недеља, 30. јун 2019.

Šta posle „Igre prestola“?

piše: Isidora Đolović

Juče smo dali četrdesetodnevni pomen našoj dragoj „Igri prestola“, čiji je pepeo, uveliko raspršen nad Kraljevom Lukom, nestao pred obnovom po receptu modernih srbijanskih vlasti...Šalim se. Mada je serija završena, čini se da još dugo nećemo upokojiti tog vampira, dokle god je volje, materijala za diskusiju, a posebno starih, dobrih knjiga. I neka, jer, nije taj krvopija za svojih devet “HBO” godina ni bio toliko loš, naprotiv. Hoće li se pop-kultura i televizijska istorija ubuduće računati pre i posle „Igre prestola“ (ili su takmaci „Breaking bad“, „Handmaid's tale“ i „Westworld“ ipak relevantniji?), ostaje da se vidi. A sa čime smo to mi, odani, trpeljivi, premda na kraju razočarani poštovaoci ostavljeni? Preciznije, ima li života, tj. njegovog medijski zabavnog aspekta, posle „Igre prestola“?

Serija je javnosti otkrila čitavu generaciju mladih, uglavnom britanskih glumaca, dok je za one iskusnije, ali na internacionalnom planu nedovoljno poznate otvorila velika vrata. Omogućena im je najbolja „odskočna daska“ i, iskoristili je ili ne, ostaje sigurno da će im „Igra prestola“ zauvek predstavljati znak raspoznavanja. Zatim, serija je ostvarila, za žanr gotovo neočekivan, proboj epske fantastike na televizijsko tržište. S jedne strane je pametno iskorišćen ogroman uspeh „Gospodara prstenova“, kao i nešto kasnija ekspanzija tzv. kostimiranih drama sa bitnim udelom natprirodnog („Merlin“, „Kamelot“, “Penny Dreadful”, “Hronike Šanare”). Sa druge je, zahvaljujući neuobičajenoj realističnosti i prestupanju žanrovskih granica u pogledu psihologije likova, političkih malverzacija u fokusu, razuđene radnje i (isprva previše korišćenih) šok-efekata, označila novitet i privukla čak i onaj deo publike koji inače ne prati ništa slično. Nezapamćeno zanimanje za (televizijsku) fikciju, baza fanova koja se svojom predanošću (na granici sa fanatičnošću) može uporediti jedino sa „Star Wars“ klubovima obožavalaca, bezbrojne diskusije, tumačenja, alternativne verzije zapleta, krajnje netipične za delo popularne kulture, ovde su od početka ustanovljeni kao pravilo.

Poruke i pouke (ili: čemu nas je naučila “Igra prestola”?)

1. Nasleđe i temperament su sudbina od koje nema bekstva. Džon ostaje kopile, Deneris ne uspeva da izađe iz senke oca, Ludog kralja, a Džejmi da se odvoji od bolesne ljubavi prema Sersei.
I tried so hard, and got so far,
But in the end it doesn't even matter,
I had to fall, to lose it all,
But in the end, it doesn't even matter.
2. Put iskupljenja se ne važi (Džejmi).
It's in the blood, running through my veins,
The pain inside is driving me insane,
I've done it all before and I'll do it again and again,
'Cause it's in the blood, it's in the blood
3. Opstaju proračunati i podli, mada ne baš uvek. Kako god bilo, poštenje i čast nikom nisu sačuvali glavu na ramenima.
Only the good die young,
All the evil seem to live forever…
4. Ljubav i poverenje su smrtonosni, čine nas ranjivim i skupo se plaćaju. Ko god se usudio da zavoli nekoga, završio je na najbrutalniji mogući način. 
 ...Love, love will tear us apart again...
5. Bren nije slomio točak: seo je na njega! Umesto Gvozdenog, dobili smo - drveni presto.

Da im je život pesma (leda i vatre), bila bi to:

1. Deneris, "Let us burn" (Within temptation)
2. Džejmi i Sersei, "Tainted love" (Soft cell)
3. Remzi Bolton, "Tormentor" (W.A.S.P.)
4. Targerijeni, "Where dragons rule" (Crimson glory)
5. Starkovi, "Čopor ide u raj" (Osmi putnik)
Kuće koje najviše volim, na kraju sage

Na samom početku i dosta dugo nakon toga, bez razmišljanja sam se odlučivala za kuću Stark kao omiljenu. Bilo ih je još par koje su im “disale za vratom”, ali vukovi su prilično sigurno držali prednost i pored toga što su u više navrata pokazivali iznenađujuće nesnalaženje i nedoslednost u presudnim životnim situacijama. Ipak, kako je vreme prolazilo, moja gledišta su se, prirodno, menjala u skladu sa obrtima i kada rezimiram čitavu priču - a govorim isključivo o seriji - Starkovi su prilično nisko pali. Shvatila sam da su ih dve porodice koje sam uvek simpatisala, ali nekritički oduševljena Severnjacima istovremeno i potcenjivala, na kraju ubedljivo potisnule.

