недеља, 26. мај 2013.

Slučaj Anđelina : Hrabrost ili ludost?

 autor: Isidora Đolović

   Jedna od vesti koje su u poslednjih par nedelja uzdrmale javnost, kako svetsku, tako i ovdašnju, neočekivan je i u najmanju ruku šokantan postupak holivudske glumice Anđeline Džoli. Odlukom da se podvrgne dvostrukoj mastektomiji (hirurškom odstranjivanju obe dojke), zvezda poznata po kontroverznom ponašanju u ranoj mladosti i radikalnom zaokretu u kasnijim godinama, izazvala je različite reakcije. Iz tih razloga, a znajući da kao javna ličnost ima odgovornost za svoja dela pred svetom koji ih pomno prati, ovu odluku je obrazložila opširnim pismom objavljenim u "NewYork Times"-u. S obzirom na to da Džolijeva nije obolela, već je procenjeno da je nosilac visokorizičnog gena, njen način da predupredi bolest koja je bila kobna po mnoge žene - pa i njenu majku Maršelin - razmatra se kao opravdan i trezven ili pak bezumni poduhvat iz loše obaveštenosti. Neminovno su se tu, barem na ovim prostorima, upleli osećanje ogorčenosti zbog filma "U zemlji krvi i meda", navika da se traži teorija zavere protiv nebeskog srpstva i proklinje truli Zapad "sa svojim bolesnim idejama", i slično. Kulminiralo je ovih dana, kroz neukusnu i krajnje uvredljivu naslovnicu bosanskog časopisa "Dani ", koja postavlja pitanje, citiram, "Šta je žena bez sisa?!" Problem nije ni izbliza jednostran i otvara nekoliko drugih. Dakle, da li je reč o herojskom ili suludom postupku i kako je dvostruki moral javnog mnjenja i ovoga puta došao do izražaja?

  Anđelina Džoli Vojt (38 godina) bez sumnje izaziva prilično ambivalentne reakcije medija, od samog početka svoje karijere. Prešla je dug put od divljeg holivudskog derišta (kći oskarovca Džona Vojta), tetovaža, brakova i razvoda, nošenja bočice sa krvlju Džonija Li Milera, bizarnih fotografija sa konjima i ostalih mladalačkih grehova koje joj pseudopuritansko društvo danas tako rado zamera....preko seks-bombe, lepotice i zvezde brojnih i žanrovski različitih filmova (od akcija zasnovanih na video-igricama do zahtevnih dramskih rola) koja se trudi da izađe iz kalupa i zasnuje drugačiji imidž...pa do humanitarca, Unicefovog ambasadora dobre volje, društveno i politički angažovane žene, majke šestoro dece. Na tom putu sazrevanja i grčevitog dokazivanja samostalnosti i ozbiljnosti, mnogo toga se promenilo i neki pogrešni koraci joj nisu oprošteni. Omrzli su je, neki zbog amaterski i laički režiranog filma (o kome sam već pisala: http://alittlerunaway.blogspot.com/2012/03/u-zemlji-lazi-i-bola.html ), drugi zbog toga što im "idu na živce taj dobrotvorni rad i usvajanja", a treći (razume se, lepši pol) tek zbog činjenice da je "maznula" Breda Pita. Drvlje i kamenje jednih na Anđelinu smenjuje se sa podrškom i divljenjem drugih, a istina je negde između. Ovoga puta, medijska prašina podigla se u vezi sa jako ozbiljnom temom današnjice- a to je pitanje raka. I ono čini polemiku nimalo bezazlenom.
  Slobodno možemo zaključiti da je kancer (uz AIDS) najveća moderna pošast, u rangu kuge i kolere iz prošlih stoleća. Rak dojke i grlića materice naročito odnosi previše života, a sudeći po statističkim podacima i istraživanjima koja se iz godine u godinu sprovode, Srbija je po stopi smrtnosti i neosvešćenosti žena u vezi sa ovom opakom bolešću u samom neslavnom vrhu. Ukoliko se vratimo na temu Osmog marta koju sam pre par meseci započela na svom blogu, zamislićemo se, sa prstom na čelu...

