петак, 08. новембар 2013.

Strike a pose, there's nothing to it

   autor: Isidora Đolović

   Oduvek se pozerisalo ne bi li se izgledalo veoma inteligentno, urbano, produhovljeno. Znate ono, kad na minus 10 vidite razbarušenu klinku koja sa knjigom na krilu sedi na nekom od bedema Kalemegdana. Ili one šatro-moderne likove koji se prenemažu dok govore, idol im je Cane, večiti su apsolventi primenjene umetnosti i daju sebi za pravo da ostatak sveta posmatraju sa svog oblaka, kao najobičniju boraniju. Ili oni koji pljuju po ex-YU rock muzici, kao da bi sami mogli da stvore nešto bolje, kao da kod nas sada ima nečeg boljeg, kao da prilično nejasno određenje "moderna umetnost" dozvoljava svakavom kršu da se šepuri svojom avangardnom oblandom. Ili (moja omiljena kategorija) nastavnice srpskog, sadašnje i buduće, koje su vešto izbegle čitanje klasika i ostale na istom nivou na kome su bile pre upisa srednje škole, ali zato mnogo vole da se razbacuju svojim (formalnim) obrazovanjem, a ponekad i pišu poeziju- ovo je u malim sredinama posebno česta pojava. 



   Završila sam književnost na Filološkom i naravno da nisu svi, čak ni većina kolega, bili svestrani čitaoci, talentovani pisci, a često ni zadovoljavajuće pismeni. Mnogi (sa grupa 01 i 05 naročito) su čitali ljubavne vikend-romane, ona papirnata izdanja sa trafike, na ispitima iz svetske knjiž. prepisivali, koristili se interpretacijama u pisanju seminarskih radova, pa me više puta bilo sramota što će se i takvi zvati mojim kolegama. Ali, mislim da tako stoje stvari na bilo kom fakultetu i smeru, jer sama diploma ili položeni ispiti (do kojih vode i druge staze osim znanja, nažalost) ne garantuju i stručnost, posvećenost, kamoli talenat, dobar ukus, stil...Slušala sam i Dedićku i Alimpićku kako samouvereno govore o svojim pisanijima i mogu reći samo to da im ni deset Filoloških ne pomaže ako njihova dela i opšta kultura  izražavanja i ponašanja nemaju vrednost. Mislim da je pravi snobizam baš ta vera da zvanje i to što "studiraš književnost/filozofiju/istoriju umetnosti" daje bilo kakve garancije, privilegije ili pravo da smo iznad "običnih" čitalaca.
   Tanka je linija između čitalačkog snobizma i čitalačkog primitivizma. Jednaki su mi oni koji se hvale da ne čitaju uopšte i oni koji čitaju "samo visokointelektualna dela" i gađaju se "metanarativnostrukturalističkoepifanijski- grdno jezikolomnim izrazima" i terminima.
  Nek čita ko šta hoće, nije sve za svakoga, niti treba da bude. Biramo po svom senzibilitetu.Do svog ukusa držim, imam određene visoke kriterijume i ne gubim vreme na šund. Ja se lično neću dohvatiti takve knjige, neću je preporučiti prijateljima i poznanicima, neću je nikome pokloniti za rođendan. U tom smislu verovatno jesam "snob". Ali, isto tako neću vređati i žigosati ljude koji čitaju lako štivo, jer svaka knjiga ima svog čitača i najgore je nametati nekome sopstveni ukus kao jedino ispravan. Kao što je već napisano, postoji period za svako delo kada ga možemo shvatiti na pravi način, kada će ono dopreti do nas i osvojiti nas, čemu onda žurba i forsiranje? Prirodno je i normalno da, do tada, gradeći svoj čitalački ukus, "prošpartamo" kroz razne žanrove, od kojih nisu i ne mogu baš svi biti kvalitetni, ali tako se i otkrivaju vrednosti.
   I baš me briga za Dedićku, Alimpićku, Majerovu, Bjelicu, Radusinovićevu...bilo je takvih "pisanija" i u 19.veku, pa i još ranije, ali, vreme ih je zamelo i nisu ostavili traga. Čemu onda rasprave šta vredi, kad će ono kvalitetno svakako da se izbori za svoje mesto u istoriji?
  Postoji umetnička književnost i postoji trivijalna literatura. Nema vređanja, ova druga po prirodi stvari i ne pretenduje da zauzme mesto prve. Izbor je slobodan.
   A opet, ne mogu da se ne setim Tekerijevih reči: 
 "It is impossible, in our condition of Society, not to be sometimes a Snob."
....da, verovatno je tako.

