уторак, 31. децембар 2019.

O strpljenju i trpljenju

(ili: „Idem da odmorim...“)

piše: Isidora Đolović
Jedna od prvih i svakako najznačajnijih tradicionalnih („)vrlina(“) kojima su me rano učili roditelji, knjige, crtani filmovi, povremeno i praktično iskustvo, ticala se sposobnosti zauzdavanja (za decu prirodne) nestrpljivosti. Svakakve su parole bile u opticaju: Što je brzo, to je i kuso; Strpljenje glavu sačuva; Upornost i strpljenje uvek budu nagrađeni...i tome slično. Opominjao me posle istom i Jakov Ignjatović (Trpen-spasen), savetovali „Guns'n'Roses“ (Patience), a ponajviše nužda ranog navikavanja na nepomerivost iskaza poput: „Nema“, „Ne može“ i „Nije vreme“. Trpeljivost, pomirljivost, istrajnost, možda ne uvek istog značenja, pa ni sa sličnim korenom, ipak su pojmovi koji dele jednu suštinu. Samo ti budi skroman, vredan, dosledan, pa će ti se vratiti...nije važno kada, ni da li uopšte do toga dođe, ništa zato što neki drugi, malo drčniji, slobodniji, manje suzdržljivi, za to vreme ugrabe skoro sve, pa jednoga dana, dosegneš li cilj, tamo zatekneš malo šta preostalog. Svaka godina koja prođe u (zaludnom) strpljenju, suočava me sa ovim paradoksom, pa se u jednom trenutku ne može, a ne zapitati da li je istrajnost tek odraz beskrajno naivne duše, strpljenje - izgovor za nesposobnost da se život preuzme u svoje ruke, a tolerancija običan mazohizam...i u čemu, prema tome, grešimo? Kako kom kalendaru istekne rok trajanja, u svest mi se vrati ono Canetovo: Ne želim da živim hiljadu godina. Hoću sad i hoću sve! U mladosti je zvučalo drsko, danas nekako opravdano, no, zauvek - ispušteno. Sve se jednom potroši, od vremena do nerava, prebrzo i olako, pa ipak principe U strpljenju je spas i Pametniji popušta tvrdoglavo ne uspevam da pogazim.

субота, 28. децембар 2019.

Subota sa knjigom: „Istorija pčela“

piše: Isidora Đolović
 
Pčele: sićušna, često neprimetna, a tako važna bića. Mnoštvo afirmativnih poređenja skovali smo inspirisani njima, pa se kaže da je neko vredan ili pametan kao pčelica, tu je i poznata crtana junakinja - vesela Maja. Čak i ubod im opraštamo pre nego osi ili stršljenu, jer su dobroćudnije,  bliže, sve pohvalno…ali, koliko smo (kolektivno) svesni da su pčele zapravo i - životvorne? Ajnštajn je svojevremeno zaključio da će, nestanu li pčele sa lica Zemlje, čovečanstvu preostati svega četiri godine postojanja. Ukoliko bi neko samo pomislio da je genije možda preterivao, setimo se kako Albertu nije manjkalo smisla za humor, ali, u ovom slučaju očigledno nije imao za cilj da se našali.
Uzbuna u vezi sa budućnošću naše planete odavno je podignuta i tinja, ali, kako se čini, nedovoljno u prvom planu, previše kratko zadržavana u fokusu, nikad onoliko bučna koliko je nephodno. Kao da, uprkos dokazima koji nam se iz godine u godinu sve bliže i drastičnije ukazuju, nikako ne shvatamo sasvim ozbiljno mogućnost da bi nas priroda (kojom smo oduvek okruženi pa je, shodno tome, uzimamo poprilično zdravo za gotovo i bez mere eksploatišemo)  jednoga dana mogla nemilosrdno odbaciti. Poslednjih meseci su svet iznova uzdrmale polemike, posredstvom oglašavanja devojčice Grete Tunberg, aktivistkinje iz Švedske čiji su govori isprovocirali Donalda Trampa. Nažalost, upitno je koliko će i sa kakvim odjekom aktuelnost teme potrajati ovoga puta, međutim, jedno je sigurno: svi smo ugroženi i ne postoji izgovor za ignorisanje činjenica. Ovim se očigledno rukovodila norveška književnica Maja Lunde, kada je započela svoj Klimatski kvartet. Prva knjiga, „Istorija pčela“ (Odiseja, 2019; orig. „Bienes histories“, 2015), oduševila je, ali i ozbiljno potresla veliki deo publike.

