среда, 30. јануар 2019.

Rekvijem za jedno carstvo: 130 godina misterije Majerlinga

piše: Isidora Đolović
Dvorac Majerling u Donjoj Austriji, jugozapadno od Beča, na današnji dan 1889. godine postao je pozornica jedne od najzagonetnijih stvarnosnih drama u istoriji. Prestolonaslednik Austrougarske i baronesa Marija Večera pronađeni su mrtvi. Javnosti je sve objašnjeno kao zločin u kome je Rudolf, sin cara Franca Jozefa, usled nervnog rastrojstva ubio svoju maloletnu ljubavnicu, a zatim izvršio samoubistvo. Istina je da slučaj nikada nije do kraja rasvetljen, pa i dan-danas predstavlja veliku tajnu, ali i inspiraciju za mnoštvo romantizovanih legendi. Obdukcija izvršena 1992. na posmrtnim ostacima Marije (koju je, prema službenom izveštaju, Rudolf usmrtio hicem iz pištolja), dokazala je namerno zataškane neistine i previde prvobitnih rezultata istrage. U maniru najboljih zapleta krimi-romana Agate Kristi, počelo se odmotavati klupko neobičnih tragedija koje su kulminirale izbijanjem Velikog rata…

U nedelju sam, pišući o filmu „Iluzionista“, ostala dužna za priču o posrednom istorijskom izvoru za važan deo njegove izrazito fikcionalizovane varijante. Otprilike tih dana mi je, pravo iz Engleske (hvaljen bio Book Depository!) stigao novi prevod jedne od najboljih nemačkih studija na ovu temu, „Rudolf. Crown Prince and Rebel“ autorke Brigit Haman. Neverovatno srećna okolnost htela je da knjiga bude na prazničnom popustu od nadrealnih 75 %, tako da je ostatak mog decembarskog honorara „ispario“ u velikom stilu!
Kao i uvek praćen originalnim obeleživačem, naslov je odmah udobno smešten na policu od milošte zvanu habzburško ćoše, a ja sam dobila pojačano nadahnuće da sa čitaocima podelim svoj tekst na ovu temu. Objavljen je pre nešto manje od četiri godine, u dvobroju „Revije Istorija“ i predstavlja autorski novinski tekst kojim se, bez lažne skromnosti, najviše ponosim. Uživala sam istražujući i pišući, ali, pošto je previše dug da bi bio postavljen na blog, prenosim ga u skeniranom obliku (klikom ćete uvećati svaku od slika), sa nadom da će vam biti interesantan, informativan i ne preterano naporan za čitanje. Na samom dnu ovog posta, pronaći ćete link za „skidanje“ kompletnog broja časopisa u kome je članak izašao (na stranama 28-33). Sa „Istorijom“ sam ostvarila divnu saradnju i kroz naredna dva broja, objavivši još dva teksta na nešto drugačije teme. Nažalost, zbog finansijskih teškoća, ovaj zanimljivi list je u jesen iste godine (2015) ugašen, kao i većina vrednih stvari na medijskom nebu naše države bez kompasa....Kako god bilo, verujem da borba za ozbiljno, posvećeno i temeljno pristupanje pisanju uvek nađe način da plasira svoje rezultate. Prepuštam se vašem sudu!



16 коментара:

  1. Baš je neverovatna priča ko bi rekao da to sve može da se desi jednoj aristokratskoj porodici.Jako je uzbudljivo kao neki roman mogli su nas i to učiti u školi ovo je em zanimljivo em je nekako kao neki delić slagalice koji nedostaje da možemo da sagledamo širu sliku i saznamo zašto baš niko nije mogao da nasledi Franca Ferdinanda. Super ti je članak baš si lepo opisala svu napetost i pozadinu i ličnosti.Ja bih volela da je bio i duži. Inače sad mi dodje da i ja sad maloistražujem istoriju ima toliko zanimljivih stvari koje nisu toliko opštepoznate. Inače baš šteta što se ugasio taj časopis , a taman ste počeli lepo da saradjujete. Al nekako ljudi sve manje čitaju i časopise i nekako su sad časopisi više puni slika nego teksta ili se meni samo tako čini.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo hvala!:)
      Da, priča je stvarno uzbudljiva, kao neki film (ne kažu uzalud da "život piše romane", bogami se tu nađe savršenijih zapleta nego u fikciji), pa mi je žao što se o svemu malo zna ili čak baš ništa ne zna.
      Da znaš da bih i ja volela da je mogao biti duži, ali, eh, urednici i njihova uputstva, ovo je već "probilo" svaku propisanu dužinu novinskog članka, haha, al barem meni nije problem da se "pisano rastoročem" i onda moram da skraćujem tekstove, teška srca. Bilo bi tu još mnogo štošta da se kaže, ali, nadam se, nekom drugom prilikom.
      Nažalost, ovo za časopise je tačno. Pre svega, štampana izdanja se sve češće gase, zbog nedostatka novca ili selidbe na portale, a ponajviše zbog dominacije tabloidnih, "šarenih" sadržaja. Samo prođi pored trafike i vidi šta je uglavnom u ponudi...mnogo kvalitetnih listova je nestalo tokom godina.:(
      Pokušavam da, na blogu, malo pobedim jednoličnost i površnost te ponude.

      Избриши
  2. Svojevremeno sam kupovala Istoriju, ne bas svaki broj, ali svaki drugi ili treci da. Jako mi se dopadala. Verovatno sam ovaj broj bila kupila jer mi tekst zvuci poznato. O:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Imam sve brojeve, bio je odličan list. Uključila sam se negde pred kraj njihovog izlaženja i objavila tri teksta (pored ovog, ostala dva se takođe mogu pročitati na blogu, postavljala sam ih ranije). Bila mi je velika čast da bar neko kratko vreme budem deo tima. Svašta zanimljivo se tu moglo naći.:)

      Избриши
    2. Taj casopis je mogao da se nadje i u muzeju u kom sam tada stazirala, cisto da znas. ;) Tako da se citao kod nas! Nazalost, verovatno nedovoljno, uopste gledano...

      Избриши
    3. Super, to je lepo znati!:) Kada sam bila na praksi u biblioteci, imali su ga isto u čitaonici/novinarnici, tako da očigledno prave stvari uvek pronađu put do čitalaca.

      Избриши
  3. Predivno!!!
    Kad pročitam ovakav tekst, vrati mi se optimizam i nada da u Srbiji postoje devojke i mlade žene, koje osim napućenih usana i isturenih zadnjica imaju još nešto da pokažu pred svetom.
    Da ne bude zabune, nemam ja ništa protiv negovanju lepote lice i tela, čak to smatram vidom zdravstvene kulture, ali smeta mi što što, danas, devojke sve manje shvataju značaj obrazovanja i lepog izražavanja.
    Carica Sisi je odličan primer!Njena lepota ne proističe samo iz fizičkog izgleda, o kome je vrlo vodila računa.
    Nimalo nisam iznenadjena što je ovakav časopis ugašen, čak se ne sećam ni da sam ga ikada imala u rukama, a ovo što sam na brzinu prelistala, deluje obećavajuće.
    Žao mi je što nema više bogova kao što je tvoj. Nažalost, devojke se pre odlučuju da pišu o krpicama i šminki(volim i to da pogledam) nego o knjigama, istoriji, kulturi.
    Nikad nisam previše razmišljala o Majerlinškoj aferi.Za mene je to oduvek bio splet nesrećnih okolnosti,i smatram da u svakoj od teorija ima ponešto istine.
    Sad me najviše zanima da pogledam izveštaje sa obdukcija.
    Žalosno je koliko sjaja i bogatstva možemo videti u Hofburgu i Šenbrunu, a opet, koliko tuge i nesrećnih sudbina kriju njihovi zidovi.
    Još jednom sve pohvale za tekst!Zadali si mi novi domaći zadatak iz istorije😃!!! 🌹

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi! Ne mogu opisati koliko mi se srce obraduje ovako podsticajnim i smislenim komentarima, to mi daje snagu i nadu, uliva optimizam da nastavim dalje, jer objavljeno ne odlazi u prazno. Najiskrenije hvala!:)

      Da, blogovi su uglavnom nekakvi "lajfstajl", o šminkanju, modi, kulinarstvu, ili površne "recenzije" popularnih knjiga koje su isprošene od izdavačkih kuća za nekakvu "promociju" u (više) slici i (manje) reči. To je priča koja malo frustrira, pored toga što se njome ne vredi baviti, tako da ću biti kratka, razumemo se. Mislim da je suština razgraničiti ZAŠTO pišemo blog, šta nam je cilj, kome se obraćamo. Normalno je da bi svako bio zadovoljan da od svog uloženog truda ponešto i zaradi, ali ako težimo samo tome, promašili smo put.:( I u blogovanju i u životu, sledim sopstvenu viziju. Hoće li me to negde odvesti, ne mogu da pretpostavim, želim da verujem da hoće, kad-tad. Za sada, dovoljno je znati da imam prave čitaoce i da sve ovo negde stiže.:)
      Lepota bez sadržine je prazna i brzo uvene. S druge strane, nesavršen izgled dopunjen harizmom, inteligencijom i jedinstvenošću, zrači "na kilometar". Ovo je vreme većinom praznih ljuštura...ali, proći će i to.

      O Majerlingu bi se moglo pričati do sutra, pa hajde da za sad samo ovo prokomentarišem: tekst je od pre četiri godine, a u međuvremenu su pronađena i u javnost izneta oproštajna pisma. Ono Marjino, upućeno majci, nedvosmisleno dokazuje da je reč o samoubistvu, barem kao planu...Druga stvar, otkriveni su neki stari "leksikoni" bečke omladine, koji bacaju zanimljivo osvetljenje na Marijinu ličnost. Nailazila sam na zaključke, čak i stručnjaka (!) o njoj kao "glupoj, praznoglavoj devojci", ali na osnovu svega, mislim da je reč o nepravednom uprošćavanju. Zaboravlja se i to da je imala samo 17 godina - realno, ko NIJE bio smešan i budalast kao tinejdžer?
      Videla sam pre nekog vremena i reklamnu kampanju, čini mi se Karla Lagerfelda, na temu reinkarnacije, u kojoj Franca Jozefa i Sisi "igraju" Kara Delevinj i Farel Vilijams. Čisto sprdanje sa istorijom i opštom kulturom, što pokazuju i silne negativne reakcije. Tako biva kad se estrada uhvati ozbiljnih stvari, koje ne poznaje...

      https://www.thelocal.at/userdata/images/1416849061_pu9a6qv98te3ogw9wvgh.jpg

      Setih se nekog ovdašnjeg editorijala, u kome Anabelu "Fanki Dži" obukoše kao Mariju Antoanetu, strava i užas...
      Doduše, ova Kara Delevinj (koja mi je strašno antipatična, možda bi bila lepa da nije ovih groznih obrva - sad je trend "čupavila", al ne može svako da bude Bruk Šilds ili Lili Kolins) bi još nekako prošla kao Marija Večera iz detinjstva, zbog očiju "vampirice".
      Uzgred, da sam ja birala prateće slike za tekst, bile bi malo lepše i laskavije. Nažalost, to radi redakcija.

      Hvala još jednom!:))))

      Избриши
  4. Evo i mene! Obaveze nekad diktiraju našu rutinu, ali ti znaš da te nisam zaboravila...

    Baš si našla pravu meru istorije koju meni prija! Priču sam znala od ranije, nije da nisam. Međutim, ovako kopaktno, sa fotografijama, pisano tvojim divnim stilom, bilo je pravo uživanje čitati.

