субота, 29. децембар 2018.

Subota sa knjigom: Praznični knjiški upitnik

piše: Isidora Đolović

Već treću godinu zaredom „namesti“ se nekako da subotnja druženja sa knjigom u toj sezoni zatvaram – upitnicima. Oni su već oprobani izbor, savršeni kao opuštanje i usaglašavanje sa prazničnim raspoloženjem od koga se jednostavno ne može pobeći. A i zašto bi?!? Sem toga, svi zaljubljenici u svetove srećno ušuškane između korica, dobro znaju da euforija, radost, lenčarenje u dane odmora i te kako pronalaze način da knjizi obezbede bitno mesto u rasporedu. Bilo da je reč o poklonu ispod jelke, koji pružamo ili dobijamo, bilo da predstojeće slobodno vreme uveliko vidimo kao dobru priliku za čitanje odavno planiranog dela, nema razloga da ne uključimo književnost i u ovaj segment svakodnevnice. Pitanja pred vama preuzeta su sa nekoliko inostranih blogova. U originalu, upitnik se zove Festive Christmas Book Tag i naravno da sve stavke daleko lepše zvuče na engleskom – ali, isto tako se nadam da moj pokušaj prevoda približno dobro prenosi svečani, topli, veseli ton izvora. Pozvani ste da se pridružite!

1. Fiktivna porodica sa kojom bi volela da provedeš božićnu večeru

Mislim da je u ovom slučaju odgovor prilično predvidljiv, barem kod nas koji smo odrastali uz magične vizije Džoan Rouling, pa ni danas ne možemo da zamislimo praznike bez makar jednog vraćanja prvim tomovima „Harija Potera“. Ruku na srce, većina porodica iz književnih dela na koja prvo pomislim, toliko je disfunkcionalna da se sa njima ne preporučuje sedati za trpezu (barem ne bez podsećanja na onu Bregovićevu definiciju bontona...). Da se vratim očiglednom izboru, porodica Vizli se uvek čini kao najbolje rešenje. Srdačni su, gostoprimljivi (setite se samo kako su oberučke prihvatili siroče Harija), bučni i brbljivi – što garantuje da vam ni na sekundu neće biti dosadno, a obezbeđeni su i potpuno blesavi pokloni.

2. Suvenir u znaku knjige koji bi volela da dobiješ na dar

Ne pada mi na pamet mnogo šta „u znaku knjige“ – sem knjige same, jer nisam baš ljubitelj tanjira, šolja, majica i sličnih sitnica sa naštampanim umetničkim delima, tj. njihovim reprodukcijama ili (ovde) aluzijama na njih. Nekako mi je, bez namere da uvredim mnoge od kojih ovakva industrija poklona i živi, sve to pravi kič (iako, priznajem, imam dve limene kutijice „Gustav Klimt“, a suvenire u znaku gradova obožavam – čak mi je i heftalica za papir sa sličicom Ajfelovog tornja!). Ali, recimo da su me prošle zime baš oduševili „Lagunini“ kalendar-obeleživači. Štampani su u dve varijante, tako da svaki mesec prati fotografija i odgovarajući citat nekog od velikana srpske, odnosno svetske književnosti. Naravno, sebi sam kupila oba! Šteta što ove godine nie osmišljeno nešto slično, barem ja nisam videla.

3. Fiktivni lik za koga misliš da bi bio savršeni božićni vilenjak

„Poterovci“, priznajte da ste upravo pomislili na Dobija! Za početak, on već JESTE vilenjak, što  poprilično olakšava posao – uz to, sa sobom vuče (doduše, dosta prljavu i više puta okrpljenu) čarapu, poslušan je do određene granice...Opet, kako bih izbegla izlizane odgovore, mozgala sam koje sve preduslove mora da ispunjava pravi Deda Mrazov pomoćnik, bio on rođeni elf ili tek honorarni radnik. Preporučujem, za to mesto, maljutka Zavišu iz serijala Ivane Nešić o dečaku Miki, zato što je: natprirodno biće sa posve ljudskim osobinama (dakle, prgavo i svojeglavo), ima karakterističnu „uniformu“, a pošto ga pripitomite, postaće veran, zabavan, pravi saputnik na razdaljinama kakve Deda Mraz, kažu, mora da prevali u novogodišnjoj noći.

