среда, 06. март 2019.

Ulični hodači

piše: Isidora Đolović
Vuk na ovcu svoje pravo ima
ka tirjanin na slaba čovjeka;
al tirjanstvu stati nogom za vrat;
dovesti ga k poznaniju prava,
to je ljudska dužnost najsvetija!
(Petar Petrović Njegoš, „Gorski vijenac“)

Do sada se igralo za život, plesalo do snova, trčalo ili pešačilo u cilju prikupljanja sredstava za lečenje bolesnih ili nabavku neophodnog. Ali, šetalo se, naročito od devedesetih naovamo, uglavnom za – slobodu. Taj vid mirnog, a i te kako transparentnog otpora, znak je i opomena da u društvu nešto baš ne štima. Nažalost, mnogo češće biva protumačen kao neposlušnost, nezahvalnost „nekih tamo neradnika“, slepih za zlatno doba boljitka, neosetljivih na očinske napore Velikog Dobrotvora.
izvor: moravainfo.rs

Već sedam nedelja, Čačak šeta za slobodu govora, mišljenja i izbora da se živi dostojanstveno. Svakoga petka predveče, oko spomenika slavnom vojvodi Stepi (što je već samo po sebi, simbolički, veoma snažan podsticaj), okupljaju se ljudi najrazličitijih generacija, obrazovnih i radnih profila, modnog i muzičkog ukusa, pa čak i ideološkog uverenja. Povezuje ih ono suštinsko: više od puke želje, NUŽDA da se bude ljudski tretiran.

Šetalo se po vejavici i kiši, pod pretnjama epidemije i udvoričkog beleženja prisutnih. Sa zbornog mesta su se oglašavale merodavne ličnosti, čije reči argumentovano i energično podupiru posustali elan. Zatim povorka krene, pa uz zvuke savršeno adekvatne muzike obiđe krug: oda poštu Disu, Risimu i Nadeždi, podiči se crkvom, Gimnazijom i Ekonomskom školom, požali nezaboravni bioskop „Sutjeska“, podigne glas pred sedištem onih koji loše rukovode našim životima, naruga se ogromnom Vođinom portretu, pošalje poruku svim (i ne obavezno nemim) posmatračima sa okolnih prozora i terasa. I pored vremenskih neuslova, kamera za nadzor, večitog  rizika „guranja prsta u oko“ tvorcima namontirane svakodnevnice, protesti su mirni, ali za sada istrajni.

Ne mari se za strah, pretnje, moguće posledice koje (javna je tajna) trpe svi nespremni da se povinuju, u svakom pogledu nepodnošljivom, gaženju osnovnog prava na istinu i dostojanstven život. Pokazuju ono lepo, borbeno, pametno, mangupski drsko lice Čačka, poslednjih par decenija zamračeno brigama, pogrešnim odlukama i opštim moralnim sunovratom. Naravno, nepozvanu pratnju čine svakojaki izgovori, pokušaji podrivanja i osporavanja: od tvrdnje kako „nema vajde“, „svi su oni isti, vlast i opozicija – sedi, ćuti i ne talasaj“, preko problematizovanja zaleđa skupova i organizacije, do čuvenog kićenja učesnika epitetima poput „stoke“ ili „neradničke bagre“. Srećom, sve to ne sprečava šetnje petkom, kao što ne može ni da uništi vazda pokretačku težnju za promenom.
Šeta se, dakle, u poslovični inat lažima, cirkusu, hodočašćima i gafovima vlastodržaca, koje nam tvrdoglavo uporno pokušavaju prodati kao golu istinu. Pogonsko gorivo nisu sendviči. Bedževi, čija se prodaja takođe često spominje u kontekstu omalovažavanja prirode protesta, zapravo na simpatičan način pojačavaju prisutnu, a tako retko postizanu SOLIDARNOST. Pored toga, maštovitošću, ironijom i sarkazmom svojih poruka, uz transparente, svedoče o neuništivom duhu naroda. Atmosfera je, zato, kao po pravilu dobra i vraća nadu kako niste usamljeni – eto, toliko je duša koje, baš negde uoči početka emitovanja besramne propagande Dnevnika 2, smelo izražava nemirenje, nepristajanje, nespremnost na nemoć i poniženja. Šetanje je, uostalom, dokazano zdravo – pogotovo za srce, a u ovom slučaju i razum. 

