субота, 06. јул 2019.

Subota sa knjigom: „Doživljaji riđeg gusara, Tufa“

piše: Isidora Đolović
 
Možda sami (odavno) nemate pravo na raspust, ali verovatno poznajete nekoga ko upravo uživa u njemu. I verovatno ste uveliko odrasli, što ne znači da se ne smete osećati detetom u duši. Velike su šanse da ste vlasnik kućnog ljubimca i to upravo mačke, a ukoliko iz bilo kog razloga to nije slučaj, sigurno vas zabavljaju anegdote o ovim životinjama. Uglavnom, jedno je sigurno: bez obzira na godine i status, iskusni književnik Georgi Konstantinov osvojiće vaše simpatije knjigom “Doživljaji riđeg gusara, Tufa” (Odiseja, 2018; orig. “Приключенията на Туфо рижия пират”, 1980-1994). Radi se o zbirci od šest priča o najpoznatijem fiktivnom bugarskom mačku, koji već trideset godina drži poziciju omiljenog lika iz dečje književnosti naših suseda (i južnoslovenskih srodnika), postavši u međuvremenu čak deo školske lektire. 

U kratkom uvodu, autor objašnjava kako je, tokom dugogodišnjeg izlaženja u nastavcima, prvobitni humoristički roman pod nazivom „Riđi gusar Tufo“ narastao do sadašnjeg, integrisanog i preuređenog izdanja. Poglavlja su naslovljena u maniru stare pustolovne proze, sa kratkom najavom dela radnje koji sledi, time se oslanjajući na tradiciju klasičnog pripovedanja. Epizode uvrštene u ovo izdanje su: „Jedan dugi dan“, „Tufo na selu“, „Tufo, riđi gusar“, „Tufo u školi“, „Tufo kosmonaut“ i „Tufo riđa zvezda“. Jasno je da pokrivaju sve važne oblasti interesovanja ciljne grupe čitalaca, kao i dovoljno širok prostor za najrazličitije podvige u kojima Tufo dobija priliku da se oproba.

Tufo nikada nije plovio okeanom. Nikada nije napadao trgovačke brodove i ribarske čamce da bi im oteo dragoceni teret. Nije pio rum, nije bio jednook i nije imao drvenu nogu.

Naprotiv, Tufo je imao četiri noge, kao i sve mačke na svetu. I odrastao je na šesnaestom spratu, u stanu sa frižiderom, televizorom i velikom bibliotekom. (str. 19)

Pa, ipak, sve to nije dovoljno jednom kućnom mačoru, po prirodi radoznalom i neustrašivom, zbog čega će iskoristiti prvu zgodnu priliku da šmugne u svet. Tačnije, u bilo koji prostor izvan svog doma, odakle ga je do tada vlasnik (zanimljivo, ovaj izraz se nijednom ne upotrebljava!) - dečak Kosta, tek povremeno iznosio u torbi. Jednom kada se nađe na slobodi, prepušten samom sebi, Tufo će upoznati Mastiljavog mačka (tako ga zove jer je ofarban u navijačke boje), prisustvovati (i učestvovati u) fudbalskoj utakmici, popeti se na svoje prvo stablo, videti pravu fontanu i letnji bioskop. Pred mačkom se otvara čitava nova dimenzija postojanja, sagledana upravo njegovim očima i shvaćena logikom vrste. Podrazumeva se da će tom prilikom izazvati džumbus i uleteti u svakojake nevolje.

Biti kućni mačor uopšte nije lako - stalno te zatvaraju, često te nagaze na rep i prete ti prstom, stalno te smeštaju u različite kutije i taman kad se udobno smestiš, prebace te na drugo mesto.  Izgleda da ljudi tako izražavaju svoja osećanja - što te više vole, to ti se više mešaju u život. (str. 39)
Kroz nekoliko samostalnih, ali hronološki povezanih i međusobno nadovezujućih epizoda, junak putuje vozom, brodom, biciklom i raketom; provodi raspust na selu, postaje predmet naučnih eksperimenata i cirkuska atrakcija. Najuspešnije je iskorišćen pripovedni postupak oneobičavanja, zahvaljujući kome iz mačje perspektive doživljavamo gajde kao jednonogu životinju, bele kokoške postaju pokretni sneg, a avion - velika brkata ptica. U određenim celinama nam biva otvorena i dečakova tačka gledišta, zahvaljujući kojoj su objašnjeni poreklo ljubimca i dotadašnja istorija njihovog drugarstva.

