среда, 12. децембар 2018.

Priče o pesmama: „Vincent“

piše: Isidora Đolović

Kao komparatista, negujem i zastupam uverenje da se različite vrste umetnosti ne samo uspešno, nego i prirodno traže, kako bi međusobno komunicirale, reflektovale se i prožimale. Ta vrsta uzajamne inspirisanosti ne mora obavezno izroditi dela podjednakog kvaliteta, ali, kada dođe do povezivanja na pravoj osnovi i sa približnom energijom, rezultat je sasvim jedinstvena vrednost. Oduvek su se, kroz književnost, muziku ili vizuelne umetnosti, prelamali uticaji nekih ranijih tvorevina maštovitog duha, a kao po pravilu, ona najglasovitija remek-dela broje i najviše, najrazličitijih epigona. Mala konceptualna sedmica na blogu, posvećena holandskom postimpresionisti, završava se upravo na polju treće od, potpisniku ovih redova najmilijih, oblasti stvaralaštva – muzike. Sigurno je mnogima prva pomisao bend „Van Gogh“, koji je svoje ime pozajmio od umetnika (što, naravno, nije retkost, s obzirom na veliki broj njihovih kolega koji se poslužio istorijskim ličnostima kao nadahnućem za scenski pseudonim: Tesla, Ekatarina Velika, (Hari) Mata Hari, Franc Ferdinand, Merilin Menson, Goja...). Tema će, ipak, biti jedna prelepa, stara kompozicija, nastala kao omaž dostojan svog predmeta divljenja. Za početak, molim vas da zažmurite i poslušate:

Početni, danas već dobro poznati stihovi (Starry, starry night) nedvosmisleno otkrivaju svoju inspiraciju. „Zvezdana noć“, delo iz 1889. godine, naslikano je tokom juna i Vinsentovog boravka u duševnoj bolnici Sen Remi. Danas je izloženo u njujorškom Muzeju moderne umetnosti, dok se bezbroj reprodukcija može pronaći širom sveta. Jednu od takvih imao je pred očima i američki kantautor Don Meklin (Don McLean), dok mu se u svesti uobličavala ova pesma. Najpoznatiji po hitu „American pie“ (kasnije prilično uspešno dobija vedriju verziju u Madoninom izvođenju), na istoimeni album iz 1972. uvrstio je i poemu „Vincent“. Posvećena Van Gogu, prati život i delo neshvaćenog čoveka uopšte, a neposredni podsticaj Meklin je dobio godinu dana ranije, pročitavši knjigu o slavnom slikaru. Stoga je poželeo da mu, na svoj način, oda počast.

O samom nastanku, ispostaviće se, antologijskih stihova, Meklin se prisećao u intervjuu za The Telegraph. Bila je jesen 1970, a on zaposlen u školi, kao nastavnik gitare:

„Jednoga jutra, sedeo sam na verandi, čitajući biografiju Van Goga i iznenada znao da moram napisati pesmu, dokazati kako nije bio lud. Bio je bolestan, kao i njegov brat Teo. Ovo unosi razliku, barem prema mom shvatanju, u paletu tumačenja ludila jer je odbijen od strane žene (kako se obično misli). Tako da sam seo pred reprodukciju „Zvezdane noći“ i ispisao stihove na papirnoj kesi.“
U to vreme, priča dalje, bio je u lošem braku i osećao se prilično izmučeno: „Ne koliko Vinsent, ali...nisam bio ushićen, jednostavno rečeno.“ Sa nesrećnim umetnikom se povezao i putem sopstvenog iskustva melanholičnih godina mladosti, naročito gubitka oca. Kada mu je bilo petnaest, sukobili su se zbog Donovih loših ocena, a narednog dana, Meklin stariji je preminuo. Da se to nije desilo, uveren je muzičar, njegova profesija bi sigurno bila neka druga: „Herman Melvil je trebalo da postane računovođa, Van Gog trgovac umetninama. Meni su namenili da sednem u voz za Njujork i radim u banci. Biti umetnik znači oprostiti se od svoje porodice.“

Međutim, život je za njega imao druge planove. Događaj zbog koga i dalje oseća izvesnu grižu savesti, pokazao se kao svojevrsna sreća u nesreći, omogućivši mu da se bavi onim što je zaista voleo, a svetu pokloni nešto tako veliko i lepo kao što su „American pie“ i „Vincent“, najveći hitovi u Meklinovoj karijeri. Posveta Van Gogu je dostigla prvu poziciju na listi singlova u Velikoj Britaniji i tu se zadržala dve nedelje, dok je u Americi stigla do dvanaestog mesta.  Album uživo, “Starry, starry night”, snimljen je 2001. godine.