4. Poveži knjigu sa njenom idealnom božićnom pesmom

Ovo je bilo teško! Koliko god brzo i prirodno, u muzici koju slušam, nalazila soundtrack za  romane - čak obožavam da prepoznajem ličnosti i situacije kroz određene melodije i stihove, podžanr „prazničnih“ numera nudi prilično ograničene mogućnosti. Dolazi se, naime, u opasnost da dotaknete najgori kliše, sentimentalne ili krajnje neozbiljne „romančiće“ – kao da se, zasebno dobre, tematske pesme i knjige međusobno isključuju. Dugo mi je pred očima, negde iz sećanja (do)lebdela Andersenova „Bajka o jelki“, uz zvuke „Oh, Christmas tree“. Uklapanje je kočila „tek“ svest o završetku te priče! I tako se, iznenada, malo jer podsvest nije odolela da ne „provuče“ omiljenu stranu prazničnu pesmu, a malo usled prisećanja ekranizacije i scene božićne proslave sa veoma burnim zaokretom, uklopiše „Last Christmas“ (WHAM) i „Daleko od razuzdane gomile“ (Tomas Hardi), konkretno, likovi Batšibe (Vitsaveje) i Troja. Ko je čitao, znaće i zašto.

5. Knjiga ili lik koji su te razočarali, pa bi ih trebalo staviti na „listu nevaljalaca“

Ne bih kažnjavala čitave knjige, pošto (uglavnom) svaka poseduje barem jedan iskupljujući činilac i zato ne bi bilo fer da svi oni ispaštaju. Ali, kada je o likovima reč (a ti što me u startu oduševe ili razočaraju, obično ostaju isti do kraja), to je svakako Lajra Belakva, glavna junakinja Pulmanove trilogije „Njegova mračna tkanja“. Dok u prvom delu („Severna svetlost“, negde poznatiji kao „Zlatni kompas“) upoznajemo savršenu malu heroinu, hrabru i nezavisnu, nastavci je pretvaraju u osobu koja, potpuno nedosledno, povodljivošću neprekidno iritira čitaoca. Uopšte, čemu tendencija da se snažna, samosvesna ženska figura u trenutku svede na stereotipni, zavisni simbol ili, još gore, "novu Evu" koja zbog tupavog Vila kao da odmah gubi identitet, postajući  pasivna, zatreskana šmizla?
Inače, u originalu, ovo pitanje počinje sa „Bah! Humbug!“, tačnije, čuvenom uzrečicom Dikensovog Skrudža, arhiskeptika u pogledu božićne čarolije.

6. Knjiga ili lik koji zaslužuju više ljubavi i poštovanja, odnosno, dospevanje na „listu dobrica“

Na prvo, uvek imam isti odgovor – „Druga knjiga Seoba“ i ponavljaću ga koliko god bude potrebno, pošto zaista verujem da je ovaj roman Miloša Crnjanskog nedovoljno poznat, cenjen i spominjan, iako se može nazvati domaćim pandanom „Rata i mira“, na svaki način, u najboljem mogućem smislu. Što se tiče druge kandidature, najsvežiji utisci od ponovnog čitanja „Vašara taštine“ obavezuju me da istaknem majora Dobina. Pored toga što je redak, najverovatnije  jedini zaista dobar lik u romanu (na način koji nije dosadan ili patetičan), definitivno zaslužuje više pažnje i ljubavi od svih: čitalaca, koliko i drugih ličnosti u priči. Posle nekog vremena, postane mučno gledati kako stalno završava kao rezervni točak!

7. Crveno, zlatno i zeleno: korice knjige sa divnim, božićnim šmekom

Ne samo što, svaki put kad se vratim na ovo pitanje u originalu (a glasi ovako: „Red, gold and green – a book cover that has a wonderful christmasy feel to it“), u glavi čujem kako Boj Džordž peva refren „Karma Chameleon“, ovo je jedna od rečenica na koje sam mislila prilikom uvodnog zapažanja da se veliki deo lepote izgubi u prevodu. Danas bar, više nego ranije, naslovnice knjiga tematskim vizuelnim rešenjima prate aktuelno svečarsko vreme. Postoje različiti, neodoljivi omoti, ali obično se radi o limunadičastim romanima čija je jedina vrlina baš to podilaženje pojačanoj kupoholičarskoj maniji pred Božić/Novu godinu. Zato radije skrećem pažnju na ceo paket kao primer, a sabrana dela Marka Tvena očigledno zadovoljavaju tražena merila. Vizuelno, naročito hrbat odaje utisak poklona kakav se samo poželeti može, u nijansama lampiona i ukrasa; dok sadržajem podstiče sanjarenje, uzbudljivo uranjanje u avanture, neka druga razdoblja i predele. Duh Božića, zar ne, podrazumeva sve nabrojano?

8. Knjiga (ili serijal) koju voliš toliko, da bi želela da se nađe ispod svačijeg božićnog drvceta, kako bi je i oni mogli čitati i voleti

Ponovo dajem odgovor bez premišljanja, s obzirom da volim mnoge romane, ali najdraži se „u po noći“ prepoznaje i izdvaja. „Majstor i Margarita“ (Mihail Bulgakov), moja omiljena knjiga svih vremena, delo je koje sa radošću preporučujem unaokolo, još srećnija ukoliko je i drugi zavole (kao npr. moj brat, koji je ovoga leta „premijerno“ pročitao). Zanimljivo, baš kao u slučaju Crnjanskog, na prvo čitanje se nismo našli. Imala sam 15 godina, bilo je to u periodu kada su "Novosti" krenule sa objavljivanjem kiosk-edicije "XX vek", a ja zelena klinka krenula redom (stručno preskočivši "Ime ruže" ) i uopšte mi se nije dopalo, zbunilo me, naprosto, nisam ga razumela. Ostao je konfuzan utisak, koji je prouzrokovao kolutanje očima tri godine kasnije, kada smo isti roman imali u lektiri na kraju Gimnazije. Međutim...bila sam očarana! Posle toga sam pročitala knjigu još tri puta, u različitim fazama studiranja i svaki put sa novim uvidom, potpunijim razumevanjem, snažnijim doživljajem....

Pre svega, slojevitost, isprepletenost inteligentnog humora sa osećajnošću, dinamika radnje, upečatljivi likovi, simbolika, paralelno tkanje pripovesti do tačke sudara i stapanja vremena, prostora, sve je tako fantastično, bezvremeno. Redovno osetim neku tugu kada drugi ne dožive taj spektar emocija, pozitivnog iznenađenja, intelektualne i duševne ispunjenosti nakon druženja sa Bulgakovljevim klasikom. Naglas se smejem na pojedine scene, divim se naglas, retke su knjige koje me do te mere prodrmaju na sto načina. Osećam Pilatovu hroničnu glavobolju, letim sa Margaritom, paranoišem sa Ivanom, vidim mesec, osećam mirise, čujem zvuke....i da nisam alergična na (dlaku) mačke, kupila bih jednu crnu i dala joj/mu ime Behemot! Najtužnije mi je što poznajem ljude koji se izdaju za velike vernike i puni su predrasuda prema romanu, a da ga nisu ni čitali, sablažnjeni npr. naslovima poglavlja.
Svačega tu ima, satire, fantastike, istorije, sociologije, ljubavi, teologije. Ozbiljno, a u isti mah zabavno delo. Snaga ljubavi, stvaralaštva, humanosti, smeha....ništa konvencionalno, baš stoga neponovljivo i posebno...urnebesna Volandova svita, potresan odnos Majstora i Margarite, izokrenuti moskovski svet, Jerusalim sa opipljivom atmosferom, mirisima oluje i meseca nisana, pa onda moćna završna scena.....i još: genijalni razgovor na Patrijaršijskom ribnjaku, intertekstualnost, društvena satira, sve što čini veliku KNJIŽEVNOST u malom. Tako potpuno me  se dotakao samo još "Čarobni breg", posle koga ostade neka prijatna vrtoglavica izgubljenosti u svetu priče. A i korice „Vulkanovog“ izdanja se baš lepo uklapaju uz povod za ovo književno propitivanje.

11 коментара:

  1. Ah, stvar koju najčešće smetnem s uma - sezonski upitnici! Opet sam, naravno, zaboravila da potražim neki praznični, ali evo sad čitam pitanja i uopšte nisam inspirisana, čak ni za kratke odgovore ovde! Totalno me je zaobišla praznična euforija :(

    Ipak moram da prokomentarišem pitanje br 2:

    Ove godine sam se baš lepo počastila knjiškim suvenirima. Bukvalno svi suveniri koje sam donela sa puta su knjiški: dve šolje, magnet za frižider, nekoliko obeleživača i planer. Sve ono što se, naravno, ne može kupiti kod nas. Obožavam takve stvari, naročito cegere i šolje (a tek frižider da mi vidiš :D). Npr. Hamlet ceger koji sam dobila iz Londona nosim otkako sam ga se dočepala, sirotan se sav ofucao, duša me boli što više ne može da se kupi, pošto Globe svake sezone nudi novu kolekciju. Slažem se da ima kičastih stvari i da neki ljudi preteruju, ali i ja sam slaba na te stvarčice, priznajem, i imam više sreće nego pameti što nekoliko prijatelja koji često putuju to znaju i redovno me obraduju nekim sitnicama, tako da moja nerd kolekcija polagano raste :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Za januar sam već odavno rezervisala onaj tvoj zimski, s početka ove godine, a iako me ni samu nešto (više) ne drži pretpraznično ludilo, dobro dođe da se popune praznine.:)

      Zvuči super, isto volim unikate sa posebnom pričom i verujem da je sve što si do sada prikupila divno - magnete i cegere ne pominji, postadoše i moja slaba tačka.:) A svaka čast i na prijateljima koji ti poklanjaju tako lepe podsetnike na putovanja.:))))

      Избриши
  2. Kradem pitanja i objavljujem prvom prilikom, upitnika nikad dosta. Ukrašću pitanja, a verovatno i odgovor na prvo pitanje, jer je Božić u kući Vizlijevih uvek sjajan (želja mi je da imam jedan džemper sa početnim slovom imena od kad sam prvi put gledala film). Čula sam 25tog „Last Christmas“ i opet ostala zatečena brzinom kojom vreme leti i činjenicom da je Džordžu bila druga godišnjica smrti. Slažem se da bi pesma savršena bila za Vitsaveju i Troja. Već vidim da ću se oko ovog pitanja najviše pomučiti. Tvenova sabrana dela su divna! Meni prvi na pamet pade Šenoa, viđala sam neko staro crveno izdanje u tvrdom povezu sa zlatotiskom.

    https://www.kucazasunce.com/magacin/slike/644536092227350f95c7ca00de.jpg

    Prospeš li i zejtin s Anuškom? :) Drago mi je da se bratu dopao roman, prošle godine sam rekla da ću ga ove opet čitati, pa nisam. Moram to ispraviti u ovoj što nam ide obavezno.

    Poput Sandre, i mene je zaobišla euforija, uopšte nemam osećaj da su praznici.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. A ja bih onaj sa irvasom, kakav nosi Kolin/"Mark" u prvom delu "Bridžet Džons" - na porodične poklone Vizlijevih me uvek asocira najpre onaj Ronov džemper "krpara", koji bih eventualno dala kučetu kao prostirku, pa čak ni to, haha...

      Setim se Džordža prilično često sad, zbog aktuelne "Boemske rapsodije" i pesama "Queen"-a posvuda, jer su mi Fredi i on imali nekako slične glasove i energiju. I naravno, tužna podudarnost da mu pesma koja je obeležila karijeru, zaokruži i životni put. :(

      Dobro si me podsetila, merkam taj komplet odavno, najlepši je.:) Kad smo kod Šenoe, ne propusti "Seljačku bunu", odličan istorijski roman.

      Ma, okliznem se na zejtin, samo bez fatalnog ishoda.;)
      A kaže Filip letos, pošto sam negde u to vreme pisala tekst o ekranizaciji Diminog romana:"Pominje se i ona tvoja kraljica Margo!"

      Ja više forsiram tu euforiju iz godine u godinu, nego što zaista imam osećaj praznika. Kao i sa rođendanom - dan k'o i bilo koji drugi. Da ne kitim jelku, mislim da se niko od ukućana ne bi setio.:)

      Избриши
  3. Evo i mene, skroz neeuforične! Moj voljeni svake godine unosi tu prazninu atmosferu u kuću ubijajući nas s božićnim songovima i prigodnim filmovima. Kako je ove godine nešto poslom odsutan po cele dane, još ni jelku nismo okitili! 🎄 Inače, mi i jesmo kao Vizlijevi, jedino što nismo riđi i fali nam sestrica! Ali, ludilo i smeh su zagarantovani! Gosti su uvek dobrodošli!
    Ajd kao neću ništa o knjigama, sem da i ja merkam ovih dana "Čarobni breg". Ne znam zašto njega drugi put pored ovoliko lepote koja me čeka.
    Srećni ti praznici i da ti 2019. godina bude prekratnica kakvu ti ja želim! 💕

    PS. Na koga tačno Kaća misli kada kaže:
    "Džordžu bila druga godišnjica smrti."

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mogu da zamislim tu divnu atmosferu, imate sreće!:)))) Kod mene sasvim suprotno, već godinama sam jedina koja istrajava u kićenju jelke i nekim sitnim ritualima, moji su za to odavno "previše ozbiljni". A iskreno, pravu euforiju više namećem sebi, kao neku vedrinu podsećanja na detinjstvo, onda kad me ne rasplače osećanje da je godina prošla nezadovoljavajuće - ali, o tome u tradicionalnoj kolumni koju obično sastavljam 31.:)

      Da znaš da mi često dođe da krenem ponovo sa čitanjem svih "starih", voljenih knjiga pre bilo koje nove, pošto se redovno više zabavim i obradujem vraćanju tim delima.:)
      Hvala :*, uzvraćam najiskrenije i od srca, doduše, sad kratko, jer sam namenila poseban tekst, da ne otkrivam više. Inače, imam tu naviku "tradicionalnih" temata na kraju godine, u decembru 2016. sam pisala i o prigodnoj muzici, filmovima, sećanjima na praznovanja iz detinjstva...

      Kaća misli na Džordža Majkla,koji je preminuo u decembru 2016, a čiju "Last Christmas" kolektivno obožavamo. To nam je, naročito spomenute zime, bio apsolutni blogerski hit, kada smo pisali o prazničnim favoritima.:) I onda, koji dan kasnije, tužna vest - kao da nije bilo dosta što 2016. poče sa smrću Bouvija...

      Избриши
    2. Ironija je zaista da mu jedan od najvećih hitova postade i poslednji pozdrav pošto je preminuo baš na Božić.

      Избриши
  4. Divan divan tag i definitivno moram da ga preuzmem prvom prilikom, jako su mi se svideli tvoji odgovori ošitni su i lepo me uvedu u sve što pričaš.
    Jako mi se dopao post i uživala sam čitajući. :)

    ОдговориИзбриши
  5. Mnogo bih volela da imam ovakakv komplet dela Marka Tvena. Divan je!
    Ja volim knjiške suvenire, majice, šolje itd. a ne volim Ajfelovu kulu :-D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ima da se nabavi kod antikvara, ja sam ga pronašla na "Kupindu" (ili "Limundu", ne mogu da se setim), prilično povoljno.:)
      Ajfelova kula ni mene nikada nije fascinirala, čak mi je to najmanje zanimljiva istorijsko-turistička atrakcija, zapravo kliše - sasvim sigurno ne bih prvo tamo "trčala" da se slikam :), ali pošto je ujedno najčešće stavljan simbol Francuske, šta je - tu je.:) Konkretno za ovu heftalicu, tata je doneo uz ostatak kancelarijske opreme pošto se penzionisao, ne primetivši uopšte taj sitan nacrtani znak, koji je mene oduševio.:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...