Kako izgleda mačje pijanstvo ili naći se u potpalublju prekookeanske trgovačke barke „Ahil“; ko je bolji cimer, papagaj Belmondo ili cirkuski lav; kao i na koji način Tufo doživljava brodolom usred bure, a kako jesenju kišu, predočeno je kroz duhovite i istovremeno divne opise, sa često prilično mudrim zaključcima. Uostalom, uvidevši da znanje čini ljude svemoćnim gospodarima prirode, Tufo će odlučiti da (krišom) i sam krene u školu. Izdvajaju se epizode sa profesorom-usamljenikom koji izučava i sakuplja leptire, dečacima navijačima koji koriste Mastiljavog mačora kao svoju maskotu, a tu je i bavljenje tipično ljudskim nevoljama poput finansijske krize, protesta i predizborne kampanje. Da je u pozadini dosta ozbiljnih tema, postaje jasno gotovo od samog početka: Masti je, zapravo, žrtva nasilja (dečaci ga, u zavisnosti od ekipe koja se dočepa „maskote“, stalno farbaju u različite boje, nose i bacaju unaokolo kako im je volja). Isto se može reći za Belmonda (sa gazdom pijancem), a čitav jedan zaplet zasniva se na krađi uličnih mačaka od strane muške i otrcanije verzije Kruele De Vil, iz predgrađa.

Značajno je skrenuti pažnju i na vrlo dobro uspostavljenu dinamiku i simboliku Tufovih odlazaka od kuće, pa ponovnih vraćanja. Naime, dom je nezamenljiv kao jedino mesto odakle uvek mogu da pobegnem i baš ta mogućnost izbora kao glavnog pokazatelja slobode svaki put odigra odlučujuću ulogu. Boravak na futuristički osmišljenoj, naizgled savršenoj Planeti mačaka, podsetiće ga koliko zapravo voli ono što već ima (uključujući rep!), sa svim pratećim manama i uprkos svemu. 

Jer na ovom svetu siguran život ponekad nosi dosadu, a previše zanimljiv život obično ima loš kraj. (str. 102)
autor
Nisu sve priče ujednačenog kvaliteta. One prve, nešto kraće, ujedno su uspelije i bolje povezane u celinu. Poslednja, najrazvijenija i tematski najsloženija epizoda brzo gubi početni zamah, nije koherentna, čak postaje i dosadna usled  rasplinjavanja na nekoliko različitih polja, pri čemu slabi  veza sa polazištem. Tako se, od primetno mračnijeg tona izazvanog društvenom krizom koju mačak percipira na svoj način, pa preko epizode u cirkusu kao tipičnoj eksploatatorskoj sredini, uz digresije posvećene putešestviju mladog sportiste, dolazi do „distopijskog raja“ u svemiru. Spomenuti odeljak sa biciklistom je donekle nepotreban i razvučen, ali istovremeno uspešno  pokazuje u kojoj meri novac i slava kontraproduktivno utiču na ljude.

Piscu je, zapravo, perspektiva životinje odlično poslužila da potkači odgovarajuće društvene anomalije i skrene pažnju na figure koje oličavaju nepravdu. Takav je, recimo, licemerni kandidat za predsednika, koji se na rečima zalaže za zaštitu životne sredine i svih životinja, da bi već narednog trenutka šutnuo „nesnosnu mačku“. Iako ovo nisu osavremenjene basne, naprotiv (mačoru su čak i psi bolji prijatelji od ljudskih bića, koja, uz izuzetak članova porodice u kojoj živi, uglavnom predstavljaju izvor opasnosti, surovosti i pohlepe), jasno reflektuju mane sveta čiji smo svi deo.
Povremeno najviše nalikujući vitkijoj, znatno aktivnijoj verziji čuvenog Garfilda, Tufo je inspirisan porodičnim mačorom samog autora. Sve je počelo tako što je priče o njemu smišljao za sina (Konstantina, odnosno, „Kostu“ iz knjige), da bi nakon sugestije prijatelja kome se naročito svidela mačkova svemirska avantura, povezao skraćenicu UFO (kod nas NLO - Neidentifikovani leteći objekat) sa bugarskim izrazom „tufo“ (odnosi se na grm koji u jesen poprima boju mačkovog krzna) u savršeno ime za protagonistu. Ispostaviće se da je nastala prava nacionalna legenda, sada dostupna i ovdašnjim čitaocima u štivu lepog stila koje, pored toga što je kao stvoreno za dane letnjeg raspusta, ne ostavlja utisak zastarelosti (iako piščeve dorade, srećom, nisu išle toliko daleko da suzbiju prvobitni duh vremena nastanka i razvijanja ideje). Prateće ilustracije potpisuje Nikola Korica.

