Podjednako dobre verzije: izvori i „cover“-i

predlaže: Isidora Đolović

Srednje, kompromisno rešenje uvek je poželjna opcija u životu: naravno, pod uslovom da vam se uopšte nudi. Ni previše, ni premalo slične, istovremeno autentične i odjeci poznatih prethodnica, ovakve obrade ipak nisu toliko ugrožena vrsta kao što mi se činilo uoči sastavljanja liste. Potpuno nasuprot prethodnim očekivanjima, nisam mnogo, ni daleko, tragala za slučajevima ravnopravnog odnosa između lika i odraza.

10. Omega / Griva - “Pearls in her hair“ (1970) / „Devojka biserne kose“ (1987)

„Mađarski rokenrol? Nemoguće!“ Malo se šalim, no, ako ste se ikada zapitali ko su veterani komšijske scene, odgovor glasi - „Omega“. Ovaj dugovečni bend stvara i svira od davne '62. (od toga blizu četrdeset leta u sadašnjoj postavi) i to, uglavnom, dvojezično: na maternjem mađarskom i engleskom. Tako je i njihova možda najpoznatija pesma, „Gyöngyhajú lány” (Girl with pearls hair), otpevana u još dve verzije: engleskoj i nemačkoj, od kojih će prva (“Pearls in her hair”) tokom narednih decenija inspirisati mnoštvo kolega širom Evrope. Sigurno ste čuli barem jednu od tih obrada, verovatno ne znajući o čemu je reč: veliki Scorpions-i su početkom devedesetih, doduše, sasvim izmenjenog teksta i (time) značenja, snimili kao “White dove”. I ona je zaista prelepa, ali, ovde nas zanima nešto drugo…

…jer, koju godinu ranije i koju milju južnije, čarobna vizija se usadila u snove i stihove ovdašnjih predstavnika hard'n'heavy scene osamdesetih. U pitanju je grupa „Griva“ iz Novog Sada, jedna od prvih i najuspešnijih u svom žanru. Njima obrade, doduše, komične, do tada nisu bile strane: ironična reakcija na rastuću popularnost novokomponovane narodne muzike (konkretno, Lepu Brenu) glasila je „Sitnije, sestro, sitnije“ (i zvuči urnebesno!), a kako bi izgledalo da je Džoan Džet, nekim slučajem, zaluđena slavujem iz Mrčajevaca, govori numera „I law Myroslaw“.  Međutim, kada je reč o „Devojci biserne kose“, njihovom izuzetno vernom prepevu mađarskog rock klasika, nema ni trunke neozbiljnosti. Prvi put sam je čula kao tinejdžerka, jedne maglovite večeri u čačanskom kafiću „Zagor“ (gde su je često puštali), pa za mene ima i ogromnu sentimentalnu vrednost, jer me vraća u neko lepo, bezbrižno vreme odrastanja i otkrivanja odlične muzike. (P.S. A i bolji smo, u ovom slučaju, od Scorpions-a, šta mislite?)

Mlađima je original, inače (a da verovatno i ne znaju) poznat iz serije “Euphoria” ili možda zato što ga je semplovao Kanje Vest - kome bi, najozbiljnije, trebalo zakonom zabraniti da “petlja” sa ovakvim stvarima….

9. Cher / Nancy Sinatra - “Bang bang (My baby shot me down)” (1966/1987)

Da, uvod u film „Kill Bill“, ali i činjenica da su se pojavile iste godine, često unosi hronološku pometnju: čija je starija? Soni Bono je, zapravo, najpre napisao „Bang bang“ za svoju tadašnju suprugu i muzičku partnerku Šer, da bi talentovana kći plavookog Frenkija predivno obradila pesmu ubrzo nakon toga. Singl je, u originalu, postao prvi koji će Šer prodati u milion kopija....

....tako da se dve decenije kasnije, sada bez Sonija, ali uz pomoć producenta Dezmonda Čajlda, Bon Džovija i gitariste Ričija Sambore, odlučila da ga oživi u rokerskoj verziji. Fantastično!