Što se “fantastičnih” bića tiče, to su svakako Targerijeni, iako su autori serije učinili sve da ih predstave kao apsolutno nekompetentne, nedorasle staroj slavi dinastije, a neki čak potežu i paralele sa nacističkim mitom o arijevskoj rasi. Ono što, zapravo, svrstava „Igru prestola“ u epsku fantastiku, sa čime su povezani svi ostali vidovi ispoljavanja magije i natprirodnog, jesu upravo izbeglice iz Valirije. Više puta sam čula kako ih upoređuju sa Tolkinovim vilenjacima i zaista je tako: nestvarnog izgleda, čudesne prošlosti, povezani sa neobičnim bićima i kadri da pokreću kako veličanstvene, tako i zastrašujuće pojave, oni su bez konkurencije među plemićkim porodicama Sedam kraljevstava. 
Kada je reč o “ljudskim” kućama, svakako su to Tajreli. Njihove kvalitete nije lako uočiti “na prvu loptu”, što ne znači da ne postoje. Kao umerena verzija Lanistera, oni su verovatno (bez obzira na tragičan, glup ili najbolje tragično glup ishod koji su im D&D namenili) najbolji igrači u čitavoj seriji….ili su barem imali potencijal da to postanu. Tajreli su vlasnici najbogatije i najplodnije zemlje, raspolažu mogućnostima da iz senke kontrolišu dobar deo kraljevstva i time se neštedimice služe, nikad ne prelazeći granicu zbog koje bi ih neko optužio da su zločinci. Oni su vešti manipulatori, ali tako da to uopšte ne izgleda kao foliranje, zahvaljujući prirodnoj harizmi koja ih krasi. Ono najvažnije: suptilnije od Martela zastupaju jednakost među polovima i žene su veoma važan faktor u vođenju politike njihove kuće. Tolerantni su, liberalni, imaju stila, tako da nije ni čudo što bi se svaka vesteroška udavača najradije udomila u Visokom Sadu (Visovrtu). Koliko god potcenjivali, počev od same ledi Olene, njihov neživotinjski simbol, zapravo je savršeno odabran: ruža je spolja lepa i miriše, ali pazite se njenog trnja…

Sve ono zbog čega će knjige uvek biti zanimljivije (izostavljene teme i likovi):

1. Mitologija i potpunija, detaljnija proročanstva. Ne mogu opisati koliko se radujem ponovnom čitanju, za par godina, Martinove sage, niti koliko su to razgranati, bogati, opijajući opisi, napeti podzapleti, sjajne ideje…naravno, izuzetan prevod Nikole Pajvančića posebno doprinosi doživljaju. Nema sumnje da će se o knjigama tek govoriti, pa i na ovoj stranici.

2. Znatno složenija, dublja karakterizacija ličnosti, od istaknutih (neću reći glavnih, pošto je pitanje da li tako nešto postoji u “Pesmi Leda i Vatre”) do sasvim sporednih. Imamo planinske klanove u Erinovom Dolu, Krvave lakrdijaše (iliti Hrabre drugare), kurtizane iz Bravosa, Alhemičarsku gildu (esnaf), Gospu Kamenog Srca, Snažnog Belvasa, braću KetlblekHajde da se osvrnemo samo na Džejmija Lanistera: slično Regaru, Martin ga je čitaocima najpre predstavio sa (oštećene) strane. Ozloglašeni nadimak, incest, bacanje Brena sa kule (uvek me zabavljalo kako se potpuno zaboravlja i olako prelazi preko te epizode), arogancija, imamo sve što je potrebno da ga učini potpuno nedopadljivim likom.  A onda, prvo dobijamo uvid u događaje iz njegove perspektive, pa se u priču uvodi Brijena i tako se Džejmi, malo po malo, od omraženog pretvara u lika sa kojim je moguće  saosećati, sažaljevati ga, razumeti, sve do opravdavanja i simpatisanja. Ne znam da li je IJEDAN DRUGI junak serijala prošao kroz tako drastičnu "evoluciju".

