недеља, 07. октобар 2018.

„My American cousin“ (1985)

komentariše: Isidora Đolović

„Moj rođak iz Amerike“, autorsko delo Sendi Vilson, jedan je od onih „malih“, nezavisnih filmova koje slučajno uhvatite na kablovskoj (uglavnom je to kanal MGM  iliti današnji AMC), pa mu se svaki naredni put rado vraćate. Mada je svojevremeno dobio mnoge nagrade, ostao je relativno nepoznat široj javnosti, tako da ga je nemoguće pronaći na Internetu, a sumnjam i da postoji zvanično DVD izdanje. Možda je eventualno moguće „izbunariti“ kakav VHS primerak na Amazonu, s obzirom da je reč o (skromnoj) kanadskoj produkciji sa sredine osamdesetih. A to je zaista šteta, jer nam se jednostavno ostvarenje urezuje u sećanje iz razloga što većina ima upravo ovakvu priču u svom sećanju. Manje-više svako je prošao kroz slično iskustvo tokom odrastanja obeleženog snovima, čežnjama i nestrpljenjem, u nemirnom dobu kada nam je sve tesno, od sopstvene kože do sredine u kojoj živimo.
Glavna junakinja, Sandra Vilkoks (Margaret Langcrick) ima skoro (da budemo precizni, za tri meseca) trinaest godina i nasmrt se dosađuje u okruženju porodičnog ranča Paradise („Raj“). Baš takvom rečenicom, zapisanom u njenom dnevniku (naracija je, sasvim dobro, izabrana za glavni vid vođenja kroz radnju), počinje sećanje na leto 1959. godine: „Ovde se nikad ništa ne dešava!“ Zapisana tik pred gašenje svetla u kući, gde otac, major Vilkoks, „zapoveda“ odredu dečurlije, ta misao je vodilja devojčici pred pubertetom. Soba izlepljena slikama pop-zvezda i glumaca, predstavlja utočište usred kanadske provincije, u koju sa podužim zakašnjenjem dospevaju filmovi, ploče i trendovi iz susednog SAD-a. Najbliže što će se, do tog trenutka, Sendi dotaći američkog sna, pristiže iste večeri, u liku rođaka iz Kalifornije.

Navodno na raspustu, tj. ferijalnom proputovanju, a zapravo pobegavši od kuće zbog nesuglasica sa roditeljima, Buč Voker (John Wildman) je uzburkao mali svet Sendi i drugarica. I sam pred važnom brojkom u krštenici - osamnaestom godinom, američki rođak je plav, zgodan, vozi crveni kadilak „Eldorado“, češlja se i drži kao Džejms Din, uvek nemarno raskopčan i sa cigaretom u uglu usana. Problematični dečko odmah unosi nemir među berače višanja na tečinom imanju, jer mu je umesto nadničenja daleko zanimljivije da se udvara lepuškastoj Širli, pred nosem i uprkos njenom dečku Leniju. Sendi i njene tri najbolje prijateljice od sramote izbegava, kako ne bi kompromitovao svoj imidž, bivajući viđen u društvu „te dece“ – ali, naša junakinja se od početka snalazi. Postajući Bučov jedini saučesnik, uspeva da izmoli poneku vožnju kolima ili pratnju za kupanje, što šiparicama poput nje predstavlja neverovatan doživljaj. Dotadašnje vežbanje ljubljenja sa ogledalom, zamišljanje kako dobija dozvolu da prisustvuje igranci, ili priželjkivanje lude potere prašnjavim zavijucima puta koji opasuje njihov ranč, smenjuje uzbudljiva stvarnost, a prisustvo gosta postaje izgovor da sve to i sama isproba.
Sendi je od prvog susreta zaintrigirana svojim starijim, naočitim rođakom, posmatra ga sa obožavanjem i želi da mu se što više približi. To uslovljava osećaj postiđenosti zbog premalo godina koje ima, zbog „čopora“ mlađe braće i sestara oko sebe, drugarica koje su „previše ružne“ klinke za Bučov ukus, kao i potištenost zbog vaspitnih načela strogih roditelja. Voker je, opet, oličenje face iz velikog grada, pred kojom Sendi i sama izigrava „damicu“, čas nepristupačnu, a već sledećeg trena odvažnu za svaki buntovnički poduhvat, uključujući i „čuvanje leđa“ dok zavodi Širli, lakomislenu provincijsku devojku. Iza stava velikog mangupa, Buč je tipičan nesigurni adolescent sa jedino slobodom, osvajanjem bez obaveza i nepristupačnošću na umu. Iako ga, uglavnom kroz ceo film, doživljavamo kao remetilački faktor u idiličnoj sredini malog primorskog mesta, jedna od najupečatljivijih i najlepših scena je njegovo i Sendino vraćanje kući, kriomice, nakon frke izazvane na igranci. Trenuci poverljivosti, kada se pokazuje kao zaštitnički nežan, devojčici mnogo znače i ostaju u trajnoj uspomeni.

Uz finu glumu, veoma lepo i znalački postavljene scene, nostalgična i prijatna, a tako „obična“ priča o važnoj epizodi u odrastanju, donosi obilje autentičnih motiva epohe. Moda pedesetih divno je rekonstruisana kroz garderobu, muziku, vidove zabave, opasne i uzbudljive trke kolima...Na zanimljiv način je tretirano pitanje vernosti i uslovljenosti srednjoškolskih parova iz provincije „zacrtanom budućnošću“, dok na planu upoređivanja roditelja, supružnika Vilkoks i Voker, vidimo jasne razlike između američke (slobodnije) i kanadske (tradicionalnije) verzije porodičnih i bračnih veza. U aluzivnom obliku, kroz nekoliko detalja, „provučene“ su bitne odlike pojedinih ličnosti. Tako Sendina majka sa amaterskom glumačkom grupom vežba za izvođenje Ibzenove drame „Heda Gabler“, koja se bavi zarobljenošću žene u svetu dužnosti; Buč pita Širli da li je gledala „Buntovnika bez razloga“, sa čijim se glavnim junakom očigledno poistovećuje, a u jednom trenutku će uporediti slučaj ženidbe Džerija Li Luisa maloletnom rođakom, sa svojom i Sendinom zamišljenom situacijom (koja njoj, k'o fol, smeta!).
Način na koji major pokušava da najstarijoj kćerki objasni muško-ženske odnose (nesavladivi nagon!), mlađe sestre koje se oblače u maminu odeću, sa sve razmazanim „ružem“ od marmelade i „minđušama“ od trešanja, te krišom deljeni dekadentni, američki slatkiši, upotpunjuju veliku sliku bezazlene rane mladosti, koja se upravo pomalja iza detinjstva. Sve su to prilično gorko-slatke scene prvih iskradanja na ples, zavereništava i podražavanja starijih (kakvi nestrpljivo želimo da postanemo), nesigurnosti zbog tuđih opaski na račun našeg izgleda, sramežljivih poljubaca u mraku i planiranja bekstva u „veliki svet“, baš iz inata matorcima koji „ništa ne razumeju“. Otuda je sve pomalo kao legendarni domaći film „Varljivo leto '68“! Uz verodostojan ambijent, muziku i kadrove, naročito nas osvaja oživljavanje nevinog doba snova i zanošenja maštarijama, kakve karakterišu prelaz u adolescenciju.

Zanimljivost: majke rođaka zovu se Doli i Kiti, slučajno (?) kao Tolstojeve junakinje, takođe sestre, iz romana „Ana Karenjina“.

6 коментара:

  1. Šta je, bre, ovo - ni više tekstova, ni manje tebe!? Verujem da si ovo programirala da se samo objavljuje, ali ipak... Sestro slatka, verujem da nisam jedina kada kažem da su tvoji komentari podjednako vredni i interesantni kao i tvoji tekstovi. A da ne spominjem da tvoje komentarisanje unosi onu energiju potrebnu da blogerisanje, kao interaktivna disciplina, ne postane žabokrečina. To se ne bi toliko osetilo da ima više nas spremnih da komentarišemo po tuđim blogovima. Ovako, nekako mi je jadnjikavo.
    A što se tiče filma, deluje mi kao filmić za nedeljno popodne. Nisam fan, Varljivo leto mi je sasvim dosta. Verovatno sam previše matora za to.
    PS. Ajd, dobro, ostani u Guči, ali bar nabavi internet! ❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, sve sam pripremila još u septembru i stavila na automatsko objavljivanje, znajući da mi kompjuter neko vreme neće biti pri ruci :), a već dugo inače upražnjavam pisanje unapred, zlu ne trebalo, poučena ranijim iskustvom kvara računara. Mali broj objava iz prvih godina blogovanja, kada sam još studirala i bila uglavnom potpuno bez laptopa, pokazuje sve.
      Hvala mnogo na interesovanju, brizi i podršci!:)Ne mogu opisati, a da ne deluje kao preterivanje (zaista nije!) koliko znači kada vidiš da, eto, još nekome ova "piskaranja" privlače pažnju, postanu draga, zanimljiva, poučna možda....i kad (a desi se često!) ozbiljno pomislim da odustanem, to me vrati elanu. Bogami, ako sve bude po planu, dosadiću vam sad kad me grejna sezona naterala nazad kući!:)
      Što se komentarisanja tiče, često se ugrizem za jezik i pomislim da sam previše naporna, previše "rečita", brbljiva....lepo je znati da se varam, a i verujem da bi mi rekli kad preteram.:)
      Film je baš takav, za razbibrigu i nostalgiju. Meni uvek prijaju takva gledanja/čitanja, pošto nisam iživela svoje tinejdžersko i rano mladalačko doba, pa valjda uvek ostajem u nekoj tihoj patnji za time.
      P.S. I kompjuter! Zarekoh se sad, čim dođe posao, kupujem SVOJ, samo moj laptop. Nema više kućne velikodušnosti.:)

      Избриши
  2. Za mene ne moraš da brineš da ću biti ljubazna radi ljubaznosti. Već sam toliko puta to pokazala, da se i meni čini da sam preterala... Ali, jbg, možda to nekad izađe na dobro.❤️ Eto, ja sam legla malo s namerom da čitam; po navici proverim tvoj i još neki blog da vidim ima l' čega, kad ono oduševljenje!!! Ništa od čitanja knjige, nema veze sad čitam tebe na sve strane i ne mogu da odolim da ti ne nakuckam ponešto.
    PS. pitam se da li sam ti rekla da si mi jako nedostajala? Ako nisam, da znaš da jesi! 💕💞

    ОдговориИзбриши
  3. Film mi deluje simpatično, nikad ranije nisam čula za isti i dopada mi se što si unela ovakav film koji verujem mnogi ne znaju, svakako ide na listu :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, da znaš da sam s tom namerom i pisala, a biće još ovakvih tekstića o nekim filmovima na koje sam sasvim slučajno naišla "tumarajući" kablovskom, a simpatični su i potcenjeni. Volim da otkrivam neke fine stvari, pa mi je uvek drago da podelim to sa vama!:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...