субота, 05. јануар 2019.

Godina sa knjigom: Pregled čitalačke 2018.

piše: Isidora Đolović

Nova godina je vreme za rekapituliranje postignutog i postavljanje novih planova, ciljeva, izazova. Za sve koji se rado služe dobro poznatim obećanjima da će od sutra/ponedeljka/1. ili 15. krenuti sa ostavljanjem duvana/dijetom/štednjom/učenjem/traženjem posla (dodajte po želji), okretanje lista na glanc novom zidnom kalendaru predstavlja savršenu priliku da se stvori makar privid sasvim otvorene mogućnosti počinjanja iznova. Prvi januarski dani, obično nakon što se utiša slavljenička groznica, prespava mamurluk i svari sadržaj praznične trpeze, ne ostavljaju prostora za mnogo izvrdavanja, odlaganja i izgovora. Ako već niste imali tu naviku, a odavno obećavate sebi da ćete više pažnje poklanjati knjizi, eto odlične prilike. Ukoliko vam je čitanje uobičajena „mentalna rekreacija“, ništa neće poremetiti odlučnost da ostanete u kondiciji – možete samo zadati sebi nešto jači tempo. Po treći put na blogu, sada već tradicionalno, osvrnuću se na sopstvenu čitalačku godinu i njene (mnogobrojne) darove.

Od svih popularnih čitalačkih izazova, maratona i klubova, već neko vreme se upuštam jedino u netipični „Goodreads“-ov. Moja interesovanja su velika i raznovrsna, a spiskovi literature beskonačni, pa svaki plan te vrste obično padne u vodu pri sučeljavanju sa konkretnom ponudom na policama biblioteke. Uglavnom se držim ranijih zamisli, uz poneku trenutnu, spontanu odluku (najčešće po pitanju aktuelnih izdanja), tako da mi nisu potrebni dodatni zadaci i „stimulansi“. „Goodreads“ pomaže kao vrsta preciznog i preglednog, elektronskog dnevnika čitanja koji uspešno prati moju davnašnju naviku beleženja pročitanih knjiga. Ove godine, bilo ih je (sveska svedoči) 139 - nešto više nego prethodne, a manje od godine ispred nje. Na „Goodreads“-u stoji 143, ali, to nije tačna cifra, pošto računaju „duple“ tomove (npr. „Kraljica Margo“ -  knjiga 1 i 2). 

Famozno delo koje je nedostajalo da broj bude okrugao, prenosim u 2019. i ponovo je u pitanju isti autor kao lani. Uvela sam lični običaj da praznike provedem sa Dikensovim romanima koje do sada NISAM  imala prilike ili vremena da pročitam, a takvih, koliko god mi se činilo da sam prešla dobar deo piščevog opusa, uvek ima! Prošle zime, bio je to „Martin Čazlvit“, dok ovu sezonu otvara „Mala Dorit“. Što se tiče prve pročitane knjige u godini za nama, radi se o zbirci priča „Zovem se Aram“ Vilijama Sarojana, iz koga smo na časovima metodike bezbroj puta tumačili odlomak „Leto lepog belca“, ali sam se tek kasnije upoznala sa celinom. O romanima koji su, na dobar ili loš način, ostavili najjači utisak u toku prošle godine, imali ste prilike da čitate kroz posebne recenzije ili mini-prikaze u upitnicima na blogu, tako da se neću ponavljati. Oni nisu ušli u konkurenciju za ovaj pregled (sem konačne rang-liste), jer se, jednostavno,  podrazumevaju. Sledi hronološki osvrt na sve ostalo vredno spominjanja, uz još poneku kategoriju razvrstavanja, pa slobodno pripremite olovke da zabeležite koji koristan predlog.
Iz januarske ponude izdvojila se „Kuća sa sedam zabata“. Posle „Skerletnog slova“, ovo je drugo po redu delo Natanijela Hotorna koje sam pročitala i moram priznati da mi se više svidelo. Razlozi su njegov stil, priča, dobra mešavina jezovitosti, napete atmosfere, rekonstrukcije vremena salemskih istraga i istorijata jedne neobične porodice. Tokom februara i marta, najsnažniji utisak ostavili su „Sjetva soli“ (Muharem Bazdulj) i „Zelena milja“ (Stiven King). Bazdulj je već godinama jedna od meni omiljenih ličnosti iz kulturnog života regiona. Obožavam da čitam njegove kolumne i slušam intervjue, učešća u različitim debatnim emisijama, kako onim sa književnim, tako i aktuelnim političkim (društvenim) temama. U 2019, pročitala sam još i njegovu „Lutku od marcipana“, koja mi je ipak bila ponešto faktografski suvoparna, dok „Sjetva soli“, kao povratak u prošlost jednog čoveka, dotiče mnogo neposrednije i ostavlja snažniji utisak. Bazdulj se ovde romansijerski pozabavio poznatim „fašističkim rođendanom“ (slučajem koji je sredinom osamdesetih uzdrmao krugove u Sarajevu), tačnije, njegovim posledicama po sudbine (nekoliko) učesnika. Što se drugog romana tiče, verujem da je svako bliže predstavljanje suvišno – retke su osobe kojima nije poznata odlična ekranizacija, sa Tomom Henksom u glavnoj ulozi. Mogu reći samo to da je roman još bolji, lepši, tužniji, a moje upoznavanje sa stvaralaštvom Stivena Kinga se nastavlja na najbolji mogući način. Za sada me nije razočarao.

April je takođe bio u znaku jednog balkanskog autora. Knjigu „Te noći sam je video“ (slovenački pisac Drago Jančar), u izdanju Arhipelaga, poželela sam da pročitam još kada se pojavio prevod. Tragom pet različitih perspektiva, rekonstruisana je sudbina fatalne Veronike Zarnik, žene čija će neobična pojava i životni stil uzdrmati provinciju pred izbijanje Drugog svetskog rata, simbolizujući gotovo svako prokletstvo ovog podneblja: od međunacionalne netrpeljivosti, preko patrijarhalne krutosti, do kobne izdvojenosti koja se ne prašta. Roman je majstorski ispripovedan i sasvim dostojno se nadovezuje na tradiciju modernista, poput Bore Stankovića. U maju i junu, okrenula sam se savremenoj literaturi za mlade, pa na preporuku Sandre i Ivane, pročitala dva dirljiva, divna romana: „Čudo“ (R.H.Palasio) i „Kralj zmija“ (Džef Zetner). Prvi se bavi uzrastom osnovaca, drugi tinejdžerima, ali garantujem da ćete proliti bar neku suzu i nasmejati se dvostruko više puta, oboje iz srca, prateći borbe harizmatičnih, plemenitih mladih heroja. Ovo su knjige kakve zaslužuju da ih uvrste u školsku lektiru ili barem preporučenu literaturu, jer nose izuzetno važne poruke, čineći to krajnje nenametljivo i prijemčivo. 
Leto (jul i avgust) sam provela uglavnom zaokupljena francuskim temama, ali bilo je i tu nekoliko „uljeza“. Iz već proverene Deretine biblioteke savremenih pisaca, koja mi redovno donese dragocena otkrića, probrala sam roman „Padala je kiša ptica“ Kanađanke Žoslin Sosje, dok novi izdavački fenomen – kuća Štrik, donosi „Priču o providnom kralju“ Rose Montero. Izvanredno zabavne, neobične teme i značajna uloga podjednako interesantnih junakinja, povezuju ova dva literarna bisera. Sosjeova gradi pripovest o dva starca svojevoljno izopštena od sveta, čiju šumsku mini-„komunu“ pronalazi fotografkinja u potrazi za istinom iza legende. Pitanja ljubavi, hrabrosti, slobode, „ludila“, dotiče i Monterova, kroz beskrajno zabavan ženski pikarski roman o Leoli, devojci koja će, prerušena u viteza, lutati bojištima širom srednjovekovne Francuske, susrećući, slušajući, preduzimajući mnogo toga na kolebljivoj granici realnosti i iluzija.

U septembru i većem delu oktobra, čitala sam knjige iz „ogranka“ kućne biblioteke koji nam se, zbog nedostatka prostora u stanu, za sada nalazi kod babe. Tako sam ponovo „načela“ tomove Remarka, Zilahija, edicije „Lastavica“, uz to oborila jedan lični rekord (o čemu ću nešto kasnije), ali i konačno došla u dodir sa stvaralaštvom Margaret Atvud. Na moje veliko zadovoljstvo i uživanje, izbor za prvo čitanje pao je na „Alijas Grejs“. Znam da ću sigurno pogledati televizijsku adaptaciju, a vas upućujem na odličnu Sandrinu recenziju.
Kraj oktobra obeležio je Sajam knjiga, pa nije bilo previše vremena za čitanje, ali sam se zato sa radošću vratila stručnoj literaturi i, prvi put nakon studentskih dana, opet se družila sa „Značenjem bajki“ Bruna Betlhajma. Preporučila bih ovu studiju, kao nezobilaznu, svima koji se interesuju za poreklo, simboliku, umetničku transpoziciju izvršenu u (i danas potcenjenom) žanru bajke, ali i psihologiju, arhetip, detinjstvo...Jesenje dane ulepšali su, još jednom, Atvudova  sa romanom „Đavolji nakot“, za sada najubedljivijim iz projekta Hogart Šekspir (savremeno, prozno reinterpretiranje Bardovih klasičnih drama; u ovom slučaju, „Bure“ - trkom do Sandre, ukoliko već niste pratili njene recenzije) i Vilki Kolins. Njegov „Mesečev kamen“, (ako je verovati T.S.Eliotu!) prvi, najobimniji, a zasigurno jedan od najboljih (ne samo) britanskih detektivskih romana, predstavlja više nego zanimljivo čitalačko iskustvo. Nakon početne konfuzije, koja traje dok ne razgraničite ko je ko i šta se, zapravo, desilo, potpuno će vas uplesti u svoju mrežu. Jedna od najpozitivnijih odlika ove nesvakidašnje knjige je humor, tako da će vam, dok rešavate misteriju zajedno sa nekoliko smenjujućih glasova-svedoka, pogonsko gorivo uz radoznalost biti i - smeh.


Otkrića godine

Kada se sve sabere i oduzme, to su tri autora čija je velika popularnost veoma lako mogla da me odbije, ali bih u tom slučaju ostala na gubitku. O knjigama Elene Ferante sam već pisala i, nakon početne neubedljivosti (prouzrokovane, možda, upravo mojim nesvesnim otporom prema opšteprihvaćenom oduševljenju), osvojile su me do te mere da nestrpljivo iščekujem susret sa četvrtim delom napuljske tetralogije, istovremeno tužna jer je to kraj. Mogu da zaključim kako tajanstvena italijanska književnica zaslužuje reputaciju svojevrsnog literarnog fenomena za  početak ovog veka. Njeno pisanje je „jednostavno“, ali veoma intenzivno; dubinski prodire u suštinu međuljudskih odnosa, na krajnje vešt način se baveći pitanjima odrastanja, prošlosti, prijateljstva, samospoznaje; o značaju za upotpunjeni književni portret žene suvišno je govoriti. Drugi izuzetno čitani autor koga sam ove godine prvi put uzela u obzir bio je Ju Nesbe. Trileri mi nisu previše drag žanr, ali ukoliko (kao ja) ne želite da gubite vreme sa osrednjim primerima, pa tražite ono najbolje što može da vam se ponudi, Norvežanin je pravi izbor. Nakon (evidentno početnički trapavog) početka serijala o Hariju Huleu - „Slepi miš“, koji me ostavio uglavnom ravnodušnom, „oduvana“ sam nastavkom pod nazivom „Crvendać“. Nesbe vešto u uzročno-posledičnu vezu upliće uzroke iz (dalje) prošlosti i savremene slučajeve, koje njegov jedinstveni, apsolutno nesavršeni junak jedini može da uspešno razrmrsi. Nakon spomenute dve, pročitala sam „Bubašvabe“ i „Policiju“, a ne nameravam da tu stanem. Za pohvalu je i to što mu polazi za rukom da istakne društvenu kritiku, čini se, univezalnu i aktuelnu na svakom podneblju. Time se odlikuje i njegovo stvaralaštvo za decu – serijal o doktoru Proktoru, kojim smo se bavili na Odisejinom sajamskom seminaru.
Prezimenjak sledećeg pisca me odavno osvojio, što je, uzmete li u obzir da sam okrenuta istoriji književnosti mnogo više nego savremenicima, prilično velika stvar. Rju Murakami, sa kojim sam (nakon prethodne godine, koju je obeležio romanom „U miso supi“) nastavila prijatno druženje, ipak, nije Haruki. Njegove teme su drugačije, stil pripovedanja, likovi, žanr....ali ono što ih povezuje je ta omamljujuća, neverovatno sugestivna atmosfera. Primećujem da su, inače, dalekoistočni autori (što će pokazati konačna rang-lista) pravi majstori da vam živo, potpuno dočaraju prostor i okolnosti zbivanja svojih romana, postave vas u središte radnje i učine čulno svesnim svakog njenog detalja. Rjuovi romani, a ove godine sam pročitala „Audiciju“ i „Karaoke strave“, oduševiće sve ljubitelje neo-noir filmova, strip-kulture, sajber atmosfere i „gradskih“ horora. Situacije u koje postavlja, potpuno odgovarajuće im likove, uglavnom su apsurdne, bizarne, prenaglašene i šokantne, ali u pozadini svega nalazi se surovo iskrena slika moderne otuđenosti, gubitka osećanja i – osećaja. Bez lažnog ustručavanja, raskrinkava psihopatologiju i fetišizam vremena koje je čoveka pretvorilo u automat kadar da reaguje još samo na krajnosti; otuda mnogo krvi, nasilja i naizgled nemotivisanih postupaka nosi poražavajuću poruku opomene. I da spomenem jedan domaći roman: „Dorotej“ Dobrila Nenadića, o kome sam već sročila koju u okviru nekog od upitnika, naprosto me očarao,  pa ću sigurno ubuduće barem pokušati da rečima objasnim deo te lepote. O tom – potom.


Razočarenja godine

Poslovica kaže da je uvek bolje ne nadati se previše, jer, kada ništa ne očekuješ – ne možeš ni da se razočaraš. U praksi je, naravno, znatno teže. Jedan od razloga što izuzetno popularnim knjigama prilazim tek sa, najmanje par godina distance, kada se sveopšta euforija stiša, jeste i slutnja da mi baš neće biti po volji. Tako je uglavnom sa dobitnicima „NIN“-ove nagrade, poslednjih petnaestak godina. Čitajući, ovih dana, spisak knjiga koje su ušle u uži izbor za predstojeću dodelu, imam utisak da gotovo sve objavljeno u Srbiji dolazi u obzir, na stranu objektivna vrednost. Možda nije ni čudno što su me u godini za nama ostavile, u najmanju ruku, potpuno ravnodušnom, ranije nagrađivane knjige „Islednik“ Dragana Velikića i „Arzamas“ Ivane Dimić. Jedna reč da svedem svoje utiske glasi – precenjeno.

Zatim, „Sanjaju li androidi električne ovce?“ (Filip K. Dik), SF klasik kome sam se istinski radovala – ponajviše zbog „Blade runner“-a, koji je inspirisao – ostavio me razočaranom i nezadovoljnom. Odlična zamisao, dobar početak, ali negde od sredine „otfikarena“ priča, nepotpuna i nedovršena. „Mali flautista“ Eduarda Manea, trebalo bi da je istorijski roman o slavnom slikaru i prezimenjaku, slika uzbudljivog devetnaestog veka i umetničke scene Pariza, predata nam kroz zatajenu ličnost i delo umetnikove ljubavnice, mlade slikarke Eve Gonzales. Nažalost, dobijamo samo nevešto skrpljenu pseudobiografsku priču, koja bi uz adekvatnu obradu i brižljiviji pristup mogla da preraste u nešto zaista značajno. „Pastorak“ slovenačkog pisca Jurija Hudolina više mi je ostavio mučan utisak, nego što je slab roman (jer, zaista NIJE). Mnogo me podsetio na Bulatovićevu prozu, koja je, koliko sjajna, toliko i tegobna za više od jednog čitanja, pa tako i Hudolinova priča o odrastanju dečaka u primorskoj zabiti, gde mu se majka preudala za neotesanog ugostitelja koji suvereno vlada tom pustom zemljom, dok se bliži raspad SFRJ, ostavlja gvozdenu kuglu u želucu.
I, naposletku, „Mesto u mećavi: priča o Milanu Mladenoviću“ iz pera rok-novinara Aleksandra Žikića: da naglasim, volim knjige o muzičarima, njihovim životima, karijerama i uticaju. Volim muziku "EKV"-a i divim se Milanovoj ličnosti, pesničkoj duši i zasluženo besmrtnoj slavi. Ali, ne volim ostrašćenost bilo koje vrste, niti smatram da se ponižavanjem nekog/nečeg drugog vaš favorit značajnije uzdiže. "EKV" i Milanu pogotovo nije potrebna ta vrsta veličanja, što Žikić upravo radi, ne jednom, nego na, u proseku, svakoj petoj stranici. Čini mi se da niko, voleo ih i slušao, ili ne, ne osporava kultni status, muzički kvalitet i kulturološki značaj Mladenovićevim grupama, pa svakako isti neće biti ništa manje impresivan ukoliko se stalno, sa prezirom, ne spominju "sarajevski pop", "Bijelo dugme", "Plavi orkestar", itd. Autor očigledno gaji ogromno uvažavanje i iskrenu ljubav prema temi svog dela, što je uvek za pohvalu i veliki plus. Istovremeno, svaka hvala pada u vodu kada Žikić krene da, sasvim suvišno i (paradoksalno!) NEKRITIČKI uzdiže urbani Beograd i novotalasne grupe naspram, otprilike, svih ostalih savremenika. Na isti način označava"široke mase" kao "idiotske", sa stalnim ponižavanjem, teško obuzdavanom mržnjom, nepotrebnom agresivnošću. Jasno nam je svima (čim smo se uopšte latili knjige o Milanu - oni "drugi" verovatno imaju drugačija interesovanja!), podrazumeva se neblagonaklonost i nerazumnost omraženog mnoštva prema svemu što odudara od kalupa, ali, zaista ih nije nužno toliko eksplicirati, jer onda sami nismo ništa bolji! Elitistički je, suvišno, nadasve "bode oči" i narušava priču koja bi, bez svega toga, bila sasvim dobra. Ovako imamo kompilaciju Milanovih intervjua, izjava njegovih prijatelja i saradnika, labavu hronologiju, uz čitav niz subjektivnih (međutim, ne uvek umesnih) sastavljačevih pogleda na "Šarla akrobatu", "Katarinu II" i "Ekatarinu Veliku". Šteta, jer, zaslužio je Milan više i svakako bolje. Iskreno, verujem da je najnovija knjiga Dušana Vesića o Magi Stefanović bolje odgovorila zadatku. Uostalom, Žikić bi iz kolegine knjige o (toliko mu mrskom) "Dugmetu" mogao da nauči kako se postiže ravnoteža između ličnog i objektivnog, afirmativnog i kritičkog pristupa - ali, pre svega, to da istinskim veličinama uopšte nisu neophodna poređenja "baba i žaba" da bi njihov sjaj ostao nepomućen.


(Auto)Biografije

Kao žanr kome se uvek rado okrećem, posebno kada je reč o ljudima koji imaju šta da kažu i to čine na jedinstven, vešt način, zaslužuje zaseban osvrt. U godini za nama, uživala sam čitajući dela „Kada su divovi hodali zemljom: biografija grupe Led Zeppelin“ (Mik Vol), „Hronike 1“ Boba Dilana i „Nepoznati Dostojevski“ (Boris Sokolov). Obožavam rokenrol biografije, a  nakon knjiga o Kitu Ričardsu, Zeppelinima, Dugmetu, Milanu Mladenoviću, Peti Smit...i pre memoara Bilija Ajdola koje imam u planu, Sol Hadson poznatiji kao Sleš konačno je stigao na red. Moram priznati, moj omiljeni član "Guns"-a (benda koji, inače, obožavam i koji je obeležio moje tinejdžerske godine, uz još nekoliko njih koje Sleš ovde pominje, na moju veliku radost, npr. Skid row, Iron Maiden, W.A.S.P, Motley crue...) uvek je bio Daf, pa Eksl. O Slešu sam premalo znala i nekako su ga SVI najviše voleli, a ja namerno "udarala u kontru". Zbog toga mi je sve izneto u knjizi „Sleš“ (na čijem mu je sastavljenju pomagao novinar Entoni Boza) istovremeno poznato i novo. Bilo je više nego zanimljivo čuti njegovu stranu priče, osetiti atmosferu klupskih svirki osamdesetih, miris večitog leta u Los Anđelesu, zahvaljujući uverljivom pripovedanju skoro pa iz prve ruke doživeti gigantske turneje, ali i sve one prljavštine, nevolje, kreativne i lične zađevice koje nastaju u jednom bendu i prema ostalim kolegama. Sve u svemu, veoma interesantan pogled u srce rokenrol scene, iz prvog reda.
U jednom dahu sam pročitala “Minuli sjaj”, memoare kneza Feliksa Jusupova, koji je (navodno) bio glavni izvršilac atentata na Grigorija Raspućina i proživeo izvanredno zanimljiv, buran, uzbudljiv vek. Kakav čovek! Naravno da je većinu događaja neštedimice “nakitio” i  preuveličao, ali, to je učinio tako ubedljivo i raskošno da ćete imati osećaj kao da zajedno sa njim putujete kroz sve opisane pustolovine. Sada bih apelovala na HBO, Showtime ili BBC da razmotre snimanje serije - garantovano će biti hit. I za kraj godine, „Born to run“, autobiografija velikog Brusa Sprinstina, podigla mi je moral, radni elan i raspoloženje - do oblaka. The Boss je dokazao kako, pored neosporne stvaralačke veličine, poseduje divljenja vrednu ljudsku samokritičnost, kontrolu, nepokolebljivost u borbi za životna načela, a da pritom ne prelazi granicu društvenog angažovanja i postaje „u svakoj čorbi (nesnosna) mirođija“.


Stari znanci

Upravo ispraćena godina donela mi je ponovne susrete sa piscima čija sam dela već ranije čitala. Neki su me ponovo prijatno iznenadili, kao Dejvid Mičel (“Slejdova vila” se može, a i ne mora, čitati u sklopu celine „Nevidljivi sati“), Irvin Jalom („Lečenje Šopenhauerom“, mada „Kad je Niče plakao“ ostaje neprikosnoveni favorit) i Nikos Kazancakis („Doživljaji Aleksisa Zorbasa“, na kome je zasnovan filmski klasik „Grk Zorba“). Bilo je i razočarenja, poput Trejsi Ševalije, čiji je svaki novi roman, kako mi se čini, korak unazad, ali "Novi učenik“ (nastao u sklopu već spomenutog projekta Hogart Šekspir) kao moderno čitanje „Otela“, najslabija joj je knjiga do sada. Dejvid Nikols ostaje u kategoriji „ravne linije“. Nakon „Početnog pitanja“, pročitala sam njegove (uglavnom) hvaljene romane „Jedan dan“ i „Mi“. Nisu loši za opuštanje, ali likovi su uglavnom veoma antipatični i nije mi baš najjasnije šta se toliko dopada drugim čitaocima. Ukoliko neko ima različito mišljenje, zamolila bih da ga podeli.

Lični podvig

Boraveći kod babe, a potrošivši “zalihe” knjiga koje sam ponela od kuće, po starom dobrom običaju pribegla sam porodičnoj biblioteci, odnosno, njenim delovima koji su ostali na listi čekanja. Tako sam, napokon, zaokružila opus F. M. Dostojevskog, pročitavši roman “Mladić. Sada mogu da kažem kako postoji jedan (zapravo, tu je i Andrić!) pisac čija sam baš sva dela pročitala. Ako me pitate šta bih izdvojila, najomiljeniji ostaju “Braća Karamazovi”, dok ostalim knjigama planiram da se (u više navrata) vraćam, jer mi je naročito za roman “Zli dusi” neophodno ponovljeno čitanje.

Najbolje od najboljeg

5. Aleksandar Dima – „Kraljica Margo“

4. Vilijam Tekeri – „Vašar taštine“

3. Han Kang – „Vegetarijanka“

2. Lajoš Zilahi – „Ararat“

1. Dobrilo Nenadić – „Dorotej“

Još jednom se pokazalo da knjige (klasici) koje sam ranije zavolela, prilikom svakog novog čitanja, bez obzira na vremensku i iskustvenu distancu, ponovo zablistaju punim sjajem. „Vašar taštine“ vas čeka već u januarskoj rubrici „Ekranizacije“, „Dorotej“ će takođe stići na red (sve u sklopu nečega što zdušno podržavam, a može se svesti na slogan Čitajmo/gledajmo domaće!), a „Kraljicu Margo“ sam već imala za temu. Što tiče „Vegetarijanke“, u pitanju je nešto potpuno drugačije: iz na početku spominjane Deretine edicije, stigao nam je savremeni, smeli, na trenutke i morbidni, ali svakako roman pred kojim ne možete ostati ravnodušni. Postoji nešto kod japanskih, korejskih, kineskih pisaca, što očarava bez obzira na čudnu, često iskustveno nam sasvim udaljenu tematiku. Ovo je mnogo više od priče o Jong-he, mladoj ženi koja nakon uznemirujućeg košmara odlučuje da prestane da jede meso, izazivajući time ne samo čuđenje, već i konkretan, na momente agresivan otpor najbliže okoline. To je složena, potpuno ogoljena potraga za pravim rečima o težnji za slobodom, izrazom, o podsvesnom, traumama, seksualnosti, umetnosti, nasilju, ljubavi. Do nas stiže putem tri tačke gledišta: muža, sestre i zeta ćutljive, nedokučive junakinje, a opšti utisak je da svaka rečenica deluje poput žileta – zaseca i reže, pa ipak ne možete skrenuti pogled.

Nikada neću shvatiti kako i zašto Lajoš Zilahi nije dobio Nobelovu nagradu za književnost, postajući danas jedan od onih autora čiji komplet svaka četvrta kuća pripadnika nekadašnje jugoslovenske srednje klase ima na polici, ali ga „niko ne čita“. Dok sam još u tinejdžerskim danima „progutala“ njen centralni deo, ove jeseni sam se konačno pozabavila celom  trilogijom o Dukajevima. Čine je „Purpurni vek“, „Ararat“ (iz dva toma) i „Razbesneli anđeo, gde prateći nekoliko naraštaja grofovske porodice, pisac beskompromisno pravi presek mađarskog društva kroz gotovo dva veka – od perioda pripadnosti Austrougarskoj monarhiji, do Drugog svetskog rata i njegovih stravičnih podela. Ponovo mi je najviše prijao „Ararat“, koji se fokusira na najmlađu kći Dukajevih, Ziju, ali, ono što me posebno fasciniralo jeste Zilahijev jedinstveni pogled na istoriju, kojoj pristupa sa mnogo ironije, cinizma, humora bez narušavanja istovremeno nepobitne tragike vremena. Njegov stil je izuzetan, bogat i fleksibilan, tako da će ova trilogija oduševiti sve koji vole dobre istorijske romane, porodične hronike, političku satiru, ali i lepe opise, uzbudljive zaplete, dah romantike bez jeftinog sentimenta, snažne, inteligentne protagoniste. Vreme je da obrišemo prašinu sa korica njegovih knjiga!

****

Sve u svemu, bila je ovo čitalački dobra i uspešna godina. Zadovoljna sam većinom knjiga koje su mi dolazile pod ruku: čak i kada nisu ostavljale baš najbolji utisak ili opravdavale unapred postavljena očekivanja, sigurno je da su mi obogatile iskustvo. Raduje me što sam prošle godine, nakon dužeg vremena, ponovo posetila beogradski Sajam knjiga, ali i fino dopunila kućnu biblioteku zahvaljujući honorarnim korekturama koje sam obavljala. Volela bih da se konačno vratim pojedinim romanima koje sam odavno pročitala, da se stručno angažujem i samim tim iznova bavim književnoistorijskim i teorijskim štivom, ali i nastavim sa otkrivanjem novih-starih vrednosti. Neću ograničavati sebe strogo zacrtanim listama, iako određene smernice uvek postoje. Jedino mogu da sa sigurnošću zaključim sledeće: neće (mi) biti dosadno! Nadam se da ćemo nastaviti dragocenu razmenu utisaka, preporuka i zapažanja povodom raznovrsnih književnih tema. 

Srećna vam (Nova) knjiška godina!

53 коментара:

  1. Svaka ti čast na broju pročitanih knjiga. Za mene je to broj o kom mogu samo da sanjam, stvarno ne znam kad i kako stižeš :)) Mene sve češće muče blokade, mozak mi utrne od čitanja (sad još češće, zbog posla koji takođe uključuje mnogo čitanja i pisanja) i ima dana kada nema šanse da se koncentrišem na jedno jedino slovo. Evo i ova godina mi je tako počela. Već je peti a ne da nisam pročitala nijednu knjigu, već nijedan redak. Volim da mislim da je u pitanju praznično punjenje baterija!

    Osvrnuću se samo na Dejvida Nikolsa. Davnih dana sam čitala njegov ,,Jedan dan" i ta knjiga je ostavila baš jak utisak na mene. Dugo nisam pročitala knjigu tog žanra koja mi se toliko dopala (ni pre ni posle toga). Posle sam po inerciji uzela i ostale njegove knjige objavljene kod nas, prvo ,,Početno pitanje" koja mi je bila totalno bezveze, a onda i ,,Mi" koju sam jedva nekako (verovatno na preskok) završila. Imala sam velika očekivanja od njega i bila sam baš razočarana. Ali ipak, ,,Jedan dan" mi ostaje jedna od najlepših knjiga te vrste i sigurna sam da ću je nekada ponovo pročitati. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala :), mada bih, iskreno, volela da se menjam sa bilo kim ko nešto konkretno u životu RADI, pa da imam što manje slobodnog vremena za čitanje. Iskreno, ne čitam ni ja po ceo dan (ne bih izdržala, a ni stigla), uglavnom najviše tri-četiri sata dnevno (ujutru i predveče), ali sam valjda dobro "istrenirana" (čitam u proseku 50 str. na sat), tako da mi, naročito kada je knjiga dobra, ide lako od ruke.:)
      Kada sam ono kratko vreme (2016. i krajem 2017) bila zaposlena, nisam nalazila mnogo vremena za čitanje, ali sam ipak nekako uklapala. Imala sam i tu sreću da, kao i ti, čitanje bude obaveza tokom studiranja, pa se i tada nalazilo opravdanje. Preraslo mi je u naviku.:)
      Što se tiče početka godine, ista stvar! Razvlačim Dikensa i to tek prvi tom, već danima...

      Hvala mnogo na ovom pojašnjenju!:) Stvarno sam se pitala da mi nije možda nešto promaklo u razumevanju pisca i dela..."Jedan dan" je i meni najbolji od ove tri knjige, ali, ni pored nekih baš dirljivih delova, nije me naročito oduševila. Možda sam očekivala previše.:( Tačno se sećam tvoje recenzije i mislila sam da ću imati sličan utisak. Za sada mi takođe deluje da su ekranizacije njegovih knjiga uvek za nijansu bolje.:)

      Избриши
    2. Nisam pisala o ,,Jednom danu", mada mislim da je jesam pominjala u nekim preporukama (pročitala sam je mnogo pre pokretanja bloga). A vidiš, meni je film baš mlak, možda zbog utiska koji je na mene ostavila knjiga. Ne znam ni sama, postoje tako neke knjige koje su mi izuzetno drage (mada objektivno gledano nemaju neku značajnu vrednost), verovatno mnogo zavisi od trenutka kada ih čitamo, a i svako ima neku svoju posebnu žicu, ako me razumeš :)

      Избриши
    3. Pomešala sam, sećam se preporuke (kratkog prikaza) te knjige, u okviru nekog od tekstova.:) Znam da je za "Početno pitanje" bio poseban tekst.
      Razumem potpuno, isto imam veći broj knjiga koje su mi drage, mada im kvalitet i nije neki.:)

      Избриши
  2. Evo i mene! 💗 Pošto sam još blogo-friška, te nisam ukapirala da može/treba da se napravi i ovakav post koji će nekako zaokružiti čitalačku sezonu, ostaje mi samo da uživam u vašim! Realno, znam da još nije kasno, al me nekako i mrzi. Osim toga, ja nisam ni čitala ništa više, što je za široku čitalačku publiku, od onog što je pobrojano kod mene. Ali zato ti jesi!
    Još se sad sećam kad si na Goodreadsu pomenula Jančara i "Te noći sam je video". Kako sam se primila, onako baš klinački, da ćeš pisati na blogu o njoj. Još sam se tad zaljubila u naslov. Nemam pojma kako se nismo našli na Sajmu.... Drago mi je da si joj sad posvetila koji red. Eto vidiš, za ovakvu knjigu ja ne mogu da se iskontrolišem i da nemam velika očekivanja. Tad su moguća i razočarenja, ali se nadam da neće.
    Sve ostalo mi je, manje ili više, poznato, ali volim da čitam kad je ovako sistematizovano. 💕
    Trenutno čitam Margaret Atvud, "Slepi ubica". Lepa je, kao i sve njene... Ali 600 strana, sitan font, bez proreda, margine mršave... sporo ide... A i hoću da se vidim s prijateljima... Završiću je jednog dana...! Ljubim te ja, pa da se družimo i ove godine 😁

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ništa ne treba, kod mene je to krenulo sasvim spontano, mada vidim da većina blogera pravi liste.:)
      Nisam pisala prikaz te knjige, jer nisam planirala :( - naprosto, kada unapred znam da ću je recenzirati, ja tu knjigu čitam dvostruko pažljivije, "sa podvlačenjem" i beleškama, uz dobru pripremu. Nisam u mogućnosti da svako delo koje u toku godine pročitam bude tema na blogu, a kada mi se mnogo dopadne, nemam ni adekvatnih reči.:)
      "Slepi ubica" mi je baš na spisku za sledeće čitanje M.Atvud, samo da je vrate u biblioteku. Ovo do sada mi se svidelo, rado ću nastaviti da je čitam.:)
      Upravo tako, mene uvek ražalosti kada ljudi izraze (dobronamerno, znam!) divljenje zbog moje čitalačke megalomanije, koja je u suštini delom prilično tužna posledica nekih drugih životnih osujećenosti. Treba živeti - i čitati!:)))*

      Избриши
  3. Pa baš da ne pišem taksativno, ali i ja sam svašta "spoznala" od tebe, otvorila si mi neke vidike koje zaista nisam ni sanjala da postoje.
    Bez obzira što svaki susret oplemeni sve aktere, druženje s tobom mi je donelo neverovatno zadovoljstvo. 😍
    I to što se tiče knjiga, na kraju, uopšte nije primarno.
    Jako, ali baš jako, sam zadovoljna drugovanju sa svima vama. 💕
    Menjaj se šta treba da život pođe putem koji treba, ali ostani uvek ovako draga

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Bože, ovo je čista žurba: *drugovanjem sa svima vama.

      Избриши
    2. Ako je neko kao ja uspeo da otvori bilo kakav novi vidik nekome poput TEBE (ili ostalih izuzetnih ljudi koje sam ovim putem upoznala), to je ne samo ogroman kompliment, već i neopisivi podsticaj. Nadam se da znaš koliko ste mi samo puta podigli elan i koliko pomogli. Zato smo, valjda, još tu.:)
      I šta drugo dodati, sem da neizmerno uživam u blogovanju otkad je tako, a nadam se da se to primeti iz sadržaja.
      Hvala:*****

      P.S. Ma, ljudi moji, opušteno sa ispravkama, koliko tek sama napravim grešaka pri kucanju, nije strašno. Razumemo se i bez toga!:)

      Избриши
  4. Prvenstveno, želim da ti čestitam Novu Godinu i poželim da ostaneš tako britkog jezika, a najviše, da imaš zdravlje i nadješ posao koji će zadovoljiti tvoje lične i profesionalne apetite(i finansijske, naravno😃).
    Kad sam videla broj knjiga koje si pročitala u prošloj godini, ostala sam zatečena! Svaka čast! Kvalitetno provedeno vreme. Ja sam tek nedavno počela da vodim evidenciju i spisak je dosta kraći.
    Čitajući post, u jednom trenutku sam uzela olovku da zapišem šta sve od nabrojanih knjiga treba da uvrstim u svoju ovogodišnju lektiru.
    Ju Nesbe će definitivno doći na red, kao i obnavljanje gradiva iz opusa Lajoša Zilahija, čiji komplet u prelepom tvrdom povezu, se našao u maminom mirazu😃. Sećam se da sam pročitala trilogiju o Dukajevima, "Samrtno proleće" i "Zarobljenici" koji su ostavili možda i najveći utisak. Negde sam pročitala da Zilahi nikad nije bio dovoljno cenjen kao pisac i to mi je stvorilo veliku zabunu u glavi jer se ja njegovih romana, koje sam čitala u srednjoškolskim godinama, sećam kao više nego prosečnih.
    Posebno mi je ostala u sećanju najmladja kći Dukajevih, grofica Zija, koja je posle mukotrpnog traženja, uspela da pronadje sebe i istinsko zadovoljstvo u porodičnom životu.
    "Dorotej " sam počela da čitam u osnovnoj školi.Iskopala sam ga u nekoj biblioteci i, valjda zbog imena, delovala mi je zagonetno, ali mi je bilo muka od scena lečenja bolesnih(kakve ironije, danas me to najviše i privlači).Mislim da je bila i neka televizijske adaptacija, ali baš davno. Bez obzira na sve to će biti jedna od prvih knjiga koje ću uzeti u "Laguni" (čini mi se da oni imaju svoje izdanje, a možda i grešim).
    Mnogo mi se dopada blog,ima tu svega,ali volim tvoju oštrinu, direktno st, ne ulaguješ se nikome. Ja, lično, volim kritiku, ali od kompetentnih ljudi i onda kad ocenim da to rade da bi ispravili nešto što je pogrešno, a ne da bi me ponizili. Ti si jedna od takvih. Meni ta vrsta kritika pomaže da napredujem, proširim vidike, ispravim greške.
    Dobro je što komentarišeš dešavanja za koja svi licemerno tvrde da su van domašaja njihovih interesovanja. Tu, pre svega, mislim na rijalitije, gomilu gluposti koje nam plasiraju u medijima (npr. diplomirani di džej).A,pored knjiga, omiljena stavka mi je "Slatkiš meseca". To mislim da je najoriginalnije(one štrudlice u limitiranom izdanju nikako ne mogu da pronadjem).
    Baš sam se raspisala,prosto nisam mogla da se kontrolišem pored ovoliko dobrih knjiga😃. POZZ

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Helena, hvala na čestitkama - uzvraćam najlepše želje za novu godinu, svako dobro i mnogo zdravlja, radosti, uspeha.:)
      Hvala i na podršci, komentarima koji me uvek obraduju svojom sadržajnošću i smernicama koje dobijam, tom dragocenom uzvratnom reakcijom.:)

      Hahaha, iskreno, finansijske apetite (još) nemam, po tom pitanju sam se kao i većina pomirila sa onim "daj šta daš, ako išta ima" - šalim se malo, ali, iskreno, samo kad bih dobila PRAVU priliku, uopšte nije presudna zarada.:)
      Baš to mi je bio cilj - da, kad već imam nevoljno mnogo vremena, ono bude kvalitetno utrošeno.:) Doduše, moram priznati da sam tokom studiranja čitala verovatno još više - naime, mi sa književnosti smo (uglavnom) pravi maratonci po tom pitanju, s obzirom da samo spiskovi lektire i teorijske literature za većinu ispita imaju rekordni broj strana. Brzina, maksimalna usredsređenost, pamćenje detalja. Onda te ta "utreniranost" prati i po završetku fakulteta, imam utisak da više ni novinski članak ne umem da pročitam bez takvog, analitičkog pristupa.
      Drago mi je ako sam bila od pomoći sa preporukama.:)
      Da, imamo identičan utisak o Zilahiju! Kada sam ponovo čitala "Ararat", iako je prošlo deset godina i više, sve scene su mi se vraćale u sećanje, uz zapitanost zašto je Zilahi tako malo cenjen, kad čovek ima odličan stil i pristup koji je daleko od jednostavnog. Naročito me njegovo "kritiko oko" oduševilo.
      A Zija Dukaj je sigurno među najboljim ženskim likovima koje sam do sada "susretala", baš mi je draga i odlično predstavljena.:)

      Da, "Laguna" je ponovo objavila "Doroteja", a postoji i izdanje u sklopu one "Politike" biblioteke domaćih pisaca, knjige sa zelenim koricama. Snimljen je film, davno, planiram da ga uskoro odgledam, pa uporedim, Bože zdravlja. Roman me očarao od prvog pasusa, tako divan stil.:)

      HVALA ti mnogo, mnogo na ovome o blogu, stalno se preispitujem koliko i kako raditi na njemu, grešim li, da nije suviše - šaroliko, opširno, direktno...? Ta otvorenost, iskrenost (neko bi rekao i neuspeh mojih roditelja da me, još kao dete, nauče onome "nemoj da se izlaneš"!), donose mi više štete nego koristi, ali ne umem drugačije. Nisam od laskavaca i posebno na blogu, koji mi ne donosi ni trunku materijalne koristi/sponzorisanje tekstova, nemam potrebu za podilaženjem bilo kome i čemu. Verujem da su ISTINA i OBJEKTIVNOST, pa i onda kad zabole, nešto čemu bi uvek trebalo stremiti. Hvala ti i što si prepoznala moje dobre namere, kroz svaki tekst ili komentar zaista gledam da poboljšam, nipošto uvredim. Srećna sam ako uspevam, jer to nije lako, "u rukavicama" ipak postići poentu.

      Što se tiče kritike života oko nas, van knjiga, nekada su takvi tekstovi činili većinu sadržaja bloga, pisala sam i sedmičnu kolumnu za jedan čačanski list, ali bilo mi je teško da podnesem ružne komentare kojekakvih "botova" i jednostavno sam, ne baš prestala, ali smanjila. Na blogu sam dala prednost temama iz umetnosti i kulture, sa "mog" terena, između ostalog i kako bih sačuvala sopstveno mentalno zdravlje i mir. Ali, savest mi ne dozvoljava da se "pravim Toša" i dokle god ima (a, nažalost, uvek ima!) potrebe i smisla da se "ispravljaju krive Drine", podizaću glas. Makar i rubrikom mesečno.:)
      Znači, "Štrudlice" su definitivno van prodaje.:( Pa, možda ih ipak vrate, ako neko nadležan vidi ovu zainteresovanost!:)

      HVALA od srca i samo piši kad god nađeš vremena i volje.:))))

      Избриши
    2. Primetila sam da se blogeri, bar oni koje ja pratim, često prespituju da li je dobro to što rade. Moj odgovor je uvek isti. Ja vas pratim zato što ste upravo takvi. Što bi Čola rekao:"Ništa ja tu ne bih menjao". Dobro, neko osveženje uvek dobro dodje.
      Što se zarade tiče, strašno mi je iritantno kad me neki you tuber ili bloger "podseti" da lajkujem njegov rad.Kao da svi oni žele da nabilduju taj broj ne bi li im neka firma ponudila saradnju,a u većini slučajeva se radi(biću surova) o više nego prosečnim devojčicama koje nemaju Bog zna šta da ponude.
      Tvoje pisanje se više uklapa u Kulturni dodatak "Politike" ili "Večernjih novosti", ali se nažalost, često preskače od strane mnogih. Kakva nam je kultura, takva nam je i država.
      Meni prija tvoja opširnost i detaljisanje, posebno kad me neka tema posebno zanima.
      A, to za dug jezik, to se teško uči i kontroliše. Bar je to moja boljka. Vremenom ćeš naučiti koliko ignorisanje prija zdravlju.
      Po meni, reći svoje mišljenje, ali samo kad si pitan, znači imati stav, karakter, ljudi te prihvate takvu ili ne, a to smeškanje sa flasterom na ustima može te "živu pojesti".
      Ja ne volim "lajanje na prazno", reči bez pokrića i argumenata, a danas je mnogo tih "prodavca magle" koji hoće da te "žednog prevedu preko vode". Nadam se da me razumeš.
      Ostani svoja, pozz

      Избриши
    3. Potpuno se slažem. Ne znam šta da odgovorim na komentar (srećom, nema ih mnogo, valjda moje teme i dužina tekstova odbijaju takve!): "Super post, zaprati moj blog!" (i link) Da li mi je jadno (kao da prosiš pažnju, lajkove, čitaoce...ili je to meni stran sličan vid samopromocije, pa ne kapiram?) ili bezobrazno (pošto tačno pretpostavljam kako taj neko nije pročitao ni prva dva pasusa mog teksta), ne znam ni sama.
      Lično, blog mi je čist hobi. Još malo pa će devet godina kako sam pokrenula stranicu, iz želje da, eto, podelim neke svoje utiske, a za šta u najbližem okruženju nemam sagovornike. Nikad mi nije palo na pamet da se predstavljam kao "blogerka", o zaradi da ne pričamo, "nit me hrani, nit me brani".:) Tim pre nemam problem sa podilaženjem bilo kome. Svi okupljeni oko stranice ste prava i meni dovoljna, najbolja moguća publika.:) Mišljenje o devojčicama sa "beauty"-gastro-"life coaching" blogovima imam, ali neću da budem surova na Badnji dan.:)

      Laska mi što si primetila to za kulturnu rubriku:), pošto mi je bavljenje novinarstvom neostvareni san.:) Pokušala sam, neko vreme čak i pisala volonterski za pojedine listove/portale, ali, nažalost, ozbiljno novinarstvo je kod nas spalo na tako niske grane, da opstaje još samo "na mišiće" šačice ludo hrabrih entuzijasta. Jednog dana, možda...

      Hvala do neba, razumemo se, naravno!:*

      Избриши
  5. Stigoh i ja. :) Svaka čast na brojki pročitanih knjiga! Kad pomenu Zepelin, evo na DIVI ide „Škola roka“.. Elem, ja moram stvarno otresti prašinu sa Zilahija (imam osećaj da taj komplet koji imam niko "načeo" nije), a bome i Remarka, jedino što sam nasledila. Ja planiram malo Šekspira ubaciti na meni za ovu godinu, zadnje njegovo što sam čitala bio je „Magbet“, pre tri godine. „Mletački trgovac“ i „Kralj Lir“ će prvi doći na red.

    „Jedan Dan“ imam na polici, film sam davno gledala, a knjige nikako da se latim (mnogo je knjiga koje čekaju, uvek mi neka poremeti planove :D) Kad smo kod naslova koje mi predstoje, merkam i „Plodove gneva“ u istom Pingvinovom izdanju, nešto mi se ne da čitati prevod kad sam videla da mi i original ide dobro. Čitam triler trenutno i bilo je wtf prevod momenata.. Možda mi Murakami sa uskršnje liste želja opet ode u korist Stajnbeka ovog puta. Ne smem previše planirati, nikad ne ispadne na dobro. :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Kaćo!:)))
      Odmah da primetim novu profilnu, znam da si skratila kosu, ali ne videh ranije - svaka čast na hrabrosti, ja se godinama nećkam (mada mi drugarice predlažu jer, kao, ličiću na Anđelinu u "Hakerima"). Super je, podsećaš me na Eni Lenoks iz rane "Eurythmics" faze.:))))

      Uhvatih i ja sinoć "Školu roka", mnogo mi je simpatičan taj film, Džek Blek baš ŽIVI takve uloge (jesi li gledala "Tenacius D: Pick of destiny"?). Nemam pojma kakav je čovek inače, možda privatno uopšte nije u tom fazonu, ali stvarno mi je neverovatno uverljiv kao zagriženi roker.:)

      Eeeeeeeee, da, nisam se previše osvrnula na Remarka u ovom tekstu, ali iz njegovog kompleta mi ostade samo još jedna nepročitana knjiga. Zasitila sam se ratnih tema, tuberkuloze, ilegalaca, za tih mesec dana, ali on mi baš uvek "legne", nekako se brzo čita, pitak je i pored sumornih tema. Preporučujem!:) I od Šekspira, uvek svoje omiljene - "Ričard III" i "San letnje noći", svima!:) Za ovu drugu, obavezno i film, magičan je:
      http://alittlerunaway.blogspot.com/2017/08/subota-sa-knjigom-ekranizacije.html

      Jao, ja baš ne volim "Plodove gneva":(, pisala sam ranije nešto malo o tome. Ne znam, uopšte mi se nisu svideli, a očekivala sam tako mnogo. Definitivno jedan od klasika koje većina hvali, a ja ga ne volim.

      Planovi sa knjigama uvek odu u nekom svom smeru, što je možda i dobro!:)

      Избриши
    2. Neki dan sam baš rekla da ću teško opet pustiti kosu.. Eni Lenoks friz do daljnjeg. :)
      P.S.Ne znam da li je tako svima sa kratkom kosom, ali ja otkad sam skratila, svaki put je sve kraća. 😂

      Избриши
    3. Najkraće što sam imala je paž do brade i sećam se silnih muka jer se brzo prlja, prala sam je svaki drugi dan. Ista stvar i sa šiškama. Lepo izgleda, ali teško je za održavanje.:(

      Избриши
  6. Au, nisam čitala skoro ništa s tvog spiska (sem Kraljice Margo i Vašara taštine). Vegetarijanka mi se uopšte nije dopala, a zasmetalo mi je i to što je centralni deo te knjige (ludorije sa zetom) autorkina priča koja je već ranije objavljivana, pa je ovo bila kao neka reciklaža. Suviše mi je morbidna; nisam našla razumevanje za glavnu junakinju (inače mi ti likovi koji ne znaju šta će sa sobom idu na živce), pa verovatno zato. Bilo mi je žao njene sestre koja se toliko angažovala. Uzela sam je kad je izašla na Sajmu (valjda pretprošle godine), zaintrigirao me Buker, zatim naslov, a zanimalo me i da saznam nešto o Južnoj Koreji pošto nisam čitala ništa od tamošnjih autora, čini mi se. ''Vašar taštine'' baš volim i čitala sam ga više puta.
    139 knjiga je zaista impresivno - ja nisam brojala, ali sam okačila spisak, pa je neko izračunao da ima između 50 i 60 knjiga (u zavisnosti od toga računamo li one koje smo ponovo čitali ili samo one ''premijerne'').
    Sećam se Značenja bajki, to nam je profesor psihologije preporučio za čitanja na fakultetu, pa sam i ja pozajmila iz biblioteke.
    Mnogo volim ove rekapitulacione tekstove, svašta saznam 💖

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nisam znala to za "Vegetarijanku". Zapravo, sem podataka sa korica, prvi put se uopšte "susrećem" sa autorkom.:) Da, meni je isto središnji deo sa zetom bio baš morbidan. Prva trećina knjige mi se najviše dopala. U celini, svideo mi se stil i ta jeziva, potpuno ogoljena ranjivost, a opet, ništa zapravo nismo saznali. Zato nemam utisak da je junakinja "osoba koja ne zna šta će sa sobom", pošto ni nama nije otkriveno zašto se tako ponaša, kakva je to trauma koja je očito naterala da se podvrgne potpunom lišavanju same sebe svega, hrane, pola, egzistencije, postajući zaista kao neka biljka. Naročito su mi strašne scene kada je roditelji teraju da proba meso, zato što kao neko ko godinama pati od poremećaja u ishrani, razumem koliko je to strašno - okolina ti želi dobro, ali ne razume koliko te muči svojim zahtevima....sve u svemu, roman mi je bio baš, baš bolan.
      Preporučujem ti da vodiš evidenciju preko "Goodreads"-a, baš će ti olakšati sve.:)
      Hvala ti mnogo, jer baš kod tebe uvek zabeležim brojne naslove.:)

      Избриши
    2. Mene je jedna koleginica pitala o čemu govori Vegetarijanka, a, pošto sam bila u gužvi, samo sam kratko rekla ''Ma, o jednoj ženi koja želi da postane drvo'' :-D I meni je prva trećina bila ok i zaista sam imala razumevanja za njeno odbijanje da jede meso, samo što je posle baš preterala kad je počela da odbija i svu ostalu hranu i vodu. Pretpostavljam da sam očekivala nešto sasvim drugačije; jeste upečatljiva, samo, eto, nije po mom ukusu.
      Otvorila sam profil na Goodreads pre više godina, ali nisam mogla da postignem da, uz blog, Instagram i FB stranicu, održavam još i taj profil, bilo mi nekako previše :-(

      Избриши
    3. Da znaš da sam se i ja odmah setila naslova onog filma "Kako je Hari postao drvo", naročito kad junakinja krene da "vrši fotosintezu".:) Mislim da bi sve bilo bolje da nam je bar malo rasvetljeno ZAŠTO ona sve to radi, da smo dobili neki konkretniji odgovor.
      Potpuno razumem.:) Meni je to,opet, jedini (uz blog) profil na, hajde da tako nazovem, društvenoj mreži, pa me ne opterećuje mnogo, a i ne obavezuje. Više mi dođe uspuna razonoda.:)

      Избриши
  7. Ako ti se cita jos nesto o Ekatarini, preporucio bih ti "Kao da je bila nekad" od Dusana Vesica. Knjiga je o Magi, ali naravno da se ogroman deo odnosi na EKV. Slozio bih se sa tobom da je ZIkic bio izuzetno pristrasan, sto uopste nije slucaj sa Vesicem, koji je celu pricu izneo vrlo objektivno i temeljno. Jako dobar uvid i u EKV i u tadasnju rok-scenu, sa dosta podataka i bez ikakve nostalgije. S obzirom da je manje-vise poznato na koji nacin je Margita otisla, utisak posle citanja moze biti pomalo mucan.

    Bas sam i ja ove godine naleteo na Rjua Murakamija, i nije mi bas legao. Ne znam zbog cega svi ti silni hvalospevi, narocito za "Miso supu". Drazi mi je Haruki, iako i on ima nekih wtf? romana.

    Tako da eto, nemam vise ni preporuka ni komentara, s obzirom da sam ove godine procitao 5-6 puta manje od tebe. Uzgred, srecni praznici i tako to.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na preporuci, sigurno ću je uzeti čim naiđem na knjigu, pošto mi se Vesićeva prethodna, o "Bijelom dugmetu", baš svidela. Smatram da je, za publicistiku i esejistike, lični "pečat" važan i uvek dobar "začin", ali ipak bi trebalo da prevlada objektivnost. Toga kod Žikića nema. Zaboravila sam da spomenem Dejana Cukića, ponovo sam čitala njegovu zbirku "45 obrtaja - priče o pesmama" i, eto, on je odličan primer zaljubljenika u bendove o kojima piše, ali bez tako napadne i nekritičke (prekritičke!) pristrasnosti.

      I meni je draži Haruki, mada ih ne bih poredila, ali mislim da je tajna u atmosferi koju japanski pisci prave, barem kod mene ona najviše utiče - mada je to o čemu pišu često bizarno, čak bolesno, na kraju ostane neki autentični, generalno jak utisak o romanu.

      Избриши
    2. I prerano poslah odgovor, a htela sam još da zahvalim na čestitkama i uzvratim sve najlepše želje za 2019. godinu. Čitamo se!:)

      Избриши
  8. Mislim da je malo falilo da se prevrnem sa keveta na kom sedim. 139 MENI JE TO MISAONA IMENICA. Imaš dosta šaren izbor a vidim da su dosta mesta imale i autobiografije...ja ne pamtim kada sam čitala neku možda bih trebala da bacim pogled. Meni je Eksel vek bio nainteresantniji a Sleša sam volela jer smo oboje kovrdžavi!

    Ja sam godinu provela u blokadama ne da mi se nije čitalo nego mi se bukvalno nije radilo ništa, ali zabeležila sam dosta tvojih preporuka i jedva čekam da bacim pogled.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sve je to stvar vežbe, zaista! Videćeš i sama!:)
      Drago mi je što si pronašla zanimljive predloge, trudiću se da i ubuduće pomažem u pobeđivanju čitalačkih blokada.:)))

      Избриши
  9. Svaka časta ja toliko pročitam za 3 godine. 😂 Inače sam nabavila "Karaoke strave" po tvojoj preporuci nadam se da će mi se svideti i drugi Murakami. Što se tiče trilogije o Dujkajevim za nju sam tek skoro čula na jutjubu , ali nisam znala da to postoji prevedeno i kod nas. Nadam se da je imaju u biblioteci , jer baš volim porodične sage. I još jedno svaka čast za Dostojevskog ima i neka knjiga sa njegovom prepiskom ako ti bude nedostajalo da uzmeš nešto novo od nnega da čitaš , ja to planiram da nekako nabavim jednom ako zaokružim njegov celokupni opus.Što se tiče Elene Ferante mislim da je danas izašla nova knjiga i ono što je meni čudno svi pričaju da je popularna, a ja nekako imam osećaj da za nju niko u mom okruženju nije ni čuo. Ja se malo plašim da uzmem da je čitam , jer mislim da ću se razočarati , jer već unaprad imam velika očekivanja. Što se tiče Mesečevog kamena gledala sam neki zanimljiv dokumentarac na rtsu o tome kako su nastali ti detektivski romani i o nekoj porodici koja je inspirisala baš taj zvanično prviroman. I kako su ljudi reagovali tad na ubistvo pa su pisali po novinama i slali dopise policiji o tome šta oni misle da se desilo, a ono što je bio najzanimljivije je to da su smeli da sumnjiče samo poslugu , jer je bila neka aristokratska porodica i iako je bilo dokaza nisu mogli ništa da urade osim da smene inspektora. I od tada se kao prikazuju privtni detektivi i nesposobni inspektori u romanima.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti mnogo na opširnom, divnom u korisnom komentaru!:) Eto, pojma nisam imala za taj stvarnosni deo priče oko "Mesečevog kamena" i sad si me baš zainteresovala da malo pretražim. Nadam se da će ti se dopasti Murakami i Zilahi, javi utiske, drago mi je kada god mogu biti od pomoći.:) Što se tiče Elene Ferante, ja sam sa istom bojazni krenula da čitam prvu knjigu i zato su mi utisci bili lošiji od onoga čemu sam se nadala, ali zato me već drugi roman raspametio u najpozitivnijem smislu. Dosta toga u priči o mladoj intelektualki, preispitivanjima, odnosu sa prijateljicom, prepoznala sam iz sopstvenog života, tako da mislim da je Elenina tajna u tome što dopire do mnogo ljudi na iskustvenom nivou, pa je otuda popularnost rezultat svega toga. Hvala i na preporuci za Dostojevskog, on je zaista jedan od pisaca koje, koliko god imao teške teme i ličnosti, uvek mogu da čitam bez problema.:)

      Избриши
  10. Svaka čast na ovako plodonosnoj čitalačkoj godini i mnogo ti hvala na ovako detaljnom pregledu! Za mene lično je bio vrlo informativan, pa sam dosta dela zapisala za neki budući period. Naročito mi je koristan segment o (auto)biografijama, pa ću na ove kvalitetne obavezno obratiti pažnju. Slešovu imam, dobila sam je od dugarica za 17. rođendan, ali se slabo čega sećam iako sam je čitala, tako da se možda najpre nje podsetim.
    I još jednom da ti čestitam na kompletiranju opusa Dostojevskog! Kad spomenu ''Zle duhe'', baš sam ih nedavno kupila na Sajmu knjiga u Nišu, i jedva čekam da dođu na red. Po onome što sam čitala o romanu stičem utisak da bi mogao da mi postane novi omiljeni u njegovom opusu (makar onom delu koji je meni poznat).

    Nadam se da će ti ova godina biti podjednako interesantna čitalački (ako ne nužno po kvantitetu, nek bude makar po kvalitetu), ali i da će ti doneti ispunjenje na profesionalnom planu! Unapred se radujem tvojim budućim preporukama i čitalačkim utiscima! :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo hvala, obavezno javi utiske o pročitanom i nadam se da će nam ova godina doneti još mnogo novih saznanja, napretka i otkrića!:)))

      Избриши
  11. Svaka cast na broju procitanih knjiga!
    Meni si "Zli dusi" jedna od omiljenih knjiga dostojevskog,a i inace, i u njoj su moj omiljeni lik u knjizevnosti- Aleksej Nilic Kirilov, a i lik koga, mogu da kazem najvise mrzim- Stavrogin.

    Ja procitah "U miso supi" i "Audiciju", sledece na redu "Karaoke strave", video sam da od njegovih ima prevedena i "Plavo, gotovo prozirno" ali nju nisam nasao u gradskoj biblioteci pored ostalih njegovih(moguce da je kod nekog na citanju).

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala!:) Šta da kažem, istrenirala sam se na fakultetu. Sa godinama, primećujem da čitam brže, skoncentrisanije i sa više zapažanja detalja. Kao kad, npr. hvataš beleške. Ponekad se, doduše, osetim kao robot zbog toga.:)
      Odlični su "Zli dusi", mada ću ja svakako morati da ih pročitam još jednom, pažljivo, a Stavrogin je i meni odvratan. Da, Kirilov je sjajan lik!
      Od svih junaka iz pera Dostojevskog, meni je Ivan Karamazov najdraži i najfascinantniji; što se junakinja tiče, Nastasja Filipovna ("Idiot").:)

      Utisci?:)
      Nisam još čitala "Plavo, gotovo prozirno", pokušaću da nađem, mislim da je u biblioteci nisu imali poslednji put. Ako se dobro sećam, negde sam čula da je to Rjuov debitantski roman?
      P.S. Koristi COBISS elektronski katalog za proveru fonda biblioteke (umrežene su verovatno sve gradske), tamo može da se vidi šta imaju i da li je raspoloživo. Ja obično tako proveravam unapred.:)

      Избриши
  12. Kod mene uglavnom nema pravila, nekad bukvalno gutam knjige, a nekad se bas razvlacim.
    Ivan Karamazov mi je najdrazi od brace Karamazov, mada i Aljosu bas volim za razliku od Mice koga nisam podnosio. Od junakinja kod Dostojevskog mala Neli("Ponizeni i uvredjeni"),Sonja ("Zlocina i kazna") i junakinja Krotke su mi omiljene.
    Meni su inace kod Dostojevskog omiljeni sporedni likovi npr Marmeladov ("Zlocin i kazna"), Nelin deda ("Ponizeni i uvredjeni"), Iljusa i njegov otac ("Braca Karamazovi"), Satov pored Kirilova u Zlim dusima... Kakve su mu pripovetke, njih sam slabo citao?

    "U miso supi"- prve dve trecine knjige su dosta dobar triler sa jednom krvavom horor scenom(ima neizvesnost, saspens, Frenk je dosta jeziv lik) ali nije samo to (odlicno prikazan odnos Amerike i Japana, otudjenost modernog drustva) dok u poslednjoj trecini prelazi u nesto jos vise i taj deo mi se najvise svideo. Jedino sto mi je mozda zasmetalo jeste sto je glavni lik nekako suvise zreo, "pametan", svestan svega, za to koliko godina ima i kojim se poslom bavi. Nisam stekao utisak da je u tolikom novcanom skripcu da bi morao da se bavio tim poslom.
    "Audicija"- odmah me je kupilo kad sam video da je po ovome snimljen film(Takasi Mike) jedan od najboljih horora u poslednjih 20ak godina sa jednom dosta gadnom, realisticnom scenom! Procitao sam je iz dva navrata, poceo jedno vece 30ak strana, sledece vece zavrsio sledecih stotak. Napet, misteriozan, cita se u dahu. Za razliku od "U miso supi" ovde mi je kraj slabiji u odnosu na ostatak romana. Kad bi ih poredio- "U miso supi" mi je bolji. Film mi se ipak vise svideo, ima i nekih razlika u odnosu na roman, ne bas malih, koliko se secam, moracu opet da ga pogledam skorije.
    Da ja mislim da sam i ja to procitao, odmah je postao bestseler.
    Svidja mi se kod Murakamija sto nije bespotrebno razvucen, vidim skoro svi mu imaju oko 150 strana.
    E hvala ti za ovu informaciju sad vidim, mada trebace meni vremena da se snadjem ovde haha :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Isto, "mrtva trka" između Ivana i Aljoše.:) Volim i onog uvrnutog Rogožina iz "Idiota" (inače, istoimena ruska serija snimljena prema tom romanu je ODLIČNA, emitovali su je par puta i na RTS2, sve preporuke. Kneza Miškina igra glumac koji je u serijie "Dostojevski" imao naslovnu ulogu).
      Pripovetke su mu sjajne, kao romani u malom, zapravo ih i nema toliko. Meni lično, najbolje su "Selo Stepančikovo", "Krotka" i "Bele noći", mada kratke romane kao što su "Kockar", "Zapisi iz podzemlja" ili "Dvojnik" ponekad svrstam u duže pripovetke. Sve u svemu, volim Dostojevskog jer piše o veoma teškim i tmurnim temama i ljudima, ali nekako "lako", pa ne možeš da prestaneš sa čitanjem.

      Hvala tebi na utiscima, slažem se, sad me baš zanima kako će ti se učiniti "Karaoke strave", meni je u tom romanu sve potaman: likovi, dobro zaokružena priča, šokantan i efektan kraj, kao i mnogo šire značenje.
      I ta konciznost, sažetost koju spominješ, takođe je nešto što veoma cenim kod pisca, sa relativno malo reči izneti poentu.

      Nema na čemu, ne brini, brzo ćeš "ući u štos"!:)

      Избриши
  13. Ja "Idiota", "Mladica" i "Dvojnika" jos nisam citao. "Idiota" planiram prvog sledeceg, cuo sam da je dobra serija jos negde, ali prvo cu morati da pogledam Kurosavin film(mada sam nailazio samo na verziju od 140 min za koju sam cuo da je oskrnavljena, jer je inace Kurosava snimio 260).
    Inace, meni nikad nije bila jasna ta podela izmedju price, novelete, novele, pripovetke i romana. Npr Lavkraftove "Planine ludila" iako imaju nekih 130 strana mnogi smatraju novelom, isto kao i Henrijev "Okretaj zavrtnja", sa nekih 140 dok Markesov "Pukovniku nema ko da pise" koji jeste da ima 100 strana, ali strana velicine pasusa u odnosu na gore pomenute(verujem da kad bi se prebacila slova u normalan format ne bi imao vise od 50 strana). Odma mi pada na pamet i Kamijev stranac koji je kraci od ovih gore (koji po meni i jeste roman, i to jedan od najboljih) i "Srce tame" za koje sam bas negde procitao da je novela, sa cim se ne slazem. Bas me interesuje tvoje misljenje o tome. Meni su inace "Zapisi iz podzemlja" najomiljenija knjiga i sumnjam da ce se to ikada promeniti.
    Ja Dostojevskog bas brzo citam skoro uvek "Ponizeni i uvredjeni" secam se da sam procitao za nepuna dva dana. "Zli dusi" za 3, "Zlocin i kaznu" za 4, "Kockara" sam citao u srednjoj skoli (to mi je inace prva njegova knjiga, i nju bih inace savetovao svima za pocetak) i secam se da sam ga procitao za tacno 3 sata bukvalno bez prekida, jednostavno kada citam Dostojevskog tesko mogu da prekinem sa citanjem. Jedino sam Karamazove citao nekih 15ak dana zbog nekih drugih obaveza. Kao sto si rekla pise dosta lako o dosta teskim temama. :)

    "Karaoke strave" sam planirao da mi budu sledeca knjiga cim zavrsim neke obaveze, ali izgleda da cu ipak "Idiota".

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nisam znala za Kurosavinu ekranizaciju "Idiota"!:) Zanimljivo, moraću da bacim pogled. Ova serija je baš verna tekstu, što nije tako čest slučaj.
      Što se podele tiče, to je čisto žanrovska stvar i, slično gramatičkim pravilima, stalno je podložna preispitivanju i promenama "iz viših krugova". Tako su nas, npr, na fakultetu učili da je nešto "kraći roman" ili "duža pripovetka", s tim što u okviru proze imaš još i kratke priče, novele (kao duže), crtice, itd, itd.
      Čuvena je argumentacija zašto "Prokleta avlija" svojevremeno nije dobila NIN-ovu nagradu (prilikom prve dodele) - nedoumica oko žanra! Tretirali su je kao pripovetku, iako se danas svuda označava kao roman. Te godine je, inače, nagrađen Dobrica Ćosić ("Koreni").
      Sve su to prilično "pomerive" i neuhvatljive kategorije, kriterijumi....
      E, sad, nedoumice dolaze i zbog prevoda, jer engleski jezik koristi izraz "novel" za roman, pa mnogi mešaju to dvoje. "Srce tame" je, npr, bez ikakve sumnje roman.

      Избриши
  14. Ja izbegavam ekranizacije Dostojevskog, ali cu "Idiota" vrv pogledati i film i seriju:) Gledao sam samo naseg kockara i razocarao se.
    Nisam znao ovo za "Prokletu avliju" i "Korene".
    Hm, da moguce je da zbuni nekog, novel je roman, a novella- novela.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Takođe, ali nekako u Rusev imam poverenja, niko bolje od njih ne ume da uradi adaptaciju sopstvenog klasika.:) Doduše, još nikako da se odvažim i odgledam seriju "Majstor i Margarita", ali to je samo zato što se radi o mom najomiljenijem romanu i nekako nijedna ekranizacija ne može da bude dovoljno dobra. Gledala sam našu verziju (film), nije loša, ali nije ni to - to.
      Zbunjuje ljude koji bukvalno shvataju reči, kao npr. "eventually" što na engleskom ne znači "eventualno" kao kod nas. :)

      Избриши
    2. Ja jos nisam gledao nijednu rusku seriju, inace ne volim bas da gledam serije.
      Dok npr njihove filmove obozavam- POSETITELJ MUZEJA Konstantina Lopusanskog je najbolji film koji sam gledao ("Pisma mrtvog coveka" su takodje remek delo). Tarkovskog nema potrebe ni da pominjem. Moracu da pogledam njihovu ekranizaciju "Kockara", cuo sam da je dobra.
      Ja od Bulgakova jos nisam nista citao. Planirao sam prvo "Psece srce", pa tek onda "Majstora i Margaritu". Mada se iskreno plasim, jer se retko kad desi da mi se svidi humor u knjizevnosti.
      To za "eventually" ni ja nisam znao. Sad mi sve znaci sto se tice engleskog, moram za kratko vreme da spremim B2 :(

      Избриши
    3. Ja volim serije, naročito istorijske.:) Nažalost, apsolutno važi ono "tako mnogo knjiga/serija/filmova, tako malo vremena", pa su liste planova beskonačne.
      Meni se, posle "Majstora i Margarite", "Bela garda" nije svidela, pa nešto i ne žurim da pročitam "Pseće srce". Ima tako autora od kojih me jedno delo raspameti, a ostala ne budu ništa posebno, rekla bih da je sa Bulgakovom to u mom slučaju problem. Inače, "Majstor i Margarita" ima humora (doduše, pre satiru), ali to nipošto nije dominirajuća odlika romana, zaista je izuzetno kompleksan i težak za definisanje. Specifičan.:)
      Da, klasičan "lažni par": "eventually" je naposletku, u krajnjem slučaju, dok "eventualno" označava mogućnost.
      Slično kao što "forced" nije "forsiran", nego "primoran, nateran".

      Избриши
  15. Da nisi mozda gledala TWIN PEAKS Dejvida Linca? To mi je vec dugo u planu. :) Mislim nije da ja ne volim serije ali vecina njih uglavom "pate" od slicnih gluposti. Pogotovo americke. Plus zahtevaju dosta vremena.
    "Majstora i Margaritu" svakako planiram uskoro da procitam. Inace bas i ne volim satiru, osim ponegde kod Gogolja, mada i tu mi ponekad zasmeta (izuzev u Sinjelu koji mi je savrsen!)
    Jedini humor koji uvek volim je Kafkin (to mi je inace i omiljeni humor), gde humor uopste ne smeta ozbiljnosti i mraku dela, vec ga jos vise pojacava. Tu mi je (ponekad) blizu i De Sad, pa i Bernhard i Selin,(svaki na svoj nacin) ali niko kao kafka.
    Npr Poa obozavam ali su mi neke njegove komicne price bile jezivo glupe. npr Djavo u zvoniku ili ipsovanje paragrafa.

    E, to sam vec znao! :))
    Kako ti ide citanje knjiga na engleskom? Ja sam par puta probao i pokajao sam se, bukvalno mi po strani zatreba recnik makar 4, 5 puta.
    Pogotovo Lavkraft, taj pokusaj je vec bio smesan. Negde procitah da ga i Amerikanci jako tesko citaju.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Naravno, eto, baš prošle godine sam odgledala obe originalne sezone (plus film) i ostala oduševljena.:) Serija je odlična, možda među tri najbolje koje sam ikada gledala. E, sad, ovaj nedavni nastavak nisam mogla duže od tri epizode, nije mi uopšte bio isti ugođaj. Ali, original je vrhunski, nikako nemoj da propustiš!:))))

      Meni je satira dobra i kod naših, posebno Domanovića i Nušića, ali istovremeno bolna zbog svoje aktuelnosti. De Sad mi nikako ne "leži", ali Kafku volim, mislim da sam bila od retkih u razredu koje je "Proces" već na prvu oduševio.:) Poa nema šanse da shvatim kao humoristu.:)

      Uglavnom dobro, mada definitivno zahteva više koncentracije i vremena, pošto simultano "u glavi" prevodim. Ali, generalno nemam problem s tim, naročito jer se mnogo stručnih studija do sada koje sam koristila samo na engleskom i može naći, budući da se o tim piscima kod nas nije previše pisalo. Što se tiče poezije ili proze, tu je svakako original uvek bolji način da se doživi lepota dela, ali, nažalost, prevodi su dostupniji. Opet, postoje prave prevodilačke bravure, kada je sam prevodilac (npr. Vinaver!) svojevrsni koautor remek-dela.:)

      Избриши
  16. Moracu da pogledam :)
    Ja sam slab sa nasima. Meni je De Sad jedan od omiljenih pisaca, ali u potpunosti razumem ako ga neko ne "podnosi", od Kafke volim skoro sve, osim mozda nekih pripovedaka. I ja obozavam "Proces". Njegov "Zamak" mi je u 3,4 omiljena romana.

