понедељак, 26. јануар 2015.

Mala istorija Martinovog fiktivnog kraljevstva 4

preredila: Isidora Đolović

Robertova buna - drugi deo


Bitka kod Zvona (Battle of the Bells/ At the Stoney Sept)

Sporost lorda Merivedera učinila je da se buna proširi i pusti korenje. Kevan Lanister se nadao da će se kralj dozvati pameti i vratiti Tivina, ali, Eris je umesto toga promenio čak četiri pogrešne desnice i „to platio životom i krunom“. Kako je Meriveder propao u nastojanju da uguši bunu, a Regara još uvek nigde nisu mogli da nađu, Eris se okrenuo Džonu Koningtonu, mladom i samouverenom prijatelju svog sina i uzdigao ga na položaj prvog savetnika. Ovaj obećava kralju da će mu doneti Robertovu glavu, željan da se dokaže i ubije ga u dvoboju.

Uvidevši slabosti strategije primenjene kod Pepelgaza, Robert je produžio ka severu radi udruživanja sa savezničkim trupama. Međutim, na tom putu je ranjen (pod nepoznatim okolnostima) i primoran da utočište potraži u Kamenom obredištu. Varoš je brzo okupirana od strane ljudi Džona Koningtona. Željan dokazivanja, lord Konington je vatreno poveo napad i naredio da se svaka od međusobno zbijenih kuća u maloj varoši detaljno pretrese, dok ne pronađu Uzurpatora. Koningtonovi ljudi gonili su Roberta sa namerom da ga odseku od savezničke vojske. Međutim, Robert im je uvek izmicao “za korak“, zahvaljujući pomoći i stalnim upozorenjima meštana, pa je uspeo da brzim premeštanjem sa mesta na mesto ostane neuhvatljiv do dolaska saveznika. Svoj naziv, bitka je dobila po zvonima koja su se od samog početka oglašavala na uzbunu  meštanima, podsećajući ih da zaključaju svoje domove i sklone se na sigurno. Vojske su se tukle na ulicama, u dvorištima, čak i po krovovima.



Udruženim snagama, Hoster Tuli i Edard Stark se spuštaju na Kameno obredište, zauzimaju zidine na juriš i suprotstavljaju se kraljevim ljudima, a Robert (po svoj prilici, iz jednog bordela!) tada ulazi u borbu i pruža odlučan kontranapad. Konington se žestoko branio, ranio je Hostera Tulija i ubio Erinovog rođaka Denisa, „miljenika Dola“. Ali, videvši da je sve izgubljeno, naređuje povlačenje, mada su mu snage ostale relativno neoštećene. Kasnije je žalio što nije spalio gradić do temelja, umesto što je naredio pretragu i težio da ne bude odviše surov. Zvuk zvona dugo će ga proganjati i kriviće sebe za izdaju Regara, prema kome je gajio više nego prijateljsku naklonost. Smatra da bi ubistvo Roberta rešilo rat i sprečilo debakl na Trozupcu. S obzirom na sam izgled mesta i tesan raspored kuća, bilo je veoma teško držati vojsku na okupu, stoga je njegova akcija i pored krajnjeg rezultata vredna pohvale. Kralj Eris ga, međutim, zbog ovog poraza proteruje i za novu desnicu bira Čelsteda, a Koningtonov rođak prelazi na stranu ustanika i posle Trozupca dobija Grifonovo gnezdo.

Robert ubija šestoricu ljudi, među njima Regarovog prijatelja i bivšeg štitonošu Majlsa Mutona. Ubio bi i desnicu, ali, bitka ih nije nanela jednog na drugog. Kasnije je u svakoj prilici isticao da zasluge za ovu pobedu pripadaju Nedu Starku, koji ju je izvojevao za njega.