  Za početak, prenosim sadržaj Anđelininog pisma:
"Moja majka se borila sa rakom oko deset godina i umrla je sa 56 godina. Izdržala je da doživi da vidi i upozna svoje prvo unuče. Ali, moja ostala deca nikada neće imati priliku da dožive ovo iskustvo i upoznaju je i shvate koliko je bila puna ljubavi i gracioznosti. Često govorimo "o maminoj mami" i pokušavam da im objasnim bolest koja ju nam je oduzela. Pitali su me da li meni može da se dogodi isto. Iako sam im govorila da ne brinu, istina je da i ja nosim gen BRCA1, koji povećava rizik od razvijanja raka dojke i jajnika.Lekari su procenili da postoji 87% šansi da obolim od raka dojke i 50% da obolim od raka jajnika. Oni koji imaju gen BRCA1 imaju 65% šanse da da dobiju rak dojke.Kada sam shvatila šta je moja realnost, odlučila sam da minimiziram rizik koliko god je to moguće. Donela sam odluku da napravim preverntivnu mastektomiju. Počela sam sa grudima jer je rizik od raka grudi veći od rizika jajnika, a to je i kompleksnija operacija.Tokom 24. aprila završila sam tromesečnu proceduru koja je vezana za mastektomiju. Imala sam mogućnost da ovo zadržim samo za sebe i nastavim sa svojim poslom.Ovo pišem jer se nadam da će i druge žene imati koristi od mog iskustva. Rak je još uvek reč koja izaziva strah u ljudskom srcu i osećaj nemoći. Ali moguće je saznati da li ste podložni ovakvom riziku i da preduzmete nešto protiv toga.
Moj proces je započeo 2. februara pod nazivom "uklanjanje bradavica" a podrazumeva isključivanje bolesti dojke u kanalima iza bradavice i omogućava dodatni protok krvi u tom području.Ovaj postupak uzrokuje bol i modrice ali povećava šansu za spasavanje bradavica.

Dve nedelje kasnije imala sam operaciju kojom mi je uklonjeno tkivo dojke i stavljeni su privremeni umeci. Operacija može da traje i do osam sati. Kada se probudite ugledate razne uređaje priključene u svoje grudi. Imate osećaj kao da se nalazite u sceni nekog SF filma. Posle nekoliko dana, možete da se vratite normalnom životu.Devet nedelja kasnije bila je završena i rekonstrukcija grudi sa implantima. Tokom poslednjih godina bilo je neverovatnih pomaka u medicini u ovoj oblasti.Ovo sam vam napisala jer sam htela ženama da kažem da odluka o mastektomiji nije laka. Moje šanse sa 87% pale su na 5%. Sada mogu da kažem svojoj deci da ne moraju da se boje da će me izgubiti zbog raka.Mogu da vide moje ožiljke i to je to. Sve drugo je samo "mamica" , kao što je bila i pre. Oni znaju da ih ja volim i da ću uraditi sve samo da budem što duže sa njima. Osećam se jačom jer sam napravila izbor koji ni u jednom slučaju ne umanjuje moju ženstvenost.

Srećna sam što imam partnera, Breda Pita, koji je pun ljubavi i podrške. Znajte da svako ko ima suprugu ili devojku, ovo je bitan deo tranzicije. Bred je bio u "Pink Lotus" centru za rak dojke svake minute tokom moje operacije. Pronašli smo i trenutke u kojima se smejemo zajedno.Znali smo da je ovo ispravna odluka za našu porodicu i da će nas zbližiti još više. Svaka žena koja ovo čita, nadam se da zna da postoji rešenje. Želim da ohrabrim svaku ženu, posebno ako u porodici imaju istoriju raka jajnika ili grudi, da potraže medicinske stručnjake koji mogu da vam pomognu da prebrodite ovaj deo svog života i napravite izbor na osnovu pouzdanih informacija.

Postoji mnogo lekara koji rade na alternativnim načinima operacije. Moj način će biti objavljen na stranici "Pink Lotus" i nadam se da će to biti korisno drugim ženama.Rak dojke ubije 458.000 ljudi svake godine, najčešće u manje bogatim zemljama. Naš prioritet mora da postane da to omogućimo što većem broju žena da se testira i dobije preventivni tretman, bez obzira odakle dolaze. Cena testiranja na gene BRCA1i BRCA2 u SAD-u košta više od 3.000 dolara što ostaje velika prepreka za puno žena.

