субота, 30. јун 2018.

Subota sa knjigom: “Kći trgovca svilom”

piše: Isidora Đolović      
 
Gotovo neverovatno zvuči podatak da je Sali Gardner,  danas izuzetno cenjeni  britanski pisac i illustrator (između ostalog, dobitnica Karnegijeve medalje), do četrnaeste godine zbog disleksije bila funkcionalno nepismena. Utoliko više zadivljuju njena snaga volje i upornost da savlada prepreke, dok je ista vera u moć reči i slika kao sredstava izražavanja naših najskrivenijih misli, osećanja, poriva, na poseban način iskazana u romanu „Kći trgovca svilom“ („Odiseja“, 2015; orig. I, Corriander, 2005). Upozorenje na početku: nikako ne pomešati sa istoimenom knjigom u izdanju „Lagune“! Do ove zbrke je došlo zahvaljujući čudnoj odluci da se ne zadrži doslovni prevod naziva dela; pored toga, umesto autorkinog likovnog rešenja, na koricama se našla (svejedno odlična) ilustracija neprevaziđenog Dobrosava Boba Živkovića.

Znalački istkana, lirična proza nas vodi u Englesku iz doba građanskog rata između rojalista i puritanaca, praćenog uspostavljanjem vlade Olivera Kromvela (1649-1658), vreme krupnih društvenih promena, visokih tenzija, zabrana i stalnih nereda. Korijander Hobi odrasta u velikoj, lepoj i staroj porodičnoj kući uz Temzu, nedaleko od Londonskog mosta, ali u trenutku pripovedanja zapuštenoj, usled okolnosti sa kojima ćemo se tek upoznati. Stoga nas, započinjući svoju priču, glavna junakinja odmah upozorava na njenu začudnost, nazivajući je nekom vrstom lične bajke. Neobične su već okolnosti pripovedanja: obavijena noćnom tišinom, uz sedam pripremljenih sveća, kutiju od abonosa i par mesečinasto srebrnih cipela, ona beleži minule događaje. 

Od malih nogu, Korijander je bila svesna kako nešto u vezi sa njenom porodicom nije baš uobičajeno, ali, svako dete najbliže okruženje doživljava kao jedino prirodno i očekivano. Život u neposrednoj blizini reke, sa nepresušnim žamorom sugrađana, proticao je bezbrižno, ušuškano, ispunjeno beskrajem mašte, topline i ljubavi kojom su je obasipali roditelji, Tomas i Elenor, ali i verna kućepaziteljka Meri Dejns. Odgajana od strane jakih, darovitih i mudrih žena, devojčica sