субота, 30. март 2019.

Subota sa knjigom: „Nikad neću...“ upitnik

odgovara: Isidora Đolović

Svi smo se barem jednom zarekli da nikad nećemo nešto uraditi/reći/pomisliti: ma, ni pod razno i nema te sile koja bi nas naterala! Neki od nas čak zasnivaju čitav život na određenim, kao stena čvrstim načelima, od kojih su sigurni da im zaista nema odstupanja. U zavisnosti od prirode i razloga za utemeljenje ovakvih uverenja, smatramo ih zadrtošću ili principijelnošću, pametnom ili potpuno besmislenom, čak štetnom odlikom. Iz svega se, vremenom, razvila fraza Nikad ne reci nikad, kojom se ukazuje na nesigurnost otprilike svega postojećeg, ali često (kao što se sve da zloupotrebiti!) i opravdavaju momenti kada ljudi pokleknu, prodaju svoje snove i ideale za trenutnu korist, iznevere sebe ili druge. 
Mnogo puta su mi, onako usputno, dobacili tu rečenicu povodom, npr, odluke da ne jedem meso, nezainteresovanosti za političko poltronstvo i „snalaženje“ prema merilima današnjice, odsustva tzv. materinskog instinkta...Međutim, koliko god pojedini naši, ŽIVOTNI stavovi bili neoborivi i apsolutno neupitni (a najiskrenije verujem da ih vredi imati, barem jedan-dva; npr. nikada neću odstupiti od svojih moralnih standarda ili nikada neću gaziti preko ljudi zarad ličnih postignuća i nikada se neću spustiti tako nisko da me kasnije bude sramota same sebe), toliko se po pitanju svakodnevnih simpatija i antipatija nije greh ponekad predomisliti. Recimo, kada sam bila tinejdžerka, nisam podnosila „Linkin Park“, ali poslednjih godina čak volim mnoge njihove pesme. Nisam jela salatu do osamnaeste, a danas ne mogu bez nje. U jednom periodu srednje škole izjašnjavala sam se kao ateista, ali tokom studija pronašla u sebi iskrenu veru. I tome slično. S druge strane, pouzdano znam da nikada neću opravdavati, kamoli podržavati kič i šund, što takođe spada u domen vernosti sopstvenoj duši i prirodi.

Ovako opširan uvod trebalo je, zapravo, da najavi jedan upitnik koji sam prošle godine pronašla negde na Internetu, prevela i, evo, na njega konačno odgovorila. Pitanja su prilagođena našem jeziku, što mi ponekad uopšte nije bilo lako jer u originalu (zove se, da ne zaboravim, Never will I ever...book tag) sadrže termine poput „shipping“ i „raving“. To su izrazi koje, u današnjem sajber-parasvetu omladina koristi i prilikom običnih razgovora, uz još mnogo tuđica, ali kakve ja lično zaista nastojim da izbegavam. Na mojoj stranici nećete nailaziti na ovakve reči, dokle god postoji adekvatan sinonim u srpskom jeziku! Lična i profesionalna odgovornost mi nalaže da ne pribegavam nakaradnom mešanju maternjeg sa engleskim, između ostalog i jer time pružam loš primer čitaocima. Stoga bih apelovala na sve vas koji objavljujete: pridržavajte se pravila i nikada nemojte dozvoliti da ispadnete bespotrebno smešni, neozbiljni drznici koji samouvereno dele svoje, na bilo koji način nekorektno i neprovereno pisanje sa ostatkom sveta. Time završavam produženu „uvertiru“ i prelazim na pitanja čitalačke (ne)principijelnosti. Šta je to od čega nema šanse da odstupim prilikom odabira knjige?

1. Popularan književni par na koji nikad nećeš tipovati
Kada govorimo o famoznom “tipovanju” (namerno neću da kažem – šipovanju!), odnosno povezivanju, uparivanju, provodadžisanju, nekako podrazumevam da se misli na junake savremenih, aktuelnih dela (u nastajanju ili ne tako davno završenih). To su knjige čiji autori aktivno “uključuju” publiku u stvaralački proces, omogućavajući joj da manje ili više ostrašćeno komentariše, prati, sugeriše moguća rešenja i izražava (ne)slaganje sa donetim piščevim odlukama. Zato sam odmah isključila klasične spojeve (uostalom, to pitanje smo već imali u jednom ranijem upitniku), pa mi na pamet najpre padaju Ron i Hermiona iz serijala “Hari Poter”. Nikako mi ne idu “u paketu”, ne mogu da se naviknem na tu zamisao. Smatram da je Džoan Rouling mogla da smisli mnogo bolje rešenje za Grejndžerovu (Melfoj, Hari, Viktor Krum), pa neka je i “kliše”. Ko kaže da su svi klišei negativni?

2. Završetak koji nikada nećeš zaboraviti (po dobrom ili lošem)
Ko još voli završetke DOBRIH knjiga? Uvek mi donesu nemir i manju ili veću potištenost jer se jedno putovanje završilo. Često zbog toga namerno „razvlačim“ i, što više mogu, odlažem čitanje poslednjeg poglavlja, istovremeno nestrpljiva da saznam razrešenje, pa je jasno kako dolazi do posebne vrste unutrašnjeg sukoba! Ne mogu da procenim kakvi krajevi ostavljaju veći utisak na mene, nije mi uvek važno ni da budu toliko efektni (šokantni, neočekivani, otvoreni), koliko logični i zadovoljavajući u kontekstu dotadašnjeg razvoja likova i vođenja njihovih priča. Ukoliko bih morala da svedem izbor na samo jedan, među najomiljenijim zatvaranjima nekog romana mi je briljantno osmišljena scena kada Rastinjak, u Balzakovom delu „Čiča Gorio“, podiže pogled ka svetlima nemilosrdnog Pariza. U njegovom biću se odigrava konačni prelom, obznanjen nezaboravnim verbalnim „bacanjem rukavice“: À nous deux, maintenant! (ili, kako uglavnom prevode:A sad smo mi (nas dvoje) na redu!”). To je što se tiče pozitivnog, a u negativnom smislu nikada neću zaboraviti kraj romana Plodovi gneva”. I pored plemenite poruke, scena mi je i dalje neopisivo odvratna.

3. Smrt književnog lika koju nikada nećeš preboleti (upozorenje o “spojleru”!)
Postalo mi je prilično naporno da pazim hoću li se slučajno izlanuti povodom sudbine junaka nekog klasika, pa time neupućenom čitaocu upropastiti doživljaj, ali znam da tako mora. Shvatila sam da, koliko god verovala da je sudbina Karenjine, Raskoljnikova ili Sofke stvar opšte kulture, često precenjujem situaciju i previše poistovećujem tuđe sa sopstvenom svešću o nečemu. Ovo je greška koju se trudim da postepeno ispravljam. Zato sam izuzetno obazriva kada govorim o sudbini likova, čak i iz klasika, ali pošto je upozorenje već pruženo u samoj formulaciji pitanja, slobodno ću reći kako i dalje žalim zbog pogibije Andreja Bolkonskog.


4. Knjiga ili serijal koje nikada nećeš prestati da “oplakuješ” (u pozitivnom ili negativnom smislu)
Martinovu “Pesmu Leda i Vatre”, jer nikako da bude završena! Poslednji deo, “Ples sa zmajevima” iz dva toma, kupila sam i pročitala još 2012. Do sada već, nažalost, izgubih nadu da će “Vetrovi zime” i “San o proleću“ ikada biti u mojim rukama, mada se još ponekad zavaravam kako je Debeli zapravo odavno zaokružio sagu, zaključao rukopis u neki sef, pa sad „tvrdi pazar“. Eto, već se i igrana adaptacija bliži epilogu, a od štampanog predloška ni najave. 

5. Knjiga koju nikada nećeš pročitati
Bilo šta iz opusa markiza de Sada. Shvatila sam da stvarno nemam želudac za to i nazovite me konzervativnom, kukavicom, ograničenom predrasudama, kako god vam drago – ne mogu. Nije mi neophodno da probam nešto kako bih znala da škodi, ukratko rečeno. Takođe, nikada neću čitati novokompovani šund, razne kitnjasto dizajnirane i do besvesti reklamirane, a isprazne “bestselere”. Sa godinama, obrazovanjem i iskustvom, tolerancija na banalnost i neukus mi je opala do mikroskopske vidljivosti, a naučila sam i da je vreme suviše kratko, brzo, dragoceno, da bi se traćilo na koješta.
 
6. Knjiga koju nikada nećeš prestati da preporučuješ
“Druga knjiga Seoba”. Pošto sam u okviru ranijih “anketiranja”  dovoljno “trubila” o ovom romanu Miloša Crnjanskog, neću više da dosađujem. Pročitajte, pa ćete videti zašto i, nadam se, biti mi zahvalni. Vrbovanje novih članica “Kluba obožavateljki Pav(e)la Isakoviča” mi je jedan od najdražih hobija.

