недеља, 12. август 2018.

3-u-1 preporuka: Iz Francuske, sa osmehom

piše: Isidora Đolović
Primetila sam da je rubrika Sedam filmskih dana (link ka svim izdanjima OVDE) prošle godine  izazvala pozitivne reakcije i uvek zanimljive komentare. S obzirom da je opisala svoj sezonski krug, ona se (nažalost) neće ponavljati, ali kako mi je pisanje mini-preporuka (ni uz najveću hrabrost ih ne mogu nazvati „recenzijama“!) za filmove postalo baš zabavno i srcu drago, pronalaziću načine da i dalje bude zastupljeno na blogu. Ovoga puta, zamislila sam nešto što bi predstavljalo tri kraća osvrta „spakovana“ u jedan tekst, sa ostvarenjima povezanim po nekoj tematsko-žanrovskoj srodnosti. Predstavljam vam francuske filmove (jer, ipak je i dalje u toku mesec frankofilije) koji su mi u proteklom periodu izmamili mnogo osmeha. Nadam se da ćete pronaći barem jedan po svojoj meri.

1. “Babysitting” (2014)
Frank Amori radi na recepciji izdavačke kuće “Shaudel”, upravo puni trideset godina, a kao strip-crtač, dobar deo života sanja o dobijanju šanse da se dokaže u željenoj struci. Direktor će mu napokon zakazati razgovor, ali, pre toga nametnuti jedan gotovo inicijacijski zadatak. Jer, uvek zauzeti (i prilično neotesani) Mark Šodel i njegova supruga Kler iste večeri imaju obavezu da se pojave na važnom prijemu povodom dodele nagrada, ali im je dadilja iznenada otkazala termin. Zato šef dobija ideju da tog  finog, mirnog mladića (kome, istina, nikako da potrefi ime!) angažuje da im pričuva sina, Remija. Desetogodišnjak je, očekivano, bogato i zanemarivano, pa otuda veoma drsko dete, čije poznanstvo sa Frankom počinje da ne može biti gore. Ujutru će policija obavestiti njegove roditelje kako je kuća u haosu, a Remija i Franka ni od korova...

Srećom, ostala je kamera, kojom su „dadiljini“ najbolji prijatelji, Sam i Aleks, zabeležili brojne komične situacije od prethodne noći. Naime, banuvši mu nenajavljeni „na (tuđu) gajbu“, dovode društvo i još mnogo nepoznatog sveta, rešeni da ipak održe ranije planiranu rođendansku proslavu. Zatečeni Frank sve vreme pokušava da obuzda sled događaja, koji se sve više opiru kontroli. Biće tu vremena za dolazak i performans striptizete, ubistvo starog porodičnog papagaja retke vrste, pretvaranje kućerine sa bazenom u ogromnu diskoteku, sve do Remijevog bekstva u obližnji luna-park. Potera za klincem, koju preduzimaju tri prijatelja, Frankova simpatija Sonja i njen smešni rođak Ernest, dovodi do još više urnebesnih doživljaja. Gledajući snimak, poslodavci (između višestrukih, manjih nervnih slomova!) uviđaju propuste koje su činili kao roditelji. Frank, opet, konačno dobija priliku da izađe iz svoje neprimetnosti, toliko uznapredovale da ga većina oslovljava pogrešno (Fransoa, Silvan...samo ne njegovim imenom!), dok se Sonja uopšte i ne seća žurke na kojoj su se lani (navodno) smuvali.

