среда, 17. април 2013.

Kako upokojiti kulturu

     autor: Isidora Đolović

   Neka mi neko objasni zašto se, zaboga, u Srbiji klasična muzika sluša uglavnom samo kada proglase dan žalosti? Jer, to me kopka već godinama. Kako to da se nešto što je u osnovi i po svojoj prirodnoj nameni lepo, plemenito, pozitivno- povezuje samo sa tmurnim, dosadnim, ozbiljnim, mračnim? Ko joj to menja prirodu?


    Prošle sedmice smo imali jasno demaskiranje onoga što se već par decenija sprovodi nad našim narodom. Posle stravičnog masakra u Velikoj Ivanči, ceo naredni dan je protekao u znaku mukle kolektivne neverice i odavanja pošte nesrećnim žrtvama. Razlozi zbog kojih je do zločina došlo daleko su dublji i teži nego što to mediji, gladni atrakcije i pri tom lišeni ikakvog poštovanja prema bolu porodica i prijatelja nastradalih, žele da budu svesni. No, to nije tema mog teksta. Minut ćutanja nevinima, u svakom slučaju.
   Dan žalosti je, paradoksalno, bio jedini dan u kome se nacija odmorila od agresivnog i neprestanog kidisanja na svoju već gotovo zombijevsku svest. Dan bez kiča i šunda, napadne i vulgarne "muzike", bolesnih rijaliti-programa koji su sada, evo, počeli i uporedo da se emituju na dve televizije istisnuvši bilo kakav drugi sadržaj na tim kanalima. Umesto toga, isti su bili primorani da čitavog dana emituju dokumentarni program, a iz radnji, trafika, automobila i stanova za promenu nisu treštale turbo-urbo melodije, nego opuštajuće note velikih kompozitora ili jednako umilna tišina. 
   Kad malo bolje pogledate, ima tu logike, a i simbolike. Naša je kultura odavno živa sahranjena, pa se diže jedino o ovako sumornim prilikama, kad za nju niko više ne mari, nikome od silne muke do nje nije i kada je kasno da smiri, uteši, popravi.

    Šta možemo zaključiti? Očigledno je da klasična muzika, kao dokazani odmor za dušu, ne budi divljačke strasti i destruktivne porive, za koje nekima očigledno treba da su uvek na maksimumu kod naroda. Ona opušta čak i životinje! Da je češće slušaju, i ljudi bi bili srećniji, pametniji, smireniji. Da im je knjiga draži drug nego tabloidi, ne bi im u tolikoj meri padale na pamet gluposti. Da umesto farmera ili zatvorenika Velikog brata radije gledaju edukativne programe ili lepe, umetnički vredne filmove, bili bi ispunjeniji i zadovoljniji. Umetnost je lepa, veličanstvena i važna. Ulepšava svet i daje životu dubinu. Donosi istinsku katarzu. Ali ne donosi uvek profit. Ne služi sitnim interesima. Zato je dospela na listu nepoželjnih stvari, ovde i sada.
   Oduvek je, kroz istoriju, taktika bila ista- daj rulji "hleba i igara", zavaraj ih i upravljaj njima podstičući agresivne nagone. Čovek se ne menja. Duhovnost ga odvaja od životinje. I kultura. I umetnost. I razum. A sve to bi trebalo da teži dobroti, ljubavi, plemenitosti i miru. I kada to zanemariš, a moderni svet u velikoj meri jeste, opet si na istom nivou kao oni što su gledali borbe u areni ili javna giljotiniranja, dok ludi car za to vreme pali grad. Promenio se dekor, a scena je ostala ista.  "Pa, kad se čovjek tako upozna i kad se na taj način sprijatelji s vremenom, kad nauči da čita tu veliku knjigu njegovu- može iz nje da vidi sve što je bilo i šta dolazi." (Mihailo Lalić)
sjajna karikatura iz "Politike"
     Strašno je koliko nas truju uskraćivanjem kulture. 
     Jeste li svesni toga?
    I ako nam je neka reforma hitno potrebna, to je kulturna. A od toga će poteći sve druge. Moralna prvenstveno. Ne čekajte, ipak, državu i medije da vam ponude rešenje za početak. Probajte sami da se otrgnete od masovne hipnoze koja gura u depresiju, suicid, hronično nezadovoljstvo. Barem par sati dnevno! Garantujem da pomaže.
  

7 коментара:

  1. Sa svime se slažem. Ove emisije koje si navela prezirem, ne pada mi na pamet da ih gledam. Zapravo, ne sećam se kad mi je poslednji put kanal bio prebačen na Pink.
    Klasična muzika je stvarno nezasluženo gurnuta pod tepih, ali ima još ljudi koji je vole. U manjini, naravno, ali ih ima.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Takodje.:) Ja lično veoma retko gledam TV, u Beogradu ga i nemam, ali, kada dođem kući htela-ne htela stupim u dodir sa raznim glupostima, jer moji ne gase televiziju....Na ličnom primeru sam uvidela koliko je život bolji bez tih medija koji samo podižu nervozu.

      Na svu sreću, ima puno izuzetaka, ali bilo bi nas i više da ljudi nisu bezvoljni i skroz demoralisani, pa olako prihvataju sve što im se nudi. Jako puno ljudi iz mog društva npr. prati razne šund-emisije iz čiste dosade i ne shvataju kakva je to manipulacija....

      Избриши
  2. Lakše je vladati ruljom kojoj je mozak ispran :) A i verovatno znaš da se u knjizi Džordža Orvela pominje Veliki Brat i sve ostalo. Mogla bih svašta da napišem ovde, ali bi bilo dužine posta. Hvala na lepom tekstu, uživala sam čitajući, ali je nakon toga u meni ostalo osećanje besa jer je to jako tužna i deprimirajuća naša stvarnost.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. O, da.:) Prvobitna zamisao je i bila da se iskoristi ta ideja prismotre svevidećeg oka iz "1984", ali, kako to obično biva, emisija je zabrazdila u drugu krajnost. Ne pratim te programe, naprosto, sve mi je to mnogo bizarno i bolesno, ali veliki deo mog društva to gleda i nikada mi neće biti jasno kako ih ne mrzi...
      Te emisije su, nažalost, samo parče depresivnog mozaika naše svakodnevnice...konkretno o rijalitijima sam pisala pre tri godine:

      http://alittlerunaway.blogspot.com/2010/08/reality-show.html

      Još sam pri tom stavu.

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...