недеља, 15. јул 2018.

“Versailles” (2015)

komentariše: Isidora Đolović

Ukoliko se o izvesnom istorijskom razdoblju i životu u njemu govori kroz prenaglašavanja, stereotipne slike i preteranosti svake vrste, to ne znači da im realnost nije dala povoda. Ako se u slikanju neke epohe i sredine služi ustaljenim repertoarom motiva, ne znači da ih stvarnosni „uzorci“ nisu podsticali do kraja. Naposletku, kada neko ostvarenje dobije podeljene, ponekad i unapred negativne komentare, ne znači da ne poseduje važan broj iskupljujućih vrednosti, niti da će nam biti negledljivo. Takav je slučaj sa serijom „Versaj“, koja je na kraju dočekala tri sezone, a zaljubljeniku u francusku istoriju, kakva je moja malenkost, nije izazvala „prevrtanje očima“ ili „lupanje po čelu“ kakvo sam očekivala.

Namera da se, posle britanskh, italijanskih, pa i ruskih dinastija, dramski „obradi“ najdugovečniji francuski monarh, na prvi pogled je lak poduhvat. Luj XIV, čije se doba upravljanja državom smatra zlatnim vekom, postavio je mnoge temelje, neštedimice radeći na tome da ostane dobro upamćen. Nema ličnosti iz dinastije Burbona (osim, eventualno, Marije Antoanete) koja  izaziva tako veliko interesovanje. Njegov credo “Država, to sam ja“, postao je poklič svakog kasnijeg apsolutiste, doduše, retko sa makar približnim rezultatima na planu uprave. Za dvor, ličnost i zaostavštinu kralja Sunca, vezuje se toliko predstava – počev od portreta i zabeleženih samoljubivih konstatacija – da nam je svima, naoko, „sve poznato“, pa se čini kako tu preteranog izazova i nema. Pogrešno!

Jedan čovek, jedna građevina, neprolazni sjaj, predmet divljenja.

Serija pred nama, nastala u francusko-kanadskoj koprodukciji (Canal +), bavi se prvim godinama Lujeve vladavine, sa fokusom na nastanku ideje, a potom i realizaciji izradnje danas jednog od najvećih i najlepših zdanja na svetu, zaštitnog znaka burbonske dinastije – Versaja. Velelepni dvorski kompleks u koji je mladi vladar preneo sedište iz dotadašnjeg, Luvra, ujedno izvršivši decentralizovanje uprave, slobodno možemo nazvati glavnim junakom ove verzije priče, u kome se, naravno, odražava i sustiče sva Lujeva ličnost. Od narativnog uvoda, preko pomalo futuristički „arhitektonske“, vizuelno čiste i jasne špice, tu nema sporenja. 
San kralja izrodio se iz košmara, ili tako barem sve počinje. Otvaranje je poput legende (u olujnoj noći 1667, Luja ni dok spava ne ostavljaju na miru aveti prošlosti), da bi pilot-epizodu uokvirila priča glavnog sluge Bontampa, ispripovedana bolesnom sinu u slavu loze koja njihovoj porodici generacijama pruža uhlebljenje. Ključna tema obuhvata puteve i teškoće ostvarivanja vladarevog sna o zdanju kao simbolu moći monarhije, ali i same Lujeve ličnosti, bezmerne ambicije, vizionarstva, kreativnosti, svesti o značaju nasleđa. Uporedo sa javljanjem i sprovođenjem ideje da se očev lovački „pansion“ preuredi i proširi, a centar upravljanja iz prestonice premesti u selo nadomak Pariza, pratimo Lujevo definisanje ličnog suvereniteta, borbu sa demonima minulih dana i postepeno prevladavanje egocentrične predstave koja će učiniti apsolutizam osnovnim smerom u narednim decenijama.