Vreme će pokazati, kao što uvek, nepogrešivo čini, ko je zaslužio čistu peticu pred sudom istorijske i lične časti. Nije lagodno biti jedan od sto, milion, pet miliona. Ali, prave stvari nikada ne dolaze lako i nije sasvim netačno da čovek misli, dakle jeste...Pa, zato BUDIMO.

Ovako je počelo:
 Primer kako vlast sopstvenim potezima izaziva sprdnju. 
Protiv bezumlja - humorom. Uostalom, sjajan je miks, poslušajte!

20 коментара:

  1. Ovaj transparent i taj lik sa njim su skroz genijalni. Ja sam pripadnik neradničke bagre, pa zaboravim uvek kad je petak, jer nemam nikakve obaveze u životu. I onda ni ne znam da se tad protestuje u Novom Sadu i nikad ne odem. Mada mislim da nisam jedina ima baš dosta mladih koji bi možda otišli na protest, jer znaju za sve te izjave , al nekako se ne zanimaju dovoljno za politiku.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ima tu još mnogo genijalnih parola, recimo, prošlog petka me oduševila "Lopovčino, razbojniče, AVKapone" (parafraza "Čorbinog" refrena). Sad u petak dolaze nam Siniša Kovačević i Branislav Lečić.:)
      Ja sam redovna otkad je krenulo, samo sam jednom propustila iz zdravstvenih razloga i žao mi je, jer su se tada obraćali prof. filozofije Matijević i sociolog Rada Karanac, koja piše genijalne kolumne.
      Povedem tatu svaki put, vidim njemu malo frka, jer ljudi sem apolitičnosti, imaju i strah zbog botova koji beleže sve.

      Ja sam za pravdu, uvek, na svoju štetu. Moguće je da velikim delom zato i ne mogu da se zaposlim sve ove godine, jer uopšte ne krijem stavove. Nisam ni za jednu stranku, jesam za normalan život. A ovo što mi živimo je daleko od toga. Svake godine imam kolumne koje se dotiču politike, recimo, uoči poslednjih izbora sam baš aktivno pisala o svemu tome.
      Ne očekujem da nešto bitno promenim time, ali ako probudim još koga, super. A i moja savest je mirna.:)

      P.S. Ne toliko politika, koliko društvena situacija počinje istinski da nas zanima tek kada uzmemo tu vajnu diplomu i suočimo se sa životom. Tako je barem kod mene bilo.

      P.P.S. A neradnička bagra sam pre ja, pošto odbijam da se učlanim u stranku nego "sedim kod mame i tate na grbači". Ovde u Čačku sam do sad milion puta "popila" baš "divne komplimente". Ubedljivo mi je najzanimljivi onaj da je "moje cenjeno zanimanje bilo aktuelno pre vek ipo-dva, a sad je doba nauke i živi se od rada, a ne pisanja i kulture."
      Napredni mozgovi...što bi rekao Radmilović kao Radovan III,"divim im se do imbecilnosti"..)

      Избриши
    2. Ovo će se vidim pretvoriti u takmičenje ko je veća neradnička bagra. :') Zvuči kao kviz na Njuznetu. Inače jako je grozno to što ti je rekao i verovatno taj neko ne zna ni prirodne ni društvene nauke , čim tako baljezga. Inače moja baba tetka je završila književnost pre sigurno više od pedeset godina i nije mogla ni tada da nađe posao. I kada ga ne našla radila je mao u lektor u nekom podrumu pored mašina sa olovom i tek posle par godina je našla normalan posao u školi. Tako da gledaj to sa vedrije strane barem tebe niko ne truje.

      Избриши
    3. Znaš kako, što oni više vređaju, to mi više "udaramo" u humor!:) Npr, videla sam jedan od bedževa na kome stoji "Drogirani student", pošto je to jedan od opisa demonstranata koji političari daju.

      Ma, nije taj jedini, većina neupućenih slično komentariše - recimo, kad mama spomene da sam na doktorskim studijama, oni pitaju "hoću li biti lekar"?:) Tečo je, ne znajući da sam u susednoj sobi, u poverenju rekao mami da je ovo što sam završila "čist promašaj". Međutim, ne marim više za to, znham da nikad nije bilo lako ni popularno baviti se bilo čime u vezi sa kulturom, ali ne možemo svi biti ni programeri i medicinske sestre, a na kraju krajeva, kad svoju profesiju VOLIŠ, sve drugo je manje bitno.:)

      Избриши
  2. Svaka ti cast, rasplakala sam se! Pravda je spora ali ali dostizna, ponosna sam sto sam Cacanka❤️ P.S. Moram da te upoznam, da bi me ti upoznala sa tim sto je rekao da se ne zivi od kulture! 😂

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo ti hvala!:****
      Ja sam iznova ponosna svaki put kad se uverim koliko ima još uvek NORMALNIH Čačana, pošto sam jedno vreme potpuno izgubila nadu za naš grad...
      A na upoznavanje računaj, još ako u okviru nove zgrade biblioteke bude najavljeni kafić (kao nekad Klub Doma kulture), obavezno!:)

      Избриши
  3. "Šetanje je, uostalom, dokazano zdravo – pogotovo za srce, a u ovom slučaju i razum."

    Volim što i tebe humor nije napustio kada se dotakneš ovih egzistencijalnih i životno važnih tema.
    Zaista, u toj masi se tako divna energija kovitla, a njen odraz su transparenti, nosioci vrhunskog humora.

    Ja sam to prvi put, u tolikoj meri, osetila za vreme Nato bombardovanja.

    Iz tog vremena, dva su mi ostala urezana u pamćenje:
    1. (Monika Levinski, "službenica" u Beloj kući, Klintonova ljubavnica
    "Monika, stisni zube!"

    2. (protest u, čini mi se, Podgorici koja s početka rata nije bombardovana)
    "Bačite jednu i na nas, ta nijesmo šugavi!"

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala!:**********
      Humor, satira i ironija su uvek bili najbolji i najpristojniji način da se bori sa bezumljem, a ne spusti na isti nivo. Oduševljena sam kada vidim za koliko visprenosti, mašte i duhovitosti ljudi oko mene pronalaze snage, iako bi najradije ujedali od muke. Sama se trudim da, kad pišem o politici, isto sve začinim sa mnogo duhovitih opaski, jer u suštini sve ovo što nam se dešava jeste vrlo (tragi)komično.

      Bombardovanja se sećam relativno dobro, mada ne svih bisera i parola, ali bilo ih je. Recimo, ove koje navodiš su mi nove, ismejah se pošteno. Genijalno!:) Pamtim neke parodične pesmice o političarima, recimo "obradu" Čorbine o Džigiju - namenjenu Biliju saksofonisti. Ili one varijacije na "Kondorov let". Kao narod smo, oduvek, imali savršene odbrambene mehanizme u obliku aforizama, viceva, komedija. I što je najlepše, to izuzetno hrabri i prosto osećaš nekakvo "strujanje" uzajamne podrške.:)

      Избриши
  4. https://www.youtube.com/watch?v=ACKfsykk_Gc

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Odlična pesma!:)
      Baš sam je u nekom od ranijih tekstova preporučila, mnogo mi je drago što Kralj Čačka dobija sve veću pažnju medija i nove poštovaoce.

