среда, 01. мај 2019.

Pesme sa motivom „radničke klase“

piše: Isidora Đolović

U kom li to trenutku Prvi maj počinje da nam znači nešto više od zastarelog „crvenog“ praznika, taman fino uglavljenog između Uskrsa i Đurđevdana? Možete li približno locirati tačku na vremenskoj liniji svog dosadašnjeg života kada je ovo prestao da bude tek uzbudljiv povod za urančenje sa društvom uz muziku, ćumur i strepnju od pljuska-kvariše? Da li je taj čas ujedno predstavljao definitivni slom romantičnih iluzija o „snazi radničke klase“ ili potvrdu da takvih „besmislica“ odavno više, u praksi, nema? Mislim da je, kako god izgledao u različitim pojedinačnim iskustvima, prelomni trenutak spoznaje značenja i (izgubljenog?) značaja Prvog maja onaj u kome najpre postanemo društveno osvešćeni(ji), a zatim i kada sami počnemo da privređujemo. Dok nam se godine krune u lutanju od evidencije Zavoda za zapošljavanje do raznovrsnih „radova na određeno vreme“, privatnih firmi sa neprikosnovenim autoritetom šefova, novootkrivenim pojmovima minimalca i dozvoljenog minusa, sasvim sigurno ćemo u nekom trenutku zažaliti za dobom nevinosti, kada je Prvi maj imao isključivo zabavni karakter. Ukapiraćemo, tek tada, zašto nijedna pesma koja varira motiv „radničke klase“ nije vedra i iskreno radosna, bez obzira na svoj ritam.

Odrastajući na mitu o vrednom srednjem staležu čije su ruke gradile puteve i pruge širom Juge (rima je nenamerna!), jednom godišnje putujući na more ili planinu, imajući prilično realne izglede da se po završenom fakultetu zaposli u struci, a kasnije dočeka uslov za penziju pre šezdesete godine...doživite žestoki šamar stvarnosti kada shvatite da je sve to davno prošlo vreme. Sa druge strane, nema te sile koja bi mogla da vas ubedi kako je normalno zarad dobijanja posla staviti svoju slobodnu volju na raspolaganje stranci, pa da vas uslovljavaju, vuku na mitinge, sokićem i lanč-paketom kupujući „naklonost“ zastrašenog dužnika; niti da je mito „ulaganje u radno mesto, koje će vam se svakako vratiti posle godinu-dve, od uštekanih mesečnih zarada“. Ali, od nečega se mora, ako već ne preživljavati (jer ste, nuždom i nemogućnošću da se finansijski osamostalite, ponovo „na hrani“ kod roditelja), ono barem uštedeti: za odbranu doktorske disertacije, odlazak u inostranstvo, računar, patike, kauč...Pa trpite, kao ono Rakićevo konjče što vuče dolap u krug, jer izbora, ni luksuza razvlačenja kroz život (više) nemate. Održava vas jedino nada u to da ćete uspeti sa privremenog rešenja da uzletite do željene slobode.

I tako, radeći za državne praznike, a svaki slobodan sat predvečerima i vikendima „skapavajući“ nad knjigom, trudeći se da ne dopustite sebi javljanje „snobovskog“ zaključka kako niste valjda tolike škole završili da biste radili za 200 evra, svesni ste da kao „politički nepodobni“ drugo (kamoli bolje) nećete naći ko zna do kada. Preostaje jedino da obeshrabrujuće misli odagnate – muzikom. O samom Prvom maju pisala sam u sledeća dva teksta: KOLUMNA i SVAŠTARA. Danas se prisećamo muzičkih tema koje se, na ovaj ili onaj način, zasnivaju na motivima posla i (ne)zaposlenosti. Dominiraju satirični i parodijski obrasci, ali, bilo je kroz istoriju pop-kulture gotovo u podjednakom broju dirljivih i ozbiljno kritički nastrojenih kompozicija. Svaka barem implicitno sadrži izvestan stepen društvenog angažmana. Naravno, dobrodošli su predlozi i ideje, a u nastavku poslušajte šta to mene asocira na Dan rada, sačinjavajući potencijalnu šljakersku plejlistu.


10. S.A.R.S. – „Živim na Balkanu“ (2017) / Dubioza kolektiv – „Prvi maj“ (2013) 

Možda postoji još neki narod sem balkanskih koji iz vlastite bede stvara najduhovitija dela, na ironiju postojanja odgovarajući dvostruko snažnijim podsmehom. Verovatno ih ima, ali nam nisu bliski, a lična tragikomična situacija toliko je obuzimajuća, pa ih ne bi ni primetili sve i da nam stanu „ispred nosa“. Bratstvo-jedinstveni kult prvomajskih svetkovina urušio se sa obesmišljavanjem ideje radničke klase. Danas smo svi skoro ravnopravno ubogi i smešni, ali se zato niko ne sprda na sopstveni račun bolje od jugoslovenske siročadi. U tom stilu, listu otvaraju dva humoristična osvrta na temu. Posvećeni su svima koji dobro znaju kako izgleda provlačiti se sa dvesta dinara, ajvarom i supom iz kesice od sredine do kraja meseca, ali i onima što ne daju pet para za istorijat klasne borbe, dokle god je tu povod da se džabalebari.
Radničke parole danas nema ko da nosa
i neće se pjevat' "Bandiera rossa"(…)

Kakva revolucija i Pariška komuna
evo deset ćevapa u pola somuna.


9. Slaughter – „Spend my life“ (1990)

Ova pesma je jedini upadljivi izuzetak, s obzirom na to da ne govori o fenomenu rada, ali zato ima prateći spot koji se prilično dobro uklapa u predmet našeg razgovora. Tipična je to američka priča, u kojoj se simpatična devojka iz komšiluka, posle naporne smene u kafeteriji, preoblači u kostim savremene Pepeljuge da, pobedivši stidljivost, zakorači u (rokenrol) bajku. Kao što je neko lepo primetio, u ovom videu “jedino je loša majica Marka Slotera”. Kolege iz žanra prikazale su mnogo realnije okolnosti iz sličnog socijalnog miljea, ali, ko nas može sprečiti da malo sanjamo? Uostalom, doći ćemo već i do suprotnih varijanata teme.

8. Tina Turner – „Private dancer“ (1984)

Iako nosi titulu neprikosnovene rokenrol kraljice, Tina Tarner je u realnosti dugo bila u statusu Pepeljuge. Pravi životni uspon započela je tek bekstvom iz košmarnog braka sa čovekom koji joj se, isprva, sasvim izvesno mogao učiniti kao princ-spasilac. Obnova kako ličnih snaga, tako i muzičke karijere, uslediće pošto se osamdesetih bude uzdigla iz pepela trauma i samosažaljenja, pri čemu je prvi korak napred načinila baš ovom pločom. Ni glas kojim plesačica na iznajmljivanje za krug-dva koliko traje iluzija pokreta, ispoveda svoj život, nade i planove, ne pati od samozavaravanja. To, ipak, ne znači da, čvrsto stojeći na zemlji, ne dopušta sebi da, plešući, pomalo zalebdi. Zarad novčanica, zašto da ne i tim pre – uostalom, neko unovči snove, drugi  jedino o novcu i sanjaju, ali svi imaju pravo na svoj način...

7. Divlje jagode – „Metalni radnici“ (1983)

Mačo imidž hevi-metal bendova, naročito tokom osamdesetih, podrazumevao je prikladne prateće teme i tekstove pesama. Kada to nisu bile istorija, fantastika ili mitologija, radilo se o slavljenju pojedinih zanimanja ili statusa (gladijatori, bajkeri, vitezovi, vojnici). Često su zbog toga muzičari bivali pogrešno shvaćeni, nepravedno izvrgavani podsmehu, a opet, kako i ne bi? Izuzetak nisu ni „Divlje jagode“, koje su taj trend svojevremeno uklopile uz manir sa prvih nekoliko ploča: jednostavni refreni, uglavnom u vidu ponavljanja do iznemoglosti jedne-dve reči, koja je istovremeno naziv numere: Autostop, Motori, Šejla, Šampioni, Ciganka....kapirate šablon. I „Metalni radnici“, dabome! Ruku na srce, koliko god delovalo smešno, verujem da zvuči više nego motivišuće u kontekstu neke čeličane. Aleks iz „Flešdensa“ bi možda krenula drugim stilskim putem da je slušala OVO dok brusi.

6. Vlada Divljan – „Patuljci“ (1988)

Sledi poslednji komičan primer, časna reč, ali zaista nisam mogla da odolim! Sveže odvojen od matičnog benda „Idoli“, čiji se uticaj ovde još izuzetno jako osećao, Vlada Divljan je snimio pesmu koju često pevušim kada želim da (ironično!) pocrtam nečije „satiranje od posla“. U ovoj varijaciji na bajku braće Grim čak se i koristi prepoznatljiva melodija iz prvog dugometražnog Diznijevog crtanog filma, s tim što je sada Snežana ta koja preuzima mušku ulogu, pa crnči u kopu, onda inicira „akciju“ sa udvaračem, dok patuljci verovatno kod kuće muziciraju i čekaju da im po povratku opere sudove i postavi sto za večeru. Otprilike, rastrzanost između tradicionalne sudbine tipične ženske (patuljcima starateljske) figure i želje da se emancipuje...ili je to ipak moja maštovita interpretacija.

5. The Bangles – „Manic Monday“ (1986)

Koliko sam samo puta u glavi vrtela ovaj hit, dok sam se spremala za fakultet i, kasnije, posao (nažalost, uvek privremen i pod ugovorom). Prethodne večeri odvojena odeća, alarm navijen na sat pre izlaska iz stana, čisto radi sigurnosti da ću stići da se spremim i pritom ukradem kojih pola sata za čitanje. Dok sam pred ogledalom u kupatilu stavljala maskaru, pa nešto kasnije istrčavala u vetrovito jutro i hitala prema stajalištu gradskog prevoza, u mislima mi je odzvanjao glas Suzane Hofs dok se žali na džangrizavog šefa, ili to što nema teleport da se na vreme stvori u kancelariji, a najviše jer joj taj neizbežni, mrski ponedeljak kvari vikend-snove o zgodnim filmskim zvezdama. Ovo je ultimativna himna svih koji su navikli na slične situacije, međutim, ja lično sa izvesnom nostalgijom posmatram to vreme, jer najviše volim da se osećam korisno, uposleno i nezavisno, a takvih sam dana imala manje nego što bih želela, za ovaj životni staž. Uz sve to, nikada neću preboleti svoje beogradske godine. Baš zato mi „Benglsice“ pesmom čiji je autor, inače, legendarni Prins, u svakom pogledu pogađaju poentu. Da ne spominjem kako tek kad se zaposlite počinjete zaista da cenite vikende!

4. Haustor – „Radnička klasa odlazi u raj“ (1984)

Iz nepoznatog razloga, ova pesma se već neko vreme ne može naći na “Youtube”-u, što je istinska bruka i šteta, jer je naprosto briljantna. Pošto u mom tekstu za koji sam (gore) postavila link igra bitnu ulogu, ovom prilikom neću parafrazirati samu sebe. Ipak, u nedostatku linka prema pesmi, sledi par ključnih informacija. Našla se na ništa manje sjajnoj ploči Rundekovog benda nazvanoj „Treći svijet“. Podrugljivi je i na mnogo načina tužni oproštaj od radničke klase, uz nagoveštaj dolaska modernog robovlasništva u kome živimo, nesvesni svoje okovanosti. Glasi:

U čekaonu na prvom peronu
gdje crni đavo toči prvi konjak
iznad mračnih pogleda trulih lica
kroz prozor prhne crna ptica
i veli tada, veli grdi crni stvor:
“never more”.


Bolje je da odete, prilike su nove
ulozi u povjesti došao je kraj
u pola četri ujutro sa perona pet
radnička klasa odlazi u raj.
Pa - pa, proleteri,
pa - pa, proleteri…


A crni đavo rukavice skida
on pruža ruke, grli se sa svima
poljubi ružu, baci je u rulju
i vikne: “ah, ta nesretna sudbina",
plaćam piće svakome ko ostane,
“never more”,
plaćam piće svakome ko ostane.


Bolje je da odemo, prilike su nove
ulozi u povjesti došao je kraj
u pola četri ujutro sa perona pet
radnička klasa odlazi u raj.


Momci u plavim kapicama
krenuli su na put
oni vodiju svoje klince mandolince
oni vodiju svoje debele žene
oni vlečeju ruksake
i prtiju kofere
oni
oni sedneju vu kupete
bele demizonke navlačiju
oni ideju na najveći vikend vu živlenju
oni ideju na najljepši vikend vu živlenju
sebe buju našli tam
se buju našli tam...



3. Donna Summer – „She works hard for the money“ (1983)

Disko-hit sa neočekivano (u kontekstu samog žanra) snažnom feminističkom porukom, svojevremeno je  imao zaista veliki značaj kao redak i hrabar iskorak. Oduvek mi je prateći video Done Samer, izuzimajući lošu koreografiju, bio dosta potresan, kao priča tipične (samohrane?) majke koja „rinta“ ne bi li obezbedila svojoj porodici sutrašnji hleb, ali je snovi o izgubljenim, tačnije neostvarenim nadama ipak odaju. Tih nekoliko sati do (bez njega ništa!) oglašavanja zvuka budilnika, omeđuju njen prostor slobode. A pesmu bi, šta drugo da kažem, trebalo emitovati najmanje svakog Osmog marta  i to po ceo dan, jer su ženska prava danas deklarativno svuda i sveopšte prihvaćena, a diskriminacija traje li traje. Zato uopšte nije suvišno podsetiti na to da su upravo žene po mnogo čemu stub društva, a opet slabije plaćene, više omalovažavane i po pitanju doprinosa koji daju češće osporavane od suprotnog pola. Još nešto, spomenuti video ujedno je prvi singl žene afroameričkog porekla koji je MTV emtovao u udarnom terminu. Za samu pesmu, koautorka Dona Samer je inspiraciju pronašla nakon slučajnog susreta sa umornom čistačicom po imenu Oneta Džonson.

2. Bon Jovi – „Livin' on a prayer“ (1986) / Tyketto – „Forever young“ (1990)

Još jedan dublet i to iz meni omiljenog žanra. Prva pesma je nadaleko poznata, jedan od savršenih izbora za karaoke, ali bojim se da upravo usled pevljivosti i Bon Džovijevog „slatkastog“ imidža oduvek u senci ostaje njena PRIČA. A ona je, baš kao i u slučaju nešto mlađeg singla njihovih kolega iz grupe „Tyketto“ prilično uobičajena. Govori o paru koji iz dana u dan radi svoje naporne, ne naročito isplative poslove (kafeterija, dokovi, gradilište) ili se bori sa nezaposlenošću, sve vreme maštajući o bekstvu u bolji život i hrabreći jedno drugo da istraju. Obe pesme odišu solidarnošću i nadom, mada je ona istovremeno na prilično krhkim „nogama“. Tomija i Đinu ponovo susrećemo u kasnijoj numeri Bon Džovija „It's my life“.

1. Green Day (John Lennon & Plastic Ono band cover) – „Working class hero“ (2007)

Vrhunac interesovanja za “malog” čoveka, ali i otvorene društvene angažovanosti, predstavlja ova kultna pesma. Originalnu verziju snimio je Džon Lenon davne 1970. godine, neposredno nakon odvajanja od liverpulskih „buba“. Verzija ništa manje, a u svoje vreme, buntovnog pank benda „Green day“ jedna je od najboljih obrada uopšte za koje znam, pa sam je delimično zato, a drugim delom zbog divnog omaža prvom uzoru (koji se može čuti negde u završnici), odabrala za ovu priliku. Kao više nego reprezentativna i aktuelna, gnevno, tužno i opominjuće opevana je slika čoveka uhvaćenog u kandže sistema. Taj portret veoma uspešno prepoznajemo na licima mnogih savremenika, kroz svaki umoran osmeh, spori pokret žuljevite ruke i nevoljno odvajanje poslednje pogužvane novčanice za paklu cigareta. Radnička klasa možda je negirana, izbrisana sa zvanične evidencije, ali, to ne znači da je zadovoljnija nego pre ili nepostojeća (dokaz su nam, uostalom, protesti koji malo-malo pa izbijaju širom sveta). Ponajmanje deheroizovana.

23 коментара:

  1. Sjajan izbor pesama! Meni je pri pomenu radničke klase prvo na um pao Divljan, pa sam uz čitanje pevušila. Donu Samer nisam čula sto godina, hvala na podsećanju. 😊

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi!:) Drago mi je što ti se svidela lista, eto, ja jutros opet izvrteh sve pesme redom.
      Zaboravila sam da, pošto se i Donin spot iz nepoznatih razloga (možda autorska prava) više ne nalazi na "Youtube"-u, a stvarno je zanimljiv, dodam u tekstu link za sve koji bi želeli da ga pogledaju. Pa, evo:

      https://vimeo.com/301413527

      Избриши
  2. Opet poslastica! 🍒 Uh, moram oprezno da pristupam tvojim tekstivima - neoprezna mogu lako da skliznem u fazon da pišeš samo ono što ja najviše volim da čitam! To ne bi bilo nimalo fer prema tvojim ostalim, takođe odličnim, tekstovima!
    Izbor pesama ti je pravi i ove ranije sve poznajem. Kada si pomenula na 9. mestu pepeljugu, pade mi na um kako sam se smejala kada sam 1984. godine išla u Sava Centar da gledam Flešdens i videla da riba radi kao varilac!!! Hteli su da izbegnu stereotip da radi u kafeteriji, pa su ispali smešni! Međutim, nije ni tebi Flešdens promakao (šta je tebi ikad promaklo, pitam se?)
    Ipak, drugi će o pesmama... Ja ću samo malo onuda kuda niko od tvojih pratilaca, koliko vidim, nikad ni ne zalazi... 🌻 Kako je tvoj tekst odmicao bilo je na više mesta mogućnosti za reagovanje, ali ću se ja zadržati samo na poslednjem, jer je i najjače:

    "Radnička klasa možda je negirana, izbrisana sa zvanične evidencije budući da je nema na ušminkanim društvenim mrežama (niti ima kad da se time zamajava!),"

    Čini mi se da je tebi radnička klasa isključivo neko ko radi nešto "paćeničko" i jedva čeka da mu završi smena pa da počne "da živi" i slobodni dani su mu svetinja!
    Uh, uh... moram ti reći da ko god ima ovakav stav prema životu nikad se neće izvući iz te priče! Ovo je stereotip masovnih medija kojem su podlegle široke mase.
    Ali da se fokusiram isključivo na tebe: prestani da imaš otpor prema društvenim mrežama! One su realnost ovoga doba! Ludo je da se tome opireš. Još je luđe da ja sa svoje 53 to tebi od 31 pričam!
    Stara dobra vremena su upravo to - stara! Da bi čovek živeo srećan i ispunjen život mora ga živeti u vremenu u kom se rodio. Ništa na ovom svetu nije slučajno, pa ni trenutak u kome si se rodila.
    .............

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. ...... (kucam komentar s telefona, a kako je poduži, odjednom ne preseklo da će nestati, te sam odmah pritisla objavi) Ovo je samo nastavak!

      Lični primer: komšinica, radi u Maxiju, plata bedna, naravno, radno vreme crnačko, praznici mačku o rep, godišnji odmori polumisaona imenica... ali ona stiže i fejsbuk i instagram i SVE što se dešava na TV-u da isprati... Ima vremena i energije da me uvlači u kojekakve kafe i komšijska druženja kako bi mi prežvakavala te iste priče! Posle mog desetog ne je shvatila da nisam podobna, te me se manula!
      Doterah ja do paradoksa - i tako ja, koja se uvek zalažem za živog čoveka, koga hoću da zagrlim i u oči gledam dok pričam s njim, "menjam" za nekog virtualnog (kao što si ti ili bilo ko sa ovih društvenih mreža) svesno i namerno!
      Biram uvek kvalitet, bez obzira na sredstvo. Nekad, u ona stara vremena, lični kontakt je, zaista, bio ultimativni kvalitet. Danas više nije. Moraš to priznati i prilagoditi se vremenu u kom živiš. Da ne kažem da je tvoje uporno držanje za vrednosti iz doba mladosti tvojih roditelja nešto što te koči u tvom ličnom razvoju. Opet, nisu te vrednosti loše, naprotiv, ali ti moraš naći vrednosti iz TVOG, a ne njihovog vremena!
      Znam da ćeš mi odgovoriti, ali ja to neću videti do subote. Počinje moj uranak, tj. dva dana bez interneta! Tako da... imaš vremena da prokrčkaš odgovor... ❤️

      Избриши
    2. Hvala na uvek KONSTRUKTIVNOM (pre svega!) komentaru, a onda i zanimljivom, zabavnom, podsticajnom.:) Pre svega, mnogo mi je drago što ti se lista svidela! Držim je "na papiru" već par godina, ali sam tek sad isplanirala da je i sredim, jer se "zalomilo" da Prvi maj bude u sredu i, eto nas.:)
      Moram odmah, unapred, reći da si za sve u pravu i da sam i te kako svesna svega toga, tako da ovo dalje nije neko moje opravdavanje (dobro, delimično), nego čisto pojašnjenje nekih, verovatno i tvrdoglavih, ali razloga koji su me podstakli na ovakve zaključke ili, pre, komentare.
      Ne krijem odbojnost, ličnu, prema društvenim mrežama, ali ih (bar ne kao pre pet i više godina) i ne kritikujem, jer imaju mnoštvo dobrih strana i kada se sa te strane posmatraju i koriste, umereno i sa konkretnim ciljem, donose više dobrog nego štete.
      Moj lični izbor, a donekle i nužnost, jeste da se ograničim na blog i da ne otvaram profile po Fejsu, Instagramu i slično, jer nemam za to (pre svega!) nikakve želje/volje, hrabrosti (da, zaista pomalo paranoično zazirem od svega toga i često se pitam jesam li se i na ovom blogu suviše "otvorila"), vremena, a naposletku, ni uslova. Naprosto, NE ŽELIM da postanem rob stalnog proveravanja novih lajkova, objava, da skačem i reagujem na svaki "zvrc", a veruj mi, nije samo paranoja, moj otac od 66 godina postao je upravo takav, brat, većina drugarica, pa jednostavno ne mogu i ne želim da podredim svoje vreme i duševni mir svemu tome.:)
      Možda i grešim, ali smatram da su mi blog i mejl sasvim dovoljna mera praćenja modernog doba i trendova, a što se vrednosti tiče, one koje su to za mene lično, nekako posmatram kao univerzalne, a ne nužno "iz mog/iz doba mojih roditelja". Za moj lični i profesionalni razvoj, rekla bih, zaista nije neophodno da se tome prepustim, u stereotipnom smislu.:)

      E, sad, deo za radničku klasu: nemam predubeđenja baš tog tipa, ne unižavam, baš naprotiv, ali u pravu si da sam konkretno ovde mislila na ljude poput moje mame, koji rade fizičke, loše plaćene poslove, pa jedino vikendom nekako stignu da se odmore i zaista im posao "jede" veći deo života. Znam žalostan broj takvih primera. S druge strane, kasirke i ostali pripadnici "radničke klase" oko mene koriste društvene mreže više od mnogih "školovanijih", ali nisam ovde mislila na njihovo lično, pojedinačno prisustvo, ne!:)
      Mislila sam na generalno, kolektivno prisustvo, recimo sindikata radnika ako postoje, na neke akcije koje bi putem tih medija sprovodili, skretali pažnju na svoje teškoće, probleme...nisam to primetila, možda i grešim, ali čini mi se da se radnici kod nas barem, danas još uvek služe "staromodnim" sredstvima poput štrajkova i protesta, ali bez prethodnog oglašavanja na širem planu, pa onda većina (koja je danas, ipak, prisutnija na mrežama nego u "realnom svetu") nije svesna da "tamo neke fabrike" uopšte postoje, ni sa čim se ti ljudi suočavaju, ni koliko im je teško. Eto, na to sam mislila, ako sam uopšte i sad u ovako konfuznoj zbrci reči bila iole razaznatljiva.
      Lep provod na uranku želim!:*

      Избриши
    3. * žalosno veliki broj, htedoh reći

      Избриши
    4. Evo, uranak je gotov, Bogu hvala! Dva dana u polucivilizaciji je meni više nego dosta! Ma, ja i sa lepših destinacija jedva čekam da se vratim kući!
      Elem, hajde da se vratim na ono što me više interesuje, a to si ti...
      Društvene mreže - i ja sam nekad imala blagu bojazan od njih, a nikakvu želju/potrebu... čak sam i negde nekom skoro o tome pisala u komentaru kako "nisam želela da pretačem pravi život u virtualni". Takođe, posle mi je bilo smešno to moje strahovanje jer me ionako niko nikad nije naterao da radim nešto što ne želim, pa zašto bi to sada bio slučaj?
      Da si tvrdoglava oko nečeg - jesi! To se može zvati i principijelnost ako svoje principe redovno "provetravaš". Vidim da imaš za nijansu blaži stav prema društvenim mrežama nego ranije...
      Nije uopšte poenta da li ti imaš želju/potrebu za njima, zaista nije! Poenta je što ti pričaš i komentarišeš nešto što nisi ni probala (fejsbuk, instagram i sl.) na osnovu toga šta rade tvoje drugarice, ukućani i sl.
      Ako nađeš iti jedan primer da ne mora tako, slobodno možeš da zaključiš da nije do društvenih mreža, nego do ljudi koji ih koriste...
      Živeti život znači koristiti sve ono što ti treba u meri u kojoj ti treba, a ne odreći se nečeg što postoji samo zato što nemaš poverenja u sebe! Pa ovo onda iskoristi upravo zato da spoznaš sopstvene granice!
      Da li radnici koriste društvene mreže kao sredstvo "klasne borbe"? Zaista ne znam odgovor. Ali, verujem da da, makar se naše virtuelne ravni ne prepliću. A sindikati... Znaš li koliko različitih sindikata pistoji? Znaš li kako oni jako lepo žive od toga? To ti je nešto kao političke partije, ima ih ko kusih pasa, nije ni čudo, tu ima lepih para za sve... A radnici? Oni su ona neophodna masa kako bi svi ti sindikati opravdali svoje postojanje! Gledano iz vizure radnika, sindikati njih "štite"... Gledano iz vizure sindikata - nemamo se čega brinutu, radnicima će uvek biti dovoljno loše, tako da je nama egzistencija zagarantovana...
      Samo da te podsetim da imam 30 godina staža i da sam na dovoljno visokom mestu da vidim mnoge stvari koje nikako ne bih želela...

