субота, 26. јануар 2019.

Subota sa knjigom: „Svet u plamenu“

piše: Isidora Đolović

Drugi svetski rat se rasplamsava. Odmičući, 1940. godina u nepovrat povlači mnogo štošta iz starog sveta. Među tim relikvijama prošlosti, čuveni Orijent ekspres kreće na svoje poslednje putovanje, okupljajući u vagonima krajnje neobičnu grupu ljudi i jednu metu od neprocenjivog značaja za naciste. Romanom „Svet u plamenu“ (Laguna, 2016; orig. „Welt in Flammen“, 2014), nemački istoričar Benjamin Monferat (književnički pseudonim Štefana M. Rotera) sledi tradiciju najboljih kriminalističkih dela. Istovremeno obuhvativši važan trenutak epohe, ispituje zanimljiv fenomen koji se, usled vulgarizacije savremenim rialiti-programima, odavno nezasluženo posmatra sa pogrešne tačke gledište. Reč je o posledicama smeštanja, na sve načine različitih osoba sa pojedinačnim namerama, mislima i željama, u prostorno i vremenski ograničene okolnosti – dok svuda oko njih počinje da besni nezapamćeni međunarodni sukob.

Poslednji ostatak starog sveta koji se još uvek koprca u samrtničkoj borbi. Orijent ekspres je u pokretu, pokušava da umakne uništenju koje se nadvilo nad Evropom. Ali mu to neće uspeti. Isuviše je deo predratnog raskomadanog sveta i na njemu je sve pogrešno. (str. 259)

Karol, prognani kralj izmaštane balkanske državice Karpatije, priprema se da sa delegacijom napusti ambasadu u Parizu koji tek što nije okupiran. Njegova ljubavnica, Eva Hajlman, strepi zbog izvesnosti da će biti ostavljena na cedilu, zamenjena lepšom i mlađom (a tek joj je dvadeset godina!), koliko i zbog jevrejskog porekla. Znajući da samo uz tog čoveka, koga pritom iskreno voli, može ostati bezbedna u haosu koji obuzima Evropu, spasavanje veze opravdano izjednačava sa preživljavanjem. Nemački obaveštajac Ingolf Helbreht, pod lažnim identitetom studenta paleografije Ludviga Mjulera, sa skrivenom povredom i kartom za dvoje (pošto je upravo ostao bez saborca), omogućava Evi da se ukrca u voz kao njegova navodna verenica. 

I da ima svoj novac: nema mesta kuda bi mogla da ode. Nije znala ni da li su joj roditelji živi. Od prošle godine nisu joj odgovorili ni na jedno njeno pismo poslato iz Pariza i Eva je pojmila da je to deo njihove bolesti kojoj ne zna ime. To je nešto poput umora, straha, slabosti. (str. 17)

Ruski knez Konstantin Romanov, srodnik pobijene carske porodice, putuje sa suprugom Katarinom i troje dece, rođene i odrasle u bekstvu. Najstariji sin, Aleksej, prolazi kroz teške identitetske i ideološke nedoumice (Rus ili Francuz; učesnik rata ili kukavica; prva ljubav ili poslušnost prema ocu?), Ksenija se sa buntom prerano sazrele petnaestogodišnjakinje skriva po toaletima kako bi zapalila cigaretu, a najmlađa Elena zaokupljena je lutkom i bojicama. Mladi špijun NKVD-a i na razmažene saputnike gnevni komunista Boris Petrovič Kadjanov, u kneževom sinu prepoznaje tobožnjeg kolegu sa Sorbone.