Luj XIV (George Blagden) još uvek živo pamti kako je kao dečak, rano ostavši bez oca, sa majkom morao da beži od pobune i u presudnom periodu iskusi izgnanstvo, ugroženost trona i bogomdanog prava. Upravo će ga ti, večito opsedajući duhovi Fronde podstaći da postavi znatno čvršće temelje vladavine nego što su to činili njegovi preci. Odluka ne nailazi na mnogo odobravanja, ali se kraljevoj reči ne suprotstavlja, pa će tako na “zborno mesto” biti privučeni svi oni zvani i nezvani gosti koje Luj želi ili mora da ima u neposrednoj blizini. 
Dvorani su predstavljeni kao skup raskalašnih, kaćipernih, krajnje nepouzdanih lica. Luj je svestan da se na malo koga od njih može zaista osloniti, pa mu tako najpouzdanija osoba postaje  kućeupravitelj Bontamp (Stuart Bowman), dok kontroverzni Filip, vojvoda od Orleana (Alexander Vlahos), istrajava u odanosti, mada mu mnogi sa strane sugerišu kako ima  puno pravo na izdaju. On se nekad postavlja kao staratelj svog starijeg brata, dok u drugim situacijama Luj biva onaj zreliji i mudriji. 
Istorijske nepodudarnosti su u projektima ovog tipa jednostavno nezaobilazne i očekivane, na šta se u startu valja navići, a ovde prvu upadljivu dobijamo već u pilot-epizodi, kroz motiv kraljičinog neverstva i skandal sa rođenjem tamnopute bebe. Priča se zasniva na pravom traču iz tog doba, doduše, nikad potvrđenom. Isto, ali sa mnogo više sačuvanih dokaza, važi za seksualno opredeljenje Lujevog brata, koji otvoreno održava gej vezu sa glavnim dvorskim spletkarošem -  Chevalier de Lorenom (Evan Williams), na sramotu dvora se ponekad preoblači u ženske haljine, ali je istovremeno (prinudno) oženjen Anrijetom od Engleske (Noemie Schmidt), Lujevom ljubavnicom.
Sukob generacija takođe je veoma izražen, prvenstveno kroz odnos članova veća prema mladom kralju, početni otpor koji iskazuju na sam predlog započinjanja megalomanskog, iscrpljujućeg poduhvata izgradnje palate, te suprotstavljanje još jednom hiru vladara. Luj, sa druge strane, očajnički teži da definiše svoj položaj, ciljeve (oko kojih se previše ne dvoumi) i pokaže se vrednim poverenja. U njemu se neprestano bore sujeta i vera u opravdano pravo „plave krvi“ na prestiž, sa težnjom ka približavanju i razumevanju ukazanom običnom narodu, od koga održivost njegovih snova i te kako zavisi. Kralj je više od „sedamnaestovekovne rokenrol zvezde“ i razmaženog vlastodršca – inteligentan, promišljen, ali i zaneseni vizionar; sujetan – no, samosvestan; strastven – uz strogo poštovanje protokola i zvaničnih „tabua“ koje  mu titula nalaže. Autori serije, Simon Mirren i David Wolstencroft, uspeli su da prikažu više strana ove značajne i neobične ličnosti. Već tokom početka uvodne sezone, definisane su osnovne karakteristike protagoniste i sveta koji ga okružuje, oblikuje, ugrožava, pri čemu je dosta pomogao motiv ogledala, pred kojim Luj često stoji, vodeći razgovore sa samim sobom. 
Ostali bitni problemi koje serija odmah otvara, tiču se: 

