среда, 21. новембар 2018.

Mali jesenji upitnik

piše: Isidora Đolović
Vreme je za jedan sezonski upitnik, taman dok nam aktuelno godišnje doba nije pobeglo i sakrilo  se pod ledenim oklopom. S obzirom na preuranjeno novogodišnje kićenje trgova i podgrevanje praznične euforije, prvi sneg i prehladu, stvarno se čini da zima samo što nije, pa često zaboravim da je novembar još uvek tu. Pitanja su preuzeta od Kaće i nema ih mnogo, ali možda će podstaći zanimljiva razmišljanja i doneti neke korisne preporuke ukoliko vam manjka ideja. Zašto „mali“? Ovo je, zapravo, jedan od dva potpuno različita jesenja upitnika – međutim, drugi i opširniji sam, živi bili, ostavila za narednu godinu. Ovoga puta izostaje „kićeni“ uvod, iz prostog razloga što sam gotovo sve na temu jeseni već napisala, kako u prošloj „Svaštari“, tako i kroz JESENJI KNJIŠKI  UPITNIK i JESENJU PLEJLISTU iz prethodnih godina. Dakle, koga interesuju predlozi štiva i muzike za ovo doba, može se poslužiti ostavljenim linkovima, a posle toga (ili do tada) prelazimo na pitanja.

1) Koja ti je omiljena stvar u vezi sa jeseni? 

Definitivno opalo lišće, boje i mirisi. Čini mi se da, od svih godišnjh doba, upravo jesen najviše “bombarduje” moja čula čitavim nizom, pre svega vizuelnih, senzacija i ugođaja. Od ranog detinjstva me neobično oduševljava “krckanje” opalog lišća pod nogama, dok gazim po hrpicama koje pokrivaju travnjake u gradskim parkovima i razgrćem ih u hodu. Volim da, šetajući ili vozeći se, posmatram predele koji promiču; isto tako uživam da, iz dana u dan, beležim postepeno smenjivanje kolorita od zagasitog do sasvim izbledelog. Uvek mi bude žao što prebrzo prođe. Kod jeseni obožavam i: mirise jabuka, dunja, pečene paprike; šarenilo zimnice sa svim onim divnim teglicama; bundeve različitih oblika i veličina sa sezonskih „izložbi“(tokom oktobra se u beogradskom parku Manjež obično održava jedna takva); karakterističan večernji miris u vazduhu, uz nagoveštaj kiše i magle; savršen ambijent za druženje sa šoljom čaja (koji, nekako, jedino pijem kada zahladni); blizinu novogodišnjih praznika. Naravno, nipošto ne treba zanemariti garderobu. Već početkom oktobra „rotiram“ police, jer nastupa vreme „kanađanki“, mantila i kaputa, različitih ešarpi, a posebno me raduje najava sezone kapa, šalova, džempera - koje obožavam i bukvalno za svaki dan imam spremnu različitu kombinaciju.

2) Korice knjige koje te podsećaju na jesen?
Primetila sam da većina “anketiranih” navodi Grinov roman “Kraj jedne ljubavne priče”, što nimalo ne čudi, jer su njegove korice baš upadljivo žute i prosto vrište:”JESEN!” Pitanje je zanimljivo, pa pokušavajući da se prisetim odakle potiču naše prve književne asocijacije na ovo godišnje doba, zaključujem kako su sigurno “krive” slikovnice i udžbeničke ilustracije, barem u mom slučaju. Negde iz zadžepka pamćenja, iskopala sam knjižicu „Ježek i Jožek“. Zbog nedostatka prostora, poslednjih godina čami u nekoj kutiji u podrumu, zajedno sa ostalom literaturom iz škole (da, sačuvali smo skoro sve!), pa ne mogu tačno da opišem o čemu je reč, ali odlično pamtim temu prijateljstva dečaka i ježića, koje se „zakomplikovalo“ Jožekovim polaskom u školu. Jež(ek), ostavši tokom najvećeg dela dana prepušten sam sebi, upada u niz nezgoda na gradskim ulicama - između ostalog, probušiće deci sa igrališta loptu, koja se nesrećno zaustavila na njegovim leđima. Korisnim članom društva učiniće ga, koliko se sećam, upečatljiva epizoda sa kupljenjem opalog lišća i doprinosom čišćenju parka, bilo je tu i nekih jabuka, sve u svemu, baš jesenje sličice. Kad smo kod ovog voća, još jedna meni mnogo draga knjiga iz istog perioda zove se “Crv i jabuka“, autor je Radomir Putniković i ima baš prigodne ilustracije, a i priče.
3) Koja knjiga te podseća na školske dane?

Eto, prethodni odgovor bi se fino mogao uklopiti i uz ovo pitanje. Ne mogu reći da me neke knjige asociraju striktno na školu, jer ne pamtim period kada NISAM čitala, bilo to za potrebe nastave ili ne. Uostalom, o lektiri je već bilo reči U SLEDEĆEM TEKSTU. Kada razmišljam o školskim danima, na osnovnu me najpre podseti „Robinzon Kruso“, pošto je to bila prva lektira za koju sam pisala „prikaz“, odnosno, sastavljala beleške. Samim tim, bio je to značajan presek u mom pristupu knjigama, kao i te kako zahvalnom „materijalu“ za analiziranje (sveta). Kada se sećam Gimnazije u kontekstu (školskog) čitanja, verovali ili ne, prvo pomislim na Kafkin „Proces“, pošto mi je taj roman iznenađujuće dobro „legao“, nadahnuto sam ga tumačila za ocenu, a nekako se kasnije „složilo“ da mi deo prijemnog ispita za fakultet (esej) bude baš na tu temu!  
 
4) Omiljena knjiga sa elementima strave i horora iliti knjiga za Noć veštica?
Horor nikako nije moj žanr, bilo to u slici ili (pisanoj) reči. Plašljiva sam i nikada nisam prevazišla svoju detinju „naviku“ da, nakon što vidim ili čujem nešto strašno, posle satima zurim u mrak i strepim od svakog zvuka ili pokreta. Dovoljno je samo da mi neko prepriča jeziv događaj ili scenu, pa da oka ne sklopim najmanje jednu narednu noć! Istina, oduvek mi je bilo lakše da podnesem (umerenu) stravu i užas u literaturi nego na ekranu. Moguće je da se razlog krije u tome što, čitajući, barem smem da problematični deo namerno lošije vizualizujem i tako „preletim“ u svojoj svesti, što na planu pokretnih slika, već gotovih i uobličenih, jednostavno ne ide. Ne mogu reći da ne volim umerenu, kvalitetnu jezu, posebno atmosferu gotskih romana, pa za ovo doba uvek preporučujem pripovetke neprevaziđenog Edgara Alana Poa, zatim njegovog slovenskog kolege Gogolja, a od romana bih izdvojila Stokerov klasik “Drakula”.


5) Film koji te asocira na jesen ili tvoj omiljeni horor?
Znam da se uglavnom svi kod ovog pitanja uhvate za “Jesen u Njujorku” ili “Kad je Hari sreo Sali”, međutim, ja ovaj prvi uopšte  ne volim, a drugi je dobar, ali potpuni kliše za odgovor. Srećom, jedan od meni najdražih filmova ne samo da nosi asocijativno sasvim odgovarajući naslov - “Legends of the fall” (“Legende o jeseni”, ali na simboličko-značenjskom nivou i “Legende o Padu”), nego i svojom atmosferom, prizorima, teškom setom i celokupnim štimungom priče savršeno pristaje uz jesenju melanholiju. Kao što rekoh, horori zaista nisu nešto što gledam ili simpatišem, ali neke “blaže” varijante uvek mogu da prođu, tako da su moja preporuka Kopolina verzija spomenutog “Drakule”, kao i „Intervju sa vampirom“. Budimo iskrene, koji se to strah ne bi mogao odupreti želji da vam Geri Oldman ili Bred Pit „gricnu“ vrat?!? 

