Subota sa knjigom: „Besmrtno srce“

piše: Isidora Đolović

Debitantski roman Pitera Banzla (ujedno prvi u serijalu koji je usledio),“Besmrtno srce“ (ProPolis books, 2019; orig. „Cogheart“, 2016), osmišljen je u maniru prave dobre steampunk fantastike sa važnim životnim porukama i vodi nas u London iz 1896. godine. Tamo ćete upoznati zanimljive heroje, zlikovce i briljantne umove, leteti cepelinom, visiti o velikoj kazaljci Big Bena, za dlaku izbeći krajnje ozbiljne katastrofe, za početak prateći trag repa nimalo običnog lisca.

Crvenokosa Lili Hartman tek što je postala tinejdžerka. Više voli da čita tzv. „penny dreadful“ romane (onovremena jeftina horor-literatura) nego razne priručnike za pravilno držanje koje joj, kao i ostalim učenicama, strogo propisuje nastavnica lepog ponašanja, gospođica Makkraken - od „milošte“ i krišom zvana Morsko čudovište („Kraken“, igra rečima). Lilina maštovita interesovanja svesrdno podstiče otac naučnik, iako je zbog delikatne prirode svoje profesije svejedno morao poslati u jedan od instituta za mlade gospođice (u velikoj meri je odluci doprinelo devojčicino dovođenje svake prethodne guvernante do ludila). Ustanova se nalazi u najzabačenijem delu Engleske, gde su najmanje šanse da o poreklu pitomice budu postavljana znatiželjna pitanja: radi veće predostrožnosti, čak je upisana pod lažnim prezimenom. Sama Lili nikada nije dublje zalazila u razloge zbog kojih nakon majčine pogibije raste potreba za njenom zaštitom. Zadovoljavalo ju je pritajeno prkošenje upornim namerama okruženja da je pretvori u „finu viktorijansku damu“, kada ona, zapravo, jedino želi da bude gusarka i učestvuje u vazdušnim bitkama poput onih koje opisuju njene omiljene novele.

Sve će se promeniti kada je jednoga dana nešto ranije budu oslobodili pritvora u mračnoj šupi za ugalj (jedna od strogih kazneno-vaspitnih mera, zbog sukoba sa dvema bahatim vršnjakinjama), kako bi joj saopštili da se, usled očevog nestanka i pretpostavke pogibije, mora vratiti u porodični dom Brakenbridž. Po nju dolazi odbojna kućepaziteljka, madam Verdigri, a tokom puta susreću zlokobnog gospodina Rouča koji umesto očnih jabučica ima - ogledala. Situacija u samoj kući takođe ne obećava. Verdigrijeva se, pored toga što saopštava Lili da joj je imenovana za privremenu starateljku, odmah postavlja i kao nova gazdarica. Ubrzo će glavna junakinja shvatiti kako je na delu zavera da se profesorovi izumi i celokupno imanje što pre rasprodaju, a to se naročito odnosi na središte njegovog rada: mehanoide. 

Ono što još uvek niko ne zna je da dotični Džon Hartman nešto pre pada svoje letelice poverava mehaničkom liscu Malkinu da odnese njegovoj kćerki veoma važno pismo, od koga zavisi i njen opstanak. Iako su mu za petama naoružani ljudi srebrnih očiju, Malkina spasava Robert Taunsend, časovničarev trinaestogodišnji sin. Zaljubljenik u cepeline (živi pored vazdušne baze), ali sa fobijom od visine, Robert pripada petoj generaciji vlasnika male sajdžijske radnje i,  posredstvom veštine svog oca Tadeusa u popravljanju mehaničkih naprava svake vrste, ubrzo postaje jedan od Lilinih saveznika u predstojećoj borbi. Druga osoba na koju će se devojčica osloniti je Silverfiš, Džonov kum iz Londona, kolega i nekada najbliži saradnik. Veoma zanimljiv lik je svestrana Ana Kvin, još jedan saborac glavne junakinje: novinarka, pilot, pisac horor-romana, sakupljač avio-otpada, ali pre i iznad svega hrabra osoba. Za čime to tragaju Lilini progonitelji, šta je profesor stvorio i sakrio, kako razlikovati prevrtljivce od osoba dostojnih poverenja i da li je snaga pohlepe veća od brige za opštu dobrobit? Šta je besmrtno srce, gde se nalazi i kakvu tajnu krije smrt Grejs Hartman?

Pored toga što je pred nama vrlo dinamična i napeta pustolovina, Banzlov roman se na dubljem nivou bavi pitanjima naučničke etike i prevazilaženja gubitka u osetljivom periodu odrastanja. Bol i strah mladih junaka uverljivi su, realni i veliki koliko moć prijateljskih namera i njome podržana vera u stvorenja dobre volje, spremna na rizik kako bi pomogla da se svi osećaju bezbednije. Pod stvorenjima se, u kontekstu priče, podrazumevaju ne samo ljudska bića, već i mehanoidi, a krv i meso ili zupčanici i opruge ne prave bitnu razliku kada se radi o „stvarima srca“. Steampunk svet podrazumeva veliki udeo tehnoloških kurioziteta, a sama priroda većeg dela Džonovih eksperimenata tiče se konstruisanja mehaničke posluge ili ljubimaca (kao što je Malkin) sa načinom reagovanja neverovatno bliskim ljudskom. Iako veliki deo populacije još ne prihvata slične pojave, Lili se prema robotima odnosi veoma srdačno, tretirajući ih ravnopravno sebi i zbog toga često dolazeći u sukobe (na početku spomenuto kažnjavanje u internatu posledica je uzimanja u odbranu služavke koja, uzgred, plače suzama od ulja za podmazivanje).