3. Gvozdena ostrva. Šta mislite, zašto su mi knjiški Grejdžoji u top pet omiljenih kuća? Tamo vas čekaju ZAISTA mračni Juron (ne preterujem kada kažem da je u pitanju ozbiljan psihopata), njegova braća Viktarion i sveštenik Eron “Mokrokosi”, kao i moja miljenica Aša Grejdžoj. Koja, uzgred-budi-rečeno, nosi kratku kosu, voli (i po sopstvenom nahođenju troši) muškarce, fantastično barata oružjem.

4. Dorna, u seriji do te mere unakažena da se čak i oni koji nisu čitali knjige, te nemaju sa čime da je uporede, slažu kako je reč o potpunom promašaju. Dok smo u televizijskoj verziji dobili drčnu (mada sjajno odigranu) Elariju i njene tri beznadežno iritantne kćeri, u knjigama je Oberinova udovica prilično pitoma i zapravo marginalna ličnost. Peščanih zmija je duplo više, međusobno se veoma razlikuju (Tijena je, primera radi, plavuša i trovačica), ali zato su tu drugačiji, mudriji Doran i njegova deca (pri čemu se Tristan, još mali, uopšte ne pojavljuje). Dorna iz knjiga u prvom planu ima princezu Arijanu Martel, njenu planiranu zaveru sa ciljem krunisanja Mirsele, u čemu joj pomaže ljubavnik i gardista, ser Aris Oukhart. Tu je i naročito zanimljiv, tajanstveni Džerold Dejn „Tamna zvezda“…
5. Uloga Zlatne čete, lažni Egon i Džon Konington, prave odličnu podlogu za unutardinastički sukob i novi “ples zmajeva”. Ukratko, u petoj knjizi se pojavljuje Regarov najbolji prijatelj sa mladićem za koga tvrde da je (svojevremeno, zahvaljujući zameni, spašen) princ Egon VI i glavni Denerisin takmac u borbi za presto. Arijana kreće da mu ponudi bračnu alijansu, iza svega stoje Varis i Ilirio Mopatis (lik iz prve sezone na koga su D&D potpuno zaboravili), a tu je i Tirion. Uz sve to, u prošlosti se odigrao ustanak Crnovatri, bočne linije dinastije, što bi moglo biti od izuzetnog značaja za razumevanje aktuelnih dešavanja.
6. Brojniji, opasniji Tajreli. Mardžeri ovde nije najjača karika, Loras je daleko zanimljiviji lik (dovoljno je reći da ga Džejmi Lanister vidi kao „mlađeg sebe“), postoje još dva (starija) brata. Suđenje se odvija drugačije, pri čemu Loras nije čak ni prisutan (zbog misije na Zmajkamenu), kamoli optužen za bilo šta (njegova seksualna orijentacija je pod znakom pitanja). 

7. Slučaj Džejn Vesterling. Dok su u seriji odlučili da Robovu priču i pogibiju sentimentalizuju uvođenjem dosadnog i neuverljivog  lika bolničarke Talise, priča u knjigama se odigrala potpuno drugačije. Oporavljajući se od rana zadobijenih u borbi, ali i tužne vesti o pogibiji Brena i Rikona, Rob je podlegao „divljajućim hormonima“ (naime, kod Martina su likovi značajno mlađi, tinejdžeri) u društvu domaćinove ćerke Džejn. Kao pravi sin časnog Neda Starka, oženio se „oskrnavljenom“ devojkom. Međutim, ona nije bila prisutna na Crvenoj svadbi, još manje trudna (za šta se od početka postarala njena majka), tako da Robovu udovicu i dalje imamo na sceni zbivanja, kao i otvoreno pitanje njene uloge u zaveri, budući da su Vesterlingovi odani kući Lanister. Svakako manje šokantno od zabadanja bodeža u stomak trudne žene, ali to ne znači da je zaplet lošiji, a scena pokolja manje potresna.

8. Velika severnjačka zavera. Predvodi je lord Menderli. U knjigama, Sever i te kako pamti, ali im za to nisu potrebni devojčica Mormont ili dolazak Arje Stark. Brojni preostali lordovi, podeljeni između (prividne) podrške Boltonovima ili, nasuprot tome, novopridošloj Stanisovoj armiji, uveliko spletkare i smišljaju način da preokrenu situaciju. Mens Rajder je živ, poslat da se pod maskom barda uvuče u zamak. 