Američki mladenci, Pol i Vera Ričards, na  bračnom su proputovanju. Sredovečni „naftaš“,  koji je svaki milion zaradio sopstvenim rukama i znojem, sada zasluženo uživa uz duplo mlađu Teksašanku, udovoljavajuči njenoj želji da (možda u nezgodan čas) izbliza upozna lepote Starog kontinenta. Njihova sunarodnica, nekadašnja diva nemog filma, Beti Maršal, zaputila se na ugovorenu tursku „gažu“, boreći se sa prolaznošću i strahom od starosti. Bejzil Fric Edvards je  veteran željan razgovora, ali stalno prekidan u po rečenice iz svog bogatog vojnog iskustva (baš kao i strika Albert iz „Mućki“!). Tu negde, naći će se mesta za jogina Čandru Šarmu, katoličkog sveštenika Pedra de la Rosu, ali i najvažnijeg Firerovog diplomatu Franca fon Papena

Svima je glavni cilj Istanbul, a (privremeno) utočište kompozicija legendarnog voza. Luksuzni „pokretni hotel“, pretovaren tajnama, strahovima, strepnjama i zaverama, kasne majske večeri napušta polazišni peron u Parizu. Preko švajcarskih planina, severnih delova Italije, uvek zapaljivog Balkana i rizičnih carinskih provera, u širokom luku zaobilazi Nemačku. Stjuardi, tinejdžer Raul i dobroćudni, debeljuškasti zabušant Žorž, za to vreme komentarišu  živopisne putnike na još jednoj ruti koja se, ipak, razlikuje od bilo koje dosadašnje. Naime, u tzv. vagonu primirja iz Kompjenja, leži nešto zbog čega bi Hitler prevrnuo nebo i zemlju da ga dobije. Da se to ne bi desilo, brinu se francuski oficir Klod Lurdon i trojica njegovih kolega, obezbeđujući skriveni vagon. U njihov zadatak upućen je samo Gaston Tije, predstavnik Internacionalne kompanije spavaćih kola

Ova kola su više od muzejskog eksponata. Ova kola su simbol velike Francuske. U ovim kolima su Nemci škrgućući zubima morali da priznaju da je francusko oružje odnelo pobedu u Velikom ratu. Vagon Internacionalne kompanije spavaćih kola sa oznakom „2419 D, vagon primirja“, svedok najvećeg trenutka naše nacije. I da znam ne bih vam odao otkuda naši obaveštajni izvori imaju informacije, ali, nema ni najmanje sumnje u njihovu tačnost: Hitler zna moć slika za svoju propagandu i želi ova kola. (str. 25-26)
Međutim, niko nije osoba kakvom se predstavlja, ništa nije onako kako deluje, putnici su izmešani poput karata u špilu i do kraja „glomazne“ knjige (preko sedam stotina strana) očekuje vas bezbroj iznenađenja. U samo dvadeset četiri časa, nekoliko puta se preokreću situacije, razaraju snovi i otvaraju nepredviđene prilike. Dok svako ponaosob veruje kako će mu nešto manje od tri dana do turske prestonice proleteti za tren oka i da su u vozu iole bezbedni od ludila koje se ubrzano širi kontinentom, događaji će, st(r)anicu za st(r)anicom, dokazivati suprotno. 

Svako stajalište je prilika za ukrcavanje kakvog slepog putnika ili krijumčarenje važnog materijala. Svi prisutni su, hteli – ne hteli, na budnom oprezu. Do kraja će se utisci i zaključci o raspodeli uloga (dobrih i loših, zaverenika i pobunjenika) barem nekoliko puta izokrenuti, promeniti, zaprepašćujuće razotkrivajući svoju („)pravu(”) prirodu.

Raul se pitao kakav život vode takvi ljudi. Na ranijim putovanjima, visoka gospoda žalila se više puta na teskobu svojih kupea, na “primitivne uslove” – pa i u luksuznim kolima. Zato što moraju da dele ve-ce sa ostalim putnicima, sa još ukupno šesnaest osoba, kada je voz popunjen. U kući sa unajmljenim radničkim stanovima, kraj Bulonjske šume, nužnik dele dva kompletna sprata, a tamo nema stjuarda koji nužnik nadgleda svaka tri sata, čisti ga i sve održava kako valja. (str. 85)

Pol je okrenuo glavu. Doručak je tek počeo i većina stolova je još bila prazna. Ruski veliki knez Romanovski, ili kako se već zove, sedi sa porodicom na suprotnoj strani, nakinđuren kao zlatni fazan. Pre nekoliko minuta mora da je došlo do svađe sa sinom. U svakom slučaju, mladić je izleteo. Ali zvuk nije došao iz tog smera. Starac je zauzeo mesto za stolom iza Polovih leđa: Britanac, toliko je prepoznatljivo na prvi pogled.(...) izgleda baš onako kako Pol Ričards zamišlja ljude koji do dana današnjeg građane SAD posmatraju kao otpadničke koloniste. (str. 113-114)

Vagon restoran postaje poprište neočekivanih susreta, a po kupeima se potpisuju dogovori, ugovaraju bračni savezi, stavljaju krune ili radi o nečijoj glavi, prisluškuju ragovori, šunja i pretura po tuđem prtljagu...Dolazi do neočekivanih savezništava, bude se nedopustiva osećanja, sprovode zavere i privatne istrage. Da li su kobni lajtmotiv inkriminišuće fotografije ili „kamenje“, davno izgubljeni brilijanti iz caričinog kolira? Jesu li veća pretnja crnokošuljaši na peronu u Italiji, ustaške zasede i noćni signali na putu do Zagreba ili sasvim izvesni pokušaji atentata unutar samog kupea?
autor
Važi samo jedno pravilo: Simplon Orijent NE SME da kasni ili odstupi od voznog reda, ma šta se dešavalo u njegovim vagonima – uključujući i one priključne, koji se s vremena na vreme dodaju osnovnoj kompoziciji. Nasuprot tome, ne postoji (odrasli) putnik bez uverenja da bi baš njegov potez, u pravom trenutku, mogao da odlučujuće utiče na dalji tok rata.

Celine su podeljene vremenski (precizni sat i minut događaja) i prostorom (svaki deo kompozicije voza prilagođen je rangu putnika), što pokazuje kako se svakog trenutka, u vanrednim uslovima, odigravaju male scene svetske drame. Pritom, sučeljene i upućene  jedne na druge, do tada nespojive ličnosti pokušavaju da zadrže svoje, a strgnu tuđe maske. Poglavlja obuhvataju prolaske kroz još (formalno) slobodne države, a tzv. „međučinovi“ zaustavljaju se na okupiranim teritorijama. Mnoštvo gledišta nude zanimljivi likovi, svojevoljni taoci nužnosti i ograničenja zatvorenog, pokretnog  "kaveza".

Nezadrživo, besno jurenje šinama sa Katarininim licem u jastuku, zaslepljenim očima, a opet svevidećim. Ka istoku. Ka jugu, niz Balkan. Nizbrdo kao niz stenu, kao tane koje leti sve dok više nema kuda dalje.

Dok ne udari o tlo svom silinom, koja i samu Zemlju može da raspoluti. (str. 221)

„Svet u plamenu“ je roman bez sekunde praznog hoda, besmislenog razgovora, nepotrebnih podataka i pojava. U njemu nema dosadne stranice, što je, uzimajući u obzir njihov impresivan broj, zaista za divljenje. Služeći se osnovom najpoznatije knjige Agate Kristi, u krimi-zaplet uspešno je utkan niz društvenopolitičkih tema, tako da su istorijske ratne okolnosti, iako „napolju“, sve vreme i te kako prisutne unutar vagonske rapsodije. Čitaocima sa naših prostora biće posebno zanimljivo što se središnji, veoma značajan deo radnje odvija na teritoriji Kraljevine Jugoslavije, od Postojne preko Beograda. Takođe, prilično je jasno da Karpatija predstavlja Rumuniju, a Karolov narod “potomke krvoločnog Vlada Cepeša”. U pogovoru, Monferat otkriva kako je za većinu glavnih likova bio inspirisan istorijskim uzorima. Poslednji rumunski kralj zaista se zvao Karol (II), bio naočit - mada (bar koliko je poznato) otporan na prizor krvi, s tim što je abdicirao upravo u godini kada počinje radnja romana. Takođe, njegova ljubavnica (kasnije supruga) Magda Lupesku bila je Jevrejka. Kao realni model za Beti Maršal, poslužila je glumica Luiz Bruks.

Balkan je bure baruta. Šta ako je u ovom vozu i na ovom putu čovek s uglancanim čizmama rešio da potpali fitilj? (str. 93)
U svesti prosečnog “zapadnjaka” prilično utemeljeno i stvarnošću opravdano viđenje naroda sa ovog poluostrva kao divljačnih, vazda međusobno podeljenih i zavađenih, uspešno je poslužilo aluzivnom poigravanju vestern-žanrom. Naime, jurnjava bugarskim vrletima, potera kroz Hrvatsku pod okriljem mraka ili rafalna paljba sa niške železničke stanice, kod Amerikanke Beti (i ne samo nje) probudiće žive slike iz filmova o Divljem zapadu. S druge strane, izražene, često komične kulturološke razlike najbolje su predočene iz ugla Pola Ričardsa, kao predstavnika još neutralne, daleke sile, kome je nepojmljiva tako duboka ukorenjenost ili vera u bilo šta izuzev sopstvenog rada. 

Kroz obilje podzapleta i obrta (seks, intrige, detektivske zagonetke i političke, šahovski proračunate strategije), ostvareno je ubedljivo povezivanje tema i motiva, uz potpunu  karakterizaciju, psihološko profilisanje likova i nadasve ubedljivu, moćnu antiratnu poruku. Monferatovo delo će svakog čitaoca povesti na sudbonosni put i priuštiti mu napetu, nepredvidivu, nezaboravnu – zaista ludu vožnju. 

14 коментара:

  1. Ovo izgleda stvarno kao jedna ikebana od događaja, likova, različitosti u svakom pogledu. A kad sam pročitala da nije zaboravljen ni čuveni tip ličnosti "During the war", stvarno me je preplavilo neko radovanje...
    Zanatski, pisac kriminalistike mora da bude izvanredan organizator da bi mogao da svo to more intriga i likova koje, s početka, uvodi u radnju interesantno uposli, da nikog ne zaboravi, da niko nije višak... Ovom autoru to, očigledno, fantastično ide od ruke.
    Iz ove moje svakodnevice (koja nosi svoje limitirajuće faktore) čitanje krimića od 700 strana je misaona imenica. Ne žalim, ako bude suđeno, desiće se.
    Ali zato uvek mogu da pronađem vreme da sebe obradujem čitanjem tvoje recenzije. :)
    ❤️
    Ajd, ljubim te ja!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Upravo tako, svega ima i sve je odlično povezano. Manje vešti pisci zaborave poneki detalj, čak i ličnosti prethodno uvedene kao bitne, što ovde nije slučaj - svemu i svima dato je razrešenje. Ipak, iz dosadašnjih komentara uviđam da je moj prikaz podbacio u onom glavnom, žanrovskom definisanju (brzopletost će mi jednom "doći glave"!).
      Naime, knjiga NIJE "krimić". Uzima sve važne elemente tog žanra, razvija se na njegovoj osnovi, igra se kriminalističkim konvencijama, ali, pre svega je istorijski roman, dobar, isrcpan, uzbudljiv. Da nije tog nesrećnog Orijent ekspresa, veza sa Agatom bila bi u drugom planu.
      Pisac je, zapravo, inspirisan železnicom i ulogom svog dede u stvarnim događajima, želeo da pokaže, parafraziram, "kako su postojali i drugačiji Nemci, koji su postupali suprotno zvaničnoj politici, iznutra podrivajući sistem".
      Dakle, nije krimić i žao mi je ako tekst ostavlja takav utisak. U detektivskim romanima, profilizacija likova je precizna, ali štura - ovde su oni višeslojno predstavljeni, imamo uvids u njihove misli, snove, prošlost, strahove, unutrašnji život. U krimićima uticaj društvenog konteksta nije presudan - ovde imamo razradu do u najsitnije pojedinosti epohe, od pojave prvih najlon čarapa do delatnosti Abvera....
      Lično, čitala sam ga malo duže, ali svaki put "u cugu". Savršen je za neki odmpr ili raspust. Hvala ti!:)

      P.S. Koliko mi je sladak ovaj tvoj pozdrav!:*

      Избриши
  2. Orient-ekspres, evropska aristokratija u predvečerje Drugog svetskog rata, pa sve još upakovano kao dobar krimić,odmah nakon čitanja ovog teksta prebacilo me je na sajt Lagune.E,tu sam se otreznila! Koliko god da je dobar, ipak mi je previše da dam 1700 din za krimić, tako da čekam jun i Noć knjige☹️.
    Recenzija me je baš zainteresovala i malo mi je čudno da hvališ knjigu, a nisam primetila da ju je Laguna dobro izreklamirala. To je nešto što me konstantno iritira. Na sva zvona objavljuju da su izdali novu Sofi Kinselu(zabavna za čitanje),i romane koji, pošteno govoreći, nisu ništa više od "morske literature", a za kvalitetne stvari saznajem slučajno.
    Ne želim nikog da uvredim i vrlo poštujem svačiji trud i entuzijazam, ali ovo moram da kažem. Volela bih da naša najveća izdavačka kuća (a, i ostale) malo obrate pažnju na kvalitet a ne na kvantitet bloga.Razumemo se 😉.
    Sjajan predlog, pročitaću ga sigurno! 🌹

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Drago mi je što spominješ neke važne stvari ovde, al' da krenem redom.:)
      Prvo, greška je moja, roman nije krimić, pre istorijski sa elementima krimi-priče. Slažem se za cenu, pozajmila sam ga iz biblioteke i volela bih da ga imam, ali onda se setih da "Laguna" koristi pravilo "što više strana-to viša cena". Bukvalno nema knjige ovog "gabarita" ispod 1200 din.Dakle, čekamo Noć knjige. Vredi!:)

      Ako "pročešljaš" moj blog, videćeš da pišem o knjigama koje se retko nalaze na lisama najprodavanijih ili najčitanijih, a više puta dobijem komentar "Super deluje, nikad nisam čuo/la za knjigu!" Ne bavim se hitovima sa "Instagrama" i većine drugih blogova čitalačke orijentacije. Mislim da se po tome, onako neskromno rečeno, moja stranica izdvaja, jer sledim svoj osećaj. Uostalom, ništa nemam od promovisanja bilo koje "fensi" izdavačke kuće, sarađujem jedino sa "Odisejom" - a i tu su mi ruke odrešene po pitanju predmeta i tipa kritike.:)

      Nažalost, "Laguna" do iznemoglosti reklamira uglavnom dela koja objektivno ne vrede promovisanja, dok im mnoštvo dobrih izdanja prolazi nezapaženo. Uverila sam se kroz kratak staž u biblioteci (javni radovi), kao i konkurisanje za posao prodavca u knjižari "Delfi" (što je već posebna priča i prošla sam testiranja, ali odustala na kraju baš zato što nisam spremna da posmatram knjige, kojima sam posvetila godine učenja, kao običnu ROBU), o izdavačkoj politici, odnosu prema nečijim kompetencijama, potražnji naslova...i sve ukupno, utisak nije povoljan. OK, moćni ste, ali nek' se u toj kapitalističkoj proždrljivosti ne izgubi razlikovanje kvaliteta od kvantiteta, kao što i sama kažeš.:)

      Zato, OGROMNO hvala!:)))))

      Избриши
  3. Knjiga deluje zaista interesantno. Iz negkog razloga ja oduvek izbegavam ratnu literaturu i generalno teme vezane za to. Ova mi deluje drugačije pa bih mogla da je razmotrim i pročitam. Deluje da ima dinamike pa mi se zato dopada.
    Odličan post:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Saro!:)
      Baš mislim da bi ti se roman dopao. Nije "ratni". Iako su svesni dešavanja oko njih, naravno, čak prilično upleteni u sve te radnje, ovi ljudi su zatvoreni unutar voza i samim tim nema ratnih scena u uobičajenom smislu. Dinamike ima na pretek. Pisac je uspeo da postigne "jurišni" ritam, tako da pripovedanje prati zbrku odvijanja događaja.