Koliko je neka pesma ostavila traga, najbolje govori broj njenih obrada (tzv. cover verzija) koje su do danas zabeležene. Najsvežiju smo imali prilike da čujemo ranije ove godine, kada je mlada pop zvezda Eli Gulding, na Dan zaljubljenih, objavila svoju interpretaciju „Vinsenta“ (inače, interesantan je podatak da se prva pesma kojom je Guldingova stekla širu popularnost zove „Starry eyes“). Prethodile su joj mnoge i najraznovrsnije, od instrumentala, do otpevanih na drugim jezicima (poput češkog, italijanskog, holandskog). Izdvajaju se izvođenja bendova „Passenger“ (2017), „NOFX“ (pank-obrada), zatim Dejne Vinter (2001) i Ronana Kitinga (2009), kantri varijanta Džoane Vang (2008) i jedinstveno vokalno blago Hulija Iglesijasa (1998). Naravno, spominjanja su vredni doprinosi zvezda Rika Estlija i Džuli Endruz, uz, naravno, soundtrack za film „Loving Vincent“, u izvođenju Lianne La Havas.
Nipošto nije zanemarljiv emotivni odnos slušalaca prema kompoziciji, koji takođe bogati njeno značenje i doživljaj. Čuveni reper Tupak Šakur voleo je toliko da mu je verenica „prokrijumčarila“ traku do bolničke postelje, kako bi smrtno ranjeni muzičar poslednji put čuo najdražu pesmu. Inače, Tupak je bio strastveni čitalac i ljubitelj umetnosti, pri čemu je Van Goga svrstavao među omiljene i posvetio mu pesmu „Starry night“. A evo kako je spisateljica Tes Geritsen  jednom prilikom govorila o tome zašto joj i koliko znači „Vinsent“:

“Ah, da, Vincent. To mi je omiljena pesma svih vremena i zapanjujuće kreativno muzičko delo legendarnog muzičara Dona Meklina. Ko je mogao da pretpostavi da će popularni pevač napisati pesmu o agoniji Vinsenta van Goga? Prvu put sam je čula na fakultetu dok sam bila u lošoj vezi. Vinsent je simbolizovao moju nesreću u toj vezi sa dečkom koji me nije poštovao. Čak i kada sam raskinula sa njim, ta pesma bi vratila sav bol toga doba. Godinama kasnije, kada sam se preselila u Mejn, upoznala sam se sa Donom Meklinom, koji živi u mom gradu. Jedne noći, tokom večere u mojoj kući, rekla sam mu koliko volim pesmu Vincent. Uzeo je gitaru i otpevao mi je, baš tu, za trpezarijskim stolom. Nebeski osećaj.”

Gde se krije čarolija i može li se ona, uopšte, objasniti rečima? Meklinova poema predstavlja nerazmrsivo jedinstvo obraćanja (duhu slikara) i introspekcije. Njegova privatna muka – nažalost, ni prva, ni poslednja, time univerzalna za svaku neshvaćenu dušu – lako se stapa sa Vinsentovom. Lirski subjekt je stoga fluidan, čas predmet posvete, čas onaj koji mu odaje počast, budući da im se sudbine odražavaju, identifikuju i, konačno, ponovo sučeljavaju kao sledbenik i uzor. Kroz melanholične stihove, ne samo da je izražena naklonost prema stvaralačkoj viziji i njenim plodovima, uz bolno sapatništvo sa izmučenim bićem lišenim razumevanja u svom dobu i okruženju, već je demonstrirana sposobnost pesnika da slikaju – rečima. Kao što potezima kista prizori dobijaju svoj materijalni lik na platnu, majstori zabeležene reči oživljavaju ih u našoj mašti putem veštih opisa. Svemu dodajući, kao glavni „sastojak“ i „omotač“, setnu instrumentalnu podlogu, dobijamo vrhunski primer artističke mnogolikosti koja korespondira - unutar sebe. Pretežna akustičnost pesme omogućava apsolutnu usredsređenost na glas i reči koje izgovara.