 
8. Suncokret / Slađana Milošević - “Prvi sneg” (1977/1988)

Kantautor Dušan Mihajlović Spira napisao je ovu pesmu za novoosnovani bend “Suncokret”, neku vrstu super-grupe iz koje su potekli Snežana Jandrlić, Gorica Popović, Bilja Krstić i Bora Đorđević. Atmosfera koju nosi je neverovatna, zvučni efekti (iako ne podnosim ovakve jezičke konstrukcije, ne mogu naći bolji izraz) jezivo dobri. Poigravajući se pesničkim slikama koje kao da evociraju stihove, npr. Vojislava Ilića ili realističku pripovetku, do naježenosti živo kreira osećanje strepnje probuđeno spuštanjem mraka u zimsko doba.

Ali! Ako me nešto moglo u još većoj meri “oduvati”, to je verzija koju je Spira tokom osamdesetih preradio i ustupio Slađani Milošević. Čini mi se da previše sporo postajemo svesni šta imamo u ovoj ženi, koja je još u to vreme bila decenijama ispred svoje generacije. Sa glasom iznervirane vile (na trenutke zvuči toliko kristalno da pomislite kako će se polomiti –primer je eterična Princeza, a već narednog “zagrmi”, kao u Amsterdamu), došla je kao poručena.

7. David Bowie / Nirvana - “The man who sold the world” (1971/1993)

Da ostanemo na stazi muzičkih kameleona, u globalnom smislu sigurno nije bilo većeg od Bouvija. Njegov treći studijski album obeležila je istoimena pesma, koju je producirao njegov provereni saradnik Toni Viskonti, a veoma zanimljivo problematizuje književnoumetnički motiv doppelgangera.

Među najlegendarnijim izdanjima emisije MTV Unplugged nalazi se ona u kojoj je scenom ovladala Nirvana. Kurt Kobejn je tom prilikom stvorio savršenog dvojnika muzičkom klasiku.

6.  Metak/ Osmi putnik - “Da mi je biti morski pas” (1980/1987)

Pred kraj XX veka, hrvatska kinematografija zabeležila je naslov „Da mi je biti morski pas“. S obzirom na to da nisam gledala film, ne znam u kojoj meri je inspirisan pesmom splitske grupe Metak, ali nadahnuće je svakako, barem nominalno, poteklo od, početkom osamdesetih zaista velikog hita. Basista i autor, Mirko Krstičević, ne krije ponos: Ne priznajem kritiku. Najbolja kritika je vrijeme – ono pokaže što valja, a što ne. U razgovoru za emisiju “Moja pjesma”, povodom četiri decenije od nastanka rock klasika otkrio je kako je rado ustupio numeru mlađim kolegama iz Osmog putnika, kada je njihov frontmen Zlatan Stipišić Džibo (danas poznatiji kao Gibonni) sedam godina kasnije poželeo da je snimi na svoj način. Iako je brža, energičnija i “metalskija” verzija Putnika danas, reklo bi se, do te mere poznata da je većina sklona pripisivanju autorstva upravo Džiboniju, Mirko kaže kako mu to ni najmanje ne smeta: Kad napišete pjesmu, ona više nema veze s vama već živi svoj život. U prilog tome govori činjenica da je Krstičević svesrdno pomogao sugrađanima, producirajući im prve dve ploče. Lično, više volim drugu, mlađu varijantu (uostalom, “Osmi putnik” mi je, posle “Divljih jagoda”, najdraži domaći bend). A vi?

* Sada se dobro “vežite”, jer sledi polovina liste koja daje pravi smisao naslovu…