I dok se tačka razdora među nekadašnjim najbližim saradnicima, dvojcem Hartman - Silverfiš, zasniva upravo na dilemi treba li tvorevine načiniti osećajnijim ili dugotrajnijim (dakle, simbolički gledano, dati prednost duši ili telu), na drugoj strani su zagonetni hibridi. Odnedavno prisutni, ovi poluljudi-polumašine uglavnom su bivši vojnici ili pripadnici snaga bezbednosti, kojima je hendikep nadoknađen zahvaljujući nauci, ali je duše u njima manje nego kod, recimo, mehaničke kuvarice, te ih nije teško prepoznati u hladnokrvnim ubicama poslatim tragom profesorove kćerke. S druge strane, spomenuta kuvarica, simbolično imenovana gđa Rast (rust = rđa), šali se kako će „dobiti upalu disajnog zupčanika“, uzrečica joj je „Svih mi karoserija i propelera!“, ali isto tako se već godinama sa ljubavlju brine o devojčici bez majke. Ideja robotizovane posluge kao nezamenljivih članova domaćinstva me, moram priznati, odmah podsetila na jedan od omiljenih crtaća iz detinjstva, „The Jetsons“ i lik Rozi. Od Rastove će Lili, ne jednom, dobiti prilično ljudski, mudar savet, poput sledećeg:

Život ume da bude trnovit i bolan. Ali ako ne možeš da promeniš ono što se desilo danas, sačekaj pravi trenutak dok ne prikupiš snagu da uzvratiš udarac sutra. (str. 193)

Naime, uprkos svojim godinama, deca iz romana i te kako dobro znaju šta su smrtna opasnost, napuštenost i tuga, koliko umeju da povrede i ostave dubok trag. Nije im strana ni sumnja: Lili će se, primera radi, u jednom trenutku zapitati da li istinski poznaje svog tatu, voli li je on više od svih pronalazaka i koliko je bilo teško da u presudnom trenutku bira hoće li mu preživeti žena ili dete? Što se tiče Grejs, sedam godina pokojne, ali u uspomenama i snovima svojih najmilijih izuzetno prisutne majke, sve vreme ima ulogu vodiča koji usmerava Lili prema istini u vidu otvorenog suočavanja sa potisnutim sećanjem na noć nesreće. Banzlovi junaci su odvažni, ali i ranjivi, opasnosti u koje dolaze nisu bez teških, nepopravljivih posledica, a mada je izvesno da će pravda pronaći svoj put do pobede, dato nam je do znanja da to uvek podrazumeva izvesnu cenu. Samim tim, koliko god opisana pustolovina bila u skladu sa žanrom, ne gubi na verodostojnosti upravo omogućivši nam da pogledamo “iza kulisa” i uverimo se da herojstvo sa sobom nosi povrede, gubitke, suze i makar privremenu dezorijentisanost. 

Nastavci serijala "A Cogheart Adventure" će, nadam se, takođe biti prevedeni

Važno je primetiti da, koliko god se devojčica Lili činila u svakom smislu glavnom junakinjom, do kraja romana pozornicu suptilno, ali vredno, ravnopravno osvaja njen drug Robert. On je tiši, na momente dopušta da mu bes, tuga, i (opravdana) malodušnost poljuljaju samopouzdanje, ali istovremeno uvek pronalazi snagu da, zarad višeg cilja i kolektivne koristi, prevaziđe jednu po jednu barijeru, počev od sopstvenih iracionalnih strahova. Možda će ga baš zato Ana odmah majčinski prigrliti, kao stvarnosnog junaka i, ko zna, inspiraciju za neku narednu pisanu avanturu? Druga stvar koja ostavlja najveći utisak za vreme trajanja, a posebno po završetku lude čitalačke vožnje, jeste izrazita humanost koja se u svakom trenutku postavlja kao idealno ishodište svakog našeg postupka. Nezavisno od žanra, uzrasta ili epohe, u pitanju je krajnji cilj na koji bi književno delo trebalo da neumorno podseća i njime nas obasjava: iskričava avantura Pitera Banzla svakim poglavljem dodaje još poneku grančicu tom plamenu.

* Svoj primerak romana dobila sam od izdavačke kuće „ProPolis books“, u zamenu za OBJEKTIVNU recenziju. Samim tim, naglašavam kako ukazano poverenje i prilika za saradnju ni na koji način nisu oblikovali moje utiske o prikazanoj knjizi.
* Ukoliko vas je tekst zainteresovao, više o knjizi pogledajte na njihovoj zvaničnoj stranici.

* Bacite pogled na sajt autora, koji sadrži mnogo zanimljivosti o serijalu.