      Избриши
  5. Evo i ja da podelim jedan biser današnje vlasti! Studirala sam po starom programu (koji je za bar deset stepenika teži od Bolonje, bar na mom fakultetu) na Medicinskom fakultetu koji je pre Bolonje bio mnogo ozbiljniji, prolaznost niža,kao i ocene(primer za to je Anatomija, na kojoj sad niko ne dobije ispod 8, a u moje vreme je to bila prava retkost). Elem, nekako se doguralo do kraja. A onda je sledilo sedenje kod kuće. Posao, makar i u selu,pusti sanak.Ljudi su volontirali godinama, a onda se samo pojavi neko ko je u vladajućoj stranci i zaposli bez dana iskustva. Ok, ajde, to je stara šema. Ali, slušajte sad ovo. Država je smislila kako da zaradi novac i još dobije kadrove. Sad su aktuelne volonterske specijalizacije. Odabereš bukvalno šta hoćeš, godišnje uložiš 120 hiljada dinara(cena varira od fakulteta do fakulteta, ali sa sve prijavom ispita retko ide ispod 100 hiljada) i posle 4,5 godina, u zavisnosti od dužine iste, postaješ lekar specijalista kome niko ne garantuje posao, a država dobija gotovog stručnjaka, a da nije uložila dinar, a zaradila je od školarine. I, sad, Bolonjci koji završe sa 25 i imaju, još mlade roditelje to nekako mogu da izdrže, ali kako u tridesetim to izvesti!?Ljudi imaju porodice, samcima su roditelji uglavnom u penziji, da radiš bilo šta nema pojma jer pre podne si na klinici, popodne moraš da učiš.
    Sad se na Prvoj daje srpska verzija popularne serije "Urgentni centar" u kojoj se devedesetih proslavio Džordž Kluni. Crkavam od smeha kad gledam deo gde student medicine(koga igra Miodrag Dragićević) dan nakon diplomiranje dobije posao. Očigledno je da se radi o američkom sistemu.
    Aktuelna vlast svoje pulene ugurava tamo gde ima višak. Moj rodjak,naprednjaka, je ćerku, ugurao u školu koja je pred gašenjem. Nemaju dece, godišnje upišu po njih 20,jedva,rade samo pre podne, a popodne iznajmljuju prostorije.
    A, od komentara da je tvoje obrazovanje "totalni promašaj" mi je pripalo muka. Šta si trebala, da završiš Megatrend i švaler te zaposli u nekoj banci i onda bi više vredela!?Nažalost nije tvoj teča jedini koji tako misli, a što je još crnje, to govori naglas.
    Nedavno sam bila kod komšinice čiji je rodjak završio Ekonomski fakultet i pošto nema posao sa majkom, krojačicom, je otvorio firmu i šiju uniforme na veliko. I, tako moja komšinica kaže, šta će mu obrazovanje koje ne može nikad da iskoristi. Možda sam ja glupa, ali mene su učili drugačije.
    Sve me ovo podseti na onu Andrićebu "Dodje vreme kad budala progovori, pametan zaćuti, a fukara se obogati". POZZ🌹

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tvoji komentari mi uvek dobro dođu, kao dopuna tekstu i novo saznanje ili uteha.:)
      Što se medicine tiče, nažalost, ni danas nije mnogo bolje. Moja najbolja drugarica iz osnovne škole završila je u roku, stažirala, odradila specijalizaciju, sve to na vreme i, eto, tek prošle godine uspela da se zaposli. S druge strane, oni koji nisu "gadljivi" na partijsku knjižicu, krevetske vratolomije i slične vezice koje najpre pribave radno mesto, uhlebili su se znatno pre i lakše. O kupovini ispita neću ni da počinjem, jer mi je nekako sve, sve, ali kupljena diploma Medicinskog fakulteta najstrašnija stvar. I bukvalno opasna po život.
      Imam rođaku koja je završila Učiteljski u Užicu, odmah se zaposlila u jednoj obližnjoj (seoskoj) školi, usput nabavila i diplomu mastera u Leposaviću, a sve to po tačnoj tarifi koju njeni roditelji i ne kriju, čak ponosno ističu koliko su džakova krompira, jabuka, evra..."uložili" i njeno školovanje. I još kažu "pa, eto, koja je razlika između vas dve, šta ti imaš sad od toga što si išla pošteno?"
      Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru važi za sve sem naprednog kadra. Za koga hoće, nađu mesta. A najgore od svega mi je kad, od inače trezvenih ljudi, čujem: "Pa, dobro, takva su vremena. Ako nema drugog izbora, platiš za radno mesto, ionako ćeš to posle nadoknaditi od zarada, pa ti dođe kao ulaganje." Na to zaista ne znam šta da kažem, naprosto, kao što i sama reče, drugačije su me učili i vaspitali, a biće da sam glupa i prestarela da se navikavam na novo. Trenutno jedino radno mesto koje mogu POKUŠATI da dobijem jeste na kasi u prodavnici ili u prodaji u pekari, ali ni za to nemam radnog iskustva.
      Pa biram da se smejem, šta mogu. Dovoljno mi je zdravlja otišlo sekiracijom, jedva sam pretekla.
      Da citiram i ja, samo Mešu Selimovića:
      "Suze mi teku od smijeha. Ako prestanem da se smijem, ostaće samo suze."

