недеља, 09. децембар 2018.

„Loving Vincent“ (2017)

piše: Isidora Đolović

„S ljubavlju, Vinsent: Misterija Van Goga“ (Loving Vincent), prvi film ikada realizovan isključivo slikarskom tehnikom, izazvao je veliku pažnju kada se prošle godine pojavio u bioskopima. Interesovanje beogradske publike, primera radi, jasno su pokazale dodatne projekcije i traženje famozne karte više. Lepa i logična simbolika leži u činjenici da se ostvarenje inspirisano nasleđem (koje uključuje i zagonetku smrti) vesnika potpuno nove „struje“ u likovnoj, ponosi inovativnošću u kinematografskoj sferi. Njegovo nastajanje uposlilo je impresivan broj stvaralaca, koji su vredno radili na tome da svaki minut pružen gledaocima bude apsolutna čarolija za oko i um. 

Dugometražni animirani film oslikan uljanim bojama na platnu – tehnikom samog Van Goga, jedinstveni je primer u potpunosti primenjene simulacije poteza četkom. Osmislili su ga, te  zajednički režirali Dorota Kobijela (i sama slikarka) i Hju Velčman. Sastoji se iz ukupno 65.000 „sličica“, koje je tokom šest godina rada sačinilo 125 umetnika iz celog sveta (među kojima su naši sunarodnici, Biserka Petrović i Vladimir Vinkić). Primenjena je tzv. rotoskopija,  čiji je globalno verovatno najpoznatiji primer sada već kultni video „Take on me“ grupe A-HA, nastao osamdesetih godina. Ovaj postupak podrazumeva “precrtavanje” realnih pokreta, izraza lica, svetlosti i senke, zahvaljujući čemu likovi i prizori bivaju prebačeni na crtež i tamo „oživljavaju“. Ovoga puta, sve to je predstavljalo poseban izazov, usled dužine trajanja i složenosti odabranog zadatka. Da nije u pitanju tek vizuelna senzacija, čiji se značaj završava na činjenici da se radi o pionirskom poduhvatu u domenu spajanja likovne sa filmskom umetnošću, govore podjednako pažljivo i dobro birana glumačka ekipa, zanimljiva radnja i solidan scenario. Sve skupa, rezultovalo je nominacijom za Oskara i osvojenom nagradom za najbolji animirani film na festivalu u Berlinu, kao i odličnim reakcijama podjednako kritičara i publike.
Zadatak mladog Arležanina, Armana Rolana (Daglas But), najpre je delovao prilično jednostavno i ovaj ga se nerado prihvatio. Naime, povereno mu je da isporuči zakasnelo pismo,  koje je Vinsent Van Gog (Robert Gulazik) svega par dana pred smrt namenio svom bratu Teu. Ova poslednja pošiljka, koju njegov otac, stari poštar Žozef (Kris O'Daud) smatra da imaju moralnu dužnost uručiti tamo gde pripada, postaće predmet zanimljivog traganja za istinom iza događaja koji su još nedavno uzdrmali njihovu malu sredinu. Sa razočaranjem otkrivši da je Teo preminuo pola godine nakon brata, Arman odlučuje da produži do sledećeg, najlogičnijeg odredišta – doma doktora Pola Gašea (Džerom Flin), pod čijim je gostoprimstvom Van Gog proveo poslednje razdoblje burnog života. Mladićev zadatak se, od isprva jednostavnog, pretvara u svojevrsnu istragu, krimi-dramu koja ga odvodi dalje nego što je mogao da pretpostavi. Od Arla, preko Pariza, do Overa, razgovarajući sa različlitim svedocima Vinsentovog boravka, otkriva mnogo toga što menja njegov stav o umetniku, ali i samome sebi. Postepeno bivajući sve više zainteresovan za slučaj, Arman zanemaruje to što mu je, usled produženog odsustva, ugroženo radno mesto, sve dublje i dalje odmičući u misiji.