      Избриши
    5. Evo, sad vidim da moram još samo nešto...
      "da, zaista pomalo paranoično zazirem od svega toga i često se pitam jesam li se i na ovom blogu suviše "otvorila"... "
      Slatka, ti si "otvorena" da "otvorenija" ne možeš biti...
      Blog je, definitivno, najobimnija forma društvenih mreža, tako da, što se toga tiče, nemaš šta da brineš...
      Verovatno je to i osnovni razlog što si mi toliko bliska srcu...
      Znaš li kako sam ja tebe prvi put primetila? Prvo sam (ne sećam se kako) natrčala na Akeksandru na YouTube da priča o knjigama, zatim na njen blog, pa onda sa njenog spiska blogova koje prati i ostale knjigoprofile. I, vidi, vidi, na koji god blog da odem, znam koga ću da nađem da komentariše... A komentari nisu nikad kratki, već osmišljeni, s razumevanjem...
      A kad sam počela da čitam tvoje tekstove, ne jednom si me prikovala za stolicu... Vau, tolikim davanjem sebe si mene kupila zauvek... 💕 Tada sam shvatila da je krajnje vreme da usvojim i neko žensko dete, kad sam već našla ono što najviše vredi... 💕 Ajd ljubim te ja, čitamo se, pišemo...

      Избриши
    6. Drago mi je što je urančenje bilo lepo i pravo punjenje baterija za dalje!:)

      Sve si u pravu i sve to stoji. Doduše, moram te samo ispraviti, nije sasvim tačno da nisam isprobala društvene mreže. Imala sam Myspace profil svojevremeno, negde 2006. pa do 2008. U to vreme "Fejsbuk" doživljava ekspanziju i opštu popularnost. Meni se nije svideo, delovao mi je praznjikavo i nekako površno, naročito u poređenju sa "Myspace"-om, gde smo svi uređivali svoje stranice, pa je sve to prilično podsećalo na blog (koji sam počela da pišem 2009, a na ovoj adresi 2010). Moja rođaka je imala "Facebok" među prvima u našem društvu i svakodnevno sam gledala kako to funkcioniše. Nije mi se svidelo, ne sviđa mi se ni sada. Ne moram probati nešto da bih znala kako nije za mene, pa sad, nazovimo to tvrdoglavošću ili kako god.:)
      Bila sam, takođe u tom periodu, između 17. i 22. godine, pa i malo kasnije, član dva-tri foruma. Čast izuzecima, poznanstvima koja su se pretočila u blogersko druženje (Kaća, Ivana, Sara), iskustva su bila uglavnom negativna. Neka hvala, a i prerasla sam sve to. Dakle, druga funkcija društvenih mreža koja mi ne prija.
      Po prirodi sam povučena osoba, a sažetost u izrazu mi nije baš svojstvena, pa ne znam šta bih radila na "Instagramu", "Twitteru", "Fejsu"...kao što rekoh, blog je za mene sasvim dovoljna, svrhovita (bar se nadam) doza egzibicionizma i društvenih mreža, uz to što mi je uklonio predrasude od ranije i doneo poznanstva sa svima vama, predivnim i dragim ljudima!:*
      Ko čita i prati ovu stranicu, zna i kako izgledam i kako sam izgledala kao dete i šta mi rade roditelji, šta volim, šta ne volim...tako da sam se, praktično, možda otvorila više nego što bi trebalo, ali na drugačiji način nego što bih kroz društvene mreže, jer ovde (tešim se?) uvek bude reč o nekoj široj temi u koju ja samo "uglavim" svoje iskustvo.
      Uglavnom, pogrešila sam sa tom poslednjom konstatacijom, ali, ne mislim da grešim po pitanju društvenih mreža. Ko voli i ume, nek' izvoli. Ali, ja znam svoje granice i držim se toga.:)

      Избриши
    7. Evo, sad tek vidim odgovor. I srce mi greješ, stvarno, majčinski i prijateljski na svaki mogući način.:)))
      Upravo to, učešćem u blogozajednici sam kao i u životu, iskrena, svakog nastojim da ispoštujem, obratim pažnju, podržim, pomognem, meni zaista dovoljno.:)
      Teši me to što ovde svraćaju samo dobri ljudi, jer sa otvorenošću uvek rizikuješ i da te povrede, potcene.
      Nego, evo linka za taj tekst predstavljanja početaka blogovanja, pa i o društvenim mrežama uopšteno:

      http://alittlerunaway.blogspot.com/2016/03/odiseja-u-blogosferi.html

      Избриши
    8. Ja ću ipak ovde, a vezano i za ovaj i onaj tekst...
      Jednom si mi (skoro) rekla da pišem koliko hoću, pa ja sad to poštujem bez pardona...