6) Kojim novim izdanjima se najviše raduješ ove jeseni?
Čim sam videla “Izabrana dela Čarlsa Dikensa” u izdanju Vulkana, “zatefterila” sam ih kao pretprazničnu želju. Ova glomazna knjiga, novi u nizu njihovih poduhvata objavljivanja integrisanih klasika (prethode mu, takođe jednotomne, sestre Bronte i Džejn Ostin, obe uveliko članovi moje biblioteke), sadrži tri romana: “Oliver Tvist”, “Velika očekivanja” i “Priča o dva grada”. Posebno me raduje prisustvo trećeg, koji volim i želim da imam, ali je izdanje “Otvorene knjige” skupo, a prevod i lektura, najblaže rečeno, problematični. „Velika očekivanja“ su mi, opet, omiljeni Dikensov roman. Uopšte, jesen je pravo vreme za engleski realizam!
 
7) Koje nove filmove najviše želiš da pogledaš ove jeseni?
Samo jedan, “Bohemian rhapsody”. Verujem da ste svi već čuli za biografsku priču o prvoj polovini karijere jednog od najuspešnijih i najvećih rokenrol bendova u istoriji, „Queen“, sa neizbežnim fokusom na harizmatičnom, nestvarno talentovanom, nezaboravnom frontmenu Frediju Merkjuriju, a možda je i odgledali. Zahvaljujući velikom uspehu filma koji je dugo i sa nestrpljenjem iščekivan, poslednjih mesec-dva radio češće nego inače „vrti“ njihove pesme, na sve strane čitam i slušam pozitivne, emotivne utiske posle projekcije, pa zaista jedva čekam dobar torrent (mada bi mi, naravno, bilo draže bioskopsko gledanje, ali pre će taj kvalitetan snimak stići na mreže, nego zgrada bioskopa u Čačak).


8) Tri knjige koje su obavezno štivo za ovu jesen?
Na ovo pitanje su blogeri (čije sam verzije upitnika konsultovala) najčešće odgovarali navodeći mini-listu knjiga koje neizostavno planiraju da pročitaju ove jeseni. Ja sam ga shvatila malo drugačije, doslovno, tako da ću zbog toga preporučiti već (više puta) pročitane romane, za koje smatram da su najbolja moguća jesenja lektira. Moj prvi predlog su „Koreni“ Dobrice Ćosića, naročito u svetlu veoma uspešne premijere televizijske adaptacije, o kojoj ću pisati u decembru, a koja je (na moju veliku radost!) oživela interesovanje za početak veličanstvene sage o porodici Katić iz imaginarnog Prerova. U pitanju je, ne samo prvi laureat NIN-ove nagrade, već i savršena freska naše novije istorije, mentaliteta, korena svih nedaća sa kojima se još borimo. Sledeća preporuka odnosi se na još jedan klasik srpske književnosti, mada ne i za svačiji senzibilitet  skrojen “Dnevnik o Čarnojeviću”. Da li je potrebno navesti više od uvoda “Jesen, i život bez smisla”?!? Prvi roman Miloša Crnjanskog razlikuje se od svega što je kasnije napisao. Izrazito je kratak, ali zahtevan; meditativan, prepun simbola i motiva koji korespondiraju sa “Lirikom Itake”, istovremeno nagoveštavajući piščev kasniji stvaralački razvoj. Naposletku, knjige Danila Kiša, bez obzira da li se odlučite za (neki od delova trilogije) “Porodični cirkus”, zbirku pripovedaka “Grobnica za Borisa Davidoviča” ili možda esejističku zaostavštinu, izbor su sa kojim ne možete pogrešiti.

