понедељак, 30. децембар 2013.

Lampionska utopija

autor: Isidora Đolović

   Dugo sam razmišljala šta bih mogla napisati u već, na neki način, tradicionalnom novogodišnjem tekstu, a da već nisam istakla ispraćajući prethodne godine. Istovremeno, koliko god ne želela da se ponavljam, htela bih da na neki način zaokružim ovu kalendarsku godinu, u nadi da ću ubuduće biti aktivnija i više objavljivati. Poslednji dani decembra za sve nas su vreme rezimiranja (ne)učinjenog i donošenja famoznih januarskih odluka, koje uglavnom samo na tome i ostaju. U znaku su treperenja raznobojnih lampiona koji hipnotišu i iz još uvek nimalo ohrabrujuće svakodnevnice vraćaju u idilične prostore detinjstva, donoseći nam kratkotrajni, ali, verujem, neophodni zaborav. U svakome se budi uspavana ili davno potisnuta mašta, idealizam, infantilna nada da će naredni vremenski krug da se okrene baš u našu korist.

  Godina na izmaku je društvu mnogo odnela, malo toga pruživši za uzvrat. Svet je ostao bez izuzetnih pojedinaca, među kojima treba naročito istaći NelsonaMandelu i Lu Rida. Obeleženi su jubileji  od odlaska izuzetnih pojedinaca, gotovo neprimetno. Promakli su, skromno i ipak nedovoljno proslavljeni, trocifreni  jubileji od rođenja izuzetnih pojedinaca, što i nije neobično u zemlji koja se velikana odriče kao sramotnih „repova iz prošlosti“.  Sumorna stvarnost bez većih promena, stagniranje u poražavajućoj kolotečini, dominacija neukusa, bezobrazluka, nepoštenja, lažnih idola i nedoličnih uzora. Zar je onda čudno što potrošačkom groznicom i šljaštavim dekorom pokušava da se odvrati pogled, bar na neko vreme, od ovakvih slika? Još kad za doček u prestonici  zapeva  Ražnatovićeva, sa plemenitom namerom da „napuni praznu kasu svog Beograda“, istu onu koju je tako lepo iscedila samo koju godinu pre….Večito vraćanje istog.



  Ova godina mi je donela diplomu i nastavak studija, uz suočavanje sa životom bez mnogo nade i perspektive,  grubo sudaranje entuzijazma i ideala sa realnošću. Istovremeno, donela mi je još bunta protiv društva punog korupcije, nepravde i svakojakih vidova  sputavanja istinske želje za radom, ljubavi prema svom neprofitabilnom pozivu, kreativnosti i kritičke misli. Donela mi je spoznaju koju želim da, koliko god utopijski, nerealno ili beskorisno zvučala, prenesem i vama, malobrojni čitaoci, da je ponesemo u narednu godinu i da nam pruži bar malo podstreka, možda lampionski varljivog, ali, još uvek neizbledelog sjaja.

   Pronađite sebe i držite se svog smisla, u čemu god se on skrivao. To je jedini spas, jedina amajlija koja štiti od talasa mržnje, uskovidosti, pogrešnih procena i njihovih strašnih posledica. Budite privrženi svom cilju i imajte ga uvek pred sobom, kao daleku tačku na horizontu, treperavu zvezdu koja mami i samo vama znanom melodijom privlači sebi, štiti i pazi da ne izgubite pravac. Neka uvek bude prisutan, koliko god ga prečesto skrivale magle i naleti sivih oblaka. Sve će to proći, ali, ako nešto treba da ostane i ne izgubi se u galopu loših vremena, neka to bude vaš san. Privilegija ga je otkriti, a mnogima, nažalost, život prođe, a da ga i ne spoznaju. Međutim, kada ga samo naslutite, ne gubite ga iz vida, jer ga verovatno nikada više nećete pronaći. 

   Hvala na vremenu utrošenom na čitanje dosadašnjih tekstova, na podršci i praćenju. To mi zaista mnogo znači i obećavam da ću se potruditi da budem aktivnija, a tekstovi kvalitetniji i zanimljiviji u 2014.godini. Inspiracije i ideja nikad dosta, samo još da predstojeći  ispitni rokovi prođu.

  Sa pogledom uvek na svom snu, tom sjajnom i sve veličanstvenijem (kako moja privrženost, rad i ulaganje rastu) lampionu na drvetu života, želim vam SREĆNU NOVU GODINU. 

3 коментара:

  1. Kako kaže Delča: U pravi čas, za nas! :)
    http://www.youtube.com/watch?v=7EsfH1C9aBo
    :*

    ОдговориИзбриши
  2. Koleginice, hvala!:)
    Sve najbolje u novoj godini, još mnogo dobrih tekstova i inspiracije!:)

    ОдговориИзбриши
  3. Kako si lijepo napisala svoju novogodišnju poruku o neizblijedjelom sjaju. Držanje svog smisla, da. Potrošačkom groznicom se zbilja kani zamaskirati surova stvarnost koja nimalo nije ružičasta, barem za vrijeme praznika. No, kao da svi to jako dobro znaju, ali neću se uplitati u rješavanje problema sa svoje strane, neka sve ostane kako je, da ne bude gore, jer gore može uvijek. Sve ostaje na ovakvima kakva si ti, koji su uvijek i neprestano u stanju pisati i savjetovati, ako ne druge barem čitaoce svojeg bloga.

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...