9. Postepeno napredovanje Serseinog ludila. Ovo je jedan od najzanimljivijih aspekata priče, zbog kojih mi je Sersein lik postao jedan od omiljenijih. Zahvaljujući poglavljima iz njene tačke gledišta, pratimo kako funkcioniše poremećeni um, lagano tonući u alkohol i - lezbejske “izlete”!

10. Zverobrazi iliti „varge“. U seriji, sem kod Brena i to tek nakon što počne da mu se “javlja” Trooka vrana, ova veoma važna karakteristika dece Stark uopšte nije dotaknuta. Činjenica je da, sem Sanse koja za to nije imala prilike, svi Nedovi potomci razvijaju povezanost sa svojim jezovucima i sposobnost da “varguju” u njih. A nisu jedini sa sličnim talentom, barem ne na Severu!

11. Baristan Selmi. Ono što me teši je da je jedan od najboljih vitezova Sedam kraljevstava, svedok i baštinik mnogih važnih priča iz prošlosti (pa i one o lepoj, nesrećnoj Ašari Dejn, u koju je bio zaljubljen), u knjigama živ i zdrav. Biću najiskrenije razočarana ukoliko ga se Martin reši na podjednako besmislen, brzopotezni način kao D&D. Previše važan, zanimljiv i dobar lik, neko ko ume da smiri i posavetuje Deneris na pravi način.
12. Stanis, njegov dvor, uvrnuta pesma lude Zakrpe. S obzirom na to da sam prvo pročitala knjige, pa počela da gledam seriju, nije čudno što su mi Stanis i njegova kamarila toliko dragi. Verujte na reč, nakon “Sudara kraljeva” nema šanse da ne promenite utisak u pogledu srednjeg brata Barateona. A dvorska luda Zakrpa, najbolji prijatelj male princeze Širin, može biti svojevrsni prorok, zadubimo li se u stihove koje često ponavlja.

Istina, ovo je bilo bolje u seriji:

1. Mardžeri. Natali Dormer je odigrala kao pravu opasnicu i sasvim sigurno mnogima omiljen ženski lik, kada se sve sabere i oduzme. U knjigama, ona naprosto nije toliko samostalna, ni isturena u prvi plan.
2. Remzi. Ivanu svaka čast, napravio je čudo, o čemu sam već pisala povodom ranijih sezona. Remzi Bolton iz knjiga je gadni, okrutni psihopata čije “aktivnosti” prevazilaze one koje smo pratili na malom ekranu. Apsolutno gnusan tip. Serijski Remzi je čak ublažen, obdaren uvrnutom harizmom, sposobnošću mimikrije i, ako ne računamo par neubedljivih poteza kao što je taktika “dvanaest dobrih ljudi”, znatno inteligentnija osoba. Isto je Džek Glison postigao sa svojim Džofrijem: možda ne TOLIKO morbidni kao u knjigama (Martin zbilja poseduje čudnu maštu!), ali, ovo su negativci koje smo voleli da mrzimo.
3. Džora. Prognani ser Mormont iz knjiga nije naročito suptilan i njegovo zanimanje za Deneris na trenutke prelazi granice pristojnosti. Ijan Glen mu je udahnuo džentlmenski, viteški šarm, pa iako se beznadežno “zaglavio” u zoni prijateljstva, zbog njega smo sa znatno više odobravanja posmatrali odnos prema kalisi.
4. Igrit. Mada je ni u jednom, ni u drugom slučaju ne volim, jer je beskrajno iritantna i napadna, moram priznati kako je Rouz Lesli fizički daleko simpatičnija, a ponašanjem umerenija od Divljanke iz romana.

5. Lanisteri. Nikolaj, Lena i Piter su čarobni u svojim ulogama, tu nema spora, ali fizički i karakterom prilično ublažene verzije blizanaca i njihovog omraženog brata. Nisu zlatni ni božanstveno lepi, a Tirion nije unakažen i sa pola nosa kao nakon knjiške verzije bitke na Crnobujici; nema bitne priče o njegovoj prvoj supruzi, nestaloj Tiši; Sersei je osećajnija i čak brižna majka prema sve troje dece (u knjigama, jedino Džofri uživa njenu apsolutnu ljubav, dok je prema Tomenu čak veoma neprijatna i gruba); Džejmi za njih zapravo mari (u knjigama ih zove “Sersein okot”, bez najmanje vezanosti). Tajvin je, s druge strane, besprekoran u interpretaciji Čarlsa Densa.