Odlučila sam da moja priča neće ostati privatna jer postoji mnogo žena koje ne znaju da možda žive u senci raka.Život dolazi s mnogo izazova. Oni koji nas ne plaše su oni koji mogu preuzeti nas i kontrolu nad nama."

 Kao nesumnjivo velika zvezda i osoba koja se svim silama trudi da svojoj društvenoj aktivnosti da smisao i utiče na svest svojih poštovalaca i onih drugih, Džolijeva je odlučila da iznese svoj problem i o njemu na sav glas progovori ispovednim tonom, izazivajući pri tome niz predrasuda i palanačkih reakcija u narodu. Čini se da su, kod nas, one nadjačale reči podrške. A radi se, jednostavno, o ženskom telu i slobodi odluke! Da li je ta odluka bila preuranjena ili ne, sam Bog zna. Neukusno je zaključivati kako  se "po toj logici možemo baciti pod kamion, da ne bi čekali da nas možda  jednoga dana udari". Život je, od svog prvog trenutka, veliki niz rizika i igra slučaja, u kojoj nam ništa nije zagarantovano, ali, to ne znači da ne treba učiniti što je do nas kako bi predupredili eventualni kobni ishod! Anđelina je svoje iskustvo obelodanila kako bi ohrabrila žene i pokazala svesnu požrtvovanost zarad dugoročnijeg cilja, pa je licemerno verovati da je bilo kojoj ženi lako odlučiti se na takav potez! Mnogo je jednostavnije osuđivati, tvrditi kako je "stigla božja kazna za film o Srbima"(?!), kako je "poludela, propala i nije više dobra riba"(?!)...a ne uzeti ni jednog trenutka u obzir mogućnost da sutra u toj koži bude bilo koja od nas, vaša kći/sestra/majka/supruga/prijateljica! Ne čudi me toliko sebičluk tzv."muškarčina" koje misle jedino na svoje životinjske seksualne nagone i u tom divljanju testosterona žensko telo posmatraju kao sredstvo za zadovoljenje istih, pa dozvoljavaju sebi ovakve ispade:


http://www.tarzanija.com/oprostajno-pismo-andelininim-sisama/

 ....koliko me zaprepašćuje reagovanje pojedinih žena i krajnje zlurade opaske, koje nimalo nisu na mestu! Inače, dotakao se ovoga i Radoš Bajić u svojoj trivijalno-populističkoj TV seriji o selu i babi, doduše, vrlo preciznoj u oslikavanju ruralnih i malograđanskih karaktera. Bolest je za veći deo našeg naroda još uvek tabu-tema i nešto što treba kriti kao sramotu. Čak i oni koji pretenduju da budu glas razuma i važe za inteligentnije pripadnike građanstva, iz nemogućnosti ili nedostatka volje da razumeju, odlaze u krajnost i posežu za omiljenim izbacivanjem vesti  iz konteksta:

http://www.rudan.info/jolie-bez-sisa/
http://www.rudan.info/bredu-pittu-odrezali-desno-jaje/

 Anđelinin slučaj nikako nije usamljen. Pre pet godina je glumici Kristini Eplgejt dijagnostikovan rak i takođe izvršena dupla mastektomija. Ne samo da se uspešno oporavila, već joj je estetskim zahvatom poprsje rekonstruisano, ozdravila je, udala se i rodila dete, a uz nastavak karijere otvoreno govori o teškom iskustvu i načinu na koji se sa njim izborila. Kajli Minog, Šeron Ozborn, Šeril Krou - samo su neke od poznatih dama koje su pozdravile Anđelininu ispovest, budući da su se i same suočile sa sličnim problemom i šalju poruke podrške ženama. Ono što, ipak, problematizuje i izdvaja slučaj Džolijeve jeste to što ona nije obolela, već je "samo" utvrđeno da za to postoji velika mogućnost. Način prevencije bio je radikalan, da li i neizbežan? Pitanje ostaje otvoreno.