14 коментара:

  1. Drago mi je da si odradila upitnik, znala sam da ćeš pomenuti, podsetiti na neke naslove kojih se mi ne setismo. Ovde naročito mislim na "Intervju sa vampirom". Film je sjajan, te ni u knjigu ne sumnjam. Ova Vulkanova izdanja su divna, jedino me prored i veličina slova zabrinjava. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Veruj mi, film je bolji od knjige, barem meni. Nastavke nisam ni pokušala da čitam.:)
      Nema problema sa velikim "Vulkanovim" knjigama, normalan prored i font, za divno čudo - baš su pedantno i lepo, pregledno štampane, a da ne spominjem kako za 900 din. dobiješ tri romana, super poduhvat.:) Meni više smeta glomaznost, realno, treba držati onoliku knjižurinu.:)
      Hvala tebi, uvek, na predlozima i inspiraciji!:*

      Избриши
    2. Sve razumem. 😄 Zavaliti se i čitati nije moguća opcija, ja sam "Sliku Dorijana Greja" mogla čitati samo sedeći, jer knjiga ima 1100 strana. 😁

      Избриши
    3. Ono, umesto dizanja tegova ili teretane, vežbamo sa knjigama. Biblio-fitnes!:)

      Избриши
  2. Mislila sam prvo da ti napišem samo "Super post!!!" i ništa više i da te, samim tim, ubacim u rebus! :)
    Pošto sam se sita ismejala na tvoju zbunjenu facu koju sam sebi dočarala, prošla me je volja ...
    A sad, bez sve šale, da kažem par reči...
    U nekim mojim baš mladim godinama moje raspoloženje i dnevne navike su jako zavisile od godišnjeg doba i vremena. Kako starim svesno ne obraćam pažnju na to i jako sam zadovoljna rezultatima.
    Čak sam imala jednog druga iz Tuzle koji je na moje "Hej, ćao", izrečeno preko telefona, mogao da detektuje da li pada kiša u Beogradu! Bilo je to sredinom osamdesetih. Eh, mladosti...
    Moj voljeni je veliki Fredijev fan tako da je s klincima išao u bioskop odmah kako se film pojavio. Jako su im pozitivni utisci, mada je tu bilo i nekih primedbi.
    Što se tiče Dikensa i Velikih očekivanja, da li si čitala knjigu Gospodin Pip, Lojda Džounsa? Deretino izdanje od pre jedno 10 godina. Iskrena preporuka za svakog ko voli Velika očekivanja. Meni je knjiga topla i divna, mada i nisam ljubitelj Dikensa.
    Ekranizacija Korena: nešto BOŽANSTVENO! Onaj Laušević me zakuca za stolicu, oči ne mogu da skinem s njega!
    A što se tiče vampira, može Bred Pit, a može i Laušević, haha ... :) :) :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. A kako mene tvoji komentari uvek oraspolože, čak i ovako smrznutu, slinavu i nikakvu, da ti je samo znati!:))))
      Bogami, bila bih u rebusu, doduše, možda bi mi čak palo na pamet i da misliš na jučerašnji super POST, ako si išla u goste na slavu, haha...
      Bogami, ja sam meteoropata i to u popriličnoj meri, ali mi nekako svako godišnje doba donese različitu lepotu i povode za uživanje u njemu, tako da samo "izvučem" te prednosti u prvi plan - i "vozim".:)
      Rado bih se nekad vratila u vreme isključuvo fiksnih telefona, tek da se prisetim kako smo onda funkcionisali sa dogovaranjem, npr.
      Baš mi je drago da su uživali u filmu!:) I sama jedva čekam!:)
      E, veliko hvala na preporuci, iskreno, za knjigu prvi put čujem i odmah sam je zabeležila!:) Što se Dikensa tiče, mene zna da oduševi, ali i zamori samo tako, neretko istovremeno. Svejedno, imam neko nepisano pravilo da ga čitam svake zime, obično roman koji nisam ranije.
      Super, znači komentarisaćemo seriju natenane kad odmakne i padne recenzija!:)))) Ja sam oduševljena. Baš mi prija i ponosna sam na ekipu, čudo su napravili. Laušević je ljubimac moje mame, pa ga je teško ne voleti u našoj kući. Mada, meni Igor Đorđević takođe prija, glumački, a i oku.:)
      Hvala mnogo na divnom komentaru!:*

