уторак, 28. децембар 2010.

Vremeplov: Tajči, omiljena Lolita bivše Juge

autor: Isidora Đolović

Svakako jedan od najvećih fenomena muzičke scene predratne Jugoslavije i asocijaciju na taj period predstavlja Tatjana Matejaš, poznatija kao Tajči.  Mislim da nema devojčice koja je tada nije obožavala, a što se tiče tinejdžera i muškaraca, to je već bila posebna priča. Euforija koju je svojom pojavom izazvala, a narocito način na koji se u zadnjem trenutku povukla sa muzičke scene obezbedili su joj gotovo kultni status. Danas se, kao i onda, još uvek vode mnoge polemike oko njenog lika i dela. Međutim, pokušajmo da sve to realno sagledamo, ne mešajući nacionalističke i šovinisticke predrasude u celu priču.

Prva pesma koju sam kao dete znala napamet i stalno pevala po kući bila je "Hajde da ludujemo ove noći". Nekima su zanimljive bile Lepa Brena i kasnije Ceca, ali, moji roditelji (hvala im na tome!) nisu dozvoljavali da se takav šund pusti u našem domu. Tajči je bila slatka, dopadljiva, njene pesmice simpatične i pristojne, tako da je  vrlo smišljeno lansirana kao domaća verzija onoga što su na zapadu bile Debbie Gibson, Vanessa Paradis ili Tiffany. Pojavila se u trenutku kada je jedan društveni poredak bio na svom izdisaju, a povukla se videvši u šta se sve pretvara i kako se čak i njena karijera i pojava pokušavaju instrumentalizovati u svrhe međunacionalnog sukoba. Iako je danas u Hrvatskoj mnogi osuđuju zbog napuštanja zemlje i odlaska u SAD, taj potez je i za njenu karijeru i za ličnu afirmaciju i sazrevanje bio nešto najpametnije što je mogla da uradi. U Srbiji se, s druge strane, lansiraju priče o njenom navodnom govoru mržnje tokom nekoliko meseci neposredno pred rat, ali, opet, to je deo naše paranoje i potrebe da u svemu nađemo nekakvu pretnju i sebe načinimo večitim žrtvama. Istina nije crno-bela, naravno. Na svu sreću, mnogo je više onih koji Tajči pamte kao nasmejanu i razigranu pojavu u ružičastoj haljini, sa imidžom i pokretima u stilu Merilin Monro, na jednom od poslednjih takmičenja za "Pesmu Evrovizije" pre raspada SFRJ.
Rođena je u Zagrebu 1. maja 1970. godine. Muzikom se bavila od malena, a prvi nastup je imala 1987. godine na Zagrebfestu, kada je zahvaljujući pesmi "Noć od kristala" nagrađena kao najbolji debitant. Iste godine snimila je dva dueta sa Harijem Varešanovićem, frontmenom sarajevske grupe "Hari Mata Hari". U pitanju su mnogo puta obrađivane pesme "17 ti je godina" i "Pazi šta radiš". Ipak, kompletnu pažnju javnosti skreće na sebe nastupom na jugoslovenskom izboru za "Pesmu Evrovizije", odrzanom 1990. godine u Zadru, kada je ubedljivom pobedom ostavila iza sebe drugoplasiranog Borisa Novkovića sa duplo manje poena. Njen imidž Barbike-Merilinke osvojio je i žiri i publiku, a pesma zauzima sedmo mesto na "Evroviziji" i postaje apsolutni hit te godine. Nakon toga, izlazi njen debitantski album na kome su joj muzički izraz oblikovali Zrinko Tutić, Nikša Bratoš i Alka Vuica, stvorivši tinejdžersku senzaciju. Tajna Tatjanine popularnosti bila je u mešavini lepote i harizme sa solidnim glasom i mladalačkom energijom. Naravno da njene pesme nisu ni dubokoumne ni visokih umetničkih dometa, ali, to nije ni bila namera. Jednostavno, ova  muzika je za opuštanje i ples, neke pesme potpuno glupave i dečje, ali, zarazne i beskrajno simpatične - kao i sama Tajči.  Ima tu nekoliko ozbiljnijih momenata, poput danas opštepoznate "Ti nemaš prava na mene", a da utemelji njen status jugoslovenske Lolite poslužila je obrada "Moj mali je opasan" ("Let`s twist again"). Jer, upravo je čedni seksepil uticao da Tajči bude prihvaćena tako kako jeste.

