субота, 06. април 2019.

Subota sa knjigom: „Kasperijada“

piše: Isidora Đolović

Kladim se da bi, zamoljeni da se prisete nekih od najsmešnijih, najzanimljivijih trenutaka iz vremena odrastanja svoje dece, naši roditelji imali spreman čitav repertoar priča. Mada bi mnoge od njih, iskreno, današnjim nama predstavljale izvor „neopisive blamaže“, bez sumnje su značajna svedočanstva ne samo postepene izgradnje buduće ličnosti, već i porodičnog zajedništva, privatne istorije u nastajanju. Dobro i duhovito sročeni, ovakvi „biseri“ čine srž knjige „Kasperijada“ (Odiseja, 2018; orig. „Kacperiada. Opowiadania dla lobuzow i nie tylko“, 2001) poljskog pisca Gžegoža Kazdepkea, koja je momentalno osvojila srca čitalaca svih uzrasta u matičnoj zemlji. Sada je u pohodu na našu pažnju i želju za smehom, koja prevazilazi inicijalno postavljenu starosnu granicu (u vidu naznake „5-7 godina“). 

Sastavljena u formi anegdota, uz podnaslov „Priče za mangupe i one druge“, pred nama je neka vrsta memoara jednog oca. Tematizuje, pre svega, vaspitne metode koje je narator primenjivao tokom detinjstva svog sina Kaspera, pri čemu je često sam pokazivao veću infantilnost od mališana. Naslov dela, „Kasperijada“, šaljivo asocira na antičke epove i putešestvija ispunjena različitim avanturama glavnog junaka. Iako Kasper to nesumnjivo jeste -  kako u pričama, tako i svojoj porodici, moglo bi se reći da je pravi protagonista zapravo – njegov otac. Pored njih dvojice, stalni učesnik radnje je majka Magda, zadužena da reguliše ponašanje neobuzdanih muških članova, mada im se neretko i rado zna pridružiti u nestašlucima.

Te kratke, simpatične avanture sadrže, između ostalog: obrazloženje funkcije peščanog sata na slikovitom primeru kuvanih jaja (Postaviš peščani sat pored šerpe i kad sav pesak iscuri, nema više ni jaja, ni šerpe, a u kuhinji stoje besni vatrogasci!, podriva Magda teoriju svog muža); odučavanje deteta od „brkljavljenja“ lica hranom - putem pretnje „reklamacijom“; razumevanje i praktičnu primenu poslovica; učenje o značaju individualnosti (kada Kasper bude izrazio nameru  da postane kondukter, te stao da imitira svog dedu, otac će se maskirati u Betmena, objašnjavajući to željom da „pomaže ljudima“); značenju usvajanja…

Obeležja svake od epizoda su dosetljivost i kooperativnost supružnika. Umesto strogog korigovanja, oni prate i suptilno, a poentirano, usmeravaju detetove zaključke kuda je potrebno. Svi koraci opisani su sa neizmernom duhovitošću, poput one u epizodi koja govori o takmičarskom duhu među očevima-ranoraniocima. Naime, još bunovni roditelji se utrkuju do vrtića, pa često zaborave da povedu sopstvenu decu, kao što se dogodilo očevima Kaspera i Silvije. Slučaj ih je, naravno, naučio da uživaju u ranojutarnjim ritualima, a nama potvrdio kako su i odrasli poprilično skloni greškama, ali i da zajedno sa potomcima mnogo toga uče, iznova odrastajući.
Kasperovom tati nije teško da, po cenu ukočenih leđa, glumi zavesu u kućnom pozorištu, izmišlja maštovita objašnjenja „gubljenja“ ruke u rukavu jakne ili pojma „naduvenosti“ (od ponosa), ali ni da se brzinski uzvere na drvo pred psom koji obožava sladoled od čokolade. Među češćim epizodnim gostima je deda Irek, čije će prisustvo biti povod neobično lepoj i poetičnoj epizodi sa Zimom na bolničkom lečenju. Zbirku, sasvim prikladno, zatvara lekcija pružena čitavoj rođendanskoj družini predškolaca povodom drugarice sa dijabetesom.