Prvu nedoumicu izaziva pitanje kako je smiren, po sopstvenom priznanju skoro pa izlečen čovek mogao da, čini se najednom, „pukne“ i izvrši samoubistvo? Zašto izgleda kao da svi kriju ponešto u vezi sa okolnostima njegove smrti? Ima li nekakve veze sa tim zbližavanje između slikara i Margerit Gaše (Serše Ronan), dvostruko mlađe doktorove kćerke? Ili možda to što je sam Gaše, fizički sličan Vinsentu i nesuđeni umetnik, bio neka vrsta njegovog nepotpunog dvojnika? Dok iščekuje susret sa tom ključnom figurom i razgovor koji bi trebalo da mu bar malo rasvetli misteriju, Arman provodi vreme slušajući ispovesti lokalnog čamdžije (Ejdan Tarner), šefa policije, simpatične gostioničareve kćeri Adelin Ravu (Elenor Tomlinson), same Margerit, kao i Luiz Ševalije (Helen Mekrori), domaćice njihove kuće....Za neke od njih, pokojnik je samo donosio nevolje i bio potpuno lud, drugima je od početka bilo jasno da je  genije, ali uglavnom preovladavaju uspomene ispunjene toplinom, naklonošću i nevericom pred krajem kakav je dočekao.
Dok spava u sobi i krevetu gde je Vinsent izdahnuo, prolazi istim stazama i posmatra pejzaže koje je prenosio na platno, Arman postaje sve ličnije upleten u priču. Pati od nesanice, doživljava slične vizije, kao posledicu snažnih utisaka i emotivne angažovanosti. Dok se približava Van Gogu više nego što je, tokom slikarevog života, uopšte pomišljao, ujedno jača potreba da pronikne u slučaj do kraja i ispravi nepravdu.
Naravno, presudnu ulogu ima skladno uklapanje biografskih fragmenata iz prošlosti, koji osvetljavaju i objašnjavaju mnogo toga. Zahvaljujući flešbek odeljcima, raspoređenim na pravim mestima u pravo vreme, upoznati smo sa svim presudnim „epizodama“ Van Gogovog života: od skandaloznih sukoba sa Gogenom i sakaćenja u trenutku zagonetnog rastrojstva, preko razdirućeg osećanja krivice zbog finansijskih odricanja koja brat i snaha ćutke podnose kako bi mu omogućili da neometano stvara, pa sve do najranijih sećanja na detinjstvo i problematičan doživljaj nedovoljnosti u očima majke. Brojne kratke, ali značajne i sasvim efektno osmišljene  scene pokazuju svaki od važnijih aspekata umetnikove ličnosti, provodeći nas, ujedno, kroz prostore koje je najčešće pohodio: bile to gostionice, bordeli ili smirujući pejzaži uz vodu.
Među protagonistima ćete prepoznati brojna poznata lica, uglavnom televizijskih glumaca. Cenjeni i popularni zbog svojih dosadašnjih uloga (npr, mlada Irkinja Serše Ronan jedna je od zasigurno najtalentovanijih novih filmskih zvezda; Džeroma Flina smo zavoleli u Igri prestola i Trbosekovoj ulici; Mekrorijeva oduševljava u Birmingemskoj bandi, dok je tandem Tarner-Tomlinson svetsku slavu stekao kroz seriju Poldark), ni ovoga puta nisu izneverili. Gluma je uverljiva i zbog toga, nakon početnog prilagođavanja na novi oblik pokretnih slika, veoma brzo dopuštamo da nas radnja ponese i dalje teče lako, gotovo neosetno. Zajedno sa Rolanom, svim čulima smo angažovani na pronicanju u tajnu jednog života i smrti.
Dve su zadivljujuće komponente filma: boje i muzika. U prvom slučaju, dominiraju, naravno, žuta i plava – čak i na Armanovoj odeći. To su bile Vinsentove boje nebeskog svoda, suncokreta, žitnih polja i arlezijanske sunčanice, pa pulsiraju i živahno se razlivaju pred našim očima. Sa druge strane, sećanja su isključivo crno-bela, što retrospektivi daje mračne odlike preludijuma za tragediju, ali i veći stepen realističnosti. Druga, zvukovna strana filma ogleda se u, od početka prelepoj muzičkoj podlozi – za koju se pobrinuo Klint Mansel, da bi sve zatvorila pesma kojoj će biti posvećen tekst u sredu.
Pri samom kraju, dok Arman prolazi pored radnika, prepoznaćemo prizor „Crvenih vinograda“, baš kao i noćnog „Zvezdanog neba“ kada kasnije, kod kuće,bude razgovarao sa ocem. Kroz čitav film, „razbacani“ su signali koje sa radošću prepoznajemo, ne zaboravljajući zbog čega (koga) se, zapravo, sve to odigrava. Vinsentovo prisustvo je najizraženije kroz trag koji je ostavio u životima svojih poznanika, dok govore o njemu sa iskrenim žaljenjem i uvažavanjem. Na planu današnjice, važi nešto veoma slično: film predstavlja omaž, naklon, molbu za oproštaj.
Praćen nepravičnim osudama i nerazumevanjem, slikar na kraju ipak dobija ispunjenje želje da utiče na ljude snagom svog doživljaja sveta. Zato je više nego znakovita završna scena, u kojoj ga vidimo najpre okrenutog leđima (kao da napušta kadar), da bi ubrzo seo licem prema kameri, spreman za portretisanje. Umetnik, dakle, nije otišao – naprotiv, (kako bi Marina Abramović rekla) veoma je prisutan. Stoga sasvim ispravno deluje stavljanje znaka jednakosti između dva naslovna pojma: Loving = Vincent.

