субота, 27. април 2019.

Subota sa knjigom: Prolećno spremanje polica (upitnik)

odgovara: Isidora Đolović

Baš kao što se sa dočekom Nove godine povezuju odluke i obećanja novih početaka, tako uz dolazak proleća podrazumevamo generalna čišćenja svojih ormara, stanova, života u najširem smislu. Čim priroda krene da se budi i otresa sa sebe teške „jorgane“ zimske dokolice, svi osećamo pojačani elan za pokretom, preduzimanjem možda dugo odlaganih poduhvata, aktiviranjem na svakom planu. Ne znam za druge, ali moja aprilska tradicija je obavezna „generalka“ sprovedena u garderoberu, ako ništa drugo, barem iz krajnje praktičnih razloga.  Pošto mi pripadaju dve police, od kojih samo jedna u visini glave, dok već za dosezanje druge moram da se poslužim stolicom, na početku svake sezone „rotiram“ njihov sadržaj. Moram priznati da mi, razumljivo, uvek lakne nakon što džemperi, šalovi i kape budu preseljeni u gornju pregradu. Ostatak sezonskog čišćenja podrazumeva provetravanje prostorija, brisanje prašine, usisavanje i sve prateće poslove koji opuštaju i rasterećuju, ujedno simbolizujući upliv nove energije za nastavak godine. Da, volim proleće i baš ništa mi tada ne pada teško, pa ni brisanje prašine sa polica lične biblioteke, uključujući glancanje svake pojedinačne ukrasne figurice. 

Proleće je dobra prilika i da se započnu nove čitalačke pustolovine. Možda baš podstaknuti lepšim vremenskim uslovima poželite da preusmerite pažnju na neke „lepršavije“ priče, poriv za putovanjima mogao bi da vas privuče malo „egzotičnijim“ književnostima, a uskršnji i prvomajski praznici omogućiće više vremena za bavljenje nekim dužim delima, koja ste upravo zbog nedostatka mogućnosti da im se posvetite do sada izbegavali. Pitanja kojima se danas bavim preuzela sam od Sandre. U originalu se upitnik zove Spring Cleaning Book Tag, a odgovore koje su dale Sara i Kaća možete pročitati na ostavljenim linkovima. Moji slede u nastavku.

1. Tako je teško naterati se… (Knjiga čije si čitanje dugo odlagala zbog toga što je prilično obimna)

Više puta sam isticala da ne zazirem od dugih romana, čak ih uglavnom čitam brže i sa većim uživanjem nego pojedine „mršave“. Ipak, bilo je slučajeva kada sam odugovlačila započinjanje,  delimično zbog upravo spomenute obimnosti koja unapred traži više pažnje i budi izvesno strahopoštovanje, a drugim delom usled premalo vremena. Nakon što sam diplomirala, „bacila“ sam se na nadoknađivanje propuštenog u pogledu klasika koje nismo imali u studijskom programu, a želela sam da ih pročitam. Između ostalog, bili su to “Jadnici” i “Saga o Forsajtima”. Iako mi se Golsvordijev roman (uključujući oba nastavka) mnogo više svideo, oba sam “slistila” sa velikim  zadovoljstvom.
2. Sređivanje ormara (Kojih knjiga želiš da se otarasiš?)

Kao i većina bibliofila, imam poseban odnos prema svojim knjigama i teško mi je da se od bilo koje rastanem, kamoli da ih se „otarasim“. Pre svega, pazim da mi se u vlasništvu ne nađe takav primer koji bih najradije sklonila u najdublji ćošak, a čije bi prosleđivanje takođe bilo poprilično bezvezan potez (jer “što ne bi želeo da dobiješ, ne poklanjaj ni drugima!”). Uglavnom ne gajim viškove, svako delo ima svoje mesto, uključujući ona koja sam u međuvremenu prerasla, možda omrzla ili promenila mišljenje o njima. Kada se i pojavi koji duplikat, obično brzo nađem kod koga bih mogla da ga uspešno „udomim“.
deo mog sveta
3. Provetravanje prostorija (Knjiga koja je za tebe bila pravo osveženje)

Oduševio me roman “Sutra u boju misli na mene” španskog pisca Havijera Marijasa i to je za sada najveće ovogodišnje iznenađenje sa moje liste. Preporučila bih ga kao naročitu poslasticu za  ljubitelje hispanoameričke književnosti, ali i sve ostale koji vole neobične, pomalo bizarne teme i  majstorski pripovedni stil. U najkraćem, pripovedač (za koga ubrzo saznajemo da je tzv. “pisac iz senke”, odnosno anonimni autor tekstova za druge) provodi veče u gostima kod žene koju je nedavno upoznao, nadajući se prijatnom iskustvu. Noć polako odmiče. Muž joj je na službenom putu, dvogodišnji sin napokon zaspao, njih dvoje se upustili u predigru….kada, najednom, dotičnoj Marti pozli, pa prilegne i – umre (napomena: nije stara, ni bolesna). Već ovaj početak bio je dovoljan da me zainteresuje.
4. Izvlačenje fleka (Knjiga u kojoj bi rado izmenila pojedine delove)

Prva knjiga u serijalu Dajane Gabaldon, “Tuđinka”, bila bi odlična da nije previše potpuno suvišnih i eksplicitnih erotskih scena. Na trenutke mi je bilo mučno da čitam, jer niotkuda, već u sklopu sledećeg pasusa ili strane iskače kakav besmisleni opis seksualnog čina. Nemam ništa protiv takvih odlomaka niti sam lažno “stidna”, ali bacali su potpuno nepotrebnu i iskrivljenu senku na glavne likove. Međusobna privlačnost i kasnije razvijena ljubav između Džejmija i Kler dovoljno je jasna bez potrebe da svaki put kada borave u istom prostoru “naskaču” jedno na drugo. Nastavak, “Vilin konjic u ćilibaru”, bio mi je znatno zanimljiviji i bolji, velikim delom zbog odsustva ovakvih epizoda, a većeg fokusiranja na konkretan zaplet.

5. Izbacivanje nepotrebnih sitnica (Knjiga u serijalu koja baš i nije morala da postoji)

Prema mom dosadašnjem iskustvu, svi nastavci serijala, od trećeg - eventualno petog, baš kao i kod televizijskih serija, uglavnom su suvišni. Kada dođe do prevelikog „razvlačenja“ priče, njen kvalitet neminovno opada. Ličnosti se često promene do te mere da deluje kako je pisac zaboravio mnogo toga iz svoje prvobitne zamisli. Pored toga, sve češće se javljaju nedoslednosti, upadljiviji propusti, neinventivnost usled potrošenih ideja, što kao rezultat ima posezanje za lošim, neubedljivim rešenjima. Od svih megalomanskih poduhvata, uključujući serijale „Anđelika“ (An i Serž Golon), „Pesma Leda i Vatre“ (Džordž Martin), „Njegova mračna tkanja“ (Filip Pulman), nakon prvih delova koji su besprekorni, pre ili kasnije (nažalost) dođe do silazne putanje. Zato se obično odlučujem za selektivno čitanje kao svako ponovljeno.
6. Glancanje kvaka na vratima (Knjiga sa čistim završetkom)

I tu je kraj. Nema više ničeg. Samo grob među nevidljivim fratarskim grobovima, izgubljen poput pahuljice u visokom snegu što se širi kao okean i sve pretvara u hladnu pustinju bez imena i znaka. Nema više ni priče ni pričanja. Kao da nema ni sveta zbog kog vredi gledati, hodati i disati. Nema Stambola ni Proklete avlije. Nema ni mladića iz Smirne koji je jednom umro još pre smrti, onda kad je pomislio da je, da bi mogao biti, nesrećni sultanov brat Džem. Ni jadnog Haima. Ni crne Akre. Ni ljudskih zala, ni nade i otpora koji ih uvek prate. Ničeg nema. Samo sneg i prosta činjenica da se umire i odlazi pod zemlju. 
(Ivo Andrić, “Prokleta avlija”)

7. Čišćenje paučine sa plafona (Knjiga u kojoj se autor previše trudi da prenese neku poruku)

Svi “moralizatorski” romani osamnaestog i devetnaestog veka, sa veoma opširnim autorskim, često potpuno vanliterarnim digresijama. Ovo je, svakako, razumljivo jer su tendencije doba podrazumevale vaspitnu ulogu umetnosti, tako da su stvaraoci imali potrebu, odgovornost i  obavezu da putem knjiga utiču na čitaoce, šire ideje, koriguju „svenarodni moral“. Primer: Bet je pogrešila i na to ćemo biti podsećani u svakom poglavlju, dok se ona (nesrećnica!) bori da ispravi učinjeno. Džek je zlikovac, ali nije dovoljno što smo o tome obavešteni prvih deset puta, nego vredi preventivno ponoviti još (najmanje) deset puta toliko. I, naravno, zaključak: „Deco, ne radite isto što i Bet, jer nećete dobro proći u životu/ Čuvajte se tipova poput Džeka, jer vam se crno piše ako im poverujete...“ Iz današnje perspektive, stalno ukazivanje na poentu, naglašavanje grešaka koje su junaci počinili, „crtanje“ očiglednog, može biti dosadno i pomalo smešno, ali sagledano u kontekstu doba nastanka takvih romana, ima smisla. Mnoga poglavlja su praktično manifesti ili propovedi, koji nam, čitani iz udobne sadašnjice sa brojnim izvojevanim slobodama, lako izazivaju podsmeh. Ali ne smemo zaboraviti koliko su svojevremeno doprineli dobijanju mnogih prava koja uživamo. Romane u kojima autor bezbroj puta iskoristi isti epitet da opiše nekog od likova i šablonskim rečenicama predočava njihove postupke, nisam uzimala u obzir, jer se uglavnom radi o lošoj “književnosti”, udaljenoj od stila i bilo kakve prave poruke.

8. Naporan, ali ujedno i izuzetno zadovoljavajući kraj prolećnog spremanja (Knjiga koja je bila izazov, ali čije se čitanje isplatilo)
Ovo pitanje fino zaokružuje celinu i može se reći da je, u odnosu na prvo (parafraziraću Vuka Karadžića): isto to, samo malo drukčije. Veliki izazov, obimom, značenjskim slojevima, stilom, ugledom, predstavljali su mi (svaki na svoj način) romani “Čovek bez svojstava i “Aleksandrijski kvartet”. Sa Muzilom sam se, moram priznati, više i duže borila, ali me nije oborio (pa ni s nogu). Nasuprot njemu, četvoroknjižje Lorensa Darela me zauvek osvojilo.

20 коментара:

  1. Wow kako ti je predivna biblioteka! Ja sam oduševljena! Jako su ti lepe knjige i baš si ih lepo poređala da stanu. Prokleta Avlija i je najdraža Andrićeva knjiga i baš je lep citat. Svala čast što si ga se setila i baš mi se sviđaju odgovori, ja uvek zaboravim krajeve knjiga, zato i nisam uradila tag , mada sam ga i ja videla i baš je super za proleće, al reko bolje prvo da zapravo očistim stan , pa ću posle da pišem upitnik. Što se tiče knjige sutra u boju misli na mene baš deluje intrigantno , jako m e zanima šta se dalje desi. :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo hvala!:)))))))))))
      Zapravo, ovo je samo (doduše, veći) deo. Sa ove strane su još po dve police - levo jedna iste vidine i jedna manja - plus dve gomile časopisa u visini niže police; a desno su dve niže police i radni sto...Iskreno, sada mi fali bar još jedna nova, pošto su ove knjige na vrhu došle skoro do plafona i zaista više nemam gde da stavim nove, pa zato već neko vreme i ne kupujem, ali biće. I kad sve sredim lepo, planiram jedan tekst u dva-tri nastavka, gde ću detaljnije predstaviti svoju biblioteku, pošto sam je stvarno sa pažnjom i tematski složila.:)
      Naš stan je dvosoban, ali u ovim zgradama su dnevne sobe zaista velike, kao dve prosečne prostorije, pa sam uspela da pretprošlog leta zamolim moje (jer ionako tu spavam) da mi odvoje polovinu za radni kutak, tako da sam sad bukvalno "među knjigama".:)
      Ako ikad budem imala svoj stančić ili barem sobu, napraviću kabinet kakav dolikuje da bude.:)
      Preporuka za "Sutra u biju", mene je knjiga prilično iznenadila, baš je dobra.:)

      Избриши
    2. E pa skontala sam da je tematski poređano ili bar po nekoj slinosti , ner prosto sam morala da uveličam slku to je kao kad odeš kod nekog u goste , pa kao bacaš malo oko na policu da vidiš šta čitaju i na kraju se zalepiš i buljiš u policu što možda nije kulturno , al ja to radim. :')

      Избриши
    3. Ne brini, nisi jedina, ja prosto obožavam da ustanem i priđem polici kad odem u goste, pa razgledam svaki naslov - nekako mi to pomaže da steknem bolju predstavu o vlasniku, jer verujem u ono "reci mi šta čitaš, pa ću ti reći ko si", a i usput pokupim gomilu ideja.
      Zato jedva čekam da sredim svoju, pošto inače obožavam slike tuđih kućnih biblioteka i onda ću napraviti taj post "Moja biblioteka" da se sve lepo, uveličano vidi, pošto sam se baš potrudila oko njenog uređivanja: imam, npr. "francusku" policu, pesničku, epska fantastika ("Martin/Tolkin" policu), Šekspir, istorijska, stručna literatura, knjige o muzici...:)

      Избриши
    4. Meni je baš to super ideja da tako podeliš police tematski i zapazila sam policu sa fantastikom Martina i Loka Lamoru. Ko u knjižari je sve pod konac. :) Ja imam samo dve police i to vrlo male, pa knjige više ređam po principu bitno je da samo stanu, a ove što nisu stale su u kutijama. :) Ps Srecan uskrs. :)

      Избриши
    5. Dobro zapažanje :), na toj polici je i Tolkin (tri zelene knjige u sredini su "Gospodar prstenova", a plava je "Silmarilion"), do sada prevedeni delovi "Outlander", trilogije "Gormengast", "Njegova mračna tkanja" i "Džonatan Strejndž i gospodin Norel", kao i "Atlas oblaka", "Majstor i Margarita"...
      Na samom dnu su još tri pregrade koje se ne vide od troseda. Tu su "viteški" romani, o kralju Arturu i sličnim temama.
      Od fantastike, fale mi "Letopisi Narnije", to bih baš volela da nabavim, kao i ceo komplet "Harija Ptera", pošto imam samo ona stara izdanja i to prvih pet delova. I Rotfusa bih volela da pročitam ("Ime vetra"), kao i Aberkrombija.

      Polako, odatle sam i ja krenula (jedna polica, zapravo, ne računajući nasleđeno što sam tek posle spojila sa tim), imaćeš i ti svoju biblioteku, ne sumnjam u to. :)

      Hvala, Hristos vaskrse, srećan praznik i tebi!:)

      Избриши
    6. Šta je Gormengast? Nisam nikad za to čula. :) Videla sam da ima i neka nova fantastika Princ Lakrdijaša što mi se sviđa kako zvuči. Ja baš nikad nemam ceo serijal za fantastiku osim za Harija i sad evo polako nabavljam Demonski ciklus da imam sve. Loka Lamoru sam zapazila jer svuda tražim taj drugi deo, a svuda je rasprodat nema čak ni na kupindu, a ovi iz Lagune su bezobrazni pa neće da doštampaju bar 500 primeraka nego namerno u knjižari pored izlože na engleskom drugi deo u fazone evo ti pa čitaj stoko ako baš moraš. Ne znam na koju foru misle da će ljudi nastaviti sa prikupljanjem serijala ko će da kupi treći i četvrti deo ako im fali drugi? Srećom ima u biblioteci jedan poluraspadnuti primerak na srpskom, pa ga mogu pročitati.

      Избриши
    7. "Gormengast" je odlična mešavina fantastike i gotskog romana, sjajan i zamršen stil. Pisac se zove Mervin Pik, sva tri dela objavila je "Čarobna knjiga", ali odavno su rasprodati, tako da pokušaj sa bibliotekom ili antikvarima. Dizajn korica je, inače, super:
      https://static.kupindoslike.com/Gormengast_slika_O_91005965.jpg

      A postoji i ekranizacija, mini serija u kojoj glavnu ulogu igra Džonatan Ris Mejers.:)

      Super zvuči "Princ lakrdijaša", moraću da pogledam šta je u pitanju.:)
      Da, potpuno si u pravu, to je najgore kad ne doštampavaju određene nastavke, npr. za spomenutu "Narniju" ili "Belgarijadu". Onda se bukvalno polomiš dok nađeš ceo serijal. Znam da sam ja za pojedine komplete morala godinama da "kopam" širom regiona čak, da bih sve sakupila. Inače, ja sam ti malo (više)kompulsivno-opsesivna za neke stvari, pa tako ne volim da bilo šta ostavim nezavršeno.

      Nisam znala da je drugi deo Loka Lamore već rasprodat i mislim da će se, kao za "Alijenistu", tek ako izađe neka ekranizacija smilovati da doštampaju tiraž.:(

      Избриши
  2. Odavno ti meni posla slike biblioteke, a ja nikako da, na osnovu njih, zapamtim da na police može stati još knjiga. Moje, u poređenju s tvojima, izgledaju prazno. Mislim na ove knjige što su složene na samom vrhu. Ja sam stavila 5, 6 knjiga i sve se bojim da će pući. 😀 Trebalo bi uskoro da izbacim ormar iz sobe i na njegovo mesto uglavim policu, tad ću taman popuniti zid knjigama. Kome treba garderoba? 😂

    2. Dobro me podseti, nedostaju mi dva dela "Sage o Forsajtima", knjigu imam odavno, ali da budem iskrena, uplašio me je onoliki rodoslov. 😀
    3. "neobične, pomalo bizarne teme i  majstorski pripovedni stil." ide na listu obavezno. Ako se ne varam izašla je u sklopu jedne od edicija Novosti? Bila mi je u rukama jedared, ali mi se izmigoljila. Biće da sam imala neke druge naslove u planu tada, te sam ih morala obavezno kući nositi. 😀
    4. Ja "Tuđinku" nikako da čitam. Uvek mi je nešto preče, a ovo, ako se ne varam, još uvek ni kraja nema. Za sada mi je serija dovoljna.
    5. Isto mislim. Do trećeg dela još i nekako, ali preko petog sve je suvišno i razvodnjeno. Umesto koristi ide na štetu likovima i priči.
    6. Nisam je čitala od srednje škole. Na mene je ostavila bolji utisak od "Na Drini ćuprija". Bila mi je draža i nekako savršena.
    7. Da, iz današnje perspektive mnogo toga je u načinu pripovedanja suvišno, bespotrebno, ali mi je u isto vreme sav taj "višak" i simpatičan. Daje posebnu draž delu.
    8. Baš ću videti, da parafraziram Stanislava iz Radovana III, o čemu se radi u toj tvojoj (Darelovoj) zavrzlami. Često je pominješ, pa mislim da je krajnje vreme da vidim šta je pisac hteo da kaže. 😊

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja sam zato (a i zbog novca) privremeno stopirala nabavljanje novih knjiga. Dok ne kupim bar jednu novu policu, nema svrhe, jer naprosto nemam gde da ih držim. I još je ova slika starija, u međuvremenu se toga nakupilo skoro do plafona. A o ormaru mi ne pričaj, polica je pre neki dan pukla - a i to delim, moje su dve pregrade u bratovoj sobi. Definitivno mi je neophodan sopstveni prostor.:)
      Nisu to baš delovi, pre nastavci, sa (ne svim) istim likovima. "Saga o Forasajtima" je jedna, a nastavci prate samo pojedine članove porodice (konkretno, "Moderna komedija" Somsa i njegovu ćerku Fler, a "Konac dela" njihove rođake iz provincije, s tim što se Fler i njen muž pojavljuju kao epizodisti).
      2. Moj savet: prvo pročitaj, pa onda nabavi, ovo važi za bilo koju knjigu relativno lako dostupnu po bibliotekama. To je za slučaj da ti se ne svidi, a i zbog tog manjka prostora. Što je sigurno-sigurno je.;)
      3. Da, u pitanju je biblioteka "XX vek", knjiga broj 29.
      4. A vidiš, meni serija nikako da dođe na red. Ne mogu da stignem sad da se posvetim još nekoj, a ionako mi je uvek bilo lakše (i dostupnije, na neki način) pročitati knjigu. Svakako je u planu.
      6. Meni je "Travnička hronika" najbolja.:)
      7. "The sign of the times"!
      8. Upozorenje, "zavrzlama" nikako nije dobar opis "Aleksandrijskog kvarteta".:) Zapravo, uopšte nije komplikovana sama radnja, koliko su interesantne pripovedne tehnike i perspektive, atmosfera grada, istorijski kontekst i sam pipčev stil. Ne prija svakome, znam mnoge ljude kojima nije "legla", ali ja volim knjigu, tj. sva četiri dela.
      Pokušaj najpre sa "Tamnim lavirintom" ili nekim drugim, kraćim Darelovim delom, čisto da vidiš da li ti odgovara, mada se iskreno nadam da će ti se svideti "Kvartet".:)