      "baš kao i u činjenici da je Internet doslovno SVAKOME dao mogućnost da se „stručno“ oglasi i unese dodatnu zbrku u ionako haotično mnoštvo sadržaja."

      Ovo je iz tvog 3 godine starog teksta, ali se nije tu nešto drastično promenilo kod tebe... (mada ipak promena ima!)
      Uzeću samo ovo jer me je jako asociralo na Jovanin tekst kad smo pisali o slobodama i šta znači slobodna volja, a šta kontrola...

      Onaj ko želi "stručno" znanje sigurno se neće obratiti internetu za to! Možda će dobiti neke ideje, ali mora potražiti zvanične reference! Tako da, o kakvom dodatnom haosu pričamo?
      Ti imaš odličnu predispoziciju zato što pišeš zbog SEBE, a ne zato što drugi nešto žele da pročitaju!
      Isto tako, sem tebe, Sandre i Jovane tu nema nikog više ko je završio književnost! (Stvarno se ne potresam tom idejom, da ne bude zabuna!)
      Ali, isto tako, prebereš ono što te interesuje, NA OSTALO NE OBRAĆAŠ PAŽNJU, tako da o kakvom haosu pričamo?
      Ovo sam rekla već više puta, ali evo ga opet: Svet je takav kakav jeste! Uzmi od njega ono što ti treba, što te raduje, što ti pomaže u tvom ličnom rastu, a ostalo prepusti onima koje to drugo raduje itd.
      Svako ima svoju realnost, zato se ne bavi sadržajima koji te ne inspirišu.
      Banalan primer: moj komšiluk u ulazu (cirka 300 duša - internet u malom!) ima i divnih ljudi i onih prijatnih s kojima nemam šta da pričam i dosadnih i namćora (trolova), kao i onih što ne redovno propituju u liftu gde sam to bila i šta to nosim u kesi!!
      S kim hoću pričam, s kim neću - ne pričam! Ali sam sigurna da ima njih koji jedva čekaju da budu pitani gde su bili i šta nose u kesi!
      Kažem ti ja, internet u malom!
      Jedino je bitno da TI ZNAŠ ŠTA HOĆEŠ I KOLIKO VREDIŠ, ostalo se samo slaže, ne brini tuđe brige!

      Избриши
    9. Izgleda je suđeno da za ovaj post ostavljam po dva ogromna komentara... (haha, rasteraću ti ostale fanove...)

      Elem, ajd i ovo tvoje
      "Ne moram probati nešto da bih znala kako nije za mene, pa sad, nazovimo to tvrdoglavošću ili kako god.:)"

      Upravo tako, to sam i rekla NE MORAŠ PROBATI da bi znala da nije za tebe! I sama se ceo život borim za to svoje pravo da nešto ne probam, a da znam da neću!
      Poenta je u tome da to što ja neću neko drugi hoće i njemu je super i u njegovoj realnosti je to nešto odlično i ja nemam nikakva prava da to komentarišem iz bilo kakve druge percepcije sem da kažem: "Baš lepo što si se toliko pronašao i što toliko uživaš u toj društvenoj mreži ili u igranju te igre ili u navijanju za taj klub ili u praćenju tog sporta ili u gledanju neke serije ili upražnjavanju nekog hobija,... ili štagod).

      To je slobodna volja na delu! E, sad ti percepiraj koliko je lako/teško odgajati decu, ostaviti im maksimalnu slobodu, a ne videti kako oni tonu u dubiozu!

      Stvarno se nadam da sam sad bila konačno jasna šta želim da kažem!

      Избриши
    10. Touché!:)
      Ponoviću, sve si u pravu, razumela sam te i prvi put, samo kažem da, eto, moj stav je takav kakav jeste i svesna sam da ima tu dosta tvrdoglavosti, zadrtosti, možda i predrasuda, ali dokle god time nikoga ne ugrožavam, nema potrebe da silim sebe na promenu.
      Nijednog trenutka nisam osporila da društvene mreže imaju svoje pogodnosti i vrednost, čak stalno i ističem da postoji mnogo osoba koje ih pametno, umereno i nadasve uspešno koriste. Ja nisam u tom fazonu, blog mi je više nego dovoljna mera učešća u bilo čemu sličnom (virtuelnom svetu) i tako je kako je.
      Ispravi me ako grešim, ali nikada nisam nikome osporila, niti omalovažila one koji uživaju u društvenim mrežama i koriste ih vrlo aktivno. Naravno da je to njihovo pravo. Kada istaknem da ih JA LIČNO ne koristim, to je isključivo u svrhe pojašnjenja zašto me nema na Fb ili Insta. Ali, daleko d toga da ikome drugom osporavam, svi smo različiti, svako ima svoje viđenje sreće, zabave, pa i korišćenja slobodnog vremena. To bi bilo potpuno licemerno i nepotrebno s moje strane, kao kad bih išla okolo i vređala ljude koji jedu meso, npr.
      Što se tiče mogućnosti izbora, naravno, to sve stoji, tako i radim, ali kad se osvrnem na nešto što ne podržavam, to je isključivo zato što su pojave koje ipak postoje i ponekad je potrebno osvrnuti se na njih iz svog ugla.
      Nadam se da sam sad ja bila jasna. A sporni pasus je obrisan.:)

      Избриши
    11. Joooj, koji sporni pasus? Kuku meni, moraću sad debelo da se zamislim... Nisi prva koja nešto svoje obriše posle mojih komentara...
      Sunce mu žarko, šta učinih... povlačim se u ilegalu (bar neko vreme dok se ne presaberem) 🤐

      Избриши
    12. Ovaj: "budući da je nema na ušminkanim društvenim mrežama (niti ima kad da se time zamajava!)"

