среда, 19. јун 2019.

Na Balkanu, na Istoku - Orijentalne teme u domaćoj muzici

piše: Isidora Đolović

Ima ona sevdalinka „U Stambolu, na Bosforu“ i ako se neko dosetio da je kao inspiraciju poveže sa današnjim naslovom, bio je na ispravnom tragu (asocijacije i igre rečima su mi, uostalom, omiljena „spisateljska fora“). Sad, jednima prija, drugima ne, ali veoma je teško negirati to pusto tursko kao deo mentaliteta i, za konkretnu temu daleko važnijeg, senzibiliteta ovog podneblja. Pre nego što rasteram dobar deo čitalaca koji sve to povezuju sa nekim negativnim pojavama, dužna sam da naglasim: kada kažem orijentalno, ne mislim na turbo-istočnjački-grčko-tursko-bugarski melos karakterističan za onaj popularni hibrid što se ni u ludilu ne bi smeo nazvati muzikom. Daleko bilo, kako kaže narod! Orijent je, za mene, oduvek i prvenstveno gledan očima devetnaestovekovnih pripadnika romantičarskog pokreta, pa zatim svih stilsko-umetničkih reinkarnacija koje su do sada imali, od moderne do „new romantics“-a.

Istok opija dimom iz nargila ili železnice čuvenog, kod Agate obesmrćenog voza, mirisima behara i žuborom vode sa šadrvana, bojama stare Vizantije, Salominim velovima i privlačnošću drevne tajne. Istok su: lord Bajron ovekovečen u albanskoj narodnoj nošnji, hodočasnici, gusari koji su u XVII i XVIII veku na prepad zauzimali bogataške lađe, pa bi „čedne“ gospe pravo sa tržnice završavale u haremu sultana. Istok je proza Andrića i Selimovića, svaki Šantićev stih, melodiozno bosansko „H“, a nadasve želja za bekstvom u daljine. Orijent u meni pulsira kao davno zaboravljena strast, pa iako sam dušom, intelektom i vaspitanjem okrenuta zapadnoevropskoj tradiciji, drago mi je što sam se rodila na ovoj svetskoj vetrometini, pa mi je u genima utisnut svaki kulturni, istorijski, duhovni sloj koji su prolaznici i privremeni stanari dodavali našoj zajedničkoj kući. Volim da o njemu čitam, a bogami i – slušam. 

„MTV“ se svaki čas okreće nekim egzotičnim primesama, (nevešto) preoblači Bijonse ili Rijanu u trbušne plesačice, što široj publici svejedno izgleda „super“. Kod nas je, nažalost, turbo-struja izvela sam pojam etno (zvuka, ikonografije), kamoli orijentalnog, na veoma loš glas. Ipak, da „i mi konja za trku imamo“ - i to onog iz poslovice, za kojim se uvek dizala poprilična prašina - da ne kažem rasnog arapskog, pokazuje lista u nastavku.

5. „U vrijeme otkazanih letova“ – Bijelo dugme (1983)

Kada sam prvi put sa razumevanjem preslušala čuveni LP Bijelog dugmeta „Uspavanka za Radmilu M.“ (= Marjanović, kako se pričalo, kćerka ili snajka nekog od tadašnjih političara, a u koju je Brega bio naročito nesrećno zaljubljen), inače poslednji na kome je pevao Željko Bebek, odmah sam se „zalepila“ za ovu stvar. Iako taj album čine još neke savršene pesme, pre svega „Ako možeš, zaboravi“ i naslovni instrumental Vlatka Stefanovskog, „U vrijeme otkazanih letova“ je posebna, nepravedno zanemarena priča. Od prvih taktova vas uvlači u isuviše dobro poznatu monotonu atmosferu (Vani je smog, decembar i mrak) sa karakterističnim ukrštanjem ironije (grad koji crkava u provincijalnim isparenjima graha i kupusa) i senzualnosti (persijska princeza sa čijih usana miriše Istanbul). Dobro, neki kažu i da je sve zapravo šifra za heroin, ali meni lepše zvuči prva interpretacija. Inače, spot je zapravo deo koncepta koji su „Dugmići“ uradili za ceo album, tako da se nadovezuje na ostale video-zapise uz pesme. Kraj u policijskoj stanici je jasna referenca na film „Midnight Express“ i verovatno prvo otvoreno pokazivanje ženskih grudi u jednom rokenrol spotu izvođača iz komunističke zemlje.
4. „Mustafa“ – Bebi Dol (1981)  / „Ajša“ – Boris Novković (1989)

