недеља, 15. август 2010.

Reality-show

Koja je cena poniženja?
          autor: Isidora Đolović

          Orvel je bio u pravu! I Huxley. I svi oni genijalni stvaraoci čije morbidne i opominjuće vizije budućnosti stalno uzimamo zdravo za gotovo. A one su, ipak, tu i njihovo ispunjenje čini da se koža naježi malobrojnima koji su hteli da čuju poruku. Eto nam sad!
          Umetnost možemo da definišemo kao imitaciju stvarnosti, ali, ne smemo joj osporiti proročku ulogu koju igra. Ona upozorava. Nažalost, čovek je katkad tvrdoglava mazga kojoj ni pod batinama ne možeš dokazati neke stvari. Osim toga, čovek je pritajeni voajer - a to se najbolje vidi u formi TV emisija koje zovemo "realiti show", pa i u novom globalno-masovnom fenomenu "Facebook"-a.
         Svi ovi predmeti pučanske fascinacije, megapopularni i gotovo neizbežni, pokazuju da kultivisano i urbanizovano društvo nije uspelo da se oslobodi iskonskog poriva da "viri preko plota u komšijinu avliju". Još uvek se radije bavimo tudjim životima nego sopstvenim, što je svakako lakše, zar ne? Jednostavnije je ušuškati se u svojoj fotelji i pomno pratiti šta rade Era i Lepa, nego ustati, suočiti se sa svojim životom i preuzeti odgovornost nad istim. Rad i odgovornost nas fakat plaše više nego promaja! Zatvaramo oči i okrećemo glavu pred komšinicom koju muž tuče, ali, zato nacija glasno i jasno raspreda o svadjama Milene Ćeranić i Nemanje Stevanovića. Miloš Bojanić postaje heroj nacije, zbog koga je sirotinja raja spremna da linčuje i pride mu obezbedi lovu za izgradnju  još jedne palate, dok narod grca u dugovima i gladuje. Ali, na krčanje creva se zaboravlja uz TV program koji se, valjda, zato i emituje po ceo dan i u svim terminima! Umesto u Narodnom pozorištu, nacija gleda nekakve samozvane "Grand" balerine, a omiljeni bestseler je "Grabljivica". Kljukanje kvazi-kulturnim sadržajima iz kuhinje preobraćenog Saše Popovića (koji deci propagira lepo ponašanje) smiruje prazan želudac. Nije to ništa novo, i u antici su gladijatorske borbe bile najposećeniji dogadjaji, a kasnije su javna vešanja i giljotiniranja provereno privlačila rulju. Odavno je politika države da banalnim stvarima skreće pažnju sa istinski važnih. Samo nek` je hleba i igara!
         Dragi moji, sad je sve ogoljeno, izloženo "na tanjiru" Interneta ili pred svetlima kamera. Nasi životi, osećanja, svakodnevnica, pa i ovaj blog koji pišem! Orvelova jeziva vizija je, u nešto modifikovanom obliku, oživela i svi u kućama imamo prisluškivače, posmatrače, a da toga nismo ni svesni. Ili nećemo da shvatimo da su tu, u spravicama bez kojih više ne možemo! "Fejs" je zamenio neposredni ljudski kontakt, a rečnik omladini sveo na minimum. Mrzi nas i da dovršimo rečenicu, pa pribegavamo skraćenicama. Uskoro će verbalna komunikacija biti nepotrebna, jer se polako i nesvesno vraćamo u  doba sirovog, praistorijskog opštenja. Televizija polako umrtvljuje svaki atomčić kreativnosti i mentalne aktivnosti.
        Privatnost se, u ovoj eri globalnog voajerizma (oličenoj u "Velikom bratu", "Farmi" i sličnim emisijama) prodaje za male pare. Iznosi se na tržnicu. Jer, odavno ličnost nije ono bitno. Bačeni smo na licitaciju, pa, ko ponudi više.



1 коментар:

  1. Amin! Još ako ti drugi pate koji su se ogolili načisto za 5 min slave, pa mogu i da ih sažaljevaju, nema kraja radosti, bitno je da ima neko jadniji od njih, tako se teše.

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...