* Svoj primerak knjige dobila sam od izdavačke kuće „Odiseja“, u zamenu za OBJEKTIVNU recenziju. Samim tim, naglašavam kako ukazano poverenje i prilika za saradnju ni na koji način nisu oblikovali moje utiske o prikazanoj knjizi.

* Ukoliko vas je tekst zainteresovao, više o knjizi pogledajte na njihovoj zvaničnoj stranici

18 коментара:

  1. Ja sve vreme čitam da se mačor zove Tifa, te mi nije jasno kako je od UFO nastao Tifa. Svašta od mene...
    Ovo me je podsetilo na onu seriju slikovnica Maja. Valjda su svi isprobali sopstvenu verziju istog recepta.
    Deca koja su odrasla čitajući priče o njemu će ga, sigurno, nositi zauvek u srcu. Moje godine i nedostatak dece odgovarajućeg uzrasta je odredilo i moju zaintetesovanost štivom. 🍉

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pošteno!:)
      Sve ide, što bi se reklo, prema službi. Samo, "Maja" je slikovnica i, shodno tome, ipak nema razvijenu radnju, ali se zato oslanja na božanstveno lepe slike. Ovo je baš proza i to obimnija, tako da je čak i mene na trenutke zamorila - svakako nije za one sa slabom ili podeljenom pažnjom.
      Druga stvar, kako sam prilično "neozbiljna", nezrela i u suštini detinjasta osoba, bez problema i dan-danas čitam ili gledam takve sadržaje. Opuste me i nasmeju.

      Избриши
    2. That's it!
      Krčma je pala na tebe (a meni je baš drago!), tj. tvoj odgovor je ta poslednja kap koja mi je još nedostajala da u sebi prelomim da ću se ozbiljno potruditi da napravim neki tekst na temu detinjstvo ili neozbiljno!
      Ajd ljubim te ja! 💕

      Избриши
    3. E, sad me baš zanima o čemu je reč!:*

      Избриши
  2. Da budem iskrena da ne vidim dečiju literaturu kod tebe na blogu nikada ne bih bila ni delimično zainteresovana za istu. Inače nikada nisam volela Garfilda kad si ga već ponemula. Deluje simpatično. Možda ne bih išla sa namerom da je kupim ali ako bi se našla na nekoj akciji ili kada bi mi je neko poklonio rado bih je pročitala.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Shvatiću to kao kompliment :), raznovrsnost i jeste nešto što se trudim da postignem i održim po pitanju tema zastupljenih na blogu.
      Pošto imaš psa, pretpostavila sam da nisi ljubitelj mačaka i tu te razumem (ja prva više volim kučiće), ali Garfild :), pa zašto?

      Избриши
  3. Deluje zanimljivo i mislim da bi trebalo da se upoznamo sa literaturom bliskuh i "srodnih" nam zemalji. Garfilda volim i kada kupim Politikin zabavnik prvo procitam njegov deo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Slažem se!:) Do fakulteta nisam pojma imala o bugarskoj i makedonskoj književnosti, mađarsku sam znala tek po Zilahiju, tako da je "Odisejino" objavljivanje pisaca iz tih zemalja zaista pun pogodak.
      Dok sam kupovala "Zabavnik" (ne računajući periodično praćenje u detinjstvu, redovno sam ga nabavljala tokom nekih sedam-osam godina, do pretprošle kada su se pokvarili), "Hogar" i "Garfild" su bili i moja polazišna tačka.:)

      Избриши
    2. Ja ga jos uvek citam, odmaram mozak 😆! Ne bih da budem nametljiva, ali kada ce francuski mesec (olala 🇲🇫)

      Избриши
    3. Ja ne, poskupeli su, a kvalitet opao :(. Bilo mi je malo čudno u početku, ali, eto, navikla sam se, već blizu dve godine. Prelistam na kiosku ili pogledam njihovu veb-stranicu i to je to.