      Избриши
  3. Rizikujem da ispadnem glupa i neobrazovana, ali u vreme kada nam je to bila lektira, odnekud mi stoji informacija da je Cosic bio inspirisan stvarnim selom Prerovom, pa me sad ova tvoja konstatacija da je ono imaginarno skroz zbunila. Jos sam i isla u Prerovo, pokazivali nam neke stare kuce, skelu i sl, toga se jasno secam... Bas sam zbunjena sad... Znam da su same porodice izmisljene ali mislila sam da mesto nije. O:)
    A zar uopste nemate bioskop u Cacku? Nisam verovala da postoji grad u Srbiji bez bioskopa! :O Inace, Boemska rapsodija je zaista emotivan film, mene je i rasplakao na trenutke. Jeste da se u nekim pojedinostima razlikuje u odnosu na istinita desavanja, ali kako su producenti, izmedju ostalih, bili i Brajan Mej i Rodzer Tejlor, onda mi je nekako to OK. :) Meni svakako nije smetalo!
    Hvala na svemu! Pozdrav! :))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nikako ne ispadaš "glupa", ne brini. Nije sramota pitati, sto puta se i sama pokolebam.:) Zapravo, Prerovo jeste izmišljeno mesto, to selo ne postoji, ali ga je Ćosić verovatno zasnovao po uzoru na svoj zavičaj, Veliku Drenovu. Pa je moguće da si bila tamo ili u nekom sličnom mestu.

      Nažalost, nemamo.:( Velika sala Doma kulture poslednjih nekoliko godina igra ulogu bioskopa (i pozorišta, između ostalog), međutim, ona je na toliko načina neprikladna toj svrsi, veličinom, ozvučenjem, samim ambijentom, uz to projekcije traju svega dan-dva i po tome smo na nivou nekog seoskog centra za kulturu. Sramota i tuga....imali smo dva bioskopa (manji "Prag" i veliki "Sutjeska") u vreme kada sam odrastala, međutim, oni odavno ne postoje. Obećavaju nam novu zgradu uoči svakih izbora...:(
      Evo, baš sam ovde to pominjala i postavila sliku naše stare "Sutjeske":
      http://alittlerunaway.blogspot.com/2016/11/u-carstvu-pokretnih-slika.html

      Videla sam utiske kod Ivane u komentarima i baš mi je drago da si uživala u filmu. Nadam se istom!:)))

      Hvala tebi!:)

      Избриши
    2. A evo i jedne zanimljivosti: buna u Prerovu inspirisana je istorijskom Goračićkom bunom. Sličnosti su očigledne: odigrala se 1893, između narodnih radikala i od države poslatih liberala; ista scena preuzimanja opštinskih ključeva i pečata, isto ubijeni nevini seljaci, a Ranko Tajsić je navodno bio inspiracija za lik Aćima Katića. Goračići su selo mog tate, on mi je i ispričao sve ovo.:)

      Избриши
    3. E, hvala ti na odgovorima! Ja sam sada veoma zbunjena, pitacu mamu da vidim gde smo to isli, jer cini mi se da je deda onda vodio knjige jednom coveku iz tog mesta koji je imao kafanu u Krusevcu. Moram sad da znam kako se to mesto zvalo i zasto je meni u glavi Prerovo. :D :D

      Избриши
  4. Pitala sam! :D To selo gde smo bili se zove Konjuh, ali izmedju Konjuha i Velike Drenove postoji lokalitet ili teren, ne znam kako drugacije da nazovem to mesto, koji se zove Prerovo. U vreme Turaka tu se odvijala neka borba i tu je stradalo mnogo ljudi, postojali su i neki rovovi i mnogo godina kasnije to mesto je preorano i po tome je nazvano Prerovo. Dakle, mesto neke bitke sa Turcima. I po tom mestu je ovaj kafedzija sto mu je moj deda vodio knjige nazvao svoju kafanu "Prerovo". :D A ja sam tada imala 14 g. i pogresno upamtila sve te podatke. O:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Eto, sad sam i ja saznala nešto novo!:))) Hvala na informaciji i podeljenom iskustvu. Očekujem razmenu utisaka i povodom serije.:*

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...