недеља, 15. септембар 2019.

“The Danish girl” (2015)

komentariše: Isidora Đolović

Otprilike se zna koje su to “teme za Oskara" sa kojima reditelji ne mogu da omanu ukoliko nameravaju da uđu u trku za zlatnom statuicom ili barem naprave odjek kod publike i kritike: rasizam, rat, nasilje, (smrtonosne) bolesti, seksualne i ostale diskriminacije. Pitanje transrodnih osoba nekako se podrazumeva kada govorimo o zahtevnim performansima, pri čemu se prvo setim Hilari Svonk u "Boys don't cry" i Džareda Leta u skorijem "Dallas Byer's Club"-u, oboje nagrađenih od strane Akademije. Nešto slično važi za film “Dankinja”, u režiji Toma Hupera, zasnovanom na istoimenom debitantskom romanu Dejvida Eberšofa.

Ovoga puta, priča je smeštena u nešto dalju prošlost, kada je pitanje rodnog identiteta bilo drastično tretirano, a predstavljeni slučaj i odluka da se osećanje nelagode u sopstvenom telu i identitetu reši još uvek novom i neverovatnom metodom predstavljali pionirski poduhvat. Dodajmo tome zasnovanost na istinitoj (koliko sam uspela da se informišem, još tragičnijoj) priči Lili Elbe (odnosno, Ajnara Vegenera) i Gerde Gotlib, protagonista koji su bračni par povezan velikom uzajamnom ljubavlju, uz to slikari (kao po pravilu bar pomalo ekscentrici) i eto ostvarenja od koga se unapred dosta očekivalo.

S obzirom na to da se priča fokusirala uglavnom na Ajnara i Gerdu, najveći deo utisaka tiče se dvoje glavnih glumaca. Edi Redmejn je ponovo bio nominovan za Oskara nakon trijumfa od prethodne godine, ali, ostao zasenjen od strane svoje partnerke i nije oduševio koliko je mogao. Alisija Vikander je, naprotiv, žargonski rečeno “oduvala” i za to zasluženo nagrađena najprestižnijim holivudskim priznanjem. Ona nosi najveći deo priče snagom i uverljivošću svoje interpretacije žene koja je jaka, iako veoma pati; koja sve, od ljubavi do razočarenja, od stvaralačke frustracije do ushićenosti zbog konačnog uspeha, prenosi sa mnogo energije i strasti.
S druge strane, Edi se znatno bolje snalazio u onim segmentima kada je Ajnar zbunjeni muškarac koji u sebi iznenada otkriva neku drugu ličnost, nešto davno potisnuto, pokušavajući da to izmiri sa onim što je do tada bio i neospornom ljubavlju koju oseća za Gerdu. Kao Lili, njegov alter ego, preteruje sa afektiranjem, treptanjem, pogledima ispod oka i svim onim kliše gestovima, facijalnim ekspresijama, nijansama u govoru. Ne mogu reći kako je trebalo očekivati da automatski “skine” svaki pokret i bude prirodan otkrivši u sebi ženu, jer bi to bilo još nerealnije, ali, ovo je takođe bilo prenaglašeno i nekako neprijatno. Razumela sam izgubljenost u novom identitetu, pokušaje da se izađe iz ljušture i pronađe prava ličnost, tu strašnu zbunjenost, ali, mislim da bi još bolje bilo da je jednostavno i u Lilinoj koži bio prirodniji, baš kao što je to u trenucima kada igra Ajnara i, npr, odlazi da gleda striptizetu i uči pokrete, kada je zgrožen zbog muškog poljupca, kada krišom odlazi da ponovo isproba haljinu i periku, ili kada pred Hansom i Gerdom ne može da suzbije emocije zbog priče o značaju i vrednosti braka. U tim scenama, iskreno sam saosećala sa njim i uspeo je da me uveri - ali, kao Lili, uglavnom je, forsiranim “preglumljavanjem”, prilično iritirao. Inače, on je veoma simpatičan i mladolik, poseduje nekonvencionalnu lepotu i dečački izgled, pa je samim tim razumljivo što su ga odabrali. Uspeo je da vizuelno “izvuče” imidž, a da ne izgleda prenaglašeno.
Najzanimljivija je činjenica da je na samom početku Ajnar uspešan i cenjen slikar, dok Gerda kuburi sa inspiracijom i ne može da definiše niti razvije svoj izraz. Iako je to frustrira, podržava supruga i imaju divan odnos pun razumevanja, čak i kada postane zaista teško. Dok iz nečega što je delovalo kao igra, zabava, počinje da izranja njegovo potisnuto “ja”, ironijom sudbine Gerda će zahvaljujući toj transformaciji konačno dobiti nadahnuće, pronaći osobeni stil i postići samostalni uspeh kao umetnica. Nasuprot njoj, Ajnar polako, otkrivajući sebe kao polno biće, gubi stvaralačku i supružničku potentnost. Čini se da je bila neophodna strašna razmena, žrtvovanje jednog života kakav je znao, za konačno “otvaranje“ supruge kao stvaraoca. Istovremeno, oslobađa se Gerda kao priznati slikar i oslobađa se Lili, samo što je cena za oboje previsoka. Opet, ljubav nadvladava sve, predanost i posvećenost koju Alisija savršeno predočava. Gerda je od početka jaka, Ajnar miran i povučen. Dopunjuju se i čini se da je to  osnov za Lilinu preteranu stidljivost, pa su glumci uspeli da istaknu kontrast baš kako treba. 