      Nemam iluzije da će ove šetnje doneti promenu u skorije vreme, ali, osećam se manje usamljenom, manje ludom.:)*

      Избриши
    2. Iznenadila bi se koliko je korupcija zastupljena na fakultetu gde sitna greška može za nekog biti opasna po život. Nama su profesori dizali kriterijume do nebesa (ajde, ipak se radi o medicini), samo da bi se ljudi polakomili da plate. Jer što da se maltretiraš, kad može i bez muke. I takvi su se prvi zaposlili, pa se onda pitamo zašto toliko afera u zdravstvu. Ali, na kraju sve dodje na svoje, što bi rekla jedna moja profesorka. Kvalitet kad tad ispliva. To mislim i za tebe. Blog ti je vrlo kvalitetan. Vidi se obrazovanje, stav, elokvencija, bogat vokabular.
      Danas je došlo vreme, parola snadji se. Ja bih se učlanila u stranku(nekad sam bila član jedne, ali čisto iz mladalačkog entuzijazma), ali me nekako sramota. Nemam ja želudac za takve stvari. Nemačka mi ne gine😊.
      Ah, da, htela sam još nešto da podelim s tobom. Pre dva dana sam svratila u lokalni muzej, privučena izložbom čija tema me veoma zanima.Ulazim,žive duše nema. Prilazi mi ljubazni vodič nudi pomoć, i krenemo u obilazak. Predivno popodne. Sramota me je koliko nisam znala o istoriji svoga grada. Još uvek sam pod utiskom.Ovo me je podstaklo da malo više posvetim pažnje svojoj prvoj ljubavi, istoriji. A, da li će mi to znanje koristiti ili ne,nije me mnogo briga. To je samo moje, nešto što me ispunjava, hrani dušu, unosi radost i vedrinu u sivilo ove tmurne današnjice. Pozz,

      Избриши
    3. Bogami, čula sam podosta takvih priča i za društveno orijentisane fakultete. Tuga i muka, ali kad već nemamo "žicu" za takve stvari, ne možemo protiv svoje prirode. I dobro je tako. Verujem da se sve ovo nekako i negde isplati. Zahvalna sam i motivisana već poznanstvom sa ljudima poput tebe i svešću da nismo usamljeni.:)
      E, baš to! Kažu, "niko neće znati" ako se učlaniš, pa kao, "ne moraš biti aktivna tamo, samo uzmi potvrdu". Dajte, molim vas, znaću ja! I kako da zaspim uveče, kako da živim sa sopstvenom savešću i osećajem sramote?
      A možda Nemačka i nije tako loša.:) Što reče moja drugarica nedavno - "patriotizam je precenjen". Ako Bog da, kad završim ovo što sam započela, palim i ja preko grane.

      Divna priča i mnogo ti hvala što si je podelila, baš mi nekako ugreja srce :)))). I nema beskorisnog znanja, u to sam duboko uverena. Negde sam čula kako starimo onog trenutka kad poverujemo da nemamo više šta da naučimo.
      Hvala na ovako divnoj korespondenciji :*