1. odnosa između braće i, s tim u vezi, Filipove ličnosti. Ovo je najkomplikovaniji i ujedno najbolje izveden deo celokupne dramske priče. Od malih nogu sanjajući o vojnom angažmanu, Filip će doživeti veliki udarac i uvredu pošto se Luj umeša u njegovu prvu i najveću priliku da napokon izađe iz “sunčeve senke” u kojoj provodi život. Pritajeno rivalstvo, neodvojivo od snažne povezanosti, stalno tinja između njih dvojice, kulminirajući u pomalo neočekivanim trenucima i pokazujući kako ništa nije kao što izgleda, niti bi trebalo potceniti onog drugog. Osećanje nelagode pri deljenju života zahvata svaki njegov aspekt, od zajedničke žene, do zasluga u državnim pitanjima, a posebno će biti zanimljiv Filipov boravak u ratu i posledice koje se sve više ispoljavaju nakon povratka (danas se to zove “posttraumatski sindrom”!).
2. kralja samog protiv svih, njegovih uspomena na majku, kraljicu Anu kao jednu od motivacija, uz hronični strah od ponovljene zavere;
3. skandala i načina, bolje reći – mera, njihovog zataškavanja. Primera radi, već spomenutoj misteriji crnčeta u kraljevoj kolevci, odgovor će dati poseta starog Lujevog poznanika - princa, uskoro kralja Anabe i njegove delegacije (ujedno predivan primer kontrasta afričke i evropske kulture);
4. Lujevih mnogobrojnih ljubavnica – jer, budući da Versaj služi i zabavi njegovih stanovnika, kralj je poznati hedonista, uvek okružen ženama, koje otprilike trećinu vremena samo „opslužuje“! Pratimo uzdizanje (na slikama dole, redom) Atene de Montespan (Anna Brewster) kao nove kraljeve milosnice, a potiskivanje Luiz La Valije (Sarah Winter) i Anrijete u drugi plan. Nikako ne treba zaboraviti samu kraljicu, Španjolku Mariju Terezu (Elisa Lasowski). U narednim sezonama, pojaviće se i čuvena madam Skaron/ (buduća) de Metnon (Catherine Walker), kojoj je jedinoj pošlo za rukom da se uzdigne do druge Lujeve supruge.
5. pozicije žena u “muškim” profesijama, kroz slučaj mlade Klodin Mason (Lizzie Brochere), lekareve kćeri, koja će zahvaljujući svom znanju i veštini ubrzo naslediti oca u ulozi (doduše, tajnoj)  kraljevog ličnog doktora.
6. svih reformi i inovacija koje Luj XIV uvodi, a u kojima mu najveću podršku pruža Žan-Batist Kolber, slavni ministar finansija (Steve Cumun).
7. pobuna, zavera i neposlušnosti plemića, a nasuprot njima kraljevih metoda razračunavanja. U srcu ovog podzapleta, nalazi se istraga koju vodi Fabijen Maršal, šef kraljeve policije (Tygh Runyan).
8. Uvid u drugu, ne tako glamuroznu stranu priče dobijamo iz nekoliko perspektiva. O životu napolju i reakcijama običnog življa na kraljeve naloge, saznajemo zahvaljujući dvorskom vrtlaru Žaku i najamnicima na građevini, ali i nezadovoljnim vojnicima-rekonvalescentima. Kroz dešavanja na dvoru vodi nas lukava madam de Klermon (Amira Casar), Lorenova rođaka, naizgled preokupirana jedino planovima za bogato udomljavanje šesnaestogodišnje kćerke Sofi (Maddison Jaizani). Međutim, iza svega se krije mnogo ozbiljnije pitanje porekla, progona i obespravljenosti hugenota, a zahvaljujući ovim pridošlicama sumnjive prošlosti, posmatramo spletke, pravila pristupa i uklapanja u svet aristokratije

Pojedine scene možda deluju kao preterivanje, čak i potpuno nerealno, npr. „susret“ odbeglog  Luja sa vukovima – ali, pored jasne simbolike, uopšte nije bilo nemoguće da kraljevi gosti, odšetavši malo dublje u prirodu oko Versaja, nabasaju na kakvu divlju zver. Slično važi za crnačke bebe u porodicama plemkinja „beljih od snega“ (kao što su im i muževi), a prema zakonitostima „javne tajne“, prilično promiskuitetnima i sklonim neobičnim partnerima. Ko je čitao romaneskni serijal „Anđelika“, čiji se znatan (i najinteresantniji) deo odvija upravo na ovom mestu i u vremenu koje „Versaj“ pokriva, dobro zna o čemu govorim!

Zamerke upućivane seriji u više navrata zbog „pornografije“, mada nipošto neutemeljene, ipak su malo preoštre. Istina je da postoji priličan broj ekcplicitnih scena koje nisu baš neophodne: od hetero i homoseksualnih odnosa, preko (diskutabilnog!) silovanja u braku (jer, nakon Sanse Stark, očito ne jenjava uspešnost skandalizovanja publike potezanjem sličnih pitanja), do verskog kažnjavanja samobičevanjem ili obdukcija otvorenih leševa sa svim vitalnim organima „na izvol'te“, i slično. Još na početku, ničim izazvane, ugledaćemo obrise Anrijetinih bradavica dok izlazi iz bazena, a to koliko kralj vremena provede neobučen, ozbiljno dovodi u pitanje pretpostavku istoričara da se Luj okupao svega tri-četiri puta u životu! Takođe, umesto čupavog “pudlica” stila sa portreta, na koji smo navikli, ovde Luj i Filip imaju dosta uredne frizure i blistave, blago zatalasane kose, što se za ostale muškarce, ipak, ne bi moglo reći.
I pored nešto konfuznog početka, sa dosta „nabacanih“ događaja i slika, serija se vrlo brzo „uvlači pod kožu“ i uspeva da zarobi pažnju. Uprkos ne tako maloj karikaturalnosti u pristupu, glavni problemi kojima će se baviti precizno su istaknuti, a sam ambijent verodostojan – što ne čudi, jer se delom snimalo i na originalnoj lokaciji. Vizuelna lepota šuma koje okružuju buduću rezidenciju, enterijera, kostima, tapiserija, sugerisani luksuz, složene frizure, detalji poput leptir-mašni, cipela ili rukavica, odmah ostavljaju lep i izrazito raskošan utisak. Estetika se oslanja na već dobro poznate predstave o ovom periodu istorije, a učesnici u dešavanjima koja slede i sami su, u najvećem broju, realno postojeće ličnosti. Sa izuzetkom par njih, isprva nedovoljno izdiferencirani (jer, svi imaju duge kose i ta kitnjasta odela!), s vremenom počinju da se izdvajaju iz bučne, sujetne dvorske svite, o njima formiramo mišljenja, simpatišemo ih ili ne podnosimo.  
 
