u Robertovo ime počeli sa pljačkom, uništavanjem grada, silovanjima i pokoljima. Džejmi dobija zadatak da čuva Crvenu tvrđavu i moli Erisa da mu dozvoli pregovore. Kralj odbija, tražeći od momka Tivinovu (očevu) glavu kao dokaz vernosti. Znao je da u mladiću ima jak adut protiv svog starog (ne)prijatelja, što je i bio glavni razlog da ga primi u Gardu i drži kraj sebe. Istovremeno, postavši svestan da je “trojanski konj” unutar grada, daje Rosartu dozvolu da zapali sve:

Izdajnici hoće moj grad, ali im neću dati ništa sem pepela. Neka Robert bude kralj pocrnelih kostiju i pečenog mesa. Neka bude kralj pepela.
Uvidevši šta se od njega traži i kakva opasnost preti svima, Džejmi otkazuje poslušnost i dela po sopstvenoj nuždi. Sustiže Rosarta, dok je prerušen u običnog pešadinca hitao ka zadnjoj kapiji. Ubija ga pre nego što je stigao da prenese naredbu piromanserima, pa nosi njegovu glavu kralju. Zatim je zaprepašćenom Erisu prerezao grlo i pobio ostale koji su planirali dizanje grada u vazduh- Belisa i Garigusa.

Za to vreme, lanisterska vojska se bori sa preostalim targarjenskim ljudima.Vesterling i Krejkhol predvode vitezove koji ulaze u dvor. Džejmi objavljuje da su zamak i grad njihovi, da je kralj mrtav i da će zarobiti i poštedeti one koji se budu predali. Kratku dilemu izaziva Krejkholovo pitanje koga će proglasiti za novog vladara. Zaključuje da je “njegova krv u obojici” (i Robertu i Egonu/Viserisu), pa će ostati da “greje presto” za prvoga ko stigne.

Odred provaljuje u Megorovu utvrdu i vrši masakr nad preživelim članovima dinastije. Sedamnaestogodišnji Gregor Klegani, koga je lično Regar proizveo u viteza, upada u odaje gde se princeza Elija sklonila sa Egonom. Krhka i bolešljiva Dornjanka "borila se kao tigrica" protiv nemilosrdne "Planine". Otrgavši dete sa njenih grudi, smrskao mu je glavu o zid, a zatim silovao i usmrtio princezu. Za to vreme, ser Ejmori Lorč na spratu izvlači princezu Renis ispod očevog kreveta i brutalno je ubija sa čak pedeset uboda mačem. Kasnije je Tivin "prao ruke" od svoje odgovornosti za ovako svirepa ubistva, pozivajući se na neočekivanu razularenost svojih podanika. Tvrdi da Elija sama po sebi "nije bila ništa" i da joj se, tako beznačajnoj i potpuno nebitnoj, ništa nije ni moralo desiti. S druge strane, Regarova deca su bila jasna prepreka Robertovoj vladavini, pa ipak smatra da je sa trogodišnjom devojčicom moglo proći uz "par umilnih reči i jastuk". Ipak, ne treba zaboraviti da Tivin Lanister nije bio čovek kratkog pamćenja (a slučaj sa Martelima, Erisom i "borbama za brak" više ga je pogodio nego što je pokazivao), o čemu iskustvo Rejna i Tarbeka dovoljno svedoči.

Ned Stark stiže i zatiče Džejmija kako sedi visoko na prestolu, sa kacigom u obliku lavlje glave, u zlatnom oklopu i belom plaštu, dok je u podnožju bio leš Erisa, “udavljenog u sopstvenoj krvi”. Tela dece ubrzo su izneta pred Roberta, umotana u grimizne plaštove, kao znak lanisterske odanosti i konačnog odricanja od dinastije Targarjen. Preživeli kraljevi ljudi, poput ser Džaremija Rikera i ser Alisera Torna dobili su od Tivina mogućnost izbora – smrt ili pristupanje Noćnoj straži.