Polazna inspiracija je, kao što smo na početku istakli, više nego jasna, ali je, istovremeno, svaki sledeći iskaz dvosmislen. Pesnik je taj koji posmatra platna, kao što je i sam umetnik, prethodno,  gledanu stvarnost pretočio u remek-delo. Krenuvši od pojavnog sveta kao osnove, shodno staroj Aristotelovoj definiciji umetnosti, prolazimo kroz najmanje dva nivoa odražavanja: prirode u Vinsentovom delu, a potonjeg u Meklinovim stihovima. Svaka strofa sadrži neposrednu aluziju na određeno delo ili epizodu iz njegovog korpusa, dok su istovremeno i samostalne, žive, tople vizije. Predočavajući nijanse, njihovo pokretanje, vrtloženje i treperavu igru, pesnik nastoji da podražavanjem slikarskog postupka, što vernije kod slušalaca podstakne doživljaj posmatranja umetničkog dela. U isti mah, prenosi nam efekat koji su boje života vršile na Vinsenta, budeći  njegovu kreativnost.

Nivoi poistovećivanja se stalno usložnjavaju, pa tako oči koje poznaju tamu u mojoj duši mogu istovremeno pripadati slikaru (Vinsent, koji razume pesnika) i pejzažu sa slike (nebo „gleda“ Vinsenta). Dirljiva lepota u prizorima poput zemlje pod snežnom posteljom, devičanskog snega ili cvetova plamenog sjaja, suprotstavljena je patnji koja izbija iz pohabane odeće stranaca, njihovih portreta, lica bolnog izraza, ali se takođe preobražava u nešto divno, sve pod umetnikovom rukom punom ljubavi. Ogledajući se u njegovim “porcelanski”, odnosno, veoma svetlo plavim očima (reflect in Vincent's eyes of china blue; pri čemu sintagma „china blue“ ima isto značenje kao francuska „d'yeux bleu porcelaine“), bistrina i plemenitost vizije bivaju još drastičnije suprotstavljene gluvom, hladnom svetu.
Refrenske deonice sada razumem/mislim da znam šta si mi pokušavao reći, ukazuju na ogrešenje čitavog čovečanstva o Van Goga. I sama pamtim da sam, kao dete, za njega čula najpre u kontekstu priče o „ludaku koji je odsekao sebi uho i poslao ga devojci“ (baš kao što su mi prva saznanja o Modiljaniju kao „tipu čija se trudna  ljubavnica bacila kroz prozor, nakon njegove smrti“). Nažalost, mase vole senzacionalizam i uprošćavanje, pa je zato uloga kulture (između ostalog) i u tome da brani čast svojih izdanaka. Svet je naknadno razumeo Vinsentove strašne borbe sa vizijama, demonima, unutrašnjim glasovima, nastojanja da ih oslobodi. I, kad već nisu na vreme, možda će sada, posredstvom novih refleksija njegovog genija, saslušati i uvažiti (odjeke kroz pesmu).

U tome Meklin svakako uspeva! Središnja, na prvi pogled uzgredno umetnuta strofa, melodijski drugačija i najviše nalik „mostu“ između glavnih struktura u pesmi, njen je vrhunac, poenta i najlepši deo. Priznajem da mi uvek izmami suze, a znam da nisam jedini takav slučaj. Ovaj odlomak direktno govori o Vinsentovoj smrti, kao očajničkom činu beznadežnog ljubavnika (sveta i slika), kome nije bilo uzvraćeno – a voleo je, iskreno i svim srcem. Zbog toga lirski subjekt, ne skrivajući rezigniranost, uvereno zaključuje, još jednom unoseći nedoumicu iskazom ali, mogao sam ti reći, Vinsent (ko je to mogao? Umetnost/Muza? Naknadno urazumljena okolina?):


…and when no hope was left in sight
on that starry, starry night
you took your life as lovers often do
but I could have told you, Vincent
this world was never ment
for one as beautiful as you.


Završna dva stiha sažimaju suštinu, utešno i tužno, prekorno, ali na izvestan način pobedonosno. Jer, dokle god je duša koje umetnička dela dotiču i čine lepšim, pročišćenim, uzvišenim, postojaće nada u naš svet. Nesavršen i negostoljubiv, ipak je kadar da stvori nešto veliko i dragoceno, čiji sjaj ne prolazi, čuvajući nas od propadanja. Zato hvala, Vinsente i hvala, Done.

16 коментара:

  1. Zaboravila sam koliko volim ovu pesmu, još jednom hvala ti na podsećanju. Prvo čega se sećam, kada je Vinsent u pitanju, jeste činjenica da je odsekao sebi uvo. Njegova umetnost mi je kasnije privukla pažnju. Iako mi nije jedan od najdražih slikara volim slike Zvezdana noć i Terasa kafane u noći. Mislim da je slikar koji je najviše sebe ostavio tj. preneo na platno. Poput pesme, čija melodija i tekst bude empatiju, isto to čini i njegov pogled sa autoportreta, ali i Zvezdana noć i Zvezdana noć nad Ronom koja mi je u istoj meri divna.

    Hvala ti na testu,
    Javim utiske za knjigu i film. :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Kaćo, sve je divno rečeno! Komentari su, zaista, uvek adekvatna dopuna tekstu.:) Mnogo me raduje što su ove zamisli naišle na ovako lepe reakcije i podršku. Obećavam da ću se truditi da nastavim ovako!:)))) HVALAAAAAAAA :* - i javi utiske, jedva čekam da čujem.

      Избриши
  2. Isidora, maestralno!!!
    Volim ovu pesmu, volim Vinsenta, njegovu umetnost, ali... ovim tekstom si sve bacila pod noge. Meni je ovo tvoj najzreliji i najemotivniji tekst (čak jači od onih tvojih francuskih! ) i ja ne mogu da se fokusiram ni na šta drugo sem na tvoje rečenice. S početka sam još mislila da ću citirati neku koja mi se naročito dopadne, ali, za Boga miloga, koju odabrati...!
    PS. Nemaš pojima kakvo je zadovoljstvo gledati ovako, sa strane, totalno nezavisno, kako uzrastaš, dostižeš pun potencijal. Ogromna se promena dogodila u tebi za ovih godinu dana koliko te znam. A znam i to da je ovo nije kraj, ni slučajno. Veliko ti hvala na ovoj čistoj uživanciji! 💕

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo, mnogo HVALA!:****
      Kao što sam maločas napisala Kaći, nemate predstavu koliko podsticajno utičete na mene, ali mislim da se to da primetiti po broju, kvalitetu, maštovitosti objavljenih tekstova. Vi ste mi vetar u leđa i nemam dovoljno reči da se izrazim, a da ne zvučim patetično, pa ću nastaviti da delima pokazujem kako je uzajamna energija koju šaljemo velika i dobra stvar.
      Što se napretka tiče, primećujem ga, naročito u odnosu na prve godine blogovanja i ondašnje tekstove, čije se površnosti danas stidim, čini mi se kao da je neko drugi pisao, ali ne bih mogla da ih obrišem jer mi istovremeno pokazuju koliko sam, u međuvremenu, naučila, napredovala....ironično ili ne, tek, poslednje dve-tri godine, otkako prolazim kroz najteži period u životu, pišem i objavljujem više i bolje nego ranije.:)
      Nemam utisak da mi je ovo najzreliji, pa ni najemotivniji tekst, ali valja više verovati sudu čitalaca, tako da zahvaljujem još jednom.:)))
      P.S. Meni se, onako subjektivno možda, čini da su mi najuspeliji tekstovi koje sam pisala za štampu, npr. ovaj iz "Revije Istorija":
      https://1.bp.blogspot.com/-FKUVnDrXh2U/V8CXT5JiNfI/AAAAAAAAHNU/-esk-t8qDBoA3AtWbUGTZxtnFlcM21mywCLcB/s1600/Untitled-3.jpg
      https://2.bp.blogspot.com/-kLDyqPI7T44/V8CZLe1lFgI/AAAAAAAAHNc/VW0LolsoCDMpiU8Eg1ReGUrfAknTGU4ggCLcB/s1600/Untitled-4.jpg
      https://3.bp.blogspot.com/-vqUbHDM79RE/V8Cbc8TwVYI/AAAAAAAAHNo/I8tk2Cgt8YUzY6CebOGOQxg02pLI3fY5ACLcB/s1600/Untitled-5.jpg

      a što se bloga tiče,možda ova dva:
      http://alittlerunaway.blogspot.com/2016/06/subota-sa-knjigom-deca-sudbine.html

      http://alittlerunaway.blogspot.com/2016/02/boemstvo-buntovnog-vizionara.html

      Iz rubrike "Priče o pesmama", žao mi je što je ovaj prošao totalno nezapaženo, a mislim da je najkvalitetniji:
      http://alittlerunaway.blogspot.com/2015/12/price-o-pesmama-svetovi-u-mimohodu.html

      A u suštini nije ni važno, dokle god ima ideja i predivnih ljudi da ih podstiču. Blogo-mama, šaljem ogroman zagrljaj preko mreže!:)))))))

      Избриши
    2. Pogledala sam ponovo ova poslednja 3 teksta koja navodiš. Ne, ja definitivno vidim nešto drugo što ti ne primećuješ tako.
      Najbliže ovom tekstu su oni francuski i Tifa, recimo! :))) Htela bih još šta reći, ali moram da idem ...

      Избриши
    3. Pa, dobro. :) Definitivno mi je nedokučivo, imam utisak da sam najbolje stvari napisala pre tri-četiri godine i od tada držim neki nivo, ali ne uspevam da se vratim starom poletu (tačnije, toj vrsti poleta) - međutim, znajući da sam potpuni antitalenat za objektivno (pr)ocenjivanje same sebe, oslanjam se na sud mudrijih.:*
      I nastavljam da "svakoga dana, u svakom pogledu, sve više napredujem"!:)

      Избриши
  3. Hajde sada da završim ovu misao od jutros. Ja nikako ne mogu da cenim stručnost tvojih tekstova, a ti sigurno imaš i to u vidu. Imaš školovan mozak za to, takve stvari odmah primetiš, normalno! Ja govorim isključivo o nekoj emociji koja izbija iz tvojih rečenica, kao i iz kompletnog teksta. Ja to ne umem da objasnim ili na neki način racionalizujem. Mogu samo da osetim i, bar donekle, taj osećaj verbalizujem.
    Ne znam, možda je i krajnje subjektivno... :) :) :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Prvo na ovo o stručnosti.:) Ni jednog trenutka nemam tako nešto na umu, jer, naprosto, blog mi je potpuno drugi svet od onog (bivšeg) akademskog i stvari koje sam pisala za fakultet/zbornike razlikuju se od ovih "svetovnih" kao nebo i zemlja. Trudim se da, u prikazima knjiga za blog, što više izbegavam naučno-teorijsko izražavanje, sem kad baš moram da upotrebim terminologiju, jer bi u suprotnom zvučalo nepristupačno i, da se ne lažemo, snobovski.:)
      Sem toga, uopšte ne mislim da školovanje i teorijska "potkovanost" utiču na kvalitet nečijih tekstova. Baš suprotno!:) Pa, pričale smo već, koliko mojih kolega po struci objavljuje tako površne, polupismene, banalne tekstove na svojim blogovima. A koliko je ljudi iz drugih profesija, čiji stil bude besprekoran. Smisao za pisanje se (nažalost) ne uči na fakultetu.
      Ali, naravno, sad razumem. Hvala!:) Meni je cilj da (pokušam da) prenesem emociju, bila ona pozitivna ili negativna, koju su mi stvari o kojima pišem probudile. Kroz preporuku ili upozorenje drugima. I drago mi što uspevam.:))))

      Избриши
    2. Uh,... eto mene opet! Hajde da probam ovako, na sopstvenom primeru, da objasnim šta sam htela da ti kažem za tebe.
      Napr. kad neko piše neki tekst pa "provuče" neke termine koji se inicijalno odnose na matematiku, fiziku, tehniku ili slično, a učini to na laički i, uglavno pogrešan, način, meni to odmah "zazvoni" u ušima. Ne moram ja nikog ispravljati, ali primetim. To mi je donelo školovanje. Slično je i s tobom, u smislu da imaš tu širinu da možeš da vučeš paralele između više autora, epoha da zapažaš, da dodaješ muziku, pominješ istoriju i sl. To doprinosi dubini i kvalitetu. Nisam ni mislila na stručnu terminologiju skroz kroz tekst. Čovek ne može i ne treba da beži od sebe!

      "Sem toga, uopšte ne mislim da školovanje i teorijska "potkovanost" utiču na kvalitet nečijih tekstova. Baš suprotno!:)"

      Donekle se slažem s ovom tvojom tvrdnjom. To bi, praktično, značilo da bi ti mogla da pišeš tekstove kao bilo ko od nas što se ovde družimo, ali ovakve kakve ti pišeš bi mogla samo Sandra.
      A koliko polupismenih izlazi s tvog faksa, verovatno isto koliko i metematički neobrazovanih s mog. Toga ima i uvek će biti. Ali ti znaš da ja za takve ne dajem ni pet para, ne želim da usmeravam svoju pažnju na njih.
      A to da ima ljudi koji nisu školovani "pisci", a da pišu interesantne tekstove, naravno da ima, Bogu hvala da je tako. E ovde dolazi do izražaja ono da treba da uživamo u raznolikosti.
      Možda je to moje "prokletstvo", ali odmah mogu da osetim kada je tekst pisan s pola srca, bez obzira na razlog, i ma koliko on bio stilski i kako god perfektno urađen, mene on neće tako dotaći i nikad neću reći za njega da je fantastičan. Takođe, možda specifično za mene, tekst koji je iniciran nekim negativnim emocijama ja takođe ne mogu okarakterisati kao fantastičan jer ne mogu (ne želim) da u sebi budim takvu emociju. Neki od primera bi bili ukazivanje na netoleranciju, bahatost, nestručnost, pohlepu, ... Ali podržavam svesrdno tekstove koji govore o kontra pojmovima tolerancije, stručnosti, altruizama, milosrđa, kao rešenja za one negativne ...

      Избриши
    3. Jasno je :), nego sam ja ispala brzopleta, a donekle i bukvalista.
      Potpis na sve. Znaš, osećam se pametnije posle čitanja ovakvog komentara, svaki put. I zahvalno!:) Sazrevam, zaista, uz ovu prepisku.

      Избриши
  4. Jako mi se dopada što se nakon čitanja ovog teksta osećam nekako bogatija. Nisam čula ni za muzičara ni za pesmu a sada se osećam kao da znam deo njegovog sveta. Pesma mi ide u pozadivni i zaista je prelepa.
    Odličan tekst.
    Hvala :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Saro, uz dužno poštovanje i zahvalnost svim ostalim divnim prijateljima-čitaocima, mislim da je ovo najlepši kompliment koji sam dobila u poslednje vreme! HVALA!:*
      Moje je sad samo da nastavim da se trudim, kako bi zajedno bili, sa svakim novim tekstom, bogatiji za još jedno saznanje, osećanje i otkriće.
      Hvala još jednom, onako najiskrenije. Porasla sam od miline.:)

      Избриши
  5. Prvi put sam sada cula pesmu, preslusala sam je pre citanja teksta, i tacno je i mene, kao i tebe, najvise dirnuo onaj deo teksta koji si izdvojila. :) Van Goga obozavam i imam par knjiga o njegovom opusu. Hvala na divnom tekstu! Primetila sam da ti ovakvi "serijali" odlicno idu, dobro su povezani i milina je citati ih. :) Navijam za jos takvih momenata!
    A moram da pohvalim i novu pozadinu bloga (ne znam kako se to tacno zove), nekako mi vise pase od onog izgleda ranije, nekako je mirnije za oci. Takav je moj utisak.
    Pozdrav! :)))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo hvala!:)))) Imam veliki broj sličnih ideja, za tematski povezane tekstove (mesečno, sedmično ili vikendom, u zavisnosti od broja tema koje je ovako moguće spojiti) i pošto vidim da su reakcije dobre, svakako ću nastaviti sa iznenađenjima!:))) Zapravo, od januara planiram da uvedem neke novitete što se rubrika na blogu tiče, tako da se radujem što su neke od njih već zaživele.
      Milo mi je i što ti se pesma dopala, zaista je divna!:)
      A pozadinu, eto, napokon se odvažih da izmenim, tj. posvetlim. Crna je bila zaista "teška" za glavu i oči, ali me istovremeno bilo strah da se igram sa šablonima, pošto sam potpuni duduk za tehniku, pa i računare. Dugo mi je trebalo, ali, eto, sada sam zadovoljna, a nadam se da će i čitaocima biti prijatnije ovako. Hvala ti na povratnoj reakciji!:*

      Избриши
  6. Mnogo me je obradovao ovaj tvoj ciklus o Van Gogu! Meni je on ubedljivo najdraži slikar, a mnogo više od toga, prema njemu gajim neku čudnu naklonost ne samo kao umetniku, nego i kao ljudskom biću koje je izgorelo u svojim strastima, a ipak za sobom ostavilo neverovatnu lepotu. Verovatno je to krenulo od ''Žudnje za životom'' koju sam čitala, čini mi se, negde početkom srednje, kada sam se prvi put malo detaljnije upoznala sa njegovim privatnim životom (izvan opštepoznatog odsečenog uveta), pa sam i njegovu umetnost počela da sagledavam u drugačijem svetlu. Tada sam otprilike prvi put čula i Meklinovu pesmu. Kasnije, na fakultetu, kada smo za neke predispitne poene pisali ugledne pripreme za Metodiku nastave srpskog jezika, jedan svoj fiktivni čas osmislila sam kao govornu vežbu posvećenu Van Gogu i njegovoj umetnosti. Mislim da je to jedina priprema koja mi nije bila noćna mora za pisanje. :)
    Hvala ti na preporuci za ''Loving Vincent''. Iz nekog razloga zvuči mi poznato (možda sam nekad naišla na njega dok sam čitala o Vinsentu), mada ga nisam odgledala, što ću se potruditi da što pre ispravim.
    Inače, ne znam da li si pratila, makar delom, seriju ''Doctor Who''. Ima jedna epizoda iz sezona u kojima je Doktora glumio Met Smit koja je posvećena Vinsentu - ''Vincent and the Doctor''. Iako nisam nešto pomno pratila svaku epizodu, ova mi je ubedljivo najdraža od svih koje sam gledala, a pojedini segmenti kojima se s vremena na vreme vratim me bez izuzetka rasplaču. Može li nešto posvećeno Vinsentu da ne bude čista lepota i emocija?!

    P. S. Potpuno nevezano za tekst i možda malo površno, divna ti je nova pozadina! Mada, kad bolje razmislim, nekako i ide uz priču o Van Gogu - podseća me na tonove ''Zvezdane noći''. :)

    ОдговориИзбриши
  7. Mnogo ti hvala!:))))
    Drago mi je što ti se ovaj mali ciklus svideo, pa ću se truditi da i ubuduće bude sličnih "projekata" na blogu. I sama sam neizmerno uživala pišući i istražujući.:)

    Delim osećanja prema Vinsentu. Fascinira me kao umetnik i kao ličnost, a nakon čitanja "Žudnje za životom", to divljenje, razumevanje i saosećanje postali su još veći. Obično stvaraoce čijim se delima divimo doživljavamo kao mala božanstva, nekako nedodirljivima i nepristupačnima, dok se ne upoznamo sa njihovom ljudskom stranom.
    Inače, knjigu sam pročitala znatno kasnije nego što za nju znam. Naime, dok smo bili srednjoškolci, jedna od mojih prijateljica, Sofija, toliko je volela Van Goga i ovaj roman, da je svoj primerak iz biblioteke nosila svuda u torbi, pa i prilikom izlazaka u grad.:) Baš je oduševila knjiga, pa smo joj rođaka i ja za rođendan kupile upravo "Alnarijevo" izdanje sa suncokretima, već tada skoro rasprodato (s obzirom da smo "prečešljale" sve knjižare u Knez Mihailovoj, dok ne nađosmo primerak!). Sofija je danas na doktorskim studijama slikarstva, pa eto još jedne lepe priče, kao dokaza da Vinsentova energija večito budi i prenosi lepotu, emociju i nadahnuće.:)
    Odlična ideja za pripremu, sad se podsetih i svojih iskustava sa Metodike (moja tema bio je Đura Jakšić)!:)
    Nisam gledala "Doctor Who", ali zagotivila sam Meta u seriji "The Crown" (eto uzvratne preporuke!). Epizoda zvuči baš zanimljivo, potražiću. I slažem se sa poslednjom konstatacijom, predivno rečeno!:)

    Hvala i na ovome, baš sam se pitala hoće li novi izgled stranice bar malo olakšati čitanje i odmoriti nam svima oči - a što se boje i njene simbolike tiče, da, lepo se sve to složilo.:))))

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...