Simpatičan film nimalo ne zaostaje za američkim (holivudskim) smehotresnim pričama, ali bez, tamo neizbežnih, vulgarnosti i pribegavanja jeftinom hunoru. Ovde je sve iskrenije, sa više mere i ukusa, pa ipak ne manje komično. Sjajno za razbibrigu, a upravo sam saznala da postoji i nastavak.  
Ocena: 3,5/5


2. “Qu’est-ce qu’on a fait a bon Dieu?” (2014)
“Šta smo Bogu zgrešili?” domaći je prevod naslova francuske komedije koja se na, iako ne naročito originalan, ali zato izrazito šarmantan, opuštajući način, pozabavila (gorućim) pitanjima netrpeljivosti, rasizma, ali i globalizacije, otuđenja...U šinonskoj opštini, bračni par Vernej tri godine zaredom udaje svoje kćeri: najpre Izabel za muslimana Rašida, onda Odil za Davida – Jevrejina, pa Segolen za Čaoa, koji je Kinez. Do kraja treće proslave, ponosnim roditeljima se izgubio osmeh sa lica, usled tako različitih običaja nove rodbine, ali i podrugljivih nadimaka koje im prišiva okolina, poput United colors of Benetton ili zapitkivanja „da nisu možda komunisti?“ Istina je da su Mari i Klod tipičan par iz francuske (uopšte, zapadnoevropske) „srednje više klase“, veran tradiciji, on degolovštini, a ona katolicizmu. Odškolovavši decu u prestonici, nadali su se mirnim poznim godinama. Međutim, nova struktura porodice ih svakodnevno suočava sa čudnim, komičnim, ali i dosta neprijatnim situacijama: od obrezivanja prvog, jevrejskog, preko imenovanja arapskog unučeta, dok se i sami zetovi međusobno često i mnogo prepucavaju. Stav prosečnog Francuza starije generacije prema imigrantima, način na koji provincijalci doživljavaju Pariz, sve to reprezentuje Klod (koga igra odlični Kristijan Klavije). Jesu li Jevreji stvarno vešti trgovci (i zubari), Arapi lopovi, a Kinezi bezosećajni ignoranti lišeni smisla za humor? Da li je efikasnije sredstvo samoodbrane krav maga ili karate? Kako katolici objašnjavaju unucima smisao Božića, ako im vere očeva tvrde da je Isus bio „samo prorok“ – i je li to što zetovi prisustvuju ponoćnoj misi i napamet znaju „Marseljezu“ pokušaj podilaženja ili ismevanje stereotipizacije? 

Tek što se porodica, okupljena za praznike, nekako bude uskladila i pronašla kompromis (pri čemu se naročito Mari trudi da izađe u susret svakome od njih, pa makar to značilo i nabavku tri različite vrste ćurke, uz izbegavanje tzv. osetljivih tema kao što su „Izrael, Dalaj Lama i burka“), stiže novi šok. Naime, najmlađa kći Lora, kojoj su se brižni roditelji već nameračili da pronađu muža, „čistokrvnog Francuza“ – za utehu i spasavanje porodične časti, saopštiće im da se verila. Ono što im tek predstoji da saznaju jeste da je njen izabranik, Šarl Kofi, katolik, komičar i – crnac. Njegovi roditelji u Africi takođe su nezadovoljni sinovljevim izborom, pa imaju sopstvene uslove, dok je glava porodice još veći rasista i rob predrasuda nego Klod! 

Pored svih mogućih (i nemogućih) klišea koji prate svaku od prisutnih društvenih grupa, videćemo i satiru na račun modernog sveštenstva (crkvenjak u ispovedaonici tipka na „smartfonu“), depresivnih žena u menopauzi, histeričnih umetnica, određenih zanimanja (jedan zet je sudija, drugi preduzetnik, a treći bankar). Otprilike sve što bi inače delovalo kao najteža diskriminacija, ovde zaista dobro funkcioniše, zahvaljujući odličnoj glumi, dinamičnoj i ni na trenutak dosadnoj radnji, kao i konačnoj poruci da je mogućnost suživota uvek dostupna.  Ocena: 4/5