Hajde da ludujemo (1990)
1) Hajde da ludujemo
2) Ti nemaš prava na mene
3) Zauvijek devetnaest
4) Nema više ljubavi
5) Noćas
6) Kraj je, baby
7) Moj mali je opasan 
8) Dvije zvijezdice
9) Generacijo moja
10) Kad se mrzi i voli

Naredne, 1991. godine izlazi joj drugi album pod nazivom "Bube u glavi". Tajči odbacuje dotadašnji imidz  i vizuelno se od vamp dive transformiše u pravu curicu svog vremena. U skladu sa tim, prateći sponzor postaje "Levi`s", a zagrebačka televizija joj snima spotove za svaku od dvanaest pesama, koliko ih se našlo na izdanju. Ploča je medijski dobro propraćena i prihvaćena, a u muzičkom smislu predstavlja izvestan pomak. I dalje je to često nepodnošljivo naivan i smešan pop, ali, u poređenju sa onim što se danas pod istim imenom potura publici, neosporno kvalitetan. 

Bube u glavi - 1991 
1) Smokvica
2) Bube u glavi
3) Ti nemaš snage
10) Gori mi pod nogama
11) Padam u nesvjest
12) Zašto nema sretnih ljubavi

Njenoj optimističnoj muzici, ipak, nije bilo mesta u ludilu za koje se pripremao teren. U leto 1991. dogodilo se čuveno skandiranje srpskih navijača "Je**ćemo Tajci!", na utakmici koja se smatra jednim od vesnika raspada drzave i krvavog rata koji je usledio. Tako je pevačica posredno iskorišćena u političko-propagandne svrhe, a kako je bila vrlo mlada i inače se teško borila sa teretom iznenadne popularnosti, na vrhuncu je napustila scenu i Jugoslaviju, emigriravši u Ameriku. Veliki deo Hrvatske joj to, čini se, nikada nije oprostio. U Ameriku je stigla gotovo bez novca, uporedo radila kao čistacica i studirala na Muzičkoj akademiji, usavršavajući se i na sceni Los Anđelesa kroz učešće u mjuziklima i televizijskim programima. Osim što je vremenom "izbrusila" svoj glas, skoro do neprepoznatljivosti je sazrela u najpozitivnijem mogućem smislu. Otkrivena duhovnost dovela ju je do sasvim novog i neočekivanog obrta u karijeri, pa se okrenula snimanju religioznih pesama koje uglavnom izvodi u katoličkim crkvama. I to joj, neki, danas zameraju. 
             
Poslednjih deset godina Tajči zivi u Sinsinatiju, udata je za pijanistu i kompozitora Metjua Kamerona i imaju tri sina. U pogledu glasa, očigledni su rezultati školovanja i usavršavanja. Kao ličnost, zrači smirenošću i skromnošću. Pop muzika je iza nje, kao i nekadašnja domovina, budući da je izgradila život u drugom ambijentu i kontekstu. To je sasvim u redu i nije ni za kakvu osudu. 
Tajči danas...
Mnoge pevačice su u poslednjih desetak godina bile inspirisane njenom pojavom i muzikom, pogotovo Severina u svojoj "Krivi spoj" fazi. Međutim, ono što je radikalno odvaja od svih sledbenica jeste hrabrost da se u 21. godini svesno odrekne karijere i na taj način ostane zauvek u lepom sećanju kod publike. Takođe, pametnim potezima koje je povlačila od kada se pojavila pa do današnjeg dana, može samo da posluži kao uzor današnjim umišljenim i samozvanim "zvezdama" koje na sebe skreću paznju nekim potpuno sporednim stvarima,  svesne da u onome što tvrde da im je profesija ne mogu mnogo da pokažu.
...i nekad.

2 коментара:

  1. Obozavala sam Tajci kao mala, secam se da sam u kolima na kasetofonu slusala njen album "Bube u glavi" dok me mama vozila u skolu. :D Cini mi se da mi je to prva kaseta koju sam dobila a da nije bila sa decijom muzikom. :) Lepo podsecanje.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala mnogo što si i mene podesetila na ovaj tekst, jedan od prvih sa bloga (moji počeci!) i veoma mi drag. Tajči je zaista bila (i ostala) divna, tako umiljata i pozitivna, drago mi je što smo kao deca imale priliku da nam takva pevačica bude miljenica, a ne neke druge - znaš koga sve otprilike mislim....
      Baš sam nedavno pustila "Ti nemaš prava na mene", imala je ona dosta ozbiljnih, "odraslih" pesama koje, eto, još zvuče dobro i kvalitetno.

      Избриши