четвртак, 12. август 2010.

Lik koji je udario profesorku zbog dnevnika

 Isidora Đolović

S obzirom na to da smo blago degenerična nacija i da je odavno sve dozvoljeno, ovo me uopšte ne čudi. U našem smrdljivom društvu odavno se ne zna "ni ko pije, ni ko plaća", a tako će i biti dok se nešto ozbiljno ne preduzme, za šta su opet šanse minimalne, jer treba početi od nečega, a ovde se od količine budalastina više ne zna ni ODAKLE početi. Društvo nam je trulo, država takođe, skandala nema - ovo je diglo prašinu, trajaće frka par dana, a onda opet isto....natrag u žabokrečinu iz koje ćemo se busati da smo "nebeski narod", da nas "svi mrze", isticati naš inat i gađati glavom u zid. Kao i uvek. Žalosno.     

Sad sve povlači mnogo govorancije koja bi prevazišla okvire teme, pa ću prikočiti. Meni lično je alarmantno što ću posle faksa i sama morati da se ganjam sa ovakvim maloletnim raspojasanim mamlazima, muškim i ženskim, što me posebno unapred raduje....             
Što se obrazovanja tice, prave od klinaca debile, a o vaspitanju ni govora. Moja tetka radi u prosveti i kaže da sada ne možeš đaka ni da opomeneš, kamoli isteraš sa časa, jer će odmah mamica i tatica da se bune:"Kako vi smete MOJE DETE da izbacite (opomenete, udarite, i sl.)?!?"        

Ja kažem da smeju i te kako: ako ih matorci nisu vaspitali, onda bar treba da u školi to pokušaju. Batina je iz raja izašla, za pojedince. Ali, ponavljam - ovde je sve moguće i ništa se ne poštuje, autoriteti još manje.

Нема коментара: