петак, 01. октобар 2010.

Stigla jesen, a stigli i “Guns”-i…

         
       …istoga dana, u beogradsku “Arenu”. Nažalost, ne pravi, nego “Chinese democracy” tvorevina pegavog i ugojenog Axl-a. Album nisam ni preslušala, na koncert nisam išla, što zbog finansija, što zbog toga jer volim stare “Guns”-e. Bez Slash-a, Duff-a, Izzy-ja i Adlera to mi, jednostavno, nije to. A baš ih volim! Kad pomislim na “pištolje i ruže”, prvo se stvori asocijacija na `80-te, “Jack Daniels”, kaubojske čizme, nemarno-frajerski stav na bini sa sve cigarom, hard-rock u svom punom zaletu. I tako volim da ih zamišljam. To vam je kao mladalačka ljubav koju dugo niste videli, pa više volite da je zauvek pamtite u starom izdanju, nego da shvatite da je sada matora i nezanimljiva, obična osoba. I da ste možda i vi postali takvi. A uspomene nikad ne stare, u njima večno žive mladost i polet. Tako je i sa “Guns”-ima.
         Uz “Don`t cry” sam svojevremeno doslovno isplakala reku suza po nasledjenoj kariranoj košulji koja je smrdela na jeftine “Vision” cigarete. Imala sam 16 godina, bila veoma nesrećno zaljubljena u jednog burazerovog drugara, besomučno vrtela i  premotavala tu pesmu na kasetofonu. Srećom, cigare sam vremenom batalila, dotičnog frajera i snove o njemu takodje, ali, bend ostade soundtrack jednog perioda mog života. Obožavam prvu postavu. Bili su nešto posebno sa svojom sirovom energijom, buntom i originalnošću. Bili su najbolji kao celina. Zato ni “Velvet revolver”, ni Axl & drugari, neće nikada biti popularniji od Pra-Gunsa. I, pored ostalog, svi su mi (osim Izzy-ja) bili mnoooooooogo slatki…ipak sam ja žensko, “padam” na lepotu.
Duff McKagan, Axl Rose, Izzy Stradlin, Slash, Steven Adler

        Ko je bio na koncertu, nadam se da se dobro proveo, a meni i ostalim fanovima kultne ekipice s početka karijere preostaje youtube i recimo, “Welcome to the jungle”:



autor: Isidora Đolović

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...