6. Sansa kao zimovrelska nevesta umesto Džejn Pul. U knjigama, dok se Sansa šeta Dolom kao Bejliševa navodna kopilanka, Džejn - kći nekadašnjeg kućeupravitelja Zimovrela, njena vršnjakinja i najbolja drugarica, dolazi u stari dom kao “lažna Arja”. Postaće talac Boltona i jedan od važnih piona u igri koja se vodi za nasleđe Severa. Mada su ova poglavlja još brutalnija nego u seriji, stavljanje prave naslednice kuće Stark u istu poziciju ima neuporedivo veću težinu.


Predlozi za gledanje nakon „Igre prestola“:

1. Black Sails (2014-2017). Ukoliko ste ljubitelj Grejdžoja i gusara - prava stvar za vas. Jedna od retkih serija koje su od prve do poslednje epizode držale približno isti vrednosni nivo, u pozitivnom smislu. Moju recenziju možete pročitati OVDE.
2. Emerald City (2016-2017). Žao vam je što se radnja serije nije više pozabavila Citadelom i Bravosom? U ovoj reinterpretaciji Baumovog “Čarobnjaka iz Oza” pronaći ćete magiju, tehnologiju, feminizam, božanstvene maske i kostime, kao i mnoštvo zagonetki. Recenzija OVDE
3. Vikings (od 2013). Ako su vas zanimali Severnjaci, a nekim čudom još niste pogledali ni epizodu serije koja prati skandinavske sage, priču o legendarnom junaku Ragnaru Lotbroku i negovim saborcima, preporučujem od srca - doduše, samo prve tri sezone. Tekstovi na temu “Vikinga” nalaze se OVDE.
4. Merlin (2008-2012). Zmaj (koji govori!), magija, za promenu ubedljivi prelaz glavnog ženskog lika na mračnu stranu, vizuelni raj, šarmantni glumci, a nimalo vulgarnosti, golotinje i ničim izazvanog nasilja, čine neodoljivom BBC-jevu seriju o samim počecima poznanstva i saradnje čuvenog kralja Artura i još čuvenijeg čarobnjaka. Tekstovi o svih pet sezona idu, nadam se, dogodine.
5. The Borgias (2011-2013). Simpatisali ste Lanistere, dvorske spletke, otrove i borbe, “sumnjive” strasti među braćom i sestrama? Zaklela bih se da je Martin upravo ovu istorijsku porodicu imao kao inspiraciju osmišljavajući likove Tajvina i njegovih naslednika. Prisustvo pojma “Bordžije” na glavnoj “traci” menija mog bloga govori dovoljno: veoma opširno sam se bavila serijom (OVDE), jer to u svakom pogledu zaslužuje.
6. Rome (2005-2007). Pre “Igre prestola”, HBO je lansirao veoma kvalitetno ostvarenje sa antičkom tematikom. Njegov uspeh je u velikoj meri ohrabrio naredni pokušaj, a još (najmanje) jedna zajednička tačka im je - Indira Varma.
7. Peaky Blinders (od 2013), Babylon Berlin i  Senke nad Balkanom (obe od 2017). Tri krimi/triler/drame obuhvataju međuratne, dvadesete godine XX veka u Evropi, imaju dosta slične sižee, ali i specifičnosti koje ih čine, svaku na svoj način, više nego primamljivim. Produkcija, gluma, muzika, zločini, preplet alternativnog sa realnim istorijskim kontekstom, na izuzetno su visokom nivou, tako da ćete sa uživanjem nagađati šta se upravo desilo, a šta sledi u narednoj epizodi.
O “Blinders"-ima, tj. "Birmingemskoj bandi”, pisala sam OVDE, dok će ostale dobiti svoje recenzije od jeseni. Sve tri serije su, važno je napomenuti, još u toku i očekuju se nove sezone. Posebno mi je drago što je jedna od njih,“Senke nad Balkanom” (za internacionalno tržište naslovljena Black sun), domaća i što je nedavno okončano snimanje drugog ciklusa, koji deluje još spektakularnije nego prethodni. Na vreme ću joj posvetiti dužnu pažnju.