      Избриши
  6. A, samo ne znam, šta to Branislav Lečić i Siniša Kovačević imaju više da kažu!? Na stranu što se ceo život ložim na Lečića, i vrištim kad ga gledam u filmovima iz devedesetih, ali čovek je bio ministar kulture, snimio dva filma, u kojima je imao uloge, i to je sve što je uradjeno za vreme njegovog mandata. Siniša Kovačević stalno nešto kritikuje, a bio je deo demokratije u Srbiji, koja je neslavno propala.
    Generalno, mnogo me nerviraju ovi iz glumačke branše. Kukaju na bedna primanja, a pozorišta prepuna polutalentovanih glumaca, tezgari se na sve strane, non stop se nešto snima.
    Pre 2-3 godine sam slušala neku žalopojku Slobode Mićalović, a onda je kamerman diskretno skrenuo kadar na njene Guči sandale. Zato isključujem televizor.
    Ja se u principu suzdržavam od kritika i kuknjave, ali neki put budem toliko iziritirana da mi dodje da izbacim sve iz sebe, pa šta bude.
    A, ovo za tvog teču je naša bolna istina. Danas je obrazovanje toliko obezvredjeno da deca gledaja samo kako da se dočepaju kruzera i Nemačke, a to što smo tamo tretirani kao gradjani petog reda, nije bitno, samo da možeš da platiš račune, hranu i da vidiš malo sveta, makar iz potpalublja.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Slažem se za Lečića, Kovačevića, glumce generalno (braću Trifunoviće), ali podržavam dolazak bilo koga iole inteligentnijeg, ko može svojim obraćanjem da motiviše i prodrma ljude. Čije će izjave imati nekog efekta i odjeka, a javne ličnosti to svakako mogu.
      Među glumcima, recimo, postoje izuzeci čije mišljenje cenim i uvek volim da čujem, koji se nisu kompromitovali i obrukali. Lane Gutović, npr. Ili Nikola Đuričko.
      A to za pozorišta, nepotizam, neopravdane žalopojke, sve stoji. Mićalovićku, njenu sestru i slične uopšte ne uzimam za ozbiljno. Verica Rakočević joj je tetka, zaboga, baš verujem da, jadne, saosećaju sa prosečnim sunarodnikom.

      Kruzeri, Nemačka, sada je akruelna i Kina (gde časove engleskog drže i oni čiji je vokabular otprilike na Tarzan-nivou), onda IT sektor, programiranje (za to više nije nužno ni završiti fakultet)...Mali milion puta sam se i protiv volje i razuma osetila POSRAMLJENO jer sam, kao, imala "luksuz" da upišem ono što volim i "razmažena" sam jer želim time da se bavim. Došlo je vreme da svaki polupismeni majmun može da uvredi tebe ili mene zato što je, eto, agresivan, osokoljen nekim jakim zaleđem i može mu se. Lepo reče jedna profesorka, najtužnije je što "diplomcima književnosti najviši domet postaje rad na prodaji u Laguninim i Vulkanovim knjižarama". I što je savršeno normalno, čak prihvatljivo da si trgovac i da te šikanira ko stigne, ali, ako samo primetiš da je tako, ti si "bahat, nezahvalan, živiš u oblacima"...
      Eh, mogle bi ovako do sutra. Ali, čuvajmo ovo "zrno" razuma što nam je ostalo.:)

      Избриши
  7. Šetalo se, šetalo i po kiši i po snegu i u Beogradu. Nama je tajming malo problematičan (zamislite, postoje ljudi kojiima je subota predveče problematičan tajming :D) ali nekoliko puta smo uspeli da se organizujemo. Prvi put kada sam otišla bilo je više od 20 hiljada ljudi (mislim da je to šetnja neposredno posle izjave od pet miliona), ali nažalost taj broj više nije dobačen (šta god pisali mediji). Mnogo toga mi se sad već ne dopada, a nisam ni jedina. Od pokušaja svojatanja protesta, preko "popisivanja", do određenih govornika. Neosporno je da se zemlja trese, samo se nadam da će rezultat biti malo značajniji od rođenja miša.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I ovde su par puta predlagali da se termin pomeri sa petka na subotu, ali pošto su tada protesti u Beogradu, ostalo je ovako i mislim da je fer. E, sad, potpuno iste zamerke imam kao i ti, ali opet, računam da je lako odustati zbog izgovora, a ovi partijaši bi to jedva dočekali. :(
      Dvadeset hiljada je impresivna cifra, ovde se skupi po hiljadu-hiljadu ipo, s tim što mediji, ako ne ignorišu sasvim, obavezno gledaju da barem prepolove taj broj.
      Mnoge je i strah da izađu, jer su postavljene kamere na nekoliko mesta, snima se i navodno beleži ko je sve protiv Prvorođenog, pa ljudi strepe od nekakve odmazde.