    Za časopis nisam nikad čula, ali mi deluje odlično. Biće tu još šta da se prelista i pročita.
    I mene ne čudi što nisu opstali na ovom tržištu. Iza bilo koje "kulturne" ideje neko treba da debelo finansijski zalegne, pogotovo u ovakvoj sredini. A kako da se sredina popravi, ako nema ovakvih sadržaja???!
    Vraćam se opet na nekad već ispričanu priču o državi i oporezovanju šunda. Tada bi mogli direktno da preliju taj novac na neke ovakve projekte. O oporezovanju kockarnica i kladionica da i ne govorim.

    Rado bih još s tobom razmenjivala misli, ali obaveze zovu.
    PS. Vidim da je i u nedelju isto bio post, ali to nekom drugom prilikom, za vikend verovatno.
    PS2. Na instagramu te jedna divna mlada žena reklamirala (@miris_knjige) tako da znaš da si nadaleko popularna, pa čak i tamo gde te nema.

    Evo begam, već me zovu ... Ajd ljubim te ja!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da nedostaješ - suvišno je spominjati.:) Uvek sa posebnim zanimanjem iščekujem tvoj, merodavni i iskreni komentar. S druge strane, odlično razumem obaveze, mogu reći da prilično podsticajno utiču, pošto sam onako "udarnički" i sama krenula da sprovodim "novogodišnje odluke" i za sada istrajavam.:)

      Drago mi je što ti se tekst dopao, mnogo mi znači i eto, sad sam dobila novu dozu inspiracije za dalje bavljenje zanimljivim temama. Hvala u svakom smislu!:)))))
      Kad već država ne mari (dovoljno), stvaramo sami kulturnu politiku.

      P.S. Stvarno? To je divno, evo, moraću sad da bacim pogled, iako nemam profil tamo. Pozdravi je i zahvalni od srca u moje ime, molim te. :) Koliko poztivne energije i podsticaja, nemam reči. Dobro se dobrim vraća!:*

      Избриши
    2. "Kad već država ne mari (dovoljno), stvaramo sami kulturnu politiku."
      ❤️ To je duh!❤️Takvu te volim!❤️
      Ne može ona toliko da ne brine koliko mi imamo volje, snage i ideja da zavrtimo pozitivnu energiju, da se ovde okupe divni ljudi, pa da, svi zajedno, širimo vibracije ljubavi. Prelepo, prelepo... :)

      Избриши
    3. Baš tako.:))))
      Od ideje sve kreće. U komforu i lagodnosti malo šta nastane, a da je održivo.

      Избриши
  5. Nisam nikad čitala časopis, hvala što si mi ga otkrila.
    Hehe, habzburško ćoše. Ja sam tako planirala kad, jednog lepog dana, budem imala dovoljno polica da smestim sve svoje knjige, da ih podelim - neke žanrovski, a neke geografski (Indija, Japan, Italija itd.)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kada su mi moji obezbedili deo sobe za "radni prostor", odmah sam rasporedila knjige po različitim kriterijumima: tako, npr. cela jedna polica pripada samo stručnoh literaturi, druga beletristici, treća kompletima/klasicima....onda, pored habsburškog, imam "francuski", ruski, enciklopedijski, odeljak sa fantastikom (Martin, Tolkin, Pulman), pesnicima....
      Međutim, kako se biblioteka u međuvremenu uvećala, moraću da je u neko vreme reorganizujem, iako ovo ostaje osnova. :)

      Hvala tebi na čitanju!:)

      Избриши
  6. Divno osveženje je ovaj post! Jako mi se dopao i baš sam uživala čitajući. Nikada nisam čula za ovo mesto niti mi je bila piznata cela priča a nisam čula ni za časopis. Treba da obaaajvljuješ više ovakvih tekstova baš sam uživala čitajući!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala!:)
      Najviše volim da pišem ovakve tekstove, ali, nažalost, potrebno je naći i adekvatno mesto za objavljivanje, a danas je sve manje časopisa, posebno dobrih. Inače, imam čitav spisak tema kojima bih se ubuduće bavila, a postavljaću i neke ranije, tako da mi je drago što nailaze na dobre reakcije.:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...