недеља, 21. новембар 2010.

Tiha mudrost davna...

           Problem ljudskog roda je u tome što uvek želi da previše zna i previše ima. Nikad dosta. A preveliko znanje i posedovanje uvek budi glad za još, i tako u nedogled. Zaboravimo da cenimo ono što imamo. Previše istraživanja, to vidimo, uvek se okrene protiv čoveka. Tajna je u meri i držanju “zlatne sredine”. Svako prekoračenje vodi u propast. Još su antički filozofi znali – ničeg previse. A ljudi uvek hoće više. Hoće da otkriju sve tajne, proniknu u suštinu vasione, zemlje, postojanja Boga, života i njegovih zakona…Sve dok ne izgube i ovo što imaju, jer ne shvataju da postoje znanja koja ne treba da steknemo. Koja bi, možda, bila previsše za ubogog, malenog čoveka koji misli da je veći od prirode.
             Umesto svega toga, treba čuvati i negovati ono što nam je dato. Ne tražiti dalje od onoga što nam pomaže da oplemenimo svoj, a ne ugrozimo tudje živote. Umesto što filozofiramo o životu, koji prolazi pored nas dok mi razmišljamo i pokušavamo da ga shvatimo, treba ga – jednostavno – živeti. Nekad se najveća mudrost krije u naizgled najjednostavnijim savetima:
Veruj. Voli. Praštaj. Uči. Živi.


autor: Isidora Đolović

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...