      Meni smeta prisustvo Velimira Ilića i Boška Obradovića u masi, pretpostavljeno političko zaleđe organizatora, neka traljavost i koristiljublje koje se da naslutiti iza svega, ali istovremeno, pošto su protesti mirni, nestranački(barem spolja gledano, jer nema obeležja i znam da bar polovina prisutnih nije partijski ni ideološki opredeljena), građanski i sa slobodnim pristupom, gledam da me ne zanima mnogo ko sve tu pokušava da se prišlepa.

      Pa razmišljam ovako: ako su protesti zaista farsa, hajde da ih preokrenemo, pa da to ne budu!:) Hajde da iskoristimo onu solidarnost koja se petkom prosto oseti među ljudima, pobunu, “neizdrž” pred nepravdom.
      Nije rešenje ni trpeti…“zlo se dešava jer dobri ljudi ne reaguju”.

      Избриши
    2. Da, donekle se slažem, ali mislim da je stvar malo komplikovanija. Ja ove proteste vidim kao oblik građanske neposlušnosti (i volje za promenom) a ona ne treba obavezno da bude okrenuta samo protiv jedne stvari već protiv svega što ne valja. Dakle nije sve dobro dokle god je protiv trenutne vlasti, ne treba biti naivan. Apsolutno nemam ništa protiv toga da u koloni šeta ko god želi, ma kog uverenja bio jer na to imaju pravo. Ali govornik ne može da bude svako. Sloboda govora i demokratija mogu da se okače mačku o rep, pošto smo već bili svedoci toga da nekim ljudima nije dozvoljeno da govore (i to baš zbog uverenja). Dakle, za demokratiju smo, ali ne baš skroz. A kad vidim koja uverenja su ok a koja nisu, prođe me jeza. Da ne bude zabune, nisam u fazonu da ne sme da priča niko ko meni iz ovog ili onog razloga nije simpatičan, konkretno mislim na sinoćni protest u Beogradu.

      Избриши
    3. Razumem te i potpuno se slažem. Kod nas, doduše, do sada nije bilo problematičnih govornika. Uglavnom profesori, predstavnici radničkih sindikata, sociolozi, sad Lečić i Kovačević (bez obzira na neslavnu prošlost sa demokratama, niedna jedina reč im nije bila neistina preksinoć, sve same gole činjenice i ljudima je vidno podiglo moral)...niko nije imao problematične izjave ili retoriku, a sve se uzdam u to da narod nije baš toliko lud da dopusti onima koji su se već neslavno oprobali, da ponovo prigrabe vlast i vrate nas u začarani krug. U tom slučaju, ništa od ovoga neće imati smisla.
      Motivi za pojavljivanje na protestima su različiti, ima tu mnogo "preletača" koji sad kritikuju vlast uz koju su do juče bili, ali, kažem ti, trudim se da ne mislim o tome, jer će samo da me obeshrabri i razočara. Znam samo da je ovo što živimo poslednjih nekoliko godina dno dna i mora da se menja, POD HITNO. Ali, ne tako da biramo manje zlo. Nego iz korena, a to će biti vrlo, vrlo teško...

      Nisam najupućenija u to šta se sinoć dešavalo u Beogradu, znam da je blokirana zgrada RTS-a i da su govorili Lečić i prof. Vlade Dimitrijević. Njegova retorika ne prija svima, ni meni često (Dveri, crkva), ali je vrstan intelektualac i profesor književnosti, pa poštujem. Ne dopada mi se Sergejevo spuštanje na nivo ovih rijaliti-spodoba, jer sve to takođe podriva ideju pobune.

      Komplikovano jeste, kao što kažeš. Ali, trudim se da održim duh na nekoj visini i da duboko verujem u to da ćemo ovom ludilu u neko doba videti leđa....

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...