субота, 16. март 2019.

Subota sa knjigom: Delo kao posrednik

piše: Isidora Đolović
Kako privoleti mlade (i ne samo njih) čitanju, ponekad izgleda kao pitanje svih pitanja. Ipak, bez problema bi se moglo proširiti na ostale sfere umetnosti i (popularne) kulture, obično od onog trenutka kada uočimo paradoksalnu nesrazmeru između današnje dostupnosti znanja i njegove nestalnosti u našem pamćenju. Mnoštvo informacija, zvukovnih i vizuelnih doživljaja, raznovrsnih sadržaja svakodnevno „proleti“ ekranom računara ili telefona, stvarajući privid upućenosti i široke opšte informisanosti, ali istovremeno „ispari“ gotovo istog trenutka kada ga zameni sledeći podatak. Tada se vraćamo enciklopedijskoj, informativnoj ulozi knjiga, zbog koje sam nepokolebljivo uverena kako će taj drag nam papir preživeti sve tehnološke inovacije i trendove. Uveliko je poznata i zanimljiva intermedijalnost, prožimanje raznorodnih vrsta stvaralaštva, pa se bolji poznavaoci tim više oduševe kada u nekom, primera radi, igranom ostvarenju, prepoznaju reference na omiljeni roman, ploču ili delo likovne umetnosti. Vratimo se pitanju s početka, kako to knjiga “početnicima” može probuditi dodatno interesovanje za druge oblasti stvaralaštva, a da to ne bude isključivo suvoparnim, teorijskim pristupom? Dva primera bi možda mogla poslužiti kao adekvatna.

„Filmski klub“ (Dereta, 2015; orig. “The film club”, 2007) neka je vrsta memoarske priče Dejvida Gilmura o trogodišnjem „programu“ edukacije putem filmova, koji je autor (u tom trenutku nezaposlen i ništa manje nezreo od svog naslednika) osmislio za sina tinejdžera. Džesi je petnaestogodišnjak (highschool dropout, kako bi rekli njihovi sunarodnici) koji na burne pubertetske godine pronalazi drastičan odgovor: napraviće pauzu u školovanju! Kako bi mu ovaj period traženja sebe ipak bio koliko-toliko ispunjen nečim smislenim, otac se obraća za pomoć svojoj omiljenoj zanimaciji i ljubavi: kinematografiji. Poštujući dečakovu odluku, pokazujući beskrajno strpljenje i podršku, ali i spremnost da priskoči u pomoć kada zatreba, otac se tokom sedmičnih „seansi“ istovremeno i sam preispituje povodom ličnog života, dilema, budućnosti.
Tako njegov dom u Kineskoj četvrti Ontarija postaje pozornica putovanja kroz istoriju sedme umetnosti, ali i uspostavljanja bliskosti između roditelja i deteta. Naći će se tu mesta zbunjenosti pred tajnama odrastanja, amaterskim pokušajima bavljenja muzikom, prvim iskustvima sa devojkama i drogom. Godišnja doba se smenjuju u njihovom kraju, navraćaju piščeva bivša (Džesijeva majka) i sadašnja supruga, nezgodni zakupci i neobične komšije. Za sve to vreme, "Gilmore boys" kroz presek značajnih kinematografskih ostvarenja, sastavljenih na osnovu jasnog tematskog izbora, polako grade međusobni odnos i skupa sazrevaju. Istovremeno srećan što sina postepeno izvodi na pravi put, prilično infantilni i egocentrični otac oseća i setu zbog toga što je ova jedinstvena faza u životima obojice, neprimetno brzo, privedena kraju.

Istini za volju, uprkos mnoštvu mogućnosti koje je tema otvorila, opšti utisak o knjizi je mlak. Radnja je, ponajviše usled načina pripovedanja, dosta monotona. Najveću vrednost svemu pružaju upravo dijalozi povodom filmova i zanimljivi komentari odgledanog, pa bi u tom smislu, kao vodič kroz svet pokretnih slika, mogla biti interesantna (budućim) velikim ljubiteljima i aktivnim gledaocima.
Ni slušaoci neće biti uskraćeni za nove ideje. Kako smo, nažalost, mi sa privilegijom odrastanja uz dobre, stare zvuke i upoznavanje sa kvalitetnom muzikom putem gramofonskih ploča, postali manjina, potrebno je promeniti pristup novim generacijama. Stalno „okačeni“ na mrežu, ipak uglavnom pokazuju iznenađujuće nepoznavanje osnova rok i pop baštine. Zato, ukoliko u neposrednom okruženju imate takav mladi primerak, obavezno mu narednom zgodnom prilikom poklonite „Ilustrovani rokenrol vodič“ (Pčelica, 2014)! Autor je iskusni i pouzdani poznavalac „teškog zvuka“, novinar, likovni umetnik i di-džej David Vartabedijan, odavno poznat po svojim reportažama sa koncerata, feljtonima o istoriji rokenrola, rubrikama koje prate diskografske novitete i čuvaju od zaborava vinilske klasike. Dugogodišnje iskustvo podjednako aktivnog bavljenja (njime) i voljenja sveta muzike, spojio je u ovu jedinstvenu knjižicu, koja predstavlja višestruko dragoceni poduhvat. Naime, za neke nove klince biće to zanimljivi ulazak u jedan uzbudljivi svet, a već iskusnim fanovima duhovito i prisno podsećanje.

Na maštovit, koncizan i raznovrstan način, putem izvanrednih crteža i (uzrastu ciljne grupe čitalaca) primerenih propratnih tekstova, odabrani su najreprezentativniji predstavnici muzičkih podžanrova i epoha, uz značajno notiranje još mnogih, jednako važnih. Od Elvisa do grupe „Green day“, veoma prijemčivo i uz jasnu sklonost autora ka izabranom pravcu, pred vama se nalazi hronološki pregled rok-velikana. Praćen pojmovnikom na kraju, „Ilustrovani vodič“, po Davidovim rečima, pre svega pruža osnovu i niz smernica za dalja otkrivanja. Spojivši vizuelno, tekstualno i idejno, približava se tako prirodi samog rokenrola. Nedostaje jedino još zvukovni činilac, stoga preporučujem čitanje uz obaveznu prateću muziku. Po mogućstvu, što glasniju!


24 коментара:

  1. Miim da sam čitala o tom Filmskom klubu na blogu books and lilies i da mi je delovala baš zanimljivo knjiga. Što se tiče mladjih generacija pa ne znam nikoga toliko mladog da mogu da tvrdim da bi se zainteresovali dovoljno za neku oblast čitajući nešto iz knjige, možda i bi nemam pojma. Misljm da to jeste najbolji način da se informišeš , al ni ja ne čitam baš dovoljno o nekoj određenoj temi koja me zanima , uglavnom imam naviku da čitam samo fikciju, što je u neku ruku i loše.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jeste, Aleksandra je pisala o knjizi :), a ja sam ova dva prikaza, inače, sastavila 2016. kada sam bila na praksi u biblioteci, pa smo u sklopu projekta "Knjižne instalacije za e-generacije" birali dela za tinejdžere koja bi mogla da ih zainteresuju i vrate čitanju.:)

      Naprotiv, sad doduše govorim o iskustvu ljudi iz okoline, pa i svom, kada u fikciji naiđem na neki podatak koji me baš zaintrigira, istražujem dalje i saznajem novo. Npr, ako se u knjizi (dakle, fikciji) upečatljivo pominje neki film, pesma, epoha, uglavnom ću potražiti da vidim o čemu je reč. Moj brat je, čitajući Gejmenovu "Nikadođiju", otkrio jednog savremenog fotografa i njegov rad, jer se lik pominje u jednoj sceni i Filip je hteo da vidi kako izgleda njegov stil, da bi bolje povezao sve.
      Najskoriji primer, gledam (napokon!) seriju "Senke nad Balkanom" i skroz sam se navukla, pa sad želim da saznam što više o tom periodu, masonima, udruženju Tula, Mustafi Golubiću, ruskim emigrantima, okultizmu, iako sam dosta toga već znala, sad me dodatno zainteresovalo....(inače, eto predloga za gledanje posle "GoT"-a, ovo je fenomenalno, svetsko - a naše, što bi rekli, brutalno dobra serija!)

      Dakle, mislim da knjige i fikcija svakako mogu i da edukuju i da podstaknu radoznalost, spajajući "lepo i korisno". Koliko samo poznajem "nečitača", koji su zbog odlične adaptacije pročitali izvorno delo. Ili one koji su se zbog stihova neke pesme "Iron maiden"-a zainteresovali za određeni istorijski period ili legendu...:)

      Избриши
    2. Baš je kul naslov radionice, nadam se da ste našli neko rešenje kako da zainteresujete malde za knjige. :) Pa dobro i ja to radim , obično potražim knjigu koja se pominje u nekoj drugoj kjizi tako sam krenula da čitam Viktora Igoa, jer u " Senci vetra" taj David ima njegovo pero i stalno je bio odševljen Igoom. Ili ako se pominje neka pesma pustim da je čujem. Ma meni je žao što nikad ne čitam neku tipa istoriju nečega baš kao činjenice ili nešto o umetnosti ili neke memoare, putopise nešto što nije roman , a moglo bi biti zanimljivo. To mi je žao što nemam tu naviku , a nemam ni naviku da tražim nešto po enciklopoedijama koje si isto tako pomenula , običo samo izguglam nešto i nemam pojma kako će enciklopedije da prežive internet. E znam za tu seriju rekli su mi da je dobra , jel može to da se skjne odnekud?

      Избриши
    3. Bile su posle radionice i čitalački klubovi za srednjoškolce :), ali ja nažalost, tada više nisam radila u biblioteci, pošto sam tamo bila na određeno vreme (samo četiri meseca). Snimani su i "trejleri" za knjige, stvarno odlična akcija, imali smo prethodno i "Otvorenu biblioteku" tokom leta:
      http://alittlerunaway.blogspot.com/2016/06/subota-sa-knjigom-knjige-i-mi.html

      i

      http://alittlerunaway.blogspot.com/2016/06/subota-sa-knjigom-fenomen-kiosk.html

      Sve ti je to stvar navike, ne znam, ja sam od malena volela enciklopedije i posle sam na faksu ušla u ceo taj proces pretraživanja izvora za bilo šta o čemu pišem, pa nekako Internet ne uzimam kao najpouzdaniji izvor, više mi je trenutno rešenje, kad mi je potrebna brza infoemacija.:) Ali, recimo, Wikipedia je puna grešaka i netačnih podataka, jer je bukvalno BILO KO može uređivati, tako da zaista smatram da će i nadalje Internet biti za brzo informisanje, ali neko temeljnije ulaženje u materiju podrazumevaće više istraživanja, arhive, literaturu...

      Serija je vrhunska :)))), RTS je upravo reprizira (tako sam se i nakanila da odgledam, kada je bila premijera pretprošle zime, radila sam u BGu i nisam imala televizor u stanu), ali stigli su već do šeste (od deset epizoda). Možeš da skineš na Balkandownload sajtu, ili da gledaš online na :
      https://filmovi.ws/domace-serije/senke-nad-balkanom/
      Odlična, stvarno odlična serija, uz "Korene" (za mene) nešto najbolje kod nas u poslednjih dvadeset godina i više. Upravo snimaju drugu sezonu, od najavljene tri.:)

      Избриши
    4. Pa nemam ni ja telvizor u stanu,pa ne mogu da je gledam, al probaću da skinem. Drugu sezonu Korena il Senki nad Balkanom? Uh znam da može bilo ko nešto da napiše na vikipediji, baš sam skoro videla da se neki dečko zezao pa ubacio svoje ime u neku narodnu pesmu Marko Kraljević i pa njegovo ime. I to je tako godinama stajalo niko nije primetio grešku i sigurno su mnogi navodili njegovu izmišljenu pesmu kao deo tog ciklusa, pa je na kraju to sve završilo kao neki mim na nekoj stranici. Inače da se osvrnem na to što su svi komentarisali prvo uopšteno samo čitanje je zato što je teže naterati nekoga da uopšte čita ( a stiče se utisak da je sve manje čitača), posle će posredstvom knjiga svašta naći ako već vole čitanje, jer možeš ti dati nekome hiljadu knjiga o filmovima i muzici, ako taj neko nema naviku da čita neće je ni otvoriti. Zato sam ja navela sebe kao primer ja volim da čitam , a ne padnu mi takve knjige prvo na pamet kad biram literaturu.

      Избриши
    5. Drugu sezonu "Senki".:)
      Ne znam jesi li čitala "Korene", ali tu ima materijala tačno za jednu sezonu i lepo su ga rasporedili, sad je najavljeno da se planira ekranizovanje i nastavka sage o Katićima ("Vreme smrti" i "Vreme zla"), što bi bilo sjajno, ali ne znam koliko možemo da priuštimo tako ambiciozan projekat.
      Inače, sve preporuke za obe serije, vrhunske su. Potpuno različiti žanrovi, ali odličan scenario, kostimi, gluma (uz par slabih izuzetaka)...

      Kada je moj tata nedavno pripremao turu za obilazak Mileševe (on je penzionisani turizmolog, pa sad radi kao vodič), nešto je proveravao na Wikipediji i, pošto mu istorija slabo ide (uvek meša ko je u srpskim dinastijama bio čiji sin i ko je koga nasledio), morala sam da mu objašnjavam kako su sinovi Stefana Prvovenčanog bili Radoslav, Vladislav i Uroš I, tako da nije bilo nikakvog kralja Dragoslava, kako je neko tamo naveo. I zezala sam ćaleta tad kako je pravi "kampanjac".:)

      Imam jedan tekst i o tome, lektiri!:)
      http://alittlerunaway.blogspot.com/2017/09/subota-sa-knjigom-lektira-zasto-nam-je.html

      Избриши
    6. Čitala sam Korene , al ih nisam gledala, znam da su bili popularni i oni , pa mi nije biko jasno ko je dobio drugu sezonu. :) Haha eto i lralja su izmislili. :')

      Избриши
    7. I u obe serije Žarko Laušević rastura kako glumi.:)

      Haha, odmah se setih one bruke od "Nemanjića", sa izmišljenom (odnosno, istorijski nepotvrđenom) Raškom, drugom ženom Stefana Prvovenčanog i njenim "piškenjem" kao "cliffhanger"-om. Nadam se da tu bruku neće nastavljati, bolje nek ulože novac u ove dobre serije.

      Избриши
    8. Jao jeste to baš bila užasna serija , mislim da sam i tu gledala samo jednu epizodu možda drugu ili tako nešto? Dijalozi su bili očajni i ssve je bilo užasno dosadno, bolje da je nisu ni snimali. Nemam pojma kako piškenje može biti cliffhanger i ko je ta izmišljena kraljica. :')

      Избриши
    9. A ja četiri cele! :) Doživotna trauma. Oprosti mi, Bože, al čim čujem nešto o Svetom Savi, padne mi na pamet "pričvrlji nešto"!
      Što je najjače, u seriji ta Raška (njihova usvojena sestra) uopšte nije kraljica, nego, eto, ide sa Stefanom, valjda mu i dete rodi, nisam pratila posle. A to je izgledalo ovako: kraj epizode, napetost na nivou: gde je nestala Raška? Da li joj se nešto desilo? Kad, ono, početak sledeće: "Čoveče, išla sam iza žbuna da piškim." (otprilike tako)

      Ipak, najjače mi je bilo loženje ljudi sa "Hoće li Stefan preživeti? Pogledajte narednu epizodu!" Pa, zaboga, čovek je postao kralj, čak i nepismeni znaju da hoće i mora....pisala sam i o toj seriji:

      http://alittlerunaway.blogspot.com/2018/02/nemanjici2018-istorijski-promasaj.html

      Избриши
    10. Ahahahahahhahaha jako strašno za Scetog Savu. Mislim da sam to čitala i slažem se da su sve promašili. Hahahhaha jao bože, pa strašno za ovo piškenje baš ne slična neizvesnost kao kad se u Gotu sruši zid. :'D

      Избриши
    11. Srpski "Game of Thrones", nema šta...:))))
      E, da, u sceni kada se Rastko zamonašio, na zidu iza njega stoji freska Svetog Save. Mislim da ćemo već za koju godinu svi na ovu seriju gledati kao na parodiju.

      Избриши
  2. Mislim da je ova knjiga bila na Deretinoj osmomartovskoj akciji na žalost nisam je uzela mada za 4 koje sam uzela sam dobila sjajane preporuke ali evo sad mi je krivo. Svakako ako budem imala priliku nabaviću je i pročitati!
    Sjajan post :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Saro!:)
      Znam da se Ivani svidela, a pošto ste vas dve filmofili, verujem da će i tebi. Kao književno delo stvarno nije nešto, čak je i prilično "mlako", ali dijalozi i primeri filmova za gledanje su mu najbolja strana.

      Избриши
  3. I meni je utisak za Filmski klub bio mlak, koliko se sećam. Ideja mi jeste dobra, ali nekako nije razrađeno.
    Imam utisak da se mladima suviše rano serviraju neka dela svetske književnosti, pa ih nerazumevanje može odvratiti od knjiga u budućnosti. Ja u 1. srednje nisam imala pojma o čemu govori Danteov Pakao, a ne znam u čemu je poenta obrade dela kada profesorka mora da nam razjašnjava svaki stih i ''šta je pisac hteo da kaže''. Slično je bilo i s Gorskim vijencem u osnovnoj. S druge strane, shvatam da je bitno upoznati decu s kvalitetnom literaturom dok su još prijemčiva (ko će ih nahvatati kad odrastu), ali se kod većine to svodilo na primoravanje i otaljavanje. Ne može čovek da bude pametan :-/

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Baš tako, ako se dobro sećam, autor je novinar, pa možda zato i nije pokazao bogzna kakvo stilsko umeće, ali je ideja sama po sebi zanimljiva i recimo da imam utisak kako bi ovo mogao biti ninteresantan (dokumentarni?) film.:)

      Ovde sam više mislila na upoznavanje (i buđenje interesovanja) sa filmovima i muzikom preko knjiga, a o samom problemu približavanja knjige deci pričale smo povodom onog starijeg teksta o lektiri (evo linka zbog drugih čitalaca koji su propustili:
      http://alittlerunaway.blogspot.com/2017/09/subota-sa-knjigom-lektira-zasto-nam-je.html=
      i otprilike isto mislim kao i tada, vrlo je nezgodno napraviti pametan izbor. Nije dobro nametati ono za šta smo nespremni (iskustveno), ali ni povlađivati uprošćavanjem. Svakako "pitanje svih pitanja" i prava kocka.:)

      Избриши
    2. Da, da, znam da sam skrenula s teme (tako mi i treba kad pišem šta mi prvo padne na pamet :-)) Danas srećem više primera da film/serija/igrica podstaknu konzumenta da pročita knjigu koja je bila polazna tačka (kao što danas uzmu Martina zbog serije Igra prestola, Sluškinjinu priču, čak i Harija Potera...)
      I ja nekako uvek pogledam šta je pisac neke knjige zapravo po profesiji (to obično potražim kad završim s čitanjem da ne bi uticalo na mene) i obično moje utiske.

      Избриши
    3. Skretanja sa teme su, doduše, nekako i obavezna kad se ovako lepo raspričamo.:)
      Da, baš tako, a bilo bi zanimljivo i napraviti neko statističko istraživanje o najčešćim primarnim profesijama pisaca nekad i sad...čini mi se da pravnici oduvek dominiraju, a ima i istoričara, novinara, lekara, ekonomista...