Džon Erin, verovatno pre ove bitke, pristaje na brak sa Lizom Tuli kako bi osigurao podršku njenog oca u daljim borbama. Liza je bila nesrećna i nezadovoljna udajom za dvostrukog udovca, “starca smrdljivog daha”, ali, Hoster je smatrao da ima sreće što jedan veliki lord uopšte pristaje da je uzme "načetu i okrnjenu". Naime, Liza je bila zaljubljena u Petira Beliša "Maloprstića", sina najsiromašnijeg lorda u Vesterosu i "gospodara kamena i brabonjaka". Hoster je mladića proterao, a Lizu na prevaru naterao da pobaci njihovo dete. Istovremeno sa njom i Erinom, brak sklapaju Ned (umesto Brendona) i Kejtlin, čime je savez učvršćen. Dve nedelje posle venčanja, lordovi odlaze dalje u borbe, dok njihove mlade supruge ostaju u Brzorečju.

 
Trozubac (The Battle of the Trident)

Odlučujuća bitka, koja je suočila Robertove snage sa targarjenskim, a Roberta i Regara dovela u sukob „oči u oči“, uticala je na sam ishod Bune. Posle poraza u Kamenom obredištu, Eris konačno ozbiljno shvata situaciju, uvidevši da Robert nije tek lord odmetnik, već najveća pretnja dinastiji još od Demona Crnovatre. Uzurpatorove snage raspoređene su duž istočne obale Zelenog kraka (rukavca) Trozupca, gde su udruženi pod Robertovom komandom domarširali niz Kraljevski drum. Regar Targarjen se do tada vratio sa juga u Kraljevu Luku da okupi vojsku. Džejmi Lanister se seća njihovog poslednjeg susreta, kada mu je princ na rastanku u dvorištu Crvene tvrđave napomenuo da posle bitke namerava da sazove Veće i unese odavno planirane promene, o čemu će razgovarati kada se vrati. Istom prilikom, on odbija Džejmijevu molbu da samo taj put Deri ili Selmi čuvaju kralja umesto njega. Eris nemilosrdno podseća Martele da drži Eliju (kao nezvaničnog taoca) i šalje njenog ujaka, gardistu Leuina, da regrutuje Dornjane i pridruži ih Regarovoj vojsci na putu do Trozupca. Istovremeno, šalje Baristana Selmija i Džona Derija da okupe ostatke Koningtonove sile iz Kamenog obredišta. Regar pokušava da ubedi oca da proguta ponos i obrati se Tivinu Lanisteru. Mejs Tirel i Pakster Redvin nisu bili u mogućnosti da im pridruže svoje odrede, zbog opsade Krajoluja koja je uveliko trajala. Konačno, armija se uputila uz glavni drum do raskršća-prelaza preko Trozupca, koji se očekivalo da će pobunjenici pokušati da zauzmu.

Robertovu vojsku činilo je oko 35 000 boraca:

-sve snage Severa
-skoro svi iz Dola, sa izuzetkom par kuća koje su ostale odane Targovima

-polovina Brzorečja, inače duboko podeljenog ratom (npr.kuće Deri, Muton i Riger bile su vezane za kraljevsku, neke i lično, dok se Freji nisu obavezali nikome do samog kraja. Tek nakon ove bitke staju na stranu pobunjenika.)

-deo sile Olujnih zemalja, mada zanemarljiv, zbog opsade.
Regarova vojska brojala je oko 40 000 boraca, od toga desetinu vitezova:

-10 000 Dornjana

-preživeli iz bitke kod Zvona (Brzorečje, Olujne zemlje i Dol)