11 коментара:

  1. Videla sam ovaj film par puta na IMDb i baš sam razmišljala vredi li pogledati sad definitivno hoću!
    Ceo prizor iz posta mi deluje magično! Baš moram da pogledam.
    Dopada mi se recenzija, dleuje kao tekst inspirsan umetnšću i baš sam ušla u celu priču kroz tekst!
    Odličan post :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Odgledaj obavezno! Baš me zanima kako ćeš ga ti doživeti. Pa javi utiske.:*
      Hvala ti od srca!:)

      Избриши
  2. Gledala sam ovaj film pre nekoliko meseci i jako mi se dopao. Gluma je dobra, malo ti treba vremena dok se priviknes na razigranost boja u svakom kadru, ali posle toga je cista uzivancija. Jos ako dobro poznajes njegov opus, prepoznaces zaista mnogo slika koje su fantasticno i veoma uspesno prebacene na veliko filmsko platno. Majstorski uradjeno! :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Baš tako, meni je prvih petnaestak minuta bilo prilično čudno i teško sam se fokusirala na dijaloge i glumu, jer su me boje potpuno zanele, a i sama tehnika "pokretnog platna" kao nešto novo, zahtevala je izvesno vreme privikavanja. Srećom, brzo me radnja povukla i dalje nije bilo problema. Stvarno prelepo iskustvo i klanjam se do poda celoj ekipi!:)

      Избриши
  3. Gledala sam ovaj film,i inace obozavam Vincenta!! 😃

    PajaMala.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mislim da, čak i oni koji nisu ranije, naprosto ne mogu da ga ne zavole posle ovog filma. Jedinstven, dobar čovek, a o njegovom umetničkom geniju je već suvšno govoriti.
      Mnogo hvala na čitanju i komentaru!:)

      Избриши
  4. Film mi je nekako promakao, ne mogu više da se setim zašto. Bilo bi ga lepo pogledati. Volim slikare, njihove boje, njihovu tišinu... Oni su meni "apsolutna čarolija za oko i um", ovaj mi je u samom vrhu! 💕💝

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Svakako ga pogledaj, baš je jedinstveno iskustvo i, kako bih rekla, umirujuće-uznemirujuće.:) Kako lepo rečeno - njihova TIŠINA, upravo isto mislim. Božanstveni spokoj, kao pred poezijom ili dobrom melodijom. :))))

      Избриши
  5. Moram da odgledam ovaj film vizuelno je savršen kako vidim po ovim gifovima. Videla sam plakat kao reklamu za bioskop, ali nisam znala da je ceo film ovako dobro urađen , da jesam sigurno bih otišla.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Divan je, malo se teže u početku navići na tehniku koja je primenjena - sve te boje u pokretu, ali posle zaboraviš, ponese te priča. Javi utiske!:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...