16 коментара:

  1. Hvala na preporukama za serije, nisam gledala nijednu sem Bordžija :-) Mogla bih da počnem sa Black sails.
    Ni ja ne simpatišem Igrit (knjišku), kao ni njenu mantru ''You know nothing, Jon Snow'', a ne mogu da mrzim Stanisa, pa to ti je. Martin je stvorio previše likova, što serijski format ne trpi (ne može čak da istrpi da se dva ženska lika zovu Aša i Oša, šta reći), tako da razumem seču, ali i mene smara Talisina pojava, mogla je lepo i u seriji da bude (nadasve sumnjiva) Džejn Vesterling.
    A nostalgija me hvata kad se setim da sam počela da pratim seriju dok sam bila u svojim dvadesetim :-D i šta sam sve preturila preko glave otad. Kao da je kraj jedne ere, što bi se reklo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. "Black Sails" je odličan izbor, posebno sada za leto. I Tobi Stivens je divan, definitivno među najupečatljivijim likovima koje sam ikada gledala. Nadam se da će ti se svideti, prvih nekoliko epizoda je malo konfuzno i čak "jeftino", ali onda kreće stvarno dobra priča.:)
      Da, "You know nothing, Jon Snow" je toliko izlizana i glupa fraza, nije mi jasno zašto je neki nalaze smešnom, zanimljivom, kulerskom.
      Tim Stanis zauvek!:) Ozbiljno, nisam još srela osobu koja je čitala knjige, a da ima loše mišljenje o njemu.
      Upravo to, ako već redukuju (a morali su), bar nek to odrade pošteno. Talisina priča, poreklo, funkcija, sve je krajnje nerealno, veštački ubačeno, da ne pričamo koliko čini da je Rob iz serije glup u odnosu na knjišku verziju.
      U pravu si, često potpuno zaboravljamo da nam je dobar deo života prošao uz Martinovu priču (eto, kad pomislim da sam prve knjige otkrila sa šesnaest godina, baš mi bude za nevericu!), tako da, kakva god na kraju bila, možemo reći da smo bili savremenici jednog fenomena.:)

      Избриши
  2. Sjajan tekst, podstiče na čitanje knjiga. Čitam danas, Martin radi na nekoj video igrici.. Serija po Džordžu prođe, a knjiga nikako da dođe..

    Sve navedene serije su mi u planu, osim Bordžija, mada sam se i njih uželela nešto. Prednjače Blinders-i, ali i Black Sails, javim utiske čim nešto od navedenog počnem da gledam. :)

    P.S. "Penny Dreadful" me strah počinjati, umislih da je mnogo strašna. :) "Sluškinjinu priču" još jednom preporučujem.

    Hvala na tekstu. ♥

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, knjige ti stvarno preporučujem od srca, ovaj bezveze kraj i poslednjih par sezona serije samo su me podsetile koliko je Martinov rukopis nenadmašan. Što se njega samog tiče, očigledno gubi vreme i zamajava se svim mogućim aktivnostima osim one primarne, koja mu je, na kraju krajeva, donela slavu i prihode kao preduslov današnjeg zezanja na sve strane.
      I ja, verujem da ću ponoviti "Bordžije" za koju godinu. "Penny" sam davno počela i bila mi je baš strašna, a nisam imala ni vremena da joj se posvetim, ali moraću jednom, obećala sam Ivani, a volim i Evu Grin. "Sluškinjina priča" je na spisku. Toliko odličnih preporuka i sadržaja, samo vremena premalo. Ali, dobra organizacija i selekcija su ključne, pa se postigne sve.:)

      Hvala ti na čitanju i lepim rečima.:)

      Избриши
    2. Zaboravih pomenuti - uvod ti je genijalan. :)

      Избриши
    3. Jao, hvala, to je jedan od onih trenutaka duhovitosti koji su se naprosto "prilepili" za utiske!:)))
      Inače, zaboravih još nešto u vezi sa finalom: ako je Drogon toliko pametan da razlikuje pravi uzrok nesreće, pa poštedi Džona, ali ne i tron - što ne zapali odmah Megorovu utvrdu i Sersei, nego onaj nesrećni narod?

      Избриши
  3. Hahah jako mi je smešno ovo sa početka. Rim mi deluje baš zanimljovo nisam nikad čula za tu seriju. :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I tačno se pogodilo!:) Sad se setih, neki likovi su napravili umrlicu za Night Kinga posle treće epizode, ako nađem postaviću link ovde.
      E, meni su "Rim" svi preporučivali negde nakon što sam krenula da gledam "Bordžije" i "Igru prestola", pošto je snimljen pre tih serija i zapravo na neki način otvorio put ka njihovom uspehu. Stvarno je odličan.:)