Najsvetlija tačka projekta, uz navedeno vizuelno bogatstvo kao pravi-pravcati užitak za oko, sigurno je glavni glumački tandem izabran za uloge kraljevske braće. Džordž Blagden, koga je šira publika zavolela kao monaha Atelstana iz serije “Vikinzi”, u svakom pogledu je sjajan i uverljiv kao mladi Luj XIV. Odlika njegove interpretacije jeste određena (u skladu sa prezimenom, kad bi mu pridali značenje iz našeg jezika!) blagost, smirenost, dobra dikcija, zahvaljujući čemu ga gledalac uvek pomno prati. Ispod staloženosti i gordog nastupa, u trenutku „sevne“ pogled podozrenja ili u potaji bujajuće paranoje. Pored njega, uglavnom zasenjujući najisturenijeg „igrača“ na dvorskoj pozornici, briljira Aleksandar Vlahos u ulozi princa Filipa, Lujevog mlađeg brata. Od nekoga ko važi za “dežurnu ludu”, stalno skrajnutog, nedovoljno ozbiljno shvaćenog (a čemu je kasnija literatura uveliko doprinosila), Filip vrlo brzo izrasta u zapravo poprilično tragičnu ličnost, ali i nosioca nekih od najotrovnijih reakcija, opaski i odbrana kraljevske časti. U svakom pogledu iskoračuje iz klišea plemića homoseksualne orijentacije, s obzirom da obožava da se modira i kiti koliko i izlaže riziku predvodeći odrede u juriš, a bolećivost i ljubomoru gaji u podjednakoj meri za svog ljubavnika, kao i suprugu. Ono što, pored izvanredne složenosti i glumačke uverljivosti brzo stavlja Filipov lik u centar pažnje, jeste i neobična, gotovo ženska lepota A. Vlahosa, pogotovo njegovih očiju.

Život na dvoru, sa jedne strane, isključuje bilo kakav vid privatnosti: od jutarnjih oblačenja, do kraljičinog porođaja, uvek ste izloženi tuđem oku. Sa druge, Luj je suštinski usamljen u toj kitnjastoj, papagajskoj družini, na šta nedvosmisleno ukazuju kadrovi gde kralja vidimo kako sedi na sredini svog ogromnog kreveta ili prolazi hodnicima, sa svih strana okružen zlatom, obučen u isto tako skupocene tkanine, ali – izolovan od svega, „progutan“ prostranstvom, samo jedan čovek. To nije nužno mana. Kada nakon odgledanog/pročitanog još dugo nastavite da razmišljate o likovima, to mnogo govori u prilog datom delu, a ja sam neočekivano brzo postala opčinjena i uključena u radnju, zainteresovana za živote junaka, pa iako me Luj XIV oduvek intrigira, zanimanje za njegov lik i vreme obnovljeni su i pojačani. Serija zaslužuje pažnju i daje mnogo više nego što možete pretpostaviti.

Ocena: 8,90

19 коментара:

  1. Vrlo upečatljivo!
    Da ja sad (dok još nisam zaboravila) nekom prepričam ovaj tekst (sa svim detaljima koje si ti dala) ne bi bilo šanse da pomisle da nisam gledala! Kako se samo svega setiš!
    I dalje mislim isto što sam ti napisala u komentaru za prvi tekst.
    PS. Slino si me nasmejala sa "a to koliko kralj vremena provede neobučen, ozbiljno dovodi u pitanje pretpostavku istoričara da se Luj okupao svega tri-četiri puta u životu".
    Pozdrav, do čitanja!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala i ovom prilikom!:)
      Recenziranje serija (i filmova) mi je, vremenom, postalo ogromna zanimacija i izveštila sam se u zapažanju detalja, "dubioznijem" sagledavanju likova, odnosa, simbola (ako ih ima), valjda jer pristupam svemu tome kao kad čitam - neka vrsta profesionalne deformacije, šta li?
      A još kad se ovako "navučem", pa nema dalje...
      Haha, da znaš da sam, gledajući glumce onako uštirkane, doterane i čiste, non-stop razmišljala o onim starim forama (ili istini?) kako su Francuzi izmislili parfeme i sapun baš zato što su smrdeli, naročito aristokrate, a vode su se plašili i izbegavali je u svakoj mogućoj prilici...zapravo, istorija svakako nije bila ovako lepa i glamurozna, ali zato umetnost i služi, da svemu doda neophodnog sjaja.:)))))