      Moja greška, budi bez brige, a tebi hvala što si mi ukazala na to!:)

      Sunce mu žarko :*, pusti, kakva ilegala!:)

      Избриши
  3. Iskrena da budem nisam puštala pesme (potroši mi youtube mnogo megabajta) ,pa mi se verovatno zato najviše sviđa ovaj stih sa đavolom koji kaže "ah ta nesrećna sudbina plaćam piće svakom ko ostane" ili sam možda samo ja uvek slaba na to kad se pojavi neki đavo , Mefisto u pesmama ili književnosi , uvek mi taj đavolčić koji ne da mira bude najzanimljiviji lik. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Znači ovaj neki fazon?:)

      https://www.youtube.com/watch?v=GgnClrx8N2k

      Mi smo na faksu imali čak kurs/predmet na prvoj godini doktorskih studija, "Figura đavola u svetskoj književnosti", gde smo baš ponovo čitali "Izgubljeni raj", "Fausta", "Majstora i Margaritu"...Bilo je jako zanimljivo, zaista su sve takve književne figure donele neku novu percepciju, bukvalno začin. A i realno, svet je toliko "prs'o" da se i đavo zgražava.:)

      Избриши
    2. Hahah pa tako nekako svi likovi postanu zanimljiviji kad se pojavi đavo više u tom smislu. Blago vama to baš zvuci kao jako kul predmet. :D

      Избриши
    3. Fenomenalan predmet i odlične smo analize slušali. Posle je svako birao neki novi primer za interpretaciju, pa je jedna koleginica radila film "Dežurni krivci" (jer smo na kursu već analizirali "Đavolji advokat"), a ja sam za završni (ispitni) rad pisala o Balzakovim delima. Da se malo "reklamiram", nedavno je konačno objavljen.:)

      http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/analiff/2018-2/analiff-2018-30-2-2.pdf

      Избриши
    4. Wow kako si ti vredna ,šta god da ti pomenem ti imaš rad na tu temu. :) Bacila sam pogled ja se tog lika koji je kao đavo uopšte ni ne sećam , stvarno bi trebalo da pročitam još nešto od Balzaka. :)

      Избриши
    5. U pitanju je onaj razbojnik Votren, lopov iz pansiona koji ubeđuje Rastinjaka da se oženi malom Tajfer i da uzme njeno nasledstvo, a zapravo da ga zavrbuje kao svog štićenika. :)
      Posle se pojavljuje u "Izgubljenim iluzijama" i "Sjaju i bedi kurtizane", ali pod drugim identitetom (maskom). Vrlo zanimljiv lik, a kad pogledaš simboliku i način kako je opisivan, uklapa se.:)

      P.S. Hvala, ma nije toliko stvar u tome da sam vredna, nego sam se do sada bavila temama koje nas obe interesuju, pa kad se razgovor povede na tu stranu, uvek imam još koju preporuku. :)

      Избриши
  4. Ja sam odrasla na tome da je prvi maj dan koji neki ljudi provode u priodi a veći deo mog života je bio značajan jer se ne ide u školu (hej dete ko dete daj mu jedan dan u nedelji više da ne ide u školu biće ti zahvalno). Da budem fer za mene ovaj dan ima manje više isto značenje tj.-nema značenje valjda zato što ja nikada nisam radila. Bila sam školarac u osnovnoj, pa u srednjoj, pa studije pa master studije sad i tek sad tražim advokatsku kancelariju da stažiram. Ali prvi novac svoj još nisam zaradila. Mislim da je fer da ovako počnem komentar jer volim da obrazujem sebe i ne želim da se pravim da se razumem u nešto u šta se,činjenica je, definitino ne razumem.
    Od svih pesama sa liste ćula sma jedino ćuvenu Bon Džovijevu i da budem iskrena dok nisam prčitala ovaj tekst nisam uopšte porazmislila o tekstu a znam ga napamet.
    Odličan edukativan post!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Saro!:))))
      Ista stvar, prvomajske praznike sam uvek povezivala sa neradnim danima, posebno kad uzmemo u obzir da je tu negde Uskrs, pa Đurđevdan (jedna od dve slave moje porodice), tako da mi je prelaz iz aprila u maj nešto poput perioda oko Nove godine i Božića.:)
      Uranak mi je bio zanimljiv dok sam bila znatno mlađa.
      Što se posla tiče, želim ti svu sreću i nadam se da ćeš naći dobru priliku za početno radno iskustvo (što je veoma, veoma bitno!).
      P.S. Meni je 99% u izgledu otkaz, jer se na poslednjem poslu nisam snašla, ali je to možda i dobro, jer ću moći da se posvetim pisanju disertacije.
      U svakom slučaju, hvala i baci pogled na današnji (takođe tematski) tekst!:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...