      Избриши
  4. Baš si me zainteresovala! Ti inače često pišeš o nekim knjigama za koje nisam čula i baš mi se dopada što se tako informišem, na pravi način, detaljno i bez ulepšavanja. Dosad je jedina knjiga koju sam čitala Agatino ''Ubistvo u Orijent-ekspresu'', ima nešto zanimljivo u klaustrofobičnom ambijentu gde si zaglavljen sa saputnicima i gde je veoma bitno umeti igrati psihološku igru.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala!:) Iskreno ti preporučujem roman, sigurna sam da ćeš uživati. Takođe veliko hvala na uzvratnom mišljenju, drago mi je što knjige o kojima pišem, uprkos tome što nisu "mejnstrim", bude interesovanje. Zaista ne volim ponovljivost i da mi blog liči na druge - cilj mi je da ponudim sadržaje do kojim možda ne dolazimo tako lako, jer nisu dovoljno promovisani, a zaslužuju. Isto, najiskrenije, mogu reći za tvoj blog: pišeš o knjigama koje sama izabereš da čitaš, nezavisno od toga jesu li aktuelne i reklamirane.
      Još jednom hvala i nadam se utiscima kada se dočepaš knjige. Kao što rekoh, sigurno će ti biti interesantna.:)

      Избриши
  5. Recenzija mi se jako dopala, a knjigu sam stavila na spisak jos kada sam videla da je citas na Goodreads-u, cini mi se. :)) Tako da ce svakako jednom doci na red. Malo sam se bacila na poeziju, nju nisam nikada citala, osim onoga sto je bilo potrebno za skolu i sl. Sramota, znam, ali mislim da sam tek sada i sazrela za tako nesto. Pokusavala sam kao mladja ali nisam mogla da razumem sta pesnik govori u formi stiha, ali sada je vec druga prica. :D Odoh s teme. Ovaj roman mi deluje veoma interesantno i citacu ga prvom prilikom! Pozdrav! :)))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ma, kakvi sramota, znaš li da ja od fakulteta nisam pipinula poeziju, sve se nešto držim proze - e, šta tek reći na to?:) Dakle, samo napred, iskreno, mislim da se pesništvo uvek lakše odloži, skrajne, potceni kao "manje zahtevna" forma, a u suštini (rekla bih) traži od nas više svega: koncentracije, vremena, raspoloženja...nego većina romana.
      Odmah sam pretpostavila da bi ti se ova knjiga mogla svideti (ako se ne varam, preporučila sam ti je i na "Goodreads"-u), posebno jer imaš dobre utiske posle Raderfurda.
      Hvala!:)

      Избриши
  6. Nisam nikada čula za ovog pisca ni njegovu knjigu , ali jako me je privuklo to što ima 700 strana , a nijedna nije dosadna. To zvuči jako obećavajuće kao i to što svako od njih želi da primeni nešto u vezi sa pristozanjem voza i vagona na odredište.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Knjiga je odlična!:) Zaista šteta što je ne reklamiraju koliko neke preizvikane gluposti. Mene je oduševila, stvarno sam uživala na svakoj stranici i čak mi je prebrzo proletela.

      Избриши
  7. Sjajan prikaz, kao i uvek. :) Oduševe me na tvom blogu prikazi naslova za koje u suprotnom ne bih ni čula. Najlepša preporuka dela jeste upravo izostanak praznog hoda, što je i jedan od presudnih faktora održavanja moje koncentracije na životu prilikom čitanja bilo kog dela. :)

    Hvala na prikazu. :*

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...