    Procitah "Idiota" i nisam bas odusevljen. Ne mogu da kazem, odlicna je knjiga, ali nije mi ni blizu ostalim od dostojevskog. Nekako nema ni blizu onako jake dijaloge kao Karamazovi, Zli dusi, Zlocin i kazna, nije mi ni emotivno toliko jak kao "Ponizeni i uvredjeni". Cesto negde zabelezim broj nekih stranica pa se navracam da procitam, u ovoj sam knjizi to uradio samo jednom.
    E sad, sta nikako ne mogu da shvatim, da li je izmedju Nastasje Filipovne I kneza Miskina i Nastasje Filipovne i Rogozina u pitanju platonska ljubav?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Lično, nemam želudac za De Sada, kao ni horor filmove. Tačno znam da će mi se slošiti, da ću biti duboko uznemirena ili istraumirana, pa zaobilazim.
      Što se naših pisaca tiče, uglavnom sam zbog fakulteta u toku, ali realno, da sam upisala svetsku književnost umesto komparativne (srpska i svetska), verovatno bih i sama bila manje zainteresovana za njih. Na sopstvenu štetu!:)

      Delim utisak, "Idiot" je dobra knjiga, ali meni barem slabija od prve tri koje si nabrojao, jedino mi se baš dopadaju pojedinačni likovi i mislim da je tu njena snaga.
      Nastasja i Rogožin su (koliko se sećam) bili u vezi - tačnije, on je bio opsednut njome i to je možda pre destruktivna strast. Nisam sigurna da li su bili baš ljubavnici, mislim da jesu, ali Dostojevski (i pisci devetnaestog veka uopšte) nisu eksplicitni, ni određeni po tim pitanjima kao ovi danas.:)

      Miškin je prema njoj (kao i Aglaji) gajio platonsku ljubav. Zapravo, Miškin, kao hristolika figura, za neki drugačiji odnos prema ženi, bilo kojoj, verovatno nije ni bio sposoban.
      S druge strane, teško je reći da li je Nastasja prema bilo kome od njih dvojice stvarno osećala bilo kakvu ljubav u pravom smislu te reči. Veoma komplikovan lik.

      Избриши
  17. Nisu sva De Sadova dela takva. Npr "Razgovor svestenika i samrtnika", mislim da se tu i u jednom delu "Filozofije u budoaru" najbolje vidi njegova misao. Ja sam i u srednjoj slabo citao nase. Secam se da sam poceo "Na drini cuprija" stigao do pola i tu prekinuo. Jedino cega se secam je ime Lotika. Sramota da od Andrica jos nisam nista procitao. Planiram njegovu "Gospodjicu".
    Od nasih su mi omiljene "Usta puna zemlje" i "Druzba pere kvrzice", dotsa dobro je i "Bespuce" (interesantno da je napisano nekoliko desetina godina pre Sartrove mucnine).
    Ja ne bih ni sumnjao da su bili ljubavnici da nije bilo scene kada Aglaja nazove Nastasju razuzdanom. Tada joj Nastasja odgovori "To da li sam ja razuzdana, a ti to pitaj Rogozina", tako da mislim da medju njima bukvalno niceg takvog nije ni bilo. I u pravu si za Rogozina da je to destruktivna "strast", nisam se uopste dobro izrazio gore :)
    I ja to mislim za Miskina. On mi je u celoj knjzii omiljeni lik.
    Mislim da je Nastasja volela Miskina, to je jedan od razloga zbog cega je i odlazila od njega. Mislim da je i jedan od razloga zasto je poslednji put otisla od Miskina, da bi Rogozin ubio nju a ne njega. Definitivno jako tezak lik. Aglaja mi je bila draza.
    Nadam se da ce mi se "Mladic" vise svideti. U ovoj knjizi mi je bas nedostajalo ono zbog cega najvise volim Dostojevskog. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pretpostavljam, samo se, eto, ne usuđujem, ali hvala ti na preporukama, da znam za ubuduće.:)
      Počni od "Proklete avlije" ili dužih pripovedaka ("Anikina vremena", npr.). "Travnička hronika" je isto odličan roman. "Gospođica" mu je nešto drugačija, mada takođe dobra.
      Oduševljena sam da znaš za "Usta puna zemlje" i "Bespuće", ti romani su, naročito ovaj drugi, uglavnom nezasluženo slabo poznati, a odlični.:))) Pa, eto, "Nečista krv" isto prethodi Frojdovoj psihoanalizi na ovim prostorima. Naši pisci su neistraženi rudnik bogatstva, barem negde do sedamdesetih godina.

      Mislim da si u pravu, Nastasja je u prošlosti oklevetana i onda svesno podstiče tu sliku sebe kao "posrnule žene" u očima okoline, a istina je verovatno potpuno suprotna. Možda je Rogožin baš zato i jurio za njom tako manijački uporno.
      Miškin je možda najbolje biće na koje sam naišla u bilo kojoj knjizi. Čak i Aljoša Karamazov ima svoje mane, Miškin je potpuno čist. Nastasja je to shvatila odmah, pa se verovatno i osećala nedostojnom. Aglaje mi je bilo žao, zaslužila je da bude srećna.

      "Mladića" sam pročitala prošlog leta i dobar je, solidan. Ako bih morala da uporedim sa nekim drugim delima Dostojevskog, najviše mi liči na njegove rane radove, čak ima izvesnih srodnosti sa "Zapisima iz podzemlja".

      Избриши
  18. Za slucaj da se nismo razumeli "Filozofiju u budoaru" ako si gadljiva nemoj nikako da citas (nju sam naveo zato sto u jednom njenom delu, likovi u romanu dodju u posed novinskog clanka, gde se ja mislim najbolje vidi Markiz de Sadova misao). "Razgovor svestenika i samrtnika" mozes slobodno nema gadosti a i kratak je (nema ni 30 stranica). :)

    Hvala na preporukama :). Moja majka ima njegov komplet knjiga u svom selu, tako da cu videti skorije.
    Bas sam juce u kuci nasao "Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana" od Pekica, pa me interesuje da li je vredno paznje?

    "Usta puna zemlje" su mi se bas, bas svidela i bas je kratka knjizica, tako da nisam ocekivao nesto onakvo. "Bespuce" me je dosta podsetilo na "Stranca" i "Mucninu", ali nije mi taj nivo.
    Nisam citao "Necistu krv", od skolske lektire sam bas slabo sta citao. Nisam bas neki ljubitelj Frojda. Bas me iritira svojom nadmenoscu dok ga citam, tako da razvucem sa citanjem jer me nekad bas iznervira.
    Upoznat sam sa nekim njegovim stavovima i kroz dela drugih ljudi, i mnogi mi se uopste ne svidjaju.

    Ako ima srodnosti sa "Zapisima iz podzemlja", bice odlicno! :)))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. OK, hvala na objašnjenju, definitivno bih se zbunila.:)
      Nisam čitala taj Pekićev roman, mada sam čula dobre utiske. Ono što sam čitala (i definitivno mogu da preporučim) su "Besnilo" (ODLIČNA distopija i, mogu da garantujem, blokbaster ako bi se ekranizovalo), "Vreme čuda", "Novi Jerusalim" (zbirka pripovedaka) i "Hodočašće Arsenija Njegovana".

      Uzmi u obzir da je "Bespuće" napisano oko 20-30 godina PRE Kamijevih i Sartrovih dela.:) Veljko Milićević je bio veoma mlad kada je to napisao i, nažalost, njegov opus je ostao dosta oskudan, pitanje je kako bi se razvijao da je živeo duže. "Bespuće" se uglavnom smatra prvim modernim romanom u srpskoj književnosti i, s obzirom da se bavi temom tzv. dekadenta/"suvišnog čoveka", dosta uspešno se nosi sa temom. Preporučila bih i "Isušena kaljuža" Janka Polića Kamova, kao i Krležin "Povratak Filipa Latinovića" i pripovetku "Vražji otok", ima sličnosti.

      "Nečista krv" je izvanredan roman, mada mnogima ne prija jer je mračan. Ali, Stanković je stvarno majstor atmosfere i zato sam spomenula Frojda, jer je kod Bore bukvalno psihoanaliza na delu pre nego što je psihološki roman "zvanično" popularizovan. Tako dobar pristup svesti i duši junakinje retko se sreće.

      Pomalo, mene je podsetilo, zbog načina na koji glavni lik (ujedno narator) reaguje na svet i pojedine ljude. Dosta je introspektivan, ali ima i dovoljno osvrta na okolni svet, tipični čudni likovi Dostojevskog. Solidno delo.:)

      Избриши
  19. Hvala ne preporukama, za neke dosada nisam cuo:).
    Besnilo sam planirao ali nikako da se nakanim, verovatno zbog obima, ne volim da krenem od velike knjige nekoga pisca.

    Za "Bespuce" to svakako stoji, i fascinantno je da je napisano toliko pre Sartra i Kamija, i meni se dosta svidelo...

    PS Ja mislim da upravo sada ide ruska "Majstor i Margarita" na Rts-u :).

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nema na čemu, ima tu dosta zanimljivih dela koja nisu mnogo poznata, mnogo toga sam otkrila tek na fakultetu, pa se sad trudim da malo informišem i druge.:)
      Npr, ako te zanimaju domaći pisci koji su išli ispred svog vremena, baci pogled na tekst iz tri dela "Fantastika pre vremena" koji sam ovde objavila pre nekoliko godina; traži jul 2015, arhiva.

      Hvala na obaveštenju, evo, proverih sad i - na RTS 3 je, koji ja, nažalost, nemam. :((((
      Doduše, skinula sam celu seriju na DVD pre nekoliko godina, ali sve se ustručavam da počnem da gledam, bojim se razočarenja.

      Избриши
  20. To je bas lepo:). Procitao sam tvoj tekst, sve mi deluje interesantno, moracu da ih procitam.
    Inace, kupio sam Krlezin "Povratak Filipa Latinovica", nov, za samo 130 dinara. Javljam utiske cim procitam.
    Posto ti je Majstor i Margarita omiljeni roman, bas me interesuje da li si citala Ognjenog Andjela Valerija Brjusova? Na par mesta sam video da ih pominju zajedno, mada ne znam zbog cega, tek treba da procitam.

    https://static.kupindoslike.com/Ognjeni-andjeo-roman-u-XVI-glava-Valerij-Brjusov_slika_O_98305819.jpg

    Odmah me je kupio omot sa slikom Hijeronima Bosa.

    PS imas ciklus Carli Caplina na RTS 2, bio je sad u subotu i verovatno ce da se nastavi.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Super, baš mi je drago i jedva čekam utiske!:)
      Nisam čitala ništa od Brjusova (moja lista literature koja čeka na red je, priznajem, podugačka), hvala na preporuci, stavljam ga na listu.
      E, videla sam, baš sam za vikend nabasala na film (prethodno su u "Oko magazinu" napravili odličan prilog povodom Čaplinovog jubileja) i drago mi je ako nastavljaju. Ponedeljkom uveče idu i Trifoovi filmovi, odličan je program.

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...