      Избриши
  3. Počinjem ozbiljno da brinem o svojoj memoriji. Dok nisam videla svoje ime u tekstu, nisam imala pojma da sam popunila ovaj upitnik :D

    Ja sam ovih dana primorana da čistim svoju biblioteku, knjigu po knjigu pošto se spremamo za selidbu. Problem je u tome što to nije ona dugo najavljivana selidba o kojoj trućam ko zna koliko, već vanredna. Stvari su se iskomplikovale i zbog toga će me čekati još jedna vrlo uskoro. U prevodu - malo sam na ivici živaca. :)

    Zanimljivo je, međutim, da pakovanje knjiga (i sama pomisao na to da će neko morati da ih vucara tamo-vamo) tako utiče na čoveka, ili bar na mene, da sam shvatila da zapravo želim da se otarasim više naslova nego što sam mislila. Sad je malo nezgodan trenutak, pošto će mi nekoliko meseci knjige stajati spakovane u kutijama (i to čak ne kod mene!!), ali čim se skućim planiram jednu ozbiljnu čistku. Ostaje samo da smislim kako da je sprovedem u delo.

    Samo ću se kratko osvrnuti na Muzila i njegovog ,,Čoveka bez osobina". I ja sam se mučila s njom i jedva sam je završila (malčice na preskok pri kraju, priznajem), ali jedino zadovoljstvo koje sam osetila bilo je kada sam knjige prosledila dalje :D

    P.S. Erotske scene u kasnijim nastavcima ,,Tuđinke" su sve ređe i neprimetnije, tako da ne moraš da brineš. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Bez brige, to ja kasnim po godinu i više za svima, nije ni čudo što na kraju zaboravimo i odakle je sve krenulo.:)
      Komišije od preko puta se ovih dana sele i mogu da zamislim kako je kod tebe, gledajući sve one kutije! Iskreno, mene od neke naredne selidbe, koliko god je priželjkivala, hvata frka, s obzirom na to da je samo sređivanje biblioteke kada smo pretproplog leta krečili potrajalo sedam dana. Srećno, šta drugo reći!:)
      Ali, u pravu si skroz, dok ne moramo da ih pomeramo, nismo svesni ni šta sve uopšte imamo od knjiga, niti koliko nam njih zapravo (ne) treba.
      A ja baš planiram da ih nabavim!:)
      Da, takav sam utisak i stekla iz tvojih recenzija (mada, već od drugog dela kreće poboljšanje), pa sad, ima li veze sa starenjem likova ili ne, svakako je pozitivno.:)

      Избриши
  4. Volim da čitam ove upitnike, kako tvoje tako i tuđe... Kako vreme odmiče, uživam u pogađaju vaših odgovora i pre nego ih pročitam - nekad znam baš sve, a nekad se i nešto iznenadim... Bez obzira, uživam... 💕
    A sad si mi s odgovorom broj 6. izbila vazduh iz pluća! Da me je neko jutros pitao kako završava "Prokleta avlija" ne bih umela da kažem. A sad kad sam počela da čitam "I tu je kraj. Nema više ničeg. Samo grob među..." sve mi se vratilo... i knjiga i moje oduševljenje i zaprepašćenje kad sam je prvi put pročitala... i neka čudna bliskost koju sam s Andrićem osetila... Da, on mi je bio prvi, upravo s ovom knjigom,... to je ta emocija koja traje ... ovde mirne duše mogu reći da prva ljubav zaborava nema... 💟

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. To je odlično, često i sama vrlo dobro predvidim odgovor (i ujedno koliko smo se dobro upoznali za ovo vreme), a nekad se pošteno iznenadim. U svakom slučaju, uvek se, bez izuzetka zabavim čitajući i zapišem dosta predloga.
      Nije bilo ciljano, ali kad pogodiš "žicu" kod nekoga ko toliko voli Andrića (a mada znam još par ozbiljnih kandidata, od tebe nema većeg obožavaoca, ili bar osobe koja ga oseća na taj način), ništa lepše. Prosto me i samu ponovo nadahne genijalnost njegovih reči, a svaka je nepogrešivo na mestu.