Ned i Robert su se posvađali oko problema opravdanosti ubistava Regarove dece, što rezultira Starkovim odlaskom na jug, da samostalno okonča rat i obračuna se sa ostacima kralju lojalnih trupa. Sam Ned nije podržavao ni ono što je počelo da se nazire – lanistersko uplitanje novog kralja u svoju mrežu, ni pomilovanje Varisa i Džemija. Čak ni Džon Erin, nova desnica novog kralja, nije uspeo da stiša strasti.

Ned jaše najpre u Krajoluj, da razbije opsadu. Tirel i Tarli se predaju bez otpora. Najveći deo lordova i vitezova iz Hvata dobija pomilovanja od Roberta, Davos je imenovan vitezom ("od Praziluka") u znak zahvalnosti za pomoć Stanisu, a Redvinova flota preusmerena ka Zmajkamenu, poslednjem uporištu Targarjena. Ovoga puta, zapovedništvo preuzima Stanis. 

Okršaj pred Kulom Radosti (The Tower of Joy)

Nedova poslednja bitka u ovom ratu bila je ujedno i najličnija, pa ne čudi što je odmah po dizanju opsade sa malim odredom sastavljenim od svojih dobrih prijatelja produžio ka crvenim planinama Dorne. Sinovi Severa, njih sedmorica (pored Neda, Hauland Rid, lord Vilam Dastin, Itan Glover, Martin Kasel, Teo Vul i ser Mark Rizvel), krenuli su da oslobode "vučicu" zbog koje je sve, nekako, i počelo – Lijenu Stark. Nepoznato je kako su znali gde će je naći, tek, Lijena je verovatno od otmice ili barem početka rata boravila u Kuli Radosti (ili Zadovoljstva, kako vam draže, prim.aut.), Regarovom skrovištu na jugu. Regar je lično imenovao okrugli toranj u sred Prinčevog prolaza i najverovatnije sve vreme od nestanka do kraja bitke kod Zvona proveo tu, sa Lijenom. Po odlasku da prikupi vojsku za Trozubac, ostavlja je strogo čuvanu od strane tri najbolja mača Kraljeve garde. Ser Arturu Dejnu, Ozvelu Ventu i zapovedniku Džeroldu Hajtaueru povereno je da životima brane Regarovog taoca...ili možda nešto još značajnije?! Podsetimo se dužnosti gardista – oni su lična mala vojska samog vladara, predviđeno je da budu uz njega danonoćno, a po naredbi brinu se o bezbednosti drugih članova kraljevske porodice, po izuzetku i ljubavnica, konkubina ili kopiladi. Osim toga, interesantan je raspored snaga Garde u ratu:

Kraljeva Luka: 1 (Džejmi Lanister)


Borbe (Trozubac): 3 (Leuin Martel, Džon Deri, Baristan Selmi)


Kula Radosti: 3 (Ozvel Vent, Džerold Hajtauer "Beli Bik", Artur Dejn "Jutarnji Mač";  što ih sprečava da se uključe u glavni tok  rata)

U epskom okršaju sedmorice protiv trojice, preživeli su jedino Ned i Rid. Nažalost, doprevši do sestre, Stark je pronalazi na samrti, u "postelji od krvi" i već svladanu groznicom. Lijena ga moli da joj obeća nešto što je ostalo tajna i proganjalo Neda do kraja života. U trenutku smrti, iz stisnute šake rasule su joj se osušene pocrnele latice ruža. Imala je samo 16 godina, bila devojka "velike lepote, ali ćudljiva i neobuzdana, što ju je rano odvelo u grob", sećaće se Ned. Obeznanjenog od tuge, Rid ga je odvojio od sestre. Ned ruši kulu do temelja, podigavši od njenog krvavog kamenja osam mogila u čast poginulih. Krenuo je nazad na Sever, noseći Lijenino telo da bude sahranjeno kraj oca i brata u zimovrelsku kriptu (tako su starkovske žrtve simbolično uokvirile tok rata), vodeći konja mladog lorda Dastina (biće vraćen njegovoj supruzi).

Još jedno Starkovo odredište na dugom putešestviju bio je Zvezdopad. Tamo je predao "Zoru", legendarni mač srčanog Artura Dejna (koga je lično posekao u dvoboju) njegovoj sestri Ašari. Nedugo posle, ledi Ašara se bacila sa vrha Bledokamnog mača (stene), a razlozi samoubistva ostali su nepoznati. Postoje priče da je to uradila zbog nesrećne ljubavi, mrtvog deteta, ili prosto bratovljeve pogibije. Kako god bilo, tri ženske žrtve prinete su na oltar krvoločnih bogova rata.