      Избриши
  4. "Bren nije slomio točak: seo je na njega! Umesto Gvozdenog, dobili smo - drveni presto." Ovo me je slatko nasmejalo! :D Odlicno si ovo analizirala i slazem se u potpunosti. Knjige sam procitala jednu za drugom pre nekih 6 godina otprilike, ali eto, kad pominjes neke detalje, secam ih se povrsno. Suvise jako mi urezani detalji iz serije. :P Zamolila bih te da nas, kada izadje sledeca knjiga, podsetis na desavanja iz prethodne i na likove (ko je ziv i sta radi a ko nije). :D Rekla si da si pisala beleske dok si citala. O:) A sto se tice serija, Rim sam gledala 2009, tacno se secam godine. Odlicna serija! "Black Sails" mi je bila dosadnjikava, narocita cela prva sezona, a kraj veoma razocaravajuc. Bordzije sam takodje odgledala i jako su mi se dopale. Vikinzi - ostala mi poslednja sezona da odgledam: nadam se da je bolja od prethodne. Merlin me nesto nikada nije zanimao. Emerald City mi je na spisku za gledanje - trenutno gledam poslednu sezonu Tudjinke. :D Odlicna kao i prethodne za sada! Peaky Blinders stavljam na spisak, Senke nad balkanom nisam imala vremena da odgledam tako da mi je zao za nih, a za ovu Babylon Berlin iskreno nikad cula. :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ćuti, smejem se i sama, definitivno mi kao ni Kaći negativne kritike idu k'o od šale, nema ustezanja!:)
      Obavezno, evo, obećavam.:) Cela ukoričena sveska i pola druge su u detaljim beleškama, tako da će prikazi ići svakako, čak i ako Martin napiše svoj "rad" posle mene sa tezom (a rok je narednih godinu ipo). Jedva čekam, pošto sam dosta toga i sama pozaboravljala, da malo potisnemo loše utiske od ekranizacije. Biće, bez brigre!:)
      Jeste, prva sezona "Black sails" je najlabija, ali mene je druga skroz oduševila i ostala sam uz seriju do kraja, uz to sam slaba na piratsku tematiku. "Bordžije" su odlične, posebno Čezare :D, a za "Vikinge", pošto sam odgledala do kraja četvrtu sezonu, jedva, moram priznati da spremam nerve za petu jer sam čula da su gluposti prevršile svaku meru....
      "Merlin" je malo detinjast, glavni lik smotan, ali su zato Artur i vitezovi pun pogodak.:)
      Dobro me podseti na "Tuđinku", a predstoji mi i poslednja sezona "Versaja".:)
      "Vavilon Berlin" su baš nedavno emitovali na RTS2 obe sezone i oduševila sam se, inače nisam do sada imala prilike nešto mnogo da gledam nemačke serije. U svakom slučaju, izbora ne manjka!:)

      Избриши
  5. Pre svega da ti preporučim dve sjajane HBO serije koje ne miug da zamene GOT ali mogu da te zabave. Prva je Euphoria koja trenutno ima tri epizode i ovo je prva teen serija koja nema nijedan kliše, sa druge strane prikazuje anksioznost modernih tinejdžera koji preprzo jure da odrastu- Zendeja (koju ja obožavam) igra glavnu junakinju Ru, zavisnicu. Takođe ima trans ljudi...ima svega ali ni u jednom trenutku nije kliše. Plus ima magičnu kinematografiju Druga je Gentleman Jack mini serija koja prati autorku i aristkoratkinju En Lister koja je bila otvoreno lezbejka- sjajna serija!
    Sviđa mi se koncept post akoji obuhvata muziku, diskusiju o omiljenim kućama...MEni su Lanister konkretno douvek bili najiteresantniji dok od ostalih kuća barem u knjigama najviše volim Martele-feministi, mada sa Arianom imam love-hate odnos ona mi je kao previše seksualna vezija Jare.

    Knjige su generalno bolje, većina likova je bolje odrađena počnimo od Džona koji nije ni priblićno mekan kao u seriji, naprotiv vrlo je mračan i čini se da kompleks kopileta nosi sa većom težinom što mi npr u seriji jako semta.
    A onda tu je i Denerisno slovanje na prvoj bačnoj večeri koje u knjizi ne postoji.

    Slažem se sa stvarima koje je serija odradila boolje posebno za Džoru kao i celu priču sa Sansom na severu jer su je ti događaji dosta formirali kao lik.
    Iamam Emerald city na watchisti morama to da pogledam i Rome isto.
    Odličan post baš sam uživala.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na preporukama, baš mi deluju interesantno obe serije, a nema mnogo epizoda, što je dodatni plus. Ova mala Zendeja mi je gotivna, potražiću obavezno. Čula sam za En Lister, mislim da je pre neku godinu snimljen i film o njenom životu.