Najviše mi je žao kada se autentični, dugo godina svom stilu i ideologiji dosledni ljudi, naposletku srozaju do rijalitija i dozvole da ih razvlače tabloidi. Odavno sam počela da, čisto preventivno, svesno ignorišem poslednjih desetak razočaravajućih godina javnog pojavljivanja pojedinih kultnih figura jugoslovenske scene. Lepše ih je pamtiti po dobru. I zato će Dragana Šarić alias Bebi Dol za mene uvek biti kraljica. Srpska Kejt Buš; žena koja je od prve snimljene pesme silovito rušila pravila, decenijama preduhitrivši Lejdi Gagu i slične ekscentrike našeg doba;  jedno vreme Masimova draga (što je verovatno najuvrnutiji i najtalentovaniji muzički spoj ikada, barem kod nas); uvek svoja, luckasta, nikom slična. „Mustafa“ je novotalasni dragulj, koji bi se opušteno mogao uklopiti uz neki britanski bend iz tog vremena. Uostalom, imali smo po kvalitetu treću, neki kažu i drugu (odmah posle Engleza) muzičku scenu u Evropi.

Neku godinu kasnije, Bebica će nastupati u egipatskom hotelu „Šeraton“. Jedne večeri je slušao Sajmon Le Bon (Duran Duran), pa kasnije izjavio da je to “najbolja pevačica na svetu”. Stih: ...kloparanje fijakera što voze činovnike sa crvenim saksijama na glavama je, inače, preuzet iz „Aleksandrijskog kvarteta“ i neopisivo sam se iznenadila kada sam prepoznala rečenicu. Na Internetu su se neke patriote (u „Youtube“ komentarima, koji uglavnom ne mogu proći bez međunacionalnih prepucavanja) našle uvređene zbog tog dela pesme, objašnjavajući kako fes  nije saksija i da Bebi, tobože, ismeva islam. Patriote, čije god bile, očigledno ne čitaju Lorensa Darela.
Nešto sasvim drugačije. Boris Novković je, sredinom osamdesetih, pored imidža pop-vunderkinda i nekoliko do danas veoma slušanih singlova, pokazao svojevrsnu „vidovitost“. Već 1986, u svojoj najpoznatijoj pesmi „Tamara (Kuda idu izgubljene djevojke)“ kao slučajno je provukao: biće rata, kažu svi, uz brzo ograđivanje:...al' ja ću umrijeti od ljubavi. Koju godinu kasnije, uslediće možda prva pop numera koja aludira na zabranjenu ljubav između dvoje pripadnika različite vere. Ako nekome pada na pamet da je reč o plagijatu pesme „Aisha“ (Khaled), moram ga razočarati: Boris je snimio sedam godina ranije.
Inače, sledeća (njegova) pesma mi, lično, melodijski mnogo više „vuče“ na Istok, iako na prvi pogled nije ni u kakvoj direktnoj vezi sa temom: 
3. „Noć u šatoru uzdaha“ – Zana  (1982) 

Dugo mi je u beležnici zapisana ideja da (u okviru rubrike o zaboravljenim muzičkim talentima) pišem o prve tri pevačice grupe „Zana“. Danas, zapravo odavno, duo Žike i Jelene nije ni bleda senka nekadašnjeg benda. Teško ih je uopšte povezati sa isprva nosiocima novog talasa na beogradskoj sceni, ranih osamdesetih. Istinski progresivni, poletni, nonšalantni, mogu se definisati komentarom mog oca povodom jedne kućne diskusije o ex-YU pevačicama: „Zana Nimani – TO je bila rokerčina!“ E, pa, žena koja je grupi pozajmila, a zatim i potpuno ustupila ime, obeležila je njihovu karijeru tim mazno-buntovnim vokalom. Stalni saradnik na prvim albumima bila je i, nećete verovati, osoba za koju danas vezujemo Cecine i slične stihovane nebuloze, a svojevremeno je (sama!) pisala tekstove najcenjenijim rok i pop izvođačima: Marina Tucaković. Rezultat jedne u nizu saradnji je „Noć u šatoru uzdaha“, sa albuma „Dodirni mi kolena“. Mogu samo da nagađam kakve su bombonice autori konzumirali prilikom sastavljanja i snimanja ove pesme, ali konačni rezultat je zaista nalik pustinjskoj halucinaciji. Jezivo, fantazmagorično, nedorečeno i krajnje tripozno. Ko li je Eleonora?
2. „Put putuje karavan“ – S vremena na vreme (1977)