Kylie
Christina
Sheryl
 Postoji još jedna strana ove priče, pojava naročito zastupljena na srpskoj estradi. Tiče se rasprodaje privatnosti, odnosno korišćenja (")bolesti(") kao bizarnog sredstva privlačenja pažnje žute štampe i izazivanja empatije koja bi trebalo da pomogne poljuljanom imidžu i izvuče neku "medijsku personu" iz nemilosti. Videli smo kako npr. Nataša Bekvalac, Goca Tržan ili Isidora Bjelica patetično pominju razne tumore, terapije i operacije koje ih čekaju, ničim izazvano i nikom potrebno, čim ih neko vreme nema u novinama, a ne znaju kako da se vrate na stranice žute štampe. Morbidarijama nema kraja, pa ako je bilo popularno nositi prase-ljubimca u damskoj torbici, obuvati bebama štiklice, što ne bi i bolest bila "šik"? U osnovnoj sam učila sa jednom devojčicom koja je dosta često lomila nogu ili ruku. Osim što kao da je uživala u nošenju gipsa, ona nije dozvoljavala nikome od nas ostalih da se pojavimo sa zavojem ili flasterom, kamoli većom povredom. Valjda da joj ne "krademo slavu", šta li?! Estradna patologija bez mere, uostalom, dovela je do fasciniranosti i iščekivanja graničnih situacija uživo. Videli smo seks, tuču, čeka se ubistvo. Gradacija ludila.
  Slučaj Maje Volk nije daleko, pošto je dotična gospođa posle divljenja javnosti zbog dva doktorata, inteligencije, svestranosti i hrabrog izlečenja alternativnim načinima, postala inventar jeftinih rijaliti-programa, a sa podizanja svesti o lečenju prešla na dosadno i napadno isticanje nesrećnog iskustva i u prilikama gde tome mesta nema, sa nekom bizarnom (samo)svešću o nadmoćnosti. Pogledajmo samo njenu izjavu o "slučaju Anđelina": "To je zločin, to je vrh nemoći medicine, koja sada kasapi žene zato što je nije u stanju da uradi bilo šta. Apsolutno sam protiv takvih intervencija jer znam da se rak može izlečiti i bez operacije, radijacije i bez hemoterapije. To je horor medicine i farmaceutske industrije. Je l' znate koliko to košta? Takvi "divni" zahvati donose milione dolara onima koji ih predlažu i izvode! To je zaista zločin, a ona je sirota žrtva neznanja i vere u crkvu medicine. Medicinu zovem crkvom zato što se bazira na veri, a ne na znanju. To je zaista srednji vek, nemam reči!


  Kao što vidimo, nimalo jednostavna priča. Ona nije samo o "hiru jedne glumice pune para" i nema veze sa ličnim simpatijama ili antipatijama prema liku i delu Džolijeve. Uključuje pitanja ženske samosvesti, slobode izbora, hrabrosti da se bude iskren prema sebi i svetu po cenu nerazumevanja u tom rušenju tabua. Možda i najvažnije, uključuje pitanje podrške i razumevanja bližnjih kada je o delikatnim stvarima reč i, na kraju krajeva, koliko je sve to u 21.veku uopšte moguće. Stoga, Anđelina, svaka čast na hrabrosti!

2 коментара:

  1. Svidja mi se ono o nasim zalopojkama I parazitima poput Isidore Bjelice. Andjelinu Dzoli medjutim ne vole Amerikanci i smatraju da je sve kod nje medijski potez da ostane u zizi javnosti.Druge glumice posteno rade plasticne operacije jer im ana polovini 30-tih grudi nisu kao u dvadesetim, a ona se bori protic raka. Hm, hm, vestija je u manipulaciji od drugih. Kod nas je narod jos nov kad su u pitanju marketinski trikovi. Amerikance vec dugo obmanjuju pa su postali pametniji.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ovo je već "bajata" tema, pa je sve oko Bjelice, Maje Volk i sličnih u međuvremenu postalo još aktuelnije, a slažem se u potpunosti, Zapad je već poprilično oguglao na tabloide i isfabrikovane vesti, kao i smišljene poteze koje im slavni prodaju, dok je kod nas ta "tradicija" valjda kraća i onda se još uvek damo zavarati...to važi i za politiku!:)
      Što se Anđeline tiče, da, primetila sam kako je javnost izuzetno kritički nastrojena prema njoj šta god da uradi i popularnost joj je u poslednjih desetak godina primetno opala.

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...