      Drago mi je da ti dopada koncept, pomislila sam da bi bilo zabavno povezati određene likove/kuće sa pesmama, tim pre jer su mi se za neke od njih od početka "zalepile" tekstovima i značenjem.
      Dobro si opisala Arijanu, lik koji obećava, ali do sada je prilično erotizovana i to je sve: nadam se da će šesta knjiga da je malo bolje predstavi. Marteli su mi se (izuzev Oberina) toliko smučili u seriji, da pod hitno moram menjati tačku gledišta kroz knjige. Samo kad se setim onih katastrofalnih Zmijurija, užasnih scena borbe, Obarinog oklopa sa bradavicama i "čuvene" replike "bad pussy", zgrči mi se želudac. Katastrofa.

      Da, Džon je u knjigama mnogo bolji, kompleksniji, svaki lik ima još mnogo nijansi i stvarno, počev od Denerisine prve bračne noći, toliko stvari je daleko zamršenije i dvosmislenije prikazano.

      Hvala!:))))

      Избриши
  6. Odlične pesme si izabrala za opise likova! :))
    I meni su omiljene kuće Targerijeni i Tajreli, sad kad su Starkovi otišli u sunovrat. Marteli su mi isto jedna od omiljenih kuća, ali naravno samo u knjigama, u seriji su iskasapljeni.
    Slažem se sa likovima koje si izdvojila kao bolje u seriji nego u knjigama, i obrnuto. Mardžeri mi je jedan od omiljenih ženskih likova, zapravo mi je ona nekako savršena za kraljicu - mislim da bi zanimljivo bilo videti je sa Džonom na prestolu (mada bih, naravno, najviše volela vladarski par Deneris - Džon).
    Kad sam krenula da čitam knjige nikako nisam mogla da se nateram na Džoru, sve vreme mi je serijska verzija bila pred očima. Ovaj Džora iz knjiga me nervira, serijski je prava stvar, svaka čast Ijanu kako ga je izneo.

    Predlozi za serije su super, gledala sam sve osim Emerald City-ja, Merlina i Babylon Berlin-a koje stavljam na spisak. :) Pošto mnoge serije otkrijem tek kad se završe, tek nedavno sam odgledala Rome koji je super, pa sad gledam Spartacus-a, koji mu je sličan.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala!:)
      Marteli u seriji su "ne daj, Bože", definitivno najveći promašaj - bolje da ih nisu ni uvodili. Iz Dorne su mi, inače, mnogo zanimljivi Dejnovi i volela bih da Martin malo više osvetli njihovu istoriju, baš deluju tajanstveno i moćno.
      Ja sam Mardžeri uvek povezivala, u nekoj alternativnoj istoriji, sa Robom :), ali da je odlična za kraljicu - jeste. Imala je od koga i da uči, doduše. Među najboljim dijalozima su mi i dalje oni između Olene i Tajvina.

      Uvek sam mislila da je "Spartacus" mnogo nasilan i vulgaran, sećam se kad je emitovan na televiziji (B92, valjda beše?) i baš me sve nešto odbijalo da uopšte počnem da gledam. Pitam se jesam li pogrešila. Javi utiske, sad sam baš zainteresovana. :)

      Избриши
  7. E da, Rob i Mardžeri bili bi verovatno još bolji par. :)
    Ne mogu da se setim gde se beše davao "Spartacus", i ja sam izbegavala da ga gledam iz nekog razloga. Počela sam da gledam pošto su ga silno nahvalili i upoređivali sa "Rimom", zasad sam odgledala samo prve dve epizode i deluje zanimljivo, jedino što su te scene borbi stvarno nasilne - mada mi ne deluje nešto nasilnije od GOT-a, a nema nešto preterano ni golotinje. Videću kako se dalje odvija radnja, mada mi "Rim" zasad deluje bolji - javljam utiske svakako. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Palo mi je na pamet nekako još tokom čitanja knjiga, jer su njih dvoje valjda vršnjaci (doduše i Džon je), savez između njihovih zemalja bi bio izuzetno moćan, njoj bi se ispunila želja da bude kraljica...

      Važi za Spartaka.:) Volim i ja antičke teme. A sad nešto gledam, to je STARZ-ova serija, radili su i Camelot, Black Sails i White Queen, pa otprilike imam predstavu o tome kakav im je fazon.

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...