      Избриши
  2. Odgledala sam prvu sezonu i strasno mi se dopala, a evo od tebe cujem da postoji i treca sto me veoma raduje. :D Druga je spremna za gledanje, pa kako sam pre neki dan zavrsila 3 sezone Tudjinke, u iscekivanju nastavka, slobodna sam da nastavim ovo. Sjajan prikaz serije! :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja sam upravo krenula sa drugom i nameravam da odgledam sve tri, pošto sam baš, baš oduševljena. "Outlander" me sada još više privlači (kod mene je obrnuto, pročitala sam prevedene knjige, ali nisam još gledala ekranizaciju). Hvala ti mnogo!:)

      Избриши
  3. Tako si je divno prikazala, zaista.
    Ja sam počela da je gledam, ali sam, ne znam kojim čudom, krenula od druge sezone prvo i dok sam se sabrala i skinula prvu, izgubih volju. :D
    Iz tih par epizoda što sam pogledala mi je najveći dojam bio upravo ta veza između braće, mislim da ni u jednom delu nisam videla da je njihova dimanika tako zanimljiva, jer Filipa obično opisuju samo kao nastranog geja, koji se ludira po dvoru i pakostan je.
    Zasmetalo mi je jedino što su svi tako plavi i bledi, pa nisam pojedine likove mogla ni da razlikujem. :D
    U svemu nam se slažu utisci, možda joj se jednom vratim, mada sam čitala da će joj ova treća sezona biti i poslednja.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pa, dobro, gde si ti (što bi rekao Balašević)?!?
      Dugujem ti zahvalnost za to što si mi svojevremeno rekla da ova serija uopšte postoji i prosledila torrent za prvu sezonu.:)
      Potpuno se slažem, dinamika odnosa među braćom je upravo ono što "nosi" radnju i meni lično najzanimljivija, a Filipa sad gledam iz sasvim drugog ugla, jer je u svim knjigama koje sam čitala, kao što kažeš, on predstavljen kao izopačeni ludak.
      Meni je trebalo nekih pet epizoda da napokon razaberem ko je ko :), mada mi se sviđa što se Luj i Filip uslovno rečeno liče, a i onaj mali što igra kraljevog sina ima svetle oči i talasastu kosu, bar su se potrudili da pogode te nasledne crte, pa je sve verodostojnije.:)
      Zaboravih reći u tekstu, sviđa mi se i odsustvo izveštačenog "francuskog" akcenta, koji glumci obično simuliraju u sličnim istorijskim dramamap.
      Jedva čekam, jer obožavam da s tobom komentarišem ove priče.:)žHvala još jednom!:))))

      Избриши
    2. Da ne zaboravim, potvrđeno je da je treća sezona ujedno i kraj, neće više snimati.

      Избриши
  4. Divan tekst, taman mi treba nešto novo za gledanje sada kad je drugoj sezoni "Sluškinjine priče" došao kraj. :)
    Gledam čim kući dođem, pa javljam utiske. Hvala na prikazu. :*

    ОдговориИзбриши
  5. Super je preporuka za seriju , moram je skinuti kada odgledam Outlandera. Ja i inače volim da gledam emisije o Versaju i da žalim što nisam bila da vidim uživo , mada ni ne mogu da se svi delovi vide uživo nažalost , , a meni je tamo sve fascinantno i volela bih da se uselim makar na jedan dan, tako da jedva čekam da gledam i nadam se da će mi se svideti , jer mi obično serije ne drže mnogo pažnju.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. A meni će izgleda "Outlander" biti sledeća, toliko je dugo odlažem, jedva čekam.:)
      Isto, opsesija mi je Versaj - inače, moja tetka je bila u Parizu desetak dana uoči mog rođenja, tako da celoga života slušam njene priče o svemu što je tada obišla.
      I ja se nadam da će ti se svideti, meni uopšte nije bila dosadna - kao što neke serije znaju da budu, posebno u početku, dok ne "uđem" u radnju, baš me nekako odmah zarobila.
      Hvala na čitanju!:)