  Najzanimljiviji su mi ljubitelji "Alhemičara", a od kad je dobio Nobela i Marija Vargasa Ljose. Nadobudni i ponosni na svoje oskudno znanje. O razumevanju dela ili sposobnosti za neku analizu ni govora. Pravopisne i govorne greške da ne nabrajamo. I nimalo želje da se usavrše.
...ja ih pustim da filozofiraju, nek nahrane malo svoj ego, obično zatrepćem i kažem da sam skoro nepismena. Imam, je li, samo šnajderski kurs. 
   A tek onaj najcrnji kliše, kad pitaš kakva je neka knjiga:
1) Mnooogo teška (zahteva ono Vikino "uključivanje mozga")
2) Raskošni stil (ovo mi je omiljeno, "Lagunini" prikazi romana samo variraju ovakav opis)
3) Duboko potresno
4) P(l)itko

   Nekada su to bili oni naručioci kompleta, što se "slažu uz komodu", pa narednih četvrt veka kupe prašinu.
   Sada su to ljudi koji se tuku pred kioskom kada "Večernje novosti" izbace besplatan prvi deo "Rata i mira" ili "Don Kihota", nema veze što ostale delove neće ni kupiti (moraju da plate!), pošto verovatno ne misle ni da ih čitaju, važno da je besplatno...još se sećam euforije kad je krenula ta akcija, prva besplatna knjiga beše "Ime ruže"...pokolj!
   Pa, kilometarski redovi na Sajmu pred štandovima Novosti i Lagune, kada poznate ličnosti potpisuju svoje knjige. Sve je ovo populistički fenomen za razmatranje.
   Ili pomodarska pomama za delom dobitnika NIN-ove nagrade.
   Jeza me uhvatila kada sam ove godine videla u Dnevniku da su, povodom međunarodnog  Dana knjige na pijaci u (valjda) Kraljevu prodavali knjige na kilo , sve lepo na kantaru merili, a odnosile ih kući mahom babe da iskoriste za potpalu. 

 Tuga, srozavanje, ne mogu da nađem odgovarajući izraz.
   Takvi me uvek podsete na film "Mi nismo anđeli" i onu scenu kad Marina muva Nikolu:

"Čitala si "Čarobni breg"?!? U tim godinama?!?" 
i:
"....moramo da saznamo šta je to Zappa!"


 Ne znam u čemu je stvar, ali, ti idiotski saveti tipa "zavedi ga glumeći načitanost" ili "inteligentno je IN" očigledno se dobro prime jedino u slučaju Askica. Svaki lik je obično bežao glavom bez obzira kada čuje koja su moja interesovanja. "Ona ČITA!"(zapanjen izraz lica), kao da su upravo čuli da sam bivši robijaš, nosilac opasne zaraze ili nešto slično.  Izveštačeno je super, ali, ako si iskreno umetnički nastrojen- u očima većine bivaš čudak.



 A ko zna, možda upravo sada zvučim kao snob.
 

2 коментара:

  1. Ma ne zvučiš :), lijepo si sve rekla, duboko potresno :D.

    Baš sam neki dan posudila od prijateljice Llosu, tj. tražila nešto laganini i modernije, pa mi donijela to... Nije mi, vala, nešto... Ali čita se, ide :D.

    ОдговориИзбриши
  2. Ne pises, ne pises pa kad se raspises..eee! Svaka ti je na mestu i bas volim ovakve snobovske tekstove :)

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...