- sve kuće pod okriljem krune, uključujući Cracklaw Point i obalu Uskog mora

-nekoliko stotina iz Hvata

-strelci, konjanici, pešadija/kopljanici


Kraljeva vojska bila je brojnija, ali, pobunjenička iskusnija i prekaljena dotadašnjim borbama. Dornjanima je komandovao princ Leuin Martel i ustremili su se na levo krilo Robertove vojske. Odbio ih je ser Lin Korbrej, boreći se mačem svog ranjenog oca i posekavši već povređenog Martela. Tokom bitke, ser Baristan Selmi naneo je značajne gubitke Robertovim snagama. Ginu i sinovi Morsa Ambera. Uprkos smrti velikog broja lordova i vitezova, bitku je rešio sukob vođa. Okršaj Roberta i Regara bio je duboko ličan. Robert je verovao da je Regar oteo njegovu verenicu, mučio je i "silovao stotinama puta". Pevači govore da su se "borili u reci za ženu koju su obojica tvrdili da vole", a Deneris će najpre od Viserisa, a potom i iz vizije u kući Neumrlih čuti da je Regar umro "sa imenom žene na usnama" (woman, ne wife, prim.aut.), tačnije, zbog nje. Baristan Selmi je još određeniji: Regar je voleo Lijenu i "hiljade su umrle zbog toga".
Mada je borba bila žestoka na obe sukobljene strane, dvoboj rešava situaciju i ruši moral rojalista. Nema mnogo poznatih pojedinosti, ali, zna se da je Robert koristio svoj buzdovan, a Regar se najverovatnije borio mačem. Sukobili su se u jeku bitke. Robert je nosio veliku kacigu sa jelenjim rogovima, a Regar visoku crnu kacigu i oklop iste boje, sa troglavim zmajem svoje kuće na grudima. "Crvene vode su tekle dok su se obilazili i sudarali". Barateon je smrskao Regarov oklop, udarcem toliko jakim da su se delovi zmaja sa njega razleteli niz Zeleni Krak. Mesto sukoba kasnije je nazvano Rubinski Gaz, upravo po rubinima sa oklopa palog princa. Mada se ne zna pouzdano da li je ovaj potez  presudio, Regar je ubijen od strane Roberta, što lomi otpor njegove vojske i okončava targarjensku vladavinu nad Vesterosom. Ned stiže na poprište i zatiče ga mrtvog u potoku, dok su se vojnici obe vojske otimali za rubine.

Put za Kraljevu Luku sada je bio otvoren za pobunjenike, s obzirom da se vojska Targova razbežala posle Regarove pogibije, a jedini saveznici bili su daleko. Robert je ranjen, pa šalje Neda sa prethodnicom da odjaše Kraljevim drumom pravo u Luku, ne bi li stigli pre Lanistera, za koje se čulo da hitaju ka prestonici. Teško ranjenog Selmija, Robert je pomilovao uprkos savetima Ruza Boltona da ga ne poštedi. Poslao je sopstvenog meštra da mu izvida rane.

Mada ovo nije bio kraj svih sukoba, bitka na Trozupcu odlučila je rat. Sa rubinima na Regarovom oklopu rasule su se i poslednje nade, poput kralju odanih trupa. Džora Mormont kasnije će ispričati Deni: „Regar je na Trozupcu izgubio. Izgubio je bitku, izgubio je rat, izgubio je kraljevstvo i izgubio je život. Krv mu je istekla nizvodno kraj rubina s njegovog oklopa i Robert Uzurpator mu je pregazio telo i odjahao da ukrade Gvozdeni presto. Regar se borio hrabro, Regar se borio plemenito, Regar se borio časno. I Regar je poginuo.“


Opsada Krajoluja (Siege of Storm`s End)