 (Elia, Lyanna, Ashara)
Ned na putu do Zimovrela, gde će umoran od svega pronaći mir barem nekoliko dugih godina, svraća u Brzorečje po suprugu Kejtlin i nedavno rođenog sina Roba. Sa njima i  Džonom Snežnim, koga je predstavio kao svoje kopile, nastavlja put na Sever. Nejasno je odakle je Ned doneo Džona i na kojoj se tački puta dete pojavilo. Takođe, bol zbog gubitka Lijene pomirio ga je sa Robertom.
 Na Zmajkamenu (Fall of Dragonstone)

Stanis komanduje brodovljem usmerenim ka Zmajkamenu, poslednjem uporištu Targarjena. Rečeno je već da Eris, čim su vesti o porazu na Trozupcu stigle, šalje kraljicu Raelu i princa Viserisa na ostrvo, u pratnji oružara Crvene Tvrđave, ser Vilema Derija. Kraljica je pri odlasku već bila trudna, nakon silovanja koje je Eris počinio usled uzbuđenja izazvanog paljenjem Čelsteda. Rađajući njihovo treće i poslednje dete, u noći žestoke oluje koja je „razbila targarjensko brodovlje“, Raela umire. Devojčicu nazvanu Deneris „Olujrođena“, ser Vilem će sa njenim osmogodišnjim bratom Viserisom pred dolazećom opasnošću skloniti preko mora, u Bravos. Stanis zauzima Zmajkamen, ali, ne uspeva da zarobi poslednjeg kraljevića i njegovu sestru. Deca zmajeva tako započinju život izgnanika i begunaca, lutajući širom Slobodnih gradova i sanjajući domovinu.
Sumrak starih, ustoličenje novih

Vesteros je osvajanjem Zmajkamena ponovo ujedinjen, ovoga puta pod zastavom koju krasi okrunjeni jelen Barateona. Većina Targovih vazala pošteđena je, svega par kuća doživelo oduzimanje poseda ili potpuno zatiranje. Robert se, pošto je Lijena Stark umrla u zatočeništvu, na Erinov savet oženio Sersei Lanister i tako povezao sa Tivinovom kućom.
 
 Kao desnica, Džon Erin putuje u Sunčevo koplje na pregovore sa Doranom Martelom i zaključuje primirje. Kako god, opasnosti nikada nisu prestajale, niti se zla krv tako lako mogla prečistiti, o čemu svedoči činjenica da se Oberin Martel i Robert nikada nisu susreli ni posetili. Na insistiranje svoje supruge Lize, Erin dovodi na dvor super-inteligentnog Petira Beliša, budućeg gospodara kovnica. Baristan Selmi postaje lord zapovednik Robertove garde, čiji značajan član ostaje Džejmi Lanister, sada sa nadimkom "Kraljeubica". Zaštitnik Juga i dalje će biti lord Mejs Tirel (na početku rata rodio mu se sin Loras, budući beli plašt, a posle rata dobija kćerku Margeri, za sada trostruku kraljicu), tako da Robert uspeva da zadrži značajne podanike bivšeg kralja i pridruži im svoje. Stanis na upravu dobija Zmajkamen, dok će Krajoluj pripasti najmlađem bratu Renliju, kada bude stasao (tokom rata bio je dete). Uslediće dugo „leto zatišja“, ali, duhovi Harendvora i Bune koja je usledila, nikada ne miruju... 

Možda baš u petoj sezoni, iz Serseinih najavljenih sećanja, saznamo još ponešto?


(dopuna: segment o "Tower of Joy" vrlo je sličan onom u prikazu epizode "Oathbreaker", Monike Ponjavić. Kako pratim njene recenzije i zaista ih smatram odličnim, ovo mi na neki način imponuje. Proverite, sličnosti su neosporive:
http://www.srpskacafe.com/2016/05/32912/
Hvala, Monika! Prepoznati sopstvene rečenice kod autora koga cenim, u najmanju ruku je neobično...)

2 коментара:

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...