      Избриши
  4. Eto i mene, kucam komentar na telefonu, daj bože da se nešto ne poremeti. :)
    Da krenem redom. Znam da ste čitale "Filmski klub", bio je i sada na akciji, ali sam ga upravo zbog tih mlakih utisaka zaobišla, iako sam veliki filmofil. Gledam sve snimano u periodu od dvadesetih do sedamdesetih godina prošlog veka (za sada samo holivudske produkcije) i još uvek ima toliko filmova, klasika, koji me još čekaju. Često uzmem, primera radi, jednog glumca ili reditelja pa onda idem redom po njegovoj filmografiji ukoliko mi se njegov rad dopadne.

    Rokenrol vodič je sjajna ideja. Ja sam sa rokom išla nekako unatraške, od najistaknutijih bendova 80ih (nešto malo 90ih), pa onda polako kroz 70te i 60te, da bih se kasnije prebacila na džez i njega slušala iz svake dekade po nešto - od 20ih do 60ih.

    Istraživanje o nečemu što sam pročitala ili negde videla mi je obavezno, jer u tom procesu traženja, cunjanja, po Internetskim budžacima mnogo uživam. Pre par meseci sam našla peto izdanje enciklopedije "Novi biografski rečnik filma", filmskog kritičara Dejvida Tomsona. Merkam i Trufoovu knjigu intervjua sa Hičkokom. Neke naslove filmskog kritičara Rodžera Iberta.. Za istoriju umetnosti tu je Janson, baš je Vulkan neki dan objavio sedmo izdanje. Sve su paprene, ali bogu hvala postoje i divni sajtovi polovnih knjiga u Americi, sve koje sam do sada naručila bile su polovne a zapravo nove novcijate, kao da ih niko otvarao nije, a cena im je više simbolična no realna.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne znam da li sam ti pominjala razlog zbog kog sam uzela Kongresnu biblioteku u Vašingtonu kao temu za diplomski rad.. I za to su "krivi" filmovi. Mnogi od njih, meni dragih, uvršteni su u registar Kongresne biblioteke kao filmovi od nacionalnog značaja. Htela sam eto da vidim šta se tu još krije, i nisam se razočarala. Bila je to tema o kojoj je bilo uživanje čitati i pisati..

      I da se vratim na sam početak - kako privoleti decu i one starije od njih da zavole knjigu? Ne znam. Slažem se sa Aleksandrom da nas lektira sve, donekle, obeshrabri, jer je teška za razumeti u tim godinama (i što je još važnije za analizu dela nikad, ali nikad, nema dovoljno časova).. Meni su mnogi naslovi dragi koje sam tada čitala, ali ima i onih, poput "Gorskog vijenca", koje uopšte nisam razumela. Mislim da nam je potrebna revizija po pitanju lektire, jer današnja deca nisu isto što i njihovi roditelji. Slabije im nešto drži pažnju, pretežno su nezainteresovani i nastoje da otaljaju nešto u čemu bi mogli i trebali uživati. Čast izuzecima, naravno. Još da nam je u svakoj školi po jedan kapetan ala Robin Vilijams za katedrom gde bi nam bio kraj. Zaista se i najgori predmet zavoli kada profesor za njega pokaže mnogo ljubavi, te nastoji da uspešno prenese svoje znanje. To je, takoreći, zarazno. Primera radi, znaš koliki mi je problem gramatika bila. Žena kod koje sam išla na časove ima oko 80 godina i toliko voli maternji jezik i toliko uživa u predavanju, kao da nikad učionicu napustila nije, da prosto ne možeš a da i ti naposletku zavoliš ono što ti je donedavno bilo mrsko. Pritom sam imala i tvoju veliku pomoć nakon svakog otkucanog reda na blogu, što mi je neizmerno pomoglo i za šta sam večno zahvalna. :*

      Toliko od mene, sjajan tekst, uživala sam u čitanju! Divno mi je počela nedelja. :)

      Избриши
    2. *a da i ti NE zavoliš ono što ti je donedavno bilo mrsko..