7. Izaberi knjigu koju nikada nikome ne bi pozajmila
Svih trinaest delova “Anđelike” u (hrvatskom) izdanju “Mladinske knjige”, trilogiju “Snežna/Letnja kraljica” Džoan Vindž u izdanju “Polarisa” (sve ovo je s početka devedesetih, prema tome, ultra retko) i kompletnu NOLIT-ovu “Istoriju svetske književnosti”. Suviše su mi dragocene. Za sve ostale naslove se možemo dogovoriti…možda. Šalim se, ali, nisam sklona pozajmljivanju svojih knjiga, pa osobama koje to dočekaju nije potrebna dodatna potvrda da im verujem.


8. Izazovi troje blogoprijatelja koje nikada nećeš prestati da biraš za upitnike
Neka se ne naljute svi ostali mili i dragi čitaoci, blogokolege i neumorni saborci! Kod mene  nema „hronološke diskriminacije“ i nevažno je „ko je tu bio ranije“. Ali, ne mogu da zanemarim koliko se, kada sam počela da ozbiljno razvijam ovaj hobi, mala ekipica uzajamno podržavala i napredovala do stranica kakve danas čitate, upravo zahvaljujući bezrezervnoj pomoći. Zbog toga su Katarina, Sara i Ivana musketari bez kojih ništa od ovoga ne bi dobilo uzlet, samim tim ni otvorilo mogućnost za upoznavanje svih, naknadno pridruženih, sjajnih ljudi. Sviđalo im se to ili ne, same su krive što nikad neću prestati da ih hvalim ili kritikujem kad zasluže, preporučujem i “označavam”, konsultujem za svaku novu ideju.  

30 коментара:

  1. Jako je slatka ova sovica sa gifa. Ni meni iskreno nijedan par iz HPa nije jasan naročito Džini i Hari. Što se tiče kraja Balzakovog romana ni ja ga nisam zaboravila , jer sam bila iznervirana , jer ne znam šta će dalje da se desi. :') Što se tice Seoba pročitaću ih obećavam. Ne znam iz kog filma je taj čikica što grli knjige , al presimpatičan je. Moraću i ja da prestanem da pozajmljujem knjige , jer mi ih niko ne vraća.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Arhimed iz Diznijevog "Mača u kamenu".:)
      Da, Džini i Hari takođe idu u ovu kategoriju.
      Što se tiče nastavka "Čiča Gorioa", Balzak je voleo da "provlači" pojedine likove kroz "Ljudsku komediju" tako da ćemo Rastinjaka još jednom sresti već u "Sjaju i bedi kurtizana", iako tamo nije on u fokusu, već drugi ambiciozni mladić.:) U svakom slučaju, to bi trebalo da (između ostalog) obradi moja doktorska teza, živi bili pa videli...Družićemo se realizam i ja narednih godinu-dve baš, baš.:)
      Čikica je iz mini-serije "Džonatan Strejndž i gospodin Norel", snimljene prema istoimenom romanu, oboje ti preporučujem od srca, ODLIČNI su i verujem da bi ti se dopali:

      http://alittlerunaway.blogspot.com/2017/04/subota-sa-knjigom-dzonatan-strejndz-i.html

      Lekciju sa neodgovornim čitaocima naučila sam kao mala, gledajući kako mama bukvalno "juri" prijateljice i rodbinu da joj, posle godinu dana vrate knjigu ili časopis koje im je pozajmila. Posle sam i na fakultetu videla kako su mnogi, čast izuzecima, bezobrazni kada pozajme tuđe beleške ili knjige. Neka me smatraju sebičnom, više ne marim. :)

      Избриши
  2. E baš super za Rastinjaka moram to pročitati da vidim šta je dalje bilo sa njim hvala ti na informaciji. Ja sam iz te Ljudske komedije čitala samo dve knjige Čiča Gorija i Gobseka i verovatno ne bih nikad nabasala na baš tu , jer ih ima baš mnogo. Baš super zvuči taj Džonatan Strejndz. :) Da moraću i ja da počnem da jurim svoje pozajmljene knjige, meni nekako žao da ne pozajmim. :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Iz "Ljudske komedije" (inače, nezavršene) mnogo toga nije ni prevedeno, a iskreno, teško da bi uspeli za života sve i da pročitamo.:) Ono što mogu da ti preporučim su obavezno "Izgubljene iluzije", "Sjaj i beda kurtizana", "Rođaka Beta", "Traganje za apsolutnim", "Šagrinska koža".
      Moja nekadašnja cimerka je na početku studija nekome pozajmila "Odiseju" (Deretino izdanje) i nikada joj nisu vratili. Posle se, na masteru, setila da preko "Fejsbuka" (!) zamoli, jer nije mogla da se seti kod koga je knjiga, da joj vrate. Naravno, bezuspešno. Tako da sad ima samo "Ilijadu".
      Činjenica je da su mnogi ljudi neodgovorni i ne vode računa ni o svojim, kamoli tuđim stvarima. Zato ih najpristojnije uputim na gradsku ili Univerzitetsku biblioteku.

      Избриши
    2. Baš se uvek išokiram kada čujem da nisu neki klasici prevedeni kod nas samo zato što su manje poznata dela jako poznatih autora. Ja stvarno ne znam da li su naši izdavači normalnii i šta im tačno fali, ali kako je moguće da nisu bili u stanju da za 100 godina baš ni jednom ne prevedu neka manje poznata dela Zole ili Balzaka. Kako? Zašto? Mislim da nisu preveli ni Our mutrual friend od Dikensa. Inače hvala na preporuci. :) Ja se nadam da ću bar deo tih knjiga pročitati. :) Hmm i ja sam neodgovorna prema svojim stvarima, ali knjige uvek vratim onome od koga ih pozajmim doduše i ja nekad zaboravim , pa me opomenu, ali kada me podsete odmah je vratim.

      Избриши
    3. Pa, gledaj, nije svako delo klasik samo zato što je staro ili iz pera poznatog autora.:) Pogotovo ako su manje poznata. Balzak ima doslovno GIGANTSKI opus. Nisam sigurna ni da su Francuzi uspeli da sve to pročitaju i objedine, kamoli mi. A zaista ne smemo biti strogi, ranije je izdavačka i prevodilačka delatnost klasika bila mnogo pedantnija, odgovornija i ozbiljnija nego danas. Sada dominira komercijala i glavni cilj je zarada. Takođe, bilo je to vreme pre Interneta i ovolike dostupnosti informacija. Zatim, knjige su mahom prevođene za komplete sabranih dela, a oni su brojali maksimalno do 20 tomova. Cela "Ljudska komedija" ima 91 deo i još četrdesetak nezavršenih. Ogroman deo toga nije preveden ni na engleski, kamoli kod nas. Ono najbitnije i najvrednije jeste.:)

      Tuđe stvari retko pozajmljujem, a i kada to učinim čuvam "kao oči u glavi", sve me strah i koricu da zalomim, mira nemam dok ne vratim i "izmirim dug". To je već krajnost, znam :), ali u većini stvari se vodim onim "(ne)čini drugima što (ne) želiš sebi".

      Избриши
    4. O bože kako je Balzak napisao 140 knjiga ? Životee. Ne mogu da verujem. Strefiće me šlog. Pa nije svaka sstara knjiga klasik , al ako je deo Balzakoce Ljudske komedije zar nije onda klasik ili je klasik samo Čiča Gorio.

      Избриши
    5. Pio je nenormalno mnogo kafe (ako se ne varam, desetak šoljica dnevno), mnogo jeo, a izuzetno malo spavao, radio "kao mašina" (po 16 sati dnevno) i time, s jedne strane, ostvario neverovatan opus, ali i uništio svoje zdravlje. Umro je u 51.godini.

      Naravno da nije samo "Čiča Gorio" klasik (kada govorimo o Balzaku), ali isto tako nije ni svaki roman klasik samo zato što ga je napisao klasični, veliki pisac, jer su i oni imali uspone i padove, manje ili više kvalitetna ostvarenja tokom svoje karijere.:)

      Primer: "Seobe" su klasik, ali "Kap španske krvi" nije.