субота, 21. децембар 2019.

Subota sa knjigom: „Znam zašto ptica u kavezu peva“

piše: Isidora Đolović

„Znam zašto ptica u kavezu peva“ (Štrik, 2019; orig. „I know why the caged bird sings“, 1969), prva po redu autobiografska knjiga čuvene američke književnice Maje Anđelou (rođene kao Margarita Eni Džonson; 1928-2014) opisuje detinjstvo i ranu mladost iza kojih je usledila  bogata karijera pesnikinje, scenaristkinje, novinarke, glumice, aktivistkinje, poliglote, svetske putnice i borca za prava Afroamerikanaca. Izdanje koje sam imala u rukama sadrži iskren, nadahnut predgovor Opre Vinfri, čiji je Maja bila, u tinejdžerskom dobu uzor i otkrovenje, a tokom kasnijeg života mentor, nadahnuće i prijatelj. Oprino oduševljenje i značaj koji pridaje ovoj knjizi, kao svojevrsnoj Bibliji tamnoputih američkih devojčica i pored sentimentalnosti, nipošto nije preuveličavanje i precenjivanje. Pored društvene i literarne vrednosti, delo Maje Anđelou nas upoznaje sa jednom izuzetnom ženom briljantnog izraza, nepresušne vitalnosti, ukratko, osobom koja pleni i oduševljava. Zasigurno nije bilo lako ponovo otvoriti vrata sećanja, ali je istovremeno bilo nužno, zarad oslobađanja ptice mladosti i još daljeg dometa njene tužne, borbene, moćne pesme...

субота, 14. децембар 2019.

Subota sa knjigom: „Besmrtno srce“

piše: Isidora Đolović

Debitantski roman Pitera Banzla (ujedno prvi u serijalu koji je usledio),“Besmrtno srce“ (ProPolis books, 2019; orig. „Cogheart“, 2016), osmišljen je u maniru prave dobre steampunk fantastike sa važnim životnim porukama i vodi nas u London iz 1896. godine. Tamo ćete upoznati zanimljive heroje, zlikovce i briljantne umove, leteti cepelinom, visiti o velikoj kazaljci Big Bena, za dlaku izbeći krajnje ozbiljne katastrofe, za početak prateći trag repa nimalo običnog lisca.

субота, 07. децембар 2019.

Subota sa knjigom: „Uputstva za spasavanje sveta“

piše: Isidora Đolović
 
Već letimičan pogled na njene biografske podatke izmamiće osmeh i probuditi neobičnu vedrinu kakvu književnica i novinarka Rosa Montero posreduje kroz svoja dela. Kći toreadora i domaćice, odrasla u španskoj prestonici, ovdašnjoj publici se predstavila „Pričom o providnom kralju“ koja ironijski priziva tradiciju viteških romana. Novo izdanje, „Uputstva za spasavanje sveta“ (Štrik, 2019; orig. „Instrucciones para salvar el mundo“, 2008) potpuno je, ne samo stilski i tematizacijom savremenog doba, različito od spomenute (odlične) knjige - no, izvesna donkihotovska upornost u jurišanju na stvarnosne vetrenjače zadatak je koji sebi zadaju i svojski se trude da izvrše svi likovi uključeni u razgranatu radnju. Četvoro ih je, a na prvi pogled nemaju ništa zajedničko sem Madrida, na čijim perferijama žive.