Najviše me začudilo, mada se priča očito fokusirala na pre svega intimnu dramu dvoje ljudi (svet zatvoren unutar njihove zajednice i još više, unutar tog nesrećnog tela koje je Ajnar i Lili u isto vreme), što su reakcije okruženja ili potpuno izostale ili nekako začuđujuće slabe, blagonaklone.  Uglavnom svi misle da je Lili zaista rođena žena ili da je sve simpatičan eksces. Pa, ipak, scena kada ga napadaju u parku prilično je strašna. Moram priznati i da mi nije baš jasno zašto je Ajnar želeo da ugradi matericu, mada objašnjenje verovatno glasi: da bi postao "prava žena". Ta se promena zaista čini prebrzom i zbog toga nekako nerealnom, naročito imajući u vidu da su on i Gerda (što je na početku više puta naglašeno) želeli sopstveno dete. Uprkos tome, shvatam  Gerdinu bezuslovnu, do granica apsurda ludu podršku. Iako strahovito pati, žrtvuje sve da bi joj partner bio srećan.
Koliko su njena hrabrosti i snaga vredni divljenja, toliko je Gerda pretrpela i nenamernu surovost od strane Ajnara/Lili, što se odlično pokazuje u sceni kada kaže da želi da vidi svog muža, da s njim razgovara i da ga zagrli, a dobija odgovor:"To nije moguće." Na sličan način mi je veoma potresna scena u kojoj ih razdvaja zavesa, dok Lili govori kako bi želela da se jednoga dana uda, a Gerda podseća da su "ne tako davno, oni bili venčani". 

Sa vizuelne strane, film je prekrasan i svaka scena uživanje za oko. Scenario je sasvim u redu, radnja ni previše razvučena, ni zgusnuta, često prenaglašena muzika ipak stvara pre dramski nego patetični efekat, tako da je celokupni dojam sa te strane više nego dobar. Izdvojila bih epizodni lik balerine Ule Polson, koju je odigrala Amber Herd. 
Kritika je uglavnom skretala pažnju na iskrivljene činjenice, odnosno, istorijske nepodudarnosti, a utisak je da su one, ispoljene kroz veće oslanjanje na predramatizovanu fikciju nego verodostojnu stvarnost, ponajviše doprinele da konačni utisak bude slabiji nego što je trebalo. 

19 коментара:

  1. Odlican post, imas novog pratioca!

    pogledaj i ti moj blog!