      Избриши
  5. Ja Jadnike odlažem i odlagaću ih do daljnjeng u šali kažem kako ču ih čitati isto onliko koliko ih je Igo pisao. Šteta obožavam mjuzikl ali je mnogo komplikovana za čitanje plus sitan font slova (mislim da me to najviše ubija).
    padoh na zadnjicu kada sam vidla kolika je biblioteka. Ja imam dosta drugarica koje vole malo laganije knjige a nekad se desi (mada sad retko jer sam naučila da "tri puta merim jednom sečem") da knjige koje sam nekada kupovala a koje su limunade a ja ih ne volim poklonim dalje.
    Oh da i ja bih menjala Outlander na mnogo mesta. Ta prva knjiga je bila užasna zbog tih scena. Nekako ja samu vezu Kler i Džejmija ne volim prevashodno zbog toga što se temelji na tome da -on je dobar u krevetu i ona je tako brzo ostavila iza sebe čoveka kog je volela godinama i sa kojim ima izgrađen život.
    Ja msilim da je trologija savršena mera. Tri nastavka dosta- Gospodar je pravi primer.
    Sjajan tag i uvek kod tebe izvučem neke dobre preporuke.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja sam "Jadnike" čitala u onom starom "lektira" izdanju iz četiri knjige i moram priznati da me knjiga, iako je dobra, u više navrata pošteno smorila, nekako su mi "Bogorodičina crkva u Parizu" i "Čovek koji se smeje" mnogo dinamičniji i zanimljiviji. Mjuzikl nikako da odgledam, a čujem stalno pohvale i verujem da je odličan.:)
      Sad napisah Anastasiji, trebalo mi je oko sedam dana da, po nabavci polica i krečenju sobe, pretprošlog leta, sve složim, rasporedim, napravim popis naslova...pritom je ovo samo deo, sa strane su još četiri manje, a kod babe imam oko 140 naslova, u drugoj sobi takođe deo "fonda"...inače, kada dođu kod mene, ljudi se obično oduševe, a meni puno srce, mada je haos kada dođe vreme da se čisti prašina, pa sklanjanje svih figurica i ponovno vraćanje na mesto...:)
      Slažem se za "Outlander" u svemu!
      Isto, kako za knjige, tako i serije, tri dela su "puna kapa". Nema bojazni da se pokvare likovi, ni priča.
      Hvala, isto mislim.:)

      Избриши
  6. Divna ti je biblioteka! Od knjiga koje si ovde pomenula, skoro ništa nisam čitala (a Tuđinku onda preskačem; doduše, ja se retko i odlučujem na započinjanje serijala). I ja rotiram knjige, nešto držim na ''displeju'', a ostatak po kutijama, ormarićima itd. Imam i viškova, ove godine sam zabušavala s raščišćavanjem, inače imam običaj da se rešim nekoliko desetina knjiga svake godine.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala!:) Što se "Tuđinke" tiče, kada se pregrmi taj prvi deo, postaje znatno bolje, a za poklanjanje knjiga, meni uvek bude žao, ali isto tako kad pomislim na besmislenost čuvanja duplikata ili nečega što mi se naročito ne dopada, nemam dilemu sa opcijom "šalji dalje".:)

      Избриши
    2. Ti si mnogo racionalnija od mene kad je kupovina u pitanju (čini mi se), tako da verujem da ti nije lako da se odrekneš nekih knjiga. Ja sam dugo kupovala na kojekakvim akcijama (3 za 999 i slično, od kojih me zapravo zanima samo 1 knjiga), sad sam malo pametnija, ali mi se i dalje omakne ponešto. I porasli su mi kriterijumi, pa mi lakše da odbacim neke knjige. Nekako se nadam da će usrećiti nekog drugog (i da neće skupljati prašinu po tuđim policama kao što su po mojim).

      Избриши
    3. Bogami, umem i ja da budem poprilično neracionalna po pitanju trošenja onda kada imam novca :), ali istina je da zaista uvek (pa i previše) ekonomišem i "vagam", zbog čega mi nekad bude krivo, jer propustim priliku da nabavim određeni naslov (u ovom slučaju), a opet nekad čestitam sebi na samokontroli.:) Što se tiče porasta kriterijuma, definitivno dolazi s vremenom.

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...