5. Divlje jagode - “Divlje jagode” (1978/1988)

Eto nas ponovo na terenu zvanom “obraditi samog sebe” (ukoliko je tako nešto uopšte moguće). Većina rock grupa u svojoj diskografiji poseduje, obično rani, singl koji nosi (i na neki način objašnjava) ime grupe. Divlje jagode su, shodno nepisanom pravilu, istoimenom pesmom najpre otvorili debitantski album, da bi se deset godina kasnije ponovili istom, a opet tako drugačijom nezvaničnom himnom svoje karijere. Obe verzije u potpunosti odražavaju vreme nastajanja i način na koji se grupa prilagođavala ličnom razvoju i evoluiranju hard rock pravca u celini. Toni Janković nije najbolji pevač kog su Jagode imale u svojim redovima, ali kao prvi i poseban svakako ima zagarantovano mesto. Tifa je, s druge strane, besprekornom interpretacijom upotpunio veličanstvenu kompoziciju koja se komotno mogla naći u opusu bilo kog velikog svetskog benda. Zaista se ne bih mogla odlučiti kojoj dati prednost, a da se istovremeno ne ogrešim o drugu verziju i to je najbolji pokazatelj namere koju je, pretpostavljam, Zele Lipovača imao: pokazati kako su to oni, u isti mah prepoznatljivi i moderni. Ovo nije bio jedini put da se okrenuo „samoobradi“: u diskografiji Jagoda nalaze se po dve verzije numera „Mojoj ljubavi“, „Krivo je more“, „Motori“, a najnoviji album „Jukebox“ se velikim delom sastoji od obnovljenih hitova. Međutim, zasigurno se radi o jedinom primeru gde je to izvedeno majstorski i apsolutno opravdano, tako da dobijemo dve pesme koje ne služe kao zamena jedna drugoj, već imaju odvojene  živote i ravnopravan status.

4. Zdravko Čolić / Viktorija- “Ljubav je samo r(ij)eč” (1974/1991)

Zdravko Čolić je iz mnogo razloga najveća jugoslovenska muzička zvezda, što s vremena na vreme potvrdi bilo serijom rekordno posećenih koncerata, bilo podsećanjem na antologijske pesme, mahom iz prvog dela blistave, višedecenijske karijere. Ozbiljna ekipa saradnika koja je bila angažovana na njegovim najboljim albumima nosi dobar deo zasluga za postignut neprolazni sjaj. „Ljubav je samo riječ“, kompozicija Vojkana Borisavljevića, spada u te neizrecivo lepe muzičke primere. Pevačica drastično različitog žanra i izraza, ali podjednako velike energije,  Snežana Mišković - Viktorija, izvela je Čolinu pesmu sa neponovljivom osećajnošću.  

 

3. Gary Moore / Nightwish - “Over the hills and far away” (1987/2002)

U školskim danima sam bezbroj puta izludela komšiluk pesmom, kako sam dugo verovala - autorskom, finske metal grupe „Nightwish“, iz perioda kada je iza mikrofona bila Tarja Turunen. Otkrivši da je reč o obradi numere čuvenog Gerija Mura, brzo i lako sam zavolela obe verzije. Sam Mur je sa simpatijama izjavljivao kako ga je njihova verzija podsetila na karaoke, u pozitivnom smislu - toliko je muzika gotovo identična. Izgleda da su sada već veliki bend: prilično je kul što su to uradili. Pored moćnog instrumentala, odličnih vokalnih deonica (naročito u slučaju Tarje, operske pevačice), ono što daje posebnu čar pesmi je njen tekst. Obično ovo ne radim, ali osećam potrebu da svoje oduševljenje podelim tako što ću ga preneti u celosti: u pitanju je pravi narativ u malom. Kao da čitate roman Aleksandra Dime!

They came for him one winter's night,
Arrested, he was bound.
They said there'd been a robbery,
His pistol had been found.
They marched to the station house,
He waited for the dawn.
And as they led him to the dock,
He knew that he'd been wrong.
"You stand accused of robbery, "
He heard the bailiff say.
He knew, without an alibi,
Tomorrow's light would mourn his freedom.

Over the hills and far away,
For ten long years he'll count the days.
Over the mountains and the seas,
A prisoner's life for him there'll be.

He knew that it would cost him dear,
But yet he dare not say
Where he had been that fateful night,
A secret it must stay.
He had to fight back tears of rage.
His heart beats like a drum.
For with the wife of his best friend,
He spent his final night of freedom.

Over the hills and far away,
He swears he will return one day.
Far from the mountains and the seas,
Back in her arms he swears he'll be.

Each night within his prison cell,
He looks out through the bars.
He reads the letters that she wrote.
One day he'll know the taste of freedom.