Važne uloge dobijaju i predmeti, kao što su radijator, termometar ili igračke. Oživotvoreni, svojeglavi, daju Kasperu dobru priliku da nasamari tatu, ali i redovno izvuče neku vrstu pouke. Možda najbitnije od svega, knjiga skreće pažnju na lepotu, veličinu i tematski potencijal svakodnevnih zgoda, pravih porodičnih sličica za budući zajednički, životni mozaik. Otac, po svemu sudeći kolumnista (s obzirom da u jednom trenutku spominje obavezu da završi tekst do sutra), zna da uoči, vešto odreaguje i učini nezaboravnim te trenutke. 

Novinar po profesiji, autor se godinama uspešno bavi edukacijom dece putem književnog stvaralaštva. Njegova „Kasperijada“ (koja ima i nastavak) naišla je na izuzetan odjek kod malih čitalaca, postavši „Dečji bestseler 2001.“ i dobitnik najprestižnije nacionalne nagrade iz tog domena. Podjednako oduševljeni bili su i odrasli, neki prepoznajući delove sopstvenog iskustva u podizanju dece, a drugi jednostavno zabavljeni neodoljivim, pozitivnim pristupom temi. Prozni oblik je upravo najsličniji kolumni: sažet, ali sa poentom. Prateće ilustracije su delo Pjotra Rihela, prilagođene uzrastu i pažnji čitalaca - uz krupan slovni font i prisni, poverljivi ton pripovedačevog obraćanja. Primera radi, jedna od priča počinje ovako:

Znate li šta je to katastrofa? Da, znamo – zemljotres, poplava, tornado... Ali – i rođendanska proslava.
autor

Iskustvo sa kojim se mnogi mogu povezati, prepoznajući teškoće, lične slabosti i propuste koje često pokušavaju da sakriju, čini da se prema pročitanom može postaviti sa razumevanjem i odobravanjem. Kasperova porodica je daleko od savršene, ali njihova neposrednost, kreativnost i ogromna volja da sve na kraju bude kako treba, čine je skladnom celinom i nepobedivim timom.

Druga strana priče pripada detetu. U bivšoj Jugoslaviji je među najpopularnije knjige svrstavana (sada već legendarna) „Olovka piše srcem“. Pre nekoliko godina, kraći televizijski format „Kefalica“ podsetio je na uvek urnebesne, a tako bezazlene dečje pokušaje da definišu stvarnost sa kojom se iz dana u dan upoznaju. Kazdepkeova knjiga je, iako se ne radi o dokumentarnom tipu „beležaka“, bez sumnje na istom tragu. U njoj će svako pronaći nešto korisno i blisko, od smernica i podrške, preko uspomena, do univerzalnog, okrepljujućeg humora.
 

* Svoj primerak zbirke dobila sam od izdavačke kuće „Odiseja“, u zamenu za OBJEKTIVNU recenziju. Samim tim, naglašavam kako ukazano poverenje i prilika za saradnju ni na koji način nisu oblikovali moje utiske o prikazanoj knjizi.

* Ukoliko vas je tekst zainteresovao, više o knjizi pogledajte na njihovoj zvaničnoj stranici.

* Preporučujem i odličan prikaz objavljen  na Sandrinom blogu.

20 коментара:

  1. Slatko, preslatko! ❤️ Ovo ću sigurno pročitati, preporučiti, pokloniti...
    Znaš i sama da ne mogu da se zaustavim u priči kada se o deci priča.
    Roditelji se zaista suočavaju sa ogromnim izazovom kada je podizanje dece u pitanju. Povrh svega što im treba tu je i jedna pozamašna rezerva snage i strpljenja koje mogu instant brzo da upotrebe.
    Mada je moje odavno završeno, uvek volim da pročitam nešto novo na tu temu! ❤️ A ono kad kažeš da je tata nekad infantilniji od deteta... haha... kako mi je to dobro poznato: tata infantilniji od troje (zajedno)!
    Izgleda da je to jedna od dobitnijih kombinacija za srećnu porodicu!
    Jedino, kad se tata previše "zanese" osećam se kao samohrana majka četiri sina. Dešavalo se, ne jednom! ❤️
    Mače, ajd ljubim te ja! Puno si me obradovala ovom recenzijom. 💕