„S vremena na vreme“ je jedan od bendova mog detinjstva i sigurno vodeći akustičarski sastav kod nas (o njihovom koncertu pisala sam OVDE). Stvarali su u najboljem maniru progresivnog roka sedamdesetih i, pored „Drugog načina“, bili najbolji predstavnici pravca. Asim Sarvan svojim prijatnim vokalom, a tekstovi buđenjem interesovanja za arhaične teme, zagarantovali su grupi prepoznatljivost i jedinstveni šarm. Hvala mom tati, bivšem hipiku, što sam kao dete imala priliku da preko kaseta upoznam njihovu i muziku npr. „Smaka“, „YU grupe“, „Indeksa“ i mnoštva stranih kolega. Ovu pesmu sam, od bržih, oduvek najviše volela. Dopadao mi se njen ritam (baš kao da se lagano „truckate“ na leđima kamile), to što mi je u mašti podizala čitav kovitlac slika, iako nisam dobro razabirala o čemu govori - izuzev da je, eto, izbio sukob između prijatelja oko neke žene. Trebalo je da prođu godine dok nisam ukapirala šta se kaže u drugom stihu: eto pitanja i za vas, ali napominjem, nije pošteno prethodno tražiti tekst. Samo sluhom! Inače, na drugoj strani ove singlice je - „Priča sa Istočne strane“.
1. „Plavi safir“ – Bajaga i Instruktori (1988)

Bajaga je, kako rekoše Marina i Bubi u filmu „Mi nismo anđeli“, uvek bio fin i pristojan mladić. Njegova muzika i upečatljivi bas, „recitatorskog“ stila, mogu nam biti dosadni ili ne, ali doslednost je u ovom slučaju neosporna. Ni Momčila, nažalost, nije zaobišlo prokletstvo kolega-ispisnika, pa preko dvadeset godina nije snimio stvarno dobar album, ali zato se ono što je nastalo do početka rata još i te kako sluša, ceni, voli. Meni je najdraža „Sa druge strane jastuka“, a odmah za njom - „Plavi safir“. Kakva čulnost u ovoj drugoj, kako skladan spoj davnog i novog, koje slike i metafore, laganost i opčinjenost....Blago devojci kojoj neko ispeva ovakvu pesmu! Pre nekoliko godina sam sa zaprepašćenjem slušala kako jedan albanski rok bend na „Evroviziji“ izvodi numeru koja je očigledna obrada Bajagine.
* I za kraj liste, možda potpuno neočekivan izbor, možda “grešno zadovoljstvo”, u svakom slučaju, pesma koja mi je prirasla za srce od prvog slušanja. Zaista, čudo je ovaj naš Balkan i budimo srećni zbog raznovrsnosti koju nam pruža:

17 коментара:

  1. A ovo je za moju dušu...
    Jednostavno prelepo! Sem što mi mladost obasjavaš i iznova me na njega asociraš, kod tebe uvek može nešto novo da se sazna.
    Napr. nemam pojma šta si mislila rečenicom: "Istok su lord Bajron ovekovečen u albanskoj narodnoj nošnji..."