Razlog izostanka snažne Tirelove vojske iz okršaja na Trozupcu bila je opsada Krajoluja, koja počinje ubrzo nakon Pepelgaza i traje gotovo čitave naredne godine, do samog kraja rata. Kako je Robert mobilisao veći deo vojne sile Olujnih zemalja, Stanisu je ostavljen manji garnizon da čuva Krajoluj. Mejs Tirel i Rendil Tarli opkolili su tvrđavu sa udruženim silama Hvata, dok je lord Redvin zatvorio Brodolomni zaliv i onemogućio im dostavu namirnica. Dok su napadači uživali u gozbama, opkoljeni su u zamku posle nekog vremena ostali bez zaliha i bili primorani da jedu svoje konje, pse, pacove  i mačke. Došlo je i do krajnje granice kada bi im jedino preostajalo da se hrane mrtvima, kako i sami ne bi poumirali od gladi. Postojao je barem jedan pokušaj izdaje, kada je kastelan Gaven Vild probao da se iskrade na zadnju kapiju i preda. Uhvaćen je u toj nameri i poslat u tamnicu, gde je i preminuo tokom opsade. Srećom, spas dolazi u liku Davosa Sivorta, ozloglašenog krijumčara, koji se vešto provukao kroz blokadu i ušunjao sa barkom krcatom prazilukom i morskom ribom. Ova akcija hrabrog Davosa omogućila je braniteljima Krajoluja da povrate snagu i održe se do dolaska Neda Starka. Stanisova izdržljivost ujedno je pomogla i pobunjeničku pobedu zadržavanjem Tarlija i Tirela, sprečivši ih da se uključe u bitku na Trozupcu. 

Kraljeva reakcija

Eris je posle proterivanja Koningtona i Lanisterovog ignorisanja poziva (čiji nam sadržaj i ton, ipak, nisu poznati) potpuno pobeđen paranojom. Kralja su pred kraj obuzeli takvi strahovi da nije trpeo nikakva sečiva u svojoj blizini, osim mačeva članova svoje garde. Brada mu je bila neoprana i ućebana, kosa “srebrno-zlatni žbun” do pojasa, nokti “napukle žute kandže”, devet palaca duge. Neprekidno se sekao na oštrice prestola, pa su ga na kraju prozvali “Kralj Krasta”. Angažovao je Čelsteda  kao novu desnicu, ali, istovremeno u potaji skovao sa piromanserima i alhemičarima pakleni plan. Varis podbada  njegove sumnje, pa kralj naređuje alhemičarima da rasporede zalihe divlje vatre po čitavoj Kraljevoj Luci: ispod Belorovog obredišta, skladišta i štala, svih sedam kapija, u podrumima Crvene tvrđave... Sve se obavlja u strogoj tajnosti, međutim, Čelsted postaje obazriv. Nakon što se suprotstavio i bezuspešno pokušao da odvrati kralja od njegovog nauma, podnosi ostavku. Eris ga u odgovor na to živog  spaljuje i imenuje na njegovo mesto svog omiljenog piromansera, Rosarta, “niskorođenog, desnicu od dve nedelje, hir Ludog kralja”.

Njegovi odnosi sa kraljicom bili su, što je predstavljalo javnu tajnu, već odavno hladni. Ona se svim silama trudila da mlađeg sina, Viserisa, drži podalje od očevog uticaja. Nisu ni boravili u istim prostorijama, a kada bi bili primorani da se zajedno pojave u javnosti, ignorisali su se što su više mogli. Kralj bi je posećivao samo kada bi ga naročito uzbudilo predavanje nove žrtve plamenovima. Džejmi se seća kako je sa Derijem stražario pred ložnicom u noći posle Čelstedovog ubistva i slušao jezive kraljičine krike. Deri ga podseća da se oni jesu zakleli da brane Raelu – ali, ne i od supruga.

Saznavši za ishod bitke, kralj šalje Raelu i Viserisa na Zmajkamen. Džejmi se seća tog jutra, ubledele Raele i šaputanja služavki o ranama i ogrebotinama koje joj je po telu ostavila “kraljevska zver”. Bilo je planirano da i Elija sa decom pođe, ali, kako je Eris ubedio sebe da je Leuin Martel izdao Regara na Trozupcu, smatrao je da će zadržati odanost Dorne ako ih bude imao u blizini . Još pre nego što su crne vesti sa Trozupca stigle do Kraljeve Luke, Ludi Kralj imao je rezervne ideje. Ali, tek objava poraza i Regarova pogibija konačno su prelomile situaciju. Želeo je "najveću lomaču ikada", radije nego da ustupi grad "Uzurpatorovim psima"...Ali, pre njih, stižu lavovi.

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...