      Nisi nametljiva, taman posla.:) Zapravo, htela sam da najavim, ali nije mi išlo da umetnem "obaveštenje" na kraju ovog teksta pored već postojeće dve napomene. Mesec Francuske kreće od sledeće subote i svideće ti se prva tema sigurno. :)

      Избриши
  4. Tvoji tekstovi koji se bave dečjom literaturom me uvek podsete koliko sam zapravo malo vremena istoj posvetila, od onih starijih, davno svrstanih u klasike, naslove sve do ovih novijih. Zaista to moram ispraviti. Greota je, ne sumnjam da uvek propuštam dobru zabavu. :)

    Podseti me sada, kad reče da je autor pisao za sina, na Milnea, njegovog sina Kristofera i Vinija Pua. U toj priči se ja uvek poistovećujem sa magarcem, nemam prosto dovoljno Vinijevog optimizma, jedino apetita. :D

    Hvala na tekstu. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi.:) Moram priznati da me književnosti za decu iznova vratio istoimeni predmet na završnoj godini fakulteta. Tada smo ta dela izučavali i čitali u novom "ključu", pa sam shvatila da zapravo ne postoji podela na "dečju" i "odraslu" književnost u pravom smislu, jer se svaka DOBRA knjiga može čitati celoga života, a da uvek dobije neko novo značenje i šire uvide.
      Da, odlično si me podsetila na Milna!:)
      A magare je i meni omiljeni lik iz Vinijeve družine. Depresivno magare!:) Mada je i Praslin neodoljiv.

      Избриши
  5. Baš mi se jako sviđa tekst i knjiga baš deluje super i zabavno, moram je potražiti. Ja baš retko čitam knjige za decu obično pročitam jednu godišnje , ali mislim da bih trebala da ih čitam češće , jer baš uživam uvek u čitanju. Jako je simpatičan taj mačak, a volim jako i Garfilda. Zapravo volim sve mačke ovog sveta dobila sam sad skoro sivo mače koje se zove Freja, ali nije trenutno ovde već je kod kuće čudno bi mi bilo da držim mačku u stanu tamo ima dvorište pa moze malo i da prošeta napolju nekad. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala!:) Jeste zabavna, doduše, ne preporučujem da se čita odjednom, pošto smori, ali dve-tri priče zaredom mogu da prođu.:)
      Garfild i Pink Pamter - carevi!
      Inače, super za mačku i ekstra je ime! Baš sam često sa Sandrom komentarisala kako sam ja "kučkar" po nuždi, jer sam alergična na mačju dlaku (ne mnogo, ali ipak), a uvek sam mislila kako bi baš bila fora da nabavim crno mače i nazovem ga Behemot.:) Inače, moja tetka je godinama gajila sijamske mačke, najlepše su, ali i najbezobraznije. Polupale su joj svaki suvenir i figuricu, skačući po televizoru i komodama.

      Избриши
  6. Baš su zločeste kao one iz Maze i Lunje, al slazem se za to da su sijamske najlepše mačke. :) Bahemont mi nije pao uopšte na pamet , al baš je fora. :) Ja sam zapravo htela da se zove Orion ili Oziris , ali ispalo je da je žensko. :')

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mitološka imena nekako baš idu uz ljubimce, posebno mačke!:) Super opcije.
      Kada smo spremale prijemni za fakultet, najbolja drugarica (posle cimerka) i ja, profesor kod koga smo išle imao je tri mačke: sijamsku, persijsku (neviđena zloća) i jednu divlju ("džavdžaru"). Prve dve su, kao plemkinje, boravile u dnevnoj sobi i nisu htele da izađu, tako da su sa nama učile gramatiku. Ukoliko bi prof. pokušao da ih otera (jer je persijska tvrdoglavo volela da legne na stolicu, a nas je bilo po četvoro-petoro po grupi) , pravile su haos, preskakale nas, bežale među saksije. Kasnije shvatih i zašto: rasne mačke se nisu podnosile sa onom "divljom", koja je boravila u hodniku. Jednom su isterane i zvučalo je kao pokolj kad su se sve našle napolju!
      A setih se sad i one fore iz "Prijatelja", kad Rejčel nabavi goluždravu egipatsku mačku, pa je zezaju:"Why is it inside-out?!"

      https://i.pinimg.com/564x/dd/9c/4f/dd9c4fe89ba3a151d46077c84a0189bf.jpg

      Избриши
    2. Jao znam taj citat i te mačke baš su jako ruzne i strašne.:)

      Избриши
    3. Grozne su, kao odrane. Moja reakcija bi bila kao Džoijeva u ovom klipu.:))))

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...