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I pretpostavila sam da će ti se svideti!:))) Baš mi je drago!:)
      Zapravo, mislim da bi ti, poput Vanje Bulića, komotno mogla da napišeš neki šaljivi priručnik u stILU "Kako sam odgajala blizance (+1/2)"!
      Uvek sam se pitala kako je to kad u porodici dominira jedna strana, odnosno kad su otac, majka i dve/tri ćerke ili obrnuto, kao kod tebe. Nama je "odnos snaga" ujednačen, s tim što sam ja, naravno, više "tatin sin", a brat "mamino čedo" (ako ovo vidi, poludeće, haha).
      U svakom slučaju, preslatka knjiga.:)

      Избриши
    2. Haha, znam da Vanja Bulić ima istu kombinaciju dece, ali nisam njegove knjige čitala. Nešto nisam kompatibilna s njegovom ličnošću.
      A što se tiče odnosa snaga, i kod mene je ujednačen - ne može biti ujednačeniji, haha 💙💜💙💙💙!

      Избриши
    3. Da, slažem se za ličnost, ovde je izuzetno popularan sa svim "teorija zavere" bestselerima, ali meni je prva asocijacija kad ga vidim, veruješ li, "ZAM" iz trulih devedesetih.:)

      :*

      Избриши
    4. Devedesete jesu bile trule, ali šta je "ZAM"?

      Избриши
    5. "ZAM" je jedna od narodnjačkih emisija koje su bile veoma aktuelne sredinom devedesetih, na "Pinku", a gde drugo. Pre "Granda", a paralelno sa "City records" i ostalim kvazipop emisijama. To je 95 % dece iz razreda i komšiluka pratilo, tako da iako je u mojoj kući "Pink" (sa izuzetkom filmskog programa) bio proteran kao opcija, nije bilo šanse da se ne sazna za taj šund na ulici, ekskurziji, u gostima....otprilike kao sad sa "Zadrugom".:)
      Bio je i neki "City" koji su vodili maneken Boško, iritantna Biljana Obradović i još par ljudi.

      Uglavnom, ako me pamćenje dobro služi, taj "ZAM" (skraćeno od "Zabava miliona") vodili su Vanja Bulić i Suzana Mančić. Dobra dokumentarna emisija "Sav taj folk" nekadašnjeg B92 odlično je obradila taj fenomen.

      Избриши
    6. Haha, ja sam mislila da je neki časopis u pitanju (onako kvazi-časopis kao neki "Skandal") i da je Bulić nešto pisao za njih.
      Skroz sam zaboravila da je on počeo kao voditelj "Bisera".
      A Bulić i Štrumfeta su baš par, sve pisac do pisca u pm...
      Mače, ti si moj prozor u svet!

      Избриши
    7. Što se tiče časopisa, s obzirom na to da sam devedesetih čitala samo "Mikijev" i "Politikin Zabavnik", eventualno "Zeku" i "Tik-Tak", definitivno mi je to područje nepoznanica (ali, zato od 2000. imam materijala za čitav feljton!). :)
      Pamtim "Bisere", emisiju za starije, na (beše li?) "BK televiziji", kao i gostovanja raznih kriminalaca.
      Zaboravila sam već da je Suzi napisala, koliko ono, dve ili tri knjige?

      I u svet - i polusvet!:)
      Jedno vreme nam je, u srednjoj školi, bio hobi "izvlačenje iz naftalina" raznih opskurnih likova i pesama, emisija...mislim da nas je podstakla lekcija o kiču i šundu iz sociologije, uglavnom, neverovatno je kakvih sve budalaština ima na estradi, ali još neverovatnije da mnogi to STVARNO slušaju i vole!