      Избриши
    3. Mnogo hvala na ovako DIVNOM komentaru!:))))
      Kod mene je malo obrnut odnos, više čitam nego što gledam (filmove), lakše mi je nekako, još mnogo imam da nadoknadim na oba polja, ali veruj mi, uvek ću lakše rešiti da gledam seriju ili film kada se smiluju da emituju na televiziji, jer kada je do mene, samo odlažem da pustim.:)
      Tvoj enciklopedijski, istraživački duh vidi se već po tome što odlično vladaš tzv. "trivijom" i uvek je znalački provučeš kroz teme tekstova. Nisi mi rekla za motivaciju za odabir teme diplomskog, divno :), moja prof. je jednom prilikom dala savet koji bukvalno uvek sledim: kada pišeš (konkretno, stručne radove), biraj ono što te lično dotiče i inteteresuje. Onda i rezultat bude bolji, jer (logično) uložimo više truda.:)

      Napisah Aleksandri gore, više sam mislila na POSREDOVANJE književnog dela do drugih oblika umetnosti i izražavanja, filmske, muzičke, likovne....dakle, da iz knjige saznamo za postojanje nekog takvog dela, pa ga potražimo. O samom motivisanju za čitanje bio je tekst "Lektira: Zašto(nam) je odbojna?", pa se ne bih ovom prilikom ponavljala, mada se svakako slažem u svemu napisanom. :)
      Hvala tebi i znaj da možeš računati na pomoć uvek.:*

      Избриши
  5. Evo i mene... Pronađoh malo vremena u kontinuitetu da odgovorim na ovaj tvoj više nego inspirativan tekst.
    Sećam se i ja Aleksandrinog prikaza knjige! Imam je i u kući, ali ne i želju da je čitam. 😀
    Uglavnom, pogađaš sigurno šta je mene uštinulo najviše u celoj ovoj priči. Dete, naravno! Bez obzira na sve kulturološke razlike, ima stvari koje zaista ne mogu, a da ne prokomentarišem.
    Jasno, normalno i poželjno je da se mladi ljudi "traže" u periodu adolescencije. Ali da oni (masovno!) eksperimentišu s drogom (i oružjem) je krajnje devijantno i preslikava odnos društva prema istim stvarima. Uloga roditelja je da "pegla" sve što društvo ne tretira ili tretira na pogrešan način. To bi, praktično, značilo da ako društvo ima lagodan stav prema drogama, roditelj mora da bude taj koji će naći način da detetu objasni da to nije ok.
    ❤️ Ali detetu prekinuti školovanje da bi se ono "pronašlo", ne mogu da verujem, božemesakloni...
    Tajni su putevi gospodnji, ali želeti u Pariz, a sesti u avion za Singapur, može, nije da ne može... ali, brate, razmisli, slobodno, pre no što kreneš u akciju...
    Ne zameri mi, verovatno sam već i dosadna s tim deca, deca... obećavam da ću probati da se kontrolišem sledeći put (sad nisam, vidi se!) Ajd, ljubim te ja💕

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Slobodno se raspiši, uvek baciš novo osvetljenje na temu, bez brige!:*

      I meni je taj nezainteresovani, tipično američki (mada su ovo Kanađani, ali uopšte se ne oseti razlika) odnos prema deci i školovanju prilično smetao. Otac i sin su kao dva raspojasana, totalno ležerna klinca, ovaj stariji čak i neozbiljniji od sina. Sad, kao, pošto su roditelji razvedeni, niko ne pokazuje volju da "lupi šakom o sto" i kaže Džesiju da NE MOŽE da "pauzira" godinu u školi, nego da se sabere, nađu zajednički neki način....opet, ovaj nevični otac pokušava kroz taj "filmski klub" da iole utiče na dete i stvarno postepeno uspeva da vrati izgubljenu bliskost, da ga vrati na pravi put (neću sad da otkrivam previše)...:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...