      Избриши
    6. Jel to ona knjiga kod Hiperborejaca ili se stvarno bešto zove Kap španske krvi.Nisam znala da se ne ubrajaju sva dela Crnjanskog u klasike. Nekako sam navikla na to da se ti autori iz prošlosti vozdizu i da je nekako kanon ono što su napisali , pa odmah podrazumevam da je sve što su napisali dobro ili klasik. :) Znam da je pio mnogo kafe mislim da je pio 40 šoljica i to mi je jako zanimljivo da istrazujem , jer jako volim kafu. :)

      Избриши
    7. Ne, "Kod Hiperborejaca" je neka vrsta njegovih memoara iz vremena kada je kao diplomata boravio u Rimu. "Kap španske krvi" je roman o Loli Montez, veoma zanimljiv i dobar, ali isto tako i slabo poznat.:) Da bi nešto postalo klasik, pre svega mora biti veoma poznato, vrednovano, na neki način "lektira". Pisac može biti klasik, ali to opet ne čini svako njegovo delo klasikom, jer nisu sva podjednako kvalitetna, značajna za kulturu i istoriju književnosti, poznata....
      I oni su ljudi. Svi su imali slabije i bolje knjige. Svi su napredovali ili slabili kroz stvaralaštvo.:)
      A ja ne pijem kafu, ne dopada mi se ukus.:) Probala sam i ne vredi, ne volim je. Jedno vreme sam, spremajući neke ispite, pokušavala da je pijem kako bih duže ostajala budna (pretpostavljam da je to i Balzak radio), ali sam došla do zaključka da je, u mom slučaju barem, sve stvar autosugestije.:)

      Избриши
    8. Pa da i oni su ljudi. Ja ne mogu da živim bez kofeina u bilo kom obliku. :'D

      Избриши
    9. Potpuno razumem, imam mnogo takvih primeraka u svom najbližem okruženju.:)
      P.S. Razlog više da počneš da gledaš "Gilmore girls".:) One bukvalno žive na kafi, to je stalni lajtmotiv serije, njihova "zavisnost".

      Избриши
  3. Ja prvenstveno krivim Dz.K. Rouling sto se tako lose napisala Rona: u prvoj knjizi je odigrao odlicnu partiju saha i mogla je da pise o njemu u tom pravcu, a ne da bude sa tako malo samopouzdanja i na neki nacin omalovazavan od strane vecine (ponasanje Dzini prema njemu mi je odvratno). Ne mora da bude pametan kao Hermiona ali i da ne bude levo smetalo i zanovetalo (ponekad). U mnogo cemu me podseca na Cendlera Binga iz Prijatelja, kao odbrambeni mehanizam koristi humor.
    Bravo, bravo za Bolkonskog, on mi je omiljen od tri glavna lika u knjizi: Natasa mi nije uopste sarmantna a Pjer je iritantan non stop. Cak mi se dopala i njegova prva zena, bas je simpaticna. Ali definitivno mi je najbolji deo bio kada je aristokratija pocela da uci ruski, smesno i tuzno.
    Knjigu koju nikom ne bih pozajmila je knjiga na ruskom o ruskim carevima i imperatorima. Mislim da ne bi ni uzeli, jer jedino ja u blizoj okolini govorim taj jezik 😂 ali dobro.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mene je Ron počeo da nervira od trenutka kada kreće da ljubomoriše i pravi scene, izigravajući namćora prema Hariju. Drugi ili treći deo, beše li? Doduše, ja poslednja dva nisam (još) pročitala, ni odgledala.

      Ja Natašu volim, pa me razočaralo što je završila sa Pjerom, koji mi je od počerka jedan smotanko lišen čak i humorističnog utiska. Podseća me na Džosa iz "Vašara taštine". Najupečatljivije mi je u sećanju ostala njegova inicijacija u masonsku ložu.

      Što se tiče učenja, da, mnogi ljudi se i začude što od početka u salonu govore francuski, ali to je bila moda doba i istina je da su visoki krugovi u Rusiji bolje znali francuski od maternjeg jezika. Sve se plašim da uskoro engleski ima da zauzme istu ulogu....

      Eto, olakšavajuća okolnost!:)

      Избриши
  4. Kad god vidim da moram da "tagujem" nekoga na kraju upitnika, odmah me prođe želja da ga popunjavam :D
    Uvek mi je zanimljivo kada vidim kako se u vezi sa nekim stvarima apsolutno slažemo, a u vezi sa nekim drugim uopšte ne. Tako je i meni smrt Bolkonskog zauvek neprežaljena (i jedan od osnovnih razloga što imam toliko toga protiv Tolstoja kao mislioca, iako ,,Rat i mir" baš volim), ali drugu knjigu ,,Seoba" ne mogu da smislim. Ti beše voliš i ,,Tihi Don", ako se ne varam? Meni je to jedna od najdosadnijih knjiga koju sam pročitala. Sećam se da sam je čitala mrtva bolesna i stvarno sam mislila da će mi knjiga doći glave pre nego izuzetno visoka temperatura koju sam imala. S druge strane razumem (i često sam svedok tome) što neke od knjiga koje ja obožavam, mnogo ljudi ne može da smisli. O ukusima izgleda stvarno nema smisla raspravljati. :)