      Избриши
  2. Ova knjiga je toliko slatka, topla, divna i smešna, da je već nakon prvog čitanja dobila posebno mesto u mom srcu. Nju sam najviše preporučivala na sajmu i mnogo mi je drago kad čujem pozitivne utiske (a nema kome se nije dopala :)) ).
    Najbolje priče su mi definitivno ona o sladoledu, koju si i sama pomenula, i ona kada roditelji hoće da ,,prodaju" Kasperove uši. Ne samo da je zabavna, nego je i korisna - roditelji vala mogu da pokupe i neke zgodne cake za vaspitavanje dece :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I meni je drago što se pokazalo (ne prvi put!) da je preporuka stvarno odlična. Smejala sam se naglas i sigurno ću je pročitati bar još dva puta, volela bih da prevedu i nastavak.
      Dosetke su im savršene i definitivno više nego korisne!:)

      Избриши
  3. Meni se skroz učinila poznato ova knjiga, ali sam tek kasnije skontala gde sam je već videla kada sam došla do kraja teksta. Baš je super preporuka potražiću je kada mi usfali neka vesela knjiga. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Obavezno - realno, nama malo treba da podetinjimo (crtaći!),tako da je ovo pun pogodak kad zafali pozitivnih misli!:)

      Избриши
  4. Knjiga me dosta podseca na Kisona, nadam se da nasa biblioteka ima ovu knjigu. Jos uvek nisam bila u decijem odeljenju, ima dosta knjiga koje zelim da citam iz odraslog dela.)))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. U pravu si, eto, sad je i mene podsetila na Kišona!:) Inače, danas sam se "izgubila" u pozajmnom, toliko knjiga, toliko preglednije, ma, raj, jedva čekam da "isprobam" čitaonicu. Prelepo!:)
      Inače, imaju ovu knjigu u dečjem, ali je trenutno na čitanju. Idi na sajt naše biblioteke, pa na "Elektronski katalog" (gore levo na stranici), tamo možeš da proveriš koliko ima primeraka knjige koja te interesuje, kao i jesu li pozajmljeni i do kog datuma. Onda spisak u šake, pa rezervaciju, to je moj "recept" već duže vreme.:)

      Избриши
  5. Hvala puno na informaciji, nosam se dosad ovako "raspitivala" za knjige)))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ljudima iz Univerzitetske što su nam na masteru otkrili čari COBISS-a (opšteg elektronskog kataloga, u koji su umrežene manje-više sve biblioteke u Srbiji), pa sad samo prenosim.:) A i dok sam bila na praksi u našoj biblioteci, tako smo tražili literaturu za korisnike. Male tajne.:)

      Избриши
  6. Kad mi kažu da ću se, ukoliko pročitam knjigu, smejati meni nema lepše preporuke. U moru sivila ovakvi naslovi su melem za dušu. Uživala sam čitajući kako tvoj tako i Sandrin prikaz kada je osvanuo na blogu. Knjiga će se svakako čitati, a prva smešna knjiga koja će mi biti na meniju definitivno je Kišonova "Kod kuće je najgore". Kad bi bar Lazar Džamić izdao još koju.. :)

    Hvala na tekstu. :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi, draga Kaćo.:)
      Čim sam videla koliko te oduševio Nušić, a i znajući da si ti "osmeh-osoba", pretpostavila sam da bi ti ovako nešto prijalo. Uz Kišona, naravno! A Lazar Džamić je, koliko mi je poznato, pre "Čaja od šljiva" objavio knjigu o fenomenu stripa "Alan Ford" ("Cvjećarnica u Kući cveća"), to mi deluje baš primamljivo.
      Javljam ako naiđem na neki sličan tip autora ili knjige. Pada mi na pamet Brajson, čula sam da su njegovi putopisi urnebesni.:)

      Избриши
  7. Generalno nisam ljubitelj priča o deci ali ova knjiga mi deluje jako slatko i simpatično a prijalo bi mi nešto ra razonodu i malo smeha, svakako ću je potražiti!
    Divna recenzija :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Saro!:)
      Ovo je, barem se meni tako čini, više priča o očevima nego deci, pošto je (zbunjeni) ćalac narator i glavni akter svih opisanih situacija. Stvarno je pozitivna, smešna i divna za opuštanje, videćeš.

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...