    A ono da si rečenicu iz Aleksandrijskog kvarteta prepoznala u pesmi ... nemam reči ... to možeš samo ti! Haha, kao malo rečenica ima u Kvatretu - milionče možda!
    Elem, podsetila si me nekih dragih pesama, Dugmeta i Bajage pogotovo.
    Asim Sarnan, uh!
    "Tema classica" ... "Soba prepuna knjiga, kutija mala što svira..." ima specijalno mesto u mom životu. A ako kažeš da te je ta pesma ispratila na prijemni, onda sasvim sigurno i u tvom!
    Hvala ti neizmerno na ovom uživanju. Za ovakve tvoje umetničke paralele uvek ćeš imati obožavaoca.
    Ajd, ljubim te ja!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala!:* Baš sam mislila kako neće biti po volji većini čitalaca, ali ako je neko kadar da me obraduje reakcijom, to si ti.:) A i nešto mi je išla lista uz ove tropske dane, nema šta.
      E, mislila sam na ovaj portret, možda njegov najčuveniji:
      https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ee/Lord_Byron_in_Albanian_dress.jpg
      Bajron se u jednom trenutku pridružio grčkom revolucionarnom pokretu u borbi za nezavisnost od Turske imperije. Proputovao je jug Balkana i bio očaran, još u "Čajldu Haroldu" se spominju divlji predeli Albanije, a ta fasciniranost Istokom karakteristična je za sve romantičare, od Puškina do Nemaca.
      Inače, slobodno me opomeni (važi za sve) kad sam nejasna, pošto mi je par puta spočitano i u redakciji gde sam radila da "pišem ne uzimajući u obzir da drugi ljudi možda ne znaju na šta aludiram i na šta sam mislila", meni nije teško dodati fusnotu.:)

      Haha, veruj mi da sam odmah zapisala rečenicu, celu!:) Znala sam da će te Bajaga posebno obradovati, nešto mi se "javljalo". Valjda jer je i mojoj mami slaba tačka.:)
      Jeste, jeste, OBOŽAVAM tu pesmu, već je imam u planu za neku narednu listu, mislim da je čisto savršenstvo. Hipnotiše, "diže" u neku rajsku visinu, zar ne? A zauvek ću je pamtiti i po odlasku na prijemni.

      Hvala tebi! Zato istrajavam!:)*

      Избриши
  2. Ja nemam nikakav problem s tim da kažem kad mi je nešto nejasno ili nepoznato. Hajde ovo za Bajrona stvarno nisam znala, a i prošlo je od toga stotinak godina. Možeš misliti zgražavanja kad pomenem da za nešto nisam čula, a ispostavi se da je trenutno aktuelno, ali na Farmi napr. Ne tangira me ni trenutka, jednostavno pređem preko toga.

    PS. Vidim da tvoja mama i ja (kao tvoja mama :) ) imamo isti (muzički, haha!) ukus. :)))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ista stvar, kada otvorim novine ili naiđem na ljude koji komentarišu "Farmu" i slično, osetim se kao (srećno) pala s Marsa. Otkako sam završila školu, uopšte nemam kontakta sa popularnim stvarima i to je definitivno dobra stvar.:)
      Hehe, sad se setih one tvoje teorije da si možda ti moja majka koja krišom koristi Internet.:*

      Избриши
  3. Što "hehe", što teorije?
    Vidi, to ti je sređeno...
    Generalno, tvoj pristanak nije neophodan... Ostajemo u zoni sumraka, možda sam ja samo njen alter ego ;)

    ОдговориИзбриши
  4. E paravo da ti kažem ja slušam raznorazne gluposti pa mene orijentalni melosi ne bi oterali da se osvrnem na početak. :') Meni je Bajaga tipa guilty pleasure , jer nekako nije kul da voliš Bajagu. Al u suštini ja baš jako volim Bajagu i tu peamu. :') Što se tiče Bebi Dol ja ne znam ni jednu njenu kvalitetnu pesmu (znam samo Brazil ) pa moram da preslušam ovu pod hitno volim kad neko ubaci knjizevnu referencu u tekst pesme. Inace svuda sam čula da je ona baš imala dobrih pesama i pričale su mi drugarice da su išle na neke njene nastupe u Firčiju i da su bili super, al ja nekako nikako da poslušam nijednu njenu pesmu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala za ovu prvu rečenicu!:) Realno, zbog raznih zloupotreba nekih pojmova, ljudi preskaču čitave dobre i kvalitetne žanrove.

      E, sad, što se Bebi Dol tiče, ona nije nešto mnogo ni snimila, ali OBAVEZNO preslušaj ploču "Ruže i krv". To je njen prvi album i prava je avangarda. Fenomenalan. Imala je pre i posle još nekih odličnih singlova ("Rudi", "Zrno nežnosti" - istu pesmu snimila je i Marina Perazić, "Kad sreća odlazi", ali njen talenat je ostao potpuno neiskorišćen. Malo, premalo je snimala i od devedesetih retko šta da valja. Sad, da li je to bila njena odluka, ne znam, ali baš šteta. Njen otac je bio džez muzičar, rano je počela da se bavi pevanjem, imala mnogo prilika da napravi sjajnu karijeru, pa i svetsku, ali nekako je sve ostalo ispred svog vremena i u pogrešno vreme.