    P.S. Konačno sam pre nekih mesec dana kupila ,,Džonatana Strejndža". Slučajno sam naletela na onu akciju Javor izdavaštva gde su rasprodavali knjige za 150 din. Imali su samo jednu (drugu, čini mi se), pa sam malo prošvrljala po Kupindu i kod istog prodavca našla ostale dve po istoj ceni! Da stvar bude neverovatnija, njemu je baš nedostajala ta koja se prodavala na sajtu Javora. :) I tako sam kupila čitav komplet (nov novcijat) maltene po ceni jedne knjige, sve sa poštarinama (uzela sam i još dva Kaningemova romana, čisto da mi se isplati poštarina kod Javora... :D). I dalje važi zabrana kupovine, ali ovoj jeftinoći stvarno nisam mogla da odolim. Sad još samo da nađem vremena da ih pročitam :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I ja izbegavam takve završetke upitnika, ali ovaj je nekako zvučao simpatično, simbolično i sasvim u skladu sa ostatkom pitanja, pa sam ga zadržala.:)

      Jeste, volim "Tihi Don".:) Naravno, pa naopako kada bi svi voleli isto. Mislim da omiljeni romani/žanrovi/stilovi mnogo govore o osobi, idu uz senzibilitet pojedinca i to je divno. Mene je, recimo, "Druga knjiga Seoba" (baš sam nedavno Anastasji objasnila, nije to drugi deo "Seoba", već je naslov aluzija na biblijsku Drugu knjigu Mojsijevu - "Egzodus", zato ga je Crnjanski i odabrao) od prvog čitanja osvojila, dok "Seobe" baš i ne volim. Pisala sam diplomski na temu tog romana, ne moram da kažem ništa više.:) Moguće da ti nije prijao stil, mada, opet je čudno, pošto voliš "Rat i mir", a ovaj roman zovu njegovom srpskom verzijom.

      Super!:)))) Baš mi je drago i nadam se da će ti se dopasti koliko i serija. Inače, komplet jeste lako naći po nekoj smešnoj ceni, ja sam svoj nabavila preko "Kupinda" i mislim da nije izašlo više od 1000 dinara. Ta izdanja "Narodne knjige" se obično mogu naći po vrlo povoljnim cenama, a kvalitetna su i vredna kršenja zabrane.:)

      Избриши
  5. Da, na kupindu je komplet oko 1000 din, ali ovako rasparen sam ga platila duplo manje. To stvarno nije smelo da se propusti, a i ruku na srce, otkako sam počela s tim zabranama stvarno retko kupujem knjige van sajma.
    Znam da nije nastavak, pročitala sam obe, naravno, prvu knjigu dva puta, jednom u srednjoj, drugi put na faksu. Ona mi je zapravo draža (mada ne mogu reći da je volim), eto, čak nam se i po tom pitanju mišljenja razilaze :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Većini se razilaze, što je sasvim OK.:)Stvarno znam izuzetno mali broj ljudi koji više voli drugi roman od prvog, a i budimo realni, moj ukus za knjige i junake je, najblaže rečeno, specifičan.:)
      Meni se, nažalost, "Seobe" ni posle čitanja na faksu nisu omilile.:( Sva druga dela Crnjanskog volim više od tog romana. Mnogo je mračan za moj ukus, mada veoma dobar.

      Избриши
  6. Divan upitnik nisam ga do sad viđala i defitivno bih želela da ga preuzmem negde u maju bih mogla da ga uguram jer mi je apil pun!
    Ja mislim da je Džoana par puta i rekla da nije stavila Hermionu i Harija jer bi bilo kliše. Inače od svega što je mogla da odabere negde je Ron bio najgora opcija ja bih više volela da joj je dala jednog od blizanaca s obzirom da se ona i bliznaci često "peckaju u knjizi" pa bi bilo interesantno.
    Moja teorija u vezi Martina je-čeka da se završi tv prikazivanje i onda kad više ne bude "padala lova" kao nekad objaviće knjigu. Stoka šta da kažem već je počeo da me smara (ne kao pisac kao osoba).
    Ja sam kao tinejdžer našla čuvenih 100 ili koliko već dana Sodome slučajno sam otvorila neku stranu čisto da vidim šta se dalje dešava da prostiš ali kad sam pročitala o mišu zašivenom unutra devojkine...i on kopa povratila sam bukvalno od tad iskreno ne preporučujem ništa vezano za Markiza. Neka dela jednostavno nisu umetnost.
    Radim radim u maju sigurno! Mi smo tri musketara koje vole da odgovaraju na ista pitanja i da čitaju odgovore drugih i uvek će tako biti!
    P.s sigurno imam slovne greške ali me ubi migrena ceo dan jedva čitam a kamoli pišem!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, draga Saro, eto jednom i ja tebi da otkrijem neki upitnik,do sada si uvek TI bila moj "dobavljač".:* Jedva čekam tvoje odgovore!:)