      Избриши
  6. Baš dugo tražim neku lepu istrijsku seriju jer u zadnje vreme sve neke futurističke prave ili alternativna sadašnjost :)
    Svidela mi se preporuka, jedvah prepoznah da je Luj zapravo sveštenik iz Vikinga i jedan od likova iz Jadnika inače sam pomislila "ovaj bi mogao ko neki Drakula" da prođe :) Inače jedna od devojaka među njegovim ljubavnicama mi liči na onu prostituku iz GOT (kad smo kod GOT jel si čula da su ove godine sva 3 Lanistera nominovana za Emi? Lena je objavila sliku na instagram da im čestita baš mi je drago red je da joj daju Emi).
    Uglavnom čim završim Stranger Things prelazim na ovo, dopada mi se preporuka :)
    Odličan tekst.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E, ova je stvarno dobra. Ima prilično hronoloških nepodudaranja i sloboda u pogledu istorijske (ne)pouzdanosti, ali je sa dramske i estetske strane odlična. Nadam se da će ti se svideti.:)
      Nisam znala za Lanistere, odlično! U poslednjoj sezoni su bili sjajni, čak mi je Nikolaj najviše "odskočio" i nadam se da će konačno dobiti priznanje.:)
      Mogu li da pogađam, sigurno te kraljica (treća slika) podseća na Šai?:)
      Važi, javi utiske. Ja sam dobila odlične preporuke za "Stranger things" još od Ivane i skinula sam obe sezone. Doći će na red.
      Hvala ti mnogo!:)))

      Избриши
  7. Ja sam na tvoj nagovor (tj.nakon čitanja tvoje recenzije) počela da gledam Medičijeve, a vidim da ću i Versaj :-D Inače, nisam ranije čula za ovu seriju.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Divno, drago mi je ako sam od pomoći!:)))) Ovo mi je najlepši podstrek! Volela bih da čujem utiske, najpre o "Medičijevima", a onda i o "Versaju". Strpljivo ću čekati!:))))

      Избриши
  8. Mnogo ti hvala na ovome, nisam čula za seriju, a baš mi fali materijala za dangubljenje i odlaganje obaveza, tako da vest stiže kao poručena :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi!:)
      Baš čitam kako je, navodno, treća sezona poslednja jer je serija suviše skandalizovala javnost, spominje se nekakva pornografija, "najviše golotinje u istoriji" nekog sadržaja emitovanog na BBC-ju, stvarno sam unapred bila spremna na neku glupost i vrlo, vrlo skeptična, tim pre što mi je ova epoha uvek bila među omiljenima...a ništa od tih zamerki ja (ne u TOLIKOJ meri) ne videh tokom prve sezone, serija mi se svidela daleko više nego što sam mogla očekivati, likovi, kostimi, priča, ma sve....nadam se da će se i tebi dopasti, od "Bordžija" me neka istorijska nije ovako brzo pridobila.:)

      Избриши
  9. Nisam gledala seriju, što ne znači da neću(spremam se da je odgledam u cugu, za par dana),ali, kako sam veliki ljubitelj frankofone kulture, posebno života na dvoru Kralja Sunca, podatci iz tvog teksta su mi više - manje poznati.
    Ono što mi je skrenulo pažnju jesu česti komentari koje čitam, a koji se odnose na ugladjenost glumaca naspram groznoj higijeni i animozitetu prema kupanju i čistoj vodi koji su vladali u to doba.
    Da li se neko zapitao na šta bi to ličilo da reditelj verno dočara atmosferu koja je vladala!?
    Ono što mene privlači ovoj seriji su prelepi kostimi, čisti, umiveni glumci, sjaj, glamur, lepota.
    Ne znam, možda grešim, ali mislim da je dobro malo ulepšati kompletnu sliku.
    Pozz, 🌹

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Apsolutno se slažem. Isto bi se moglo reći za bilo koji istorijski period prenet na ekran. Sem toga, uglađenost je spoljna i naravno da niko od plemstva nije, bez obzira na to jesu li se i koliko kupali, hodao naokolo odrpan, neuredan i raščupan. Estetika je oduvek bila važna i mislim da je normalno da se i prilikom ekranizacija stavi u prvi plan, kao možda i najistaknutije obeležje prepoznatljivosti neke epohe.:)
      Nadam se da će ti se serija svideti!:))))

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...