      A Bajaga je, kao i Čola, samo malo više kul - "guilty pleasure"!:) On je, inače, svojevremeno studirao moj smer (tada se to zvalo Jugoslovenska i svetska književnost, a sad je Srpska i opšta), mada nije završio. Oduševio me podatak.

      Избриши
    2. Preslušala sam više puta "Put putuje karavan" i ne mogu da provalim šta kažu u drugom stihu.:D Mada me to ne iznenađuje pošto sam inače malo "tvrda" na ušima.:D Ali slušajući pesmu stvarno imam utisak da sam na kamili negde u Sahari. :)

      Divna tema i super propratna muzika. :) Orijent me je uvek privlačio, evo upravo čitam Orvelove "Burmanske dane" - bas je knjiga za ove sparne dane.

      Избриши
    3. Aleksandra ("Books and Lilies") mi je baš nedavno tekstom privukla pažnju na tu Orvelovu knjigu, potražiću obavezno.:)
      Mnogo hvala, drago mi je što ti se izbor svideo.:)
      A evo i rešenja! Kaže:

      "...put putuje, paši nosi ašik behar na dar..."

      Избриши
    4. Hvala - čuh da se pominje "ašik" i "behar", ali ne bih provalila ni za milion godina kako tačno ide. :))

      Избриши
    5. Isto, isto!:) Mogle bi sastaviti listu "stihovi koje smo pogrešno razumeli", mislim da sam ubedljivi hit sa jednom Čolinom pesmom. Znači, svi kojima ispričam se krste kad čuju kako sam godinama mislila da stihovi idu...

      Избриши
  5. Ja nešto baš i nisam sklona orijentalnom u muzici pa me je ovaj post ostavio prilično ravnodušnom sve dok nismo stigli do Bebi :)
    ,,Mustafa" je malo remek-delo domaće muzičke scene i stvarno je šteta što nije uspela da razvije svoj potencijal. Često pomislim kakvu bi karijeru napravila da nije živela ovde (naročito kada na netu naletim na neko od njenih novijih gostovanja po šund emisijama gde deluje kao da je potpuno van sebe ko zna od čega), verovatno bi bila druga Sindi Loper ili sl. Meni je slatka i njena faza iz devedesetih, posebno ,,Bez srca", baš volim tu pesmu. Slušala sam nekoliko njenih džez nastupa koji su sve ređi, skontala je valjda da od toga ne može da se živi pa je prešla na siguricu - sad pušta muziku u nekoliko klubova po Beogradu. Kad god je vidim imam neki miks emocija, ujedno mi je i drago što je i dalje aktivna i krivo što se nije povukla na vreme.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na sjajnom komentaru!:) Potpuno se slažem. Žao mi je što nisam imala priliku (do sada) da posetim neki od njenih nastupa. Isto volim njene pesme iz devedesetih, naročito "Hajde da", ta mi je baš nekako letnja.

      Избриши
  6. Sjajna tema Isidora i iskreno nikada mi ne bi palo napamet. KAKO SI SE SJANNO SETILA ZA OVU PESMU! Nisam čula ovu pesmu Bjelog Dugmeta 100 godina evo sad je 4 ujutru i pustila sam ! Obožavam!
    Od ostalih nisam čula nijednu. Mislila sam da mogu da dodam neki predlog jer sam bila ubeđena da Zabranjeno pušenje ima takvu pemsu ali sam onda shvatila da msilim na "Bos ili Hadžija" i da sam pomešala. Eto jedna koja nije domaća a ja je volim Istanbul (not Consantinopole) lep klasik

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Saro!:) Drago mi je što si se podsetila, a i otkrila neke nove-stare pesme. Dobro je što spominješ "Zabranjeno pušenje", oni su mi baš padali na pamet jer se na prvim albumima mnogo igraju tim orijentalnim forama i zvukom, ali kako je kod njih više parodijski fazon, nisam uvrstila. Da "Istanbul" je odličan klasik, podseća me na doba džeza i pretpostavljam da je zato voliš, pošto ti je ta epoha omiljena.:)))

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...