3. “Intouchables” (2011)      
Na nagovor brata, pogledala sam film „Nedodirljivi“. Kada od osvedočenog filmofila, koji praktično nema šta nije odgledao, dobijete preporuku sa prilično izričitim:“Obavezno!“, a uz to je IMdB ocenio dosta visoko (8,5), dvoumljenja nema čak i za dežurnog sumnjičavca poput mene. Oduševljeno mogu potvrditi kako dugo nisam otkrila ništa relativno novije ovakvog kvaliteta. A radnja (zasnovana na istinitoj priči) kao da ne može biti jednostavnija. (I)Dris je mladić iz pariskog geta, koji zbog programa socijalne pomoći nezaposlenima (uz to i pripadnicima ugroženih, manjinskih članova društva) mora da prikupi izvestan broj potpisa kako bi ostao na evidenciji. Bez ikakve namere da se tu zaista zaposli, javlja se na oglas bogatog kvadriplegičara Filipa, koji upravo traži pomoć, neku vrstu negovatelja. Uostalom, pored toliko kandidata sa pravim bolničarskim iskustvom i besprekornim kvalifikacijama, Dris deluje kao da tu nema šta da traži. Nestrpljiv je, bučan, bez poštovanja ili dlake na jeziku, ali ga poslodavac ipak uzima na probni rad od mesec dana.

Nakon nesreće paralizovan od vrata nadole, ovaj čovek godinama tuguje za pokojnom suprugom, održava platonsku vezu putem prepiske sa ženom iz drugog grada i mada još voli život, usled hendikepiranosti se ustručava i plaši da mu se potpuno vrati. Dris je, sa druge strane, tipičan predstavnik margine: živi u malom stanu, sa brojnim rođacima (kao dete, iz Senegala su ga doveli i usvojili stric i strina), a nedavno je i odslužio zatvorsku kaznu zbog krađe. Jedino što želi je bekstvo iz te nemaštine i skučenosti, pa će mu tako izvor najvećeg oduševljenja u novom smeštaju biti – čista, sopstvena kada! I pored početnog otpora, uskoro će sa svojim „šefom“ razviti pravo prijateljstvo. Oba čoveka, različita da različitiji ne mogu biti, brzo otkrivaju kako ne mogu jedan bez drugoga i razmenjuju važne životne lekcije, savete, ohrabrenja. Uprkos (odlično, a opet nenapadno podvučenim) klasnim, karakternim, socijalnim i kulturološkim razlikama, Filip od početka veruje u ispravnost svog neobičnog izbora. Uz prvobitni otpor i mnoge komične greške, Dris mu vremenom postaje nezamenljiva podrška.

Film je ozbiljan, a topao, sa mnogo dobrog humora i situacija koje nose mogućnost buđenja  saosećanja. To su, pre svega, Drisove početničke greške (pranje kose penom za brijanje) ili komična prepucavanja (recimo, oko muzičkog ukusa: klasika koju preferira Filip naspram „Cool and the Gang“), otkrivanje sopstvenog slikarskog izraza, neumorni pokušaji da „smuva“ Filipovu zgodnu sekretaricu. Ali, videćemo i brigu ispoljavanu za mlađeg brata od strica, koji je zastranio u pogrešno društvo, ili podsticanje Filipa da napravi neposredni korak u komunikaciji sa prijateljicom, te intervencije pri njegovim nesuglasicama sa buntovnom kćerkom-tinejdžerkom Elizom. Prepoznaćete nešto od atmosfere čuvenog filma „Miris žene“, ceniti dobar scenario i sjajnu glumu, a sigurno dugo pamtiti inspirativnu priču. Ovo je upečatljivo ostvarenje, uz koje se često, naglas smeje, ali i razvija duboko razumevanje ljudi, sa verom u snagu prijateljstva koje suštinski ne poznaje razlike.
Ocena:  5/5

12 коментара:

  1. Ah, tvoja Francuska! Govoriš li ti francuski? Sad se dosetih kako je jedan moj drug skidao s interneta lekcije francuskog i sam učio. A što se filmova tiče, tu sam na tankom ledu. Pogledam 2-3 godišnje, ali to su onda baš bombe. Uvek me privuku, knjige naročito, ako su rađene po istinitom događaju. Već vidim da bi ovaj treći mogao da ode na tu listu. Hvala. Ovakvi postovi će sigurno rado čitani. Pozdravljam te :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pitanje 15:
      http://alittlerunaway.blogspot.com/2018/05/trideset-pitanja.html
      Samostalno sam počela pre dve godine, putem sajta "Duolingo". Upisala kurs ovde u Čačku i završila početni nivo, ali, nažalost, nisam nastavila jer u toj školi stranih jezika nema dovoljno zainteresovanih polaznika za formiranje grupe, a ja nemam novca za individualni tečaj. Tako da nastavljam sama, a učim i italijanski preko istog onog sajta koji sam spomenula.:)
      Treći je odličan, još nisam čula da se nekome nije svideo, verujem da će i tebi.
      Hvala, drago mi je da ti se dopada koncept meseca Francuske na blogu i da nisam smorila.:))))))

      Избриши
    2. Upravo odgledah "Nedodirljive". Stvarno je odličan. Uživala i smejala se slatko. Volim kad su ljudi duhoviti i puni života! :)

      Избриши
    3. E, baš mi je drago, osećala sam da će ti se svideti film!:)))) Zar nije divan?:)
      Mnogo hvala na utiscima, puno mi je srce kad ovako podstaknem otkrivanje i širenje pozitive, lepote, smeha.:)

      Избриши
  2. Obozavam francuske komedije! :D Nekako su mi bolje od americkih. Francuzi me bas nasmeju dok Amerikanci iz mene izvuku tek pokoji osmeh. I imam utisak da su francuske komedije brze, sto mi se svidja. Cula sam samo za poslednji film koji mi je odavno na spisku (samo jos kada bih imala vise vremena za filmove, tako da ko zna kada cu ga odgledati), ali stavicu i prva dva na spisak jer, kao sto rekoh, mnooooogo volim dobru francusku komediju! :D Hvala puno za ove preporuke!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Delim mišljenje, odlično si ih definisala!:) Brze, nekako iskrene, posebne - mislim da francuske komedije (i filmovi generalno) ne "legnu" svima, njihov je humor (kao i britanski) specifičan, ponekad baš uvrnut, ali zato kad odrade posao - to je prava stvar. Eto, meni su franšize "Posetioci" i "Taxi", pa i prva dva dela "Asteriksa", još neprevaziđeni, mogu da ih gledam bilo kada.
      Drago mi je što su preporuke korisne i jedva čekam utiske. Mnogo ti hvala!:))))

      Избриши
    2. Upravo tako! Filmove koje si nabrojala uvek mogu da gledam kao prvi put! Originalni i svezi cak i posle 30-og gledanja. :D

      Избриши
    3. Da ne zaboravim, oduševljava me kako čak i sa vidno malim budžetom naprave kvalitetan film, jer se oslanjaju na dobru glumu, zanimljivu priču i likove. To je ono što volim kod evropske kinematografije i što je izdvaja od holivudske - sasvim drugačiji pristup, gde su igra i stvaralački poriv ispred finansijskog.:)

      Избриши
  3. Isidora, cula sam dosta pohvala o filmu Nedodirljivi, a sad kad si ga ti ocenila peticom sigurno cu ga pogledati ovih dana :))) Mogla bih i ja neki film da ti prpeorucim ako zelis, zavisno od zanra koji ti se gleda? Hvala puno na preporukama i veliki pozdrav

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Samo izvoli, uvek volim da dobijem dobru preporuku - a žanr može bilo koji, sem horora, za njih baš nemam želudac!:))))
      Hvala tebi i obavezno javi utiske!:))))

      Избриши
  4. Bukvalno nijedan od ovih filova nsisam gledala mada kada razmislim ja sam francuske samo drame i gledala tako da ne čudi što mi nisu baš poznati ali svakako hvala na preprukama, dobrih komedija (generlano) je malo tako da su ove više nego dobrodošle!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nešto mi govori da bi se na drugi (srednji) po redu predlog pokidala od smeha, a "Nedodirljive" sam, eto, uspela već da "nateram" nekoliko ljudi da pogleda i utisci su jednoglasno odlični. Nadam se da će i tebi bar neki od predloga prijati!:))))

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...