2. Nine Inch Nails / Johnny Cash - “Hurt” (1995/2002)

Sredina devedesetih godina prošlog veka. Trent Reznor, frontmen industrial rock benda “Nine inch nails” otvara dušu na drugom albumu “The downward spiral”. Za pesmu “Hurt”, izraz teške borbe sa depresijom, zavisnošću i rezultatima samospoznaje, stiže mu priznanje u vidu nominacije za “Gremi”. Nekoliko godina kasnije, na predlog Rika Rubina, kantri legenda Džoni Keš snimiće je kao sopstvenu labudovu pesmu. Rubin mu je morao poslati samo reči, prečišćene od muzike koju sedamdesetogodišnji veteran nije najbolje prihvatao. Reznorova prva reakcija na ovako neobičnu umetničku razmenu takođe je obojena nepoverenjem. Međutim, kada se u prvi plan stavi suština, nastaje magija. Kako su mnogi oduševljeni recenzenti kasnije ocenjivali, dok Trent izražava konfuzna osećanja suicidalnog mladog čoveka, Keš je čitavu muzičku priču pretvorio u opraštanje od burnog života. Autoru se verzija čoveka u crnom, razoružavajuće iskrena i smislena (kako je rekao), svidela do te mere da mu je rado prepustio, slikovito je upoređujući sa devojkom koja više nije moja. Posebnu težinu svemu daje spot u režiji Marka Romaneka, vrednovan kao jedan od najboljih ikada. Samo tri meseca po objavljivanju, preminula je Kešova voljena supruga Džun Karter. On joj se ubrzo pridružio u večnosti.

I hurt myself today
To see if I still feel
I focus on the pain
The only thing that's real

 

What have I become
My sweetest friend?
Everyone I know
Goes away in the end.
And you could have it all
My empire of dirt
I will let you down
I will make you hurt .  
 

1. Francesca Michielin / Amy Lee - “L’amore esiste” (2015) / “Love exists” (2017)

Da završimo u vedrijim tonovima - sa ljubavlju. Frančeska Mikjelin je mlada italijanska kantautorka, zanimljive muzičke biografije. Rođena je 1995, kao dete učila da svira klavir i bas, pevala u crkvenom horu, uz starijeg brata zavolela rokenrol, a zahvaljujući Adelinom debi-albumu i sama počela da komponuje. Pobedila je u petoj sezoni nacionalnog „X Factor“-a i predstavljala Italiju na „Pesmi Evrovizije“ 2016, nakon što je prethodno zauzela drugo mesto na festivalu Sanremo, a pobednici istog odustali od Eurosonga. Za elektropop baladu „L'amore esiste“ koja je, u skladu sa novim vremenom, bila najavljena i publici predstavljena putem društvenih mreža, dobija prestižnu „Lunezia pop“ nagradu, postigavši izuzetan uspeh širom domovine. Tako je, između ostalog, dobar glas stigao do Ejmi Li. 

Ova američka umetnica proslavila se kao vokal i jedan od osnivača benda „Evanescence“, koji je početkom dvehiljaditih osvojio svet. Usledila je pauza, Ejmi se udala i postala majka, pa su njeni novi životni uvidi svakako obogatili pristup temi oblika i razmera ljubavi. Boraveći u Italiji, pesmu je čula na radiju i: Počela je da me proganja, činilo se kao da me svuda prati, odbijajući da ode. Nisam mogla prestati da je preslušavam, iznova i iznova, ni tokom putovanja kući. Počela sam da povezujem značenje stihova i napisala njihovu englesku verziju. Zatim se obratila producentu Gaju Sigzvortu, uz čiju pomoć je uobličen više nego odličan prepev (reči možete naći u sklopu dole ostavljenog snimka, zaista je zadržana najveća moguća vernost originalu). Frančeskina interpretacija odiše mladalačkom ustreptalošću i čežnjom, moćan glas Lijeve izražava zrelost shvatanja ljubavi, ali zajednički im je doživljaj njene preplavljujuće snage. 
I dok slušate, ne zaboravimo na mnogo, mnogo podrške Italiji, koja (uz Španiju) od početka pandemije podnosi najveći teret u Evropi. Sii forte, non mollare!