      Eeeee, tu se ne slažem sa Džoan, nije svaki kliše negativna stvar, mnogo zavisi i od načina na koji je izveden. Mislim da ne bi valjalo po svaku cenu bežati od "klišea", ako sama priča logikom vodi ka tome.
      Isto mislimo o Martinu. Mnogo gubi vremena na sporedne stvari, previše mi je nešto ležeran.:)
      Da, sećam se da si mi spominjala i time me učvrstila u uverenju da ga i sama zaobiđem u širokom luku.
      Svi za jednog, jedan za sve!:*

      Избриши
  7. Ajooj, zašto je tako kratak post!? Evo ga čitam s telefona, dođoh do kraja, idem gore-dole po tekstu, sve mi se čini da mi je nešto promaklo, ne mogu da verujem da je kraj. :( Hoću još!!!

    A što se tiče uvodne teme samog posta, o tome bih imala već poprilično,...

    Ukratko, mislim da je količina principa i onog "ja to ne bih nikad" u obrnutoj propirciji sa zrelošću same ličnosti.
    Opet, odsustvo min broja princupa govori da dotična persona uopšte i nije ličnost, te je razmatrati skalu zrelosti bespredmetno.

    Ako za ljubav i naklonost uopšte treba tražiti razlog, onda je to da sam kod tebe osetila ono što si sad i navela:
    "nikada se neću spustiti tako nisko da me kasnije bude sramota same sebe"

    O samom upitniku će drugi (pozvaniji) reći/znati više nego ja, pa ću se osvrnuti samo na par stvari. Parovi kakvi su Ron i Hermiona jesu kliše u pravom životu! Moram reći da funkcionišu mnogo bolje nego prosečni parovi. Kad kažem parovi, mislim na životne parove, a ne one "mi se zabavljamo".
    Što se tiče knjiga koje nikad ne bih pozajmila... ima ih, naravno! To su uvek knjige koje nose posebnu emotivnu težinu za mene, koje su mi poklonili specijalni ljudi u mom životu ili koje su uspomena na neke vanvremene trenutke.
    Sve ostalo je neka druga dimentija...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nije bilo više pitanja!:)
      Sad ozbiljno, zamolila bih SVE čitaoce za razumevanje ako u narednom periodu ne budem bla toliko ažurna, opširna ili redovna na blogu. Daću sve od sebe, obećavam, ali sad uz učenje, honorarni posao, neke saradnje sa portalima, iskreno se nadam da neću zanemariti nijednu od aktivnosti, a ne bih želela ni da budu tek reda radi, "otaljavane". HVALA unapred, ovo mi je stvarno najbitnije u životu, do sada.:*

      Sve ostalo, naravnom, uvek mudro i besprekorno sročeno. Iz tvojih komentara redovno učim, izvlačeći sjajne pouke.:)

      Избриши
  8. Ok, javno priznajem da sam neoromišljeno počela moj prethodni komentar! Nije nepromišljeno zato što je netačno, već zato što je tebi upućeno!
    Taj tvoj osećaj dužnosti obaveza prema ovom ili onom, ono tvoje zacrtano, želja da istraješ, da ne "razočaraš", uh, uh... Želim ti da imaš toliko obaveza, toliko posla, toliko drugih strasti da na svoj blog, kao i na bilo čiji drugi skroz zaboraviš... Da se pojaviš pred rođendan i da nam kažeš da si živela božanstvena 2 meseca, da lebdiš od uzbuđenja... 🌸❤️

    A što se tiče posta...
    Šta da kažem, uvek je malo kad mi se tema baš sviđa (Game of Thrones mi izgleda baaaš dugačko!) Naravno, to je već moj stvar, a ne tvoja!
    Svako piše ono što voli, tako i treba da bude!

    PS. zaboravih prošli put - znam da koristim dosta stranih reči, trudim se da to osvestim, da ne bude tako. Međutim, meni je engleski "maternji" jezik na poslu, tako da nekad jednostavno ni ne primetim šta pišem, pogotovo ako je nekakva žurba...