    Ilmaha |Zapratite♥️ |

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Tamara!:)
      Ti si moj stoti čitalac, inače. Želim ti dobrodošlicu i uzvraćam podršku!:)

      Избриши
  2. Nedavno sam uhvatila kraj filma na televiziji i to me je zainteresovalo za priču na kojoj je zasnovan, pa sam malo čitala i o Lili Elbe. Nisam gledala film u celosti, pa zato nisam imala priliku da oformim nešto jači utisak o tome koliko je kvalitetno sama priča ispričana i odglumljena (mada, da je film lep ''na oko'' - jeste!), ali mi je uvek interesantno to pitanje vernosti izvornoj priči. Nekako imam osećaj da autori sa ovakvim pričama baš i ne ciljaju na fatografsku besprekornost (mada, pošto ne snimaju dokumentarac, mislim da nemaju obavezu), ali često su očekivanja publike nešto drugačija, naročito kada se uhvate ovako osetljivih (''oskarovskih'') tema i ličnosti određenih profila (tj. IDENTITETA, kako to sada često određuju). Pada mi na pamet ''Boemska rapsodija''i zamerke zbog hronoloških netačnosti i ''cenzurisanja'' Fredijevog života. Razumem zašto bi to nekome zasmetalo, mada to sa mnom lično nije slučaj. Dokle god je FILM sam po sebi kvalitetan i dokle god podstiče interesovanje za određene teme i ličnosti (i dalje upoznavanje sa njima i preispitivanje nekih svojih stavova i mišljenja), mislim da dobrim delom ispunjava svoju svrhu.

    Baš si me zaintrigirala, moraću da probam da pronađem ceo film... :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Potpuno se slažem!:) Ja sam, naime, prvo odgledala film, a onda čitala o Lili, pa mi je tada postalo jasno koliko je zapravo stvari izmenjeno, izostavljeno, uprošćeno i onda sam određene slabosti filma malo bolje prihvatila, sa više tolerancije. Kao celina je, barem se meni čini, uspešno urađen. Pošto se zasniva na knjizi, čiji autor ne krije da nije ni imao nameru da radi monografiju/dokumentarnu prozu, već je krenuo od istorijskih ličnosti i njihovog slučaja, pa zatim izmaštao veliki deo priče (uključujući njen završetak), sve postaje razumljivo.
      Odgledaj svakako, važne su ovakve teme i iz kulturno-istorijskog i sociološkog ugla, barem kao početak buđenja svesti.

      Избриши
  3. Baš je super tekst nisam još gledala film mada sam nameravala kad je bilo to sve oko dodele Oskara. Film deluje baš jako lepo vizualno to me nekako najviše privlači da ga gledam . :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nije baš opravdao moja očekivanja, ali ne žalim što sam odgledala. Ima više pozitivnih nego negativnih strana, zato preporuka.:)

      Избриши
  4. Ti si moj prozor u svet filma!
    Nisam ga gledala (naravno), ali bih ovo mogla. Volim ovakve teme. Hvala ti na preporuci.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Teško mi je u to da poverujem, pošto imam utisak da su svi oko mene gledali i gledaju više filmova/serija, tako da zahvaljujem na komplimentu!:)))

      Избриши
    2. Ne brini, ja sam uvek tu pored tebe da ti popravim skor - obično se držim oko nule, mesecima. 😀

      Избриши
    3. Nije da ne bih htela, nego kod mene ti važi ono: ima voje - ali (trenutno) nema načina!:) Bukvalno mi na stotine filmova i serija stoji na diskovima, samo tog slobodnog vremena i kad bude, ode na nešto deseto.:)

      Избриши
    4. Želim ti da nikad nemaš vremena da ih pogledaš, a što je i važnije, da ti zbog toga ne bude žao jer ćeš život potrošiti radosnije i smislenije!

      Избриши
  5. Gledala sam Dankinju i imam isti utisak kao i ti. Više sam očekivala, mada daleko od toga da mi je žao što sam gledala, interesantna je priča pa sam posle čitala o Lili. Prvi put sam ovde gledala i Alisiju, baš je odlično odglumila.
    U suštini, volim filmove zasnovane na istinitoj priči, pošto čak i kad nisu nešto naročito ipak se nauči nešto novo jer nas podstaknu da posle sami malo istražujemo i čitamo o nekoj temi. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Potpuno se slažem!:)
      Koliko sam samo zanimljivih ličnosti, događaja, priča, otkrila čak i preko osrednjih filmova, samo na osnovu neke aluzije, ne mora čak biti ni direktna tematizacija.

      Избриши
  6. Huperov film, lep kao slika! Ovaj film je, rekla bih, izabrao savršen termin, coming out datum, tako reći. Transrodne osobe su te godine baš bile pod svetlom reflektora, drago mi je da se neko setio da gvirne i u njihovu prošlost. Priča je baš zanimljiva i veoma teška i bez Holivudske "šminke" još upečatljivija. Kinematografija mi je divna, hvala Bogu da je Huper odmakao od „Jadnika“, koji su mu bili katastrofalni, ako mene pitaš. :D

    „Kao Lili, njegov alter ego, preteruje sa afektiranjem, treptanjem, pogledima ispod oka i svim onim kliše gestovima, facijalnim ekspresijama, nijansama u govoru.“ - isto mislim. Ovo mi je baš bio Alisijin film, od početka do kraja.

    Scena u kojoj želi da razgovara sa mužem, a Lili joj ne dopušta mi je bila najpotresnija i najbolja u celom filmu.
    Ono što mi je ovde ipak najbitnije jeste skretanje pažnje na ličnosti koje su itekako bile značajne, ali je vreme, prolazeći, prešlo preko njihovog pečata i doprinosa sferi u kojoj su stvarali. Drago mi je da je sa njihovih života, ovim filmom, bar malčice oduvana prašina.
    Hvala ti na tekstu. :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Resto ćemo mi, željni više informacija, da iskopamo pod Internetskim nebom.. :)

      Избриши
    2. Nemam šta dodati na ovako odličan komentar, eventualno da bi se mogao staviti kao zaključak samom tekstu!:) Film je barem stvarno poslužio kao otkrovenje i otrežnjenje, a Alisija je "ukrala šou" iako se mnogo više (čini mi se) očekivalo od Edija.
      "Jadnike" sve nešto zaobilazim, ne mogu kao mjuzikl, pa ne mogu. Odgledaću kad-tad, ali mislim da je ova serija sa Lili Kolins ipak sigurnija varijanta: uz činjenicu da nju kao Fantinu svakako biram radije od En Hatavej.:)

      Избриши
  7. Gledala sam Dankinju još 2015 kada je izašla i baš sam imala pomešana osećanja. Čitam tvoj post i pokalo se prisećam. Baš isto pamtim da je Edi bolje preneo Ajnera nego kasnije Lili. Alisija je definitivno svetlost ovog filma jer je njena Greta neveorvatna i zaslužen oskar. Imala sam problem sa malo monotonom radnjom ali slike Kopenhagena iz onog vremena su mi nedostajale i nisu bile dovoljno prikazane. Takođe se slažem da je nedostajala reakcija okruženja jer za ono vreme ovo je bio tabu sa velikim T. Uglavnom po mom mišljenju simpatičan film ali ne brutalno dobar i ne nešto što će se zauvek pamtiti. Drago mi je da pišeš o filmovima i dopada mi se kako ih biiraš. Odličan post.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I ja sam gledala još 2016, otkada su i ovi septembarski tekstovi: zbog ozbiljne "blokade" i nedostatka vremena, posegnula sam za ranije neobjavljivanim prikazima, tek da ne bude da sam potpuno neaktivna, moram priznati.:(
      Slažemo se u oceni. Takođe mislim da je Ediju falilo samo još malo više iskustva i eventualno vremena za pripremu, pa da odlično iznese ulogu, koja je veoma zahtevna. Bukvalno je bio na korak od toga.
      Hvala!:)
      Ovo su, kao što napisah, stariji tekstovi, ali imam nameru da više pišem o stvarima koje NISU književnost, baš zato što se ponovo u svakodnevnom životu bavim gotovo isključivo književnošču i onda mi je potreban predah ovde od tih tema.

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...