    Ne zameri, molim te, evo i sad je žurba, nisam ni pročitala šta sam otkucala, a objavljujem... ❤️❤️❤️

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Baš naprotiv, ja kod tebe još nijednom nisam primetila stranu reč, čak htedoh da te navedem kao primer blogera koji piše izuzetno pismeno.:) Engleski je meni veoma drag, kao drugi maternji, često čak razmišljam na njemu :), ali mislila sam na to da mi je strašno kad vidim mešanje srpskog i engleskog u tekstovima koji bi trebalo da su recenzije ili kolumne namenjene čitaocima sa ovog govornog područja. Deluje laički, neozbiljno, smešno.:)

      Ovaj upitnik je, silom prilika, "oskudan", pa se nije dalo mnogo šta pisati. A i rekoh sebi, da malo odmorim i sebe i sve čitaoce od svojih kilometarskih objava.:)

      P.S. Već lebdim od istraživačkog uzbuđenja.:) Što više obaveza, ispunjeniji dan, osećanje korisnosti, to bolje!:*

      Избриши
  9. Slažem se za Rona i Hermionu, ni meni nisu toliko prikladan par, a ni Hari i Džini, kad sam već kod toga. Šipovanje kao reč (na engleskom) me užasno nervira, ali možda sam suviše matora.
    Ja sam odlučila da se priklonim onoj teoriji po kojoj je Martin završio serijal, pa čeka da se istutnji pomama oko serije itd. i da će onda objaviti završetak, makar i posthumno.
    Markiza de Sada nisam čitala, zvuči mi kao nešto što nije za mene. Malo ću da zavirim, doduše, čisto da proverim.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Iskrena da budem, mnogo mi se svideo Hari u paru sa onom "malom" Čo Čang. Na sličan način simpatišem Hermionu i Kruma, valjda sam bolećiva na te smotane, stidljive prve ljubavi.:)
      Kapiram da su želeli da sve ostane "u krugu trojke", pa da ih familijarno povežu, ali ne znam, vidim da većini nas to nije baš uverljivo.

      Mene "šipovanje" asocira na neko brodogradilište, ali ubedljivo najjači komentar imao je moj brat od tetke, koji je, kada se prvi put spomenuo taj pojam, onako mrtav ozbiljan pitao:"Šta, shipping kao dostava, poštanska isporuka iz inostranstva?" :)

      Nadajmo se da smo u pravu! Bio bi stvarno pokvaren da se provodi po raznim konferencijama ljubitelja stripova i fantastike, dok mi ovde izludesmo čekajući.:)

      Избриши
  10. Svi za jednog, jedan za sve! :*
    Preuzimam upitnik prvom prilikom, interesantna su pitanja (za divno čudo do sada na njih nismo odgovarali, a tako ponekad mislim da smo dali odgovor na sve koliko smo do sada upitnika odradile). :D

    Nek' je Roulingova sto puta htela da sve zadrži u krugu trojke, ali meni to nikad neće imati smisla. Ne mogu da zamislim Rona i Hermionu kao par, a još manje Džini i Harija.. Verovatno bih na ovo pitanje dala isti odgovor, dobro pa si ti odgovorila, te ću morati dobro da razmislim. :)
    Markiz de Sad mi se smučio pre koju godinu kada sam gledala film Quills sa Džefrijem Rašom i Kejt Vinslet, knjige svakako zaobilazim..

    Prestolska je tuga pregolema, svugde je Martin, a zadnje knjige nema. :) Mada, ni ova teorija da Martin čeka da se stišaju strasti ne deluje toliko ludo. To bi mu održalo aktuelnost i popularnost.

    Hvala za tag! :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ovo je nešto potpuno novo, prevela sam ga sa jednog stranog sajta, zato ga još nisi viđala "unaokolo".:) Jedva čekam odgovore!
      Fantastična stihovana definicija Martinovog desadovskog tretiranja nas, vernih mu fanova!:) Što reče Ivana odavno, neka se moli da ga ne zadesi neki "Mizeri" scenario, haha.

      Избриши
    2. Gledala sam intervju koji je dao sa Stivenom Kingom tj. intervjuisali su jedan drugog u kom je rekao da mu je u sanduče jednom prilikom stigla kopija knjige "Mizeri". :)

      Избриши
    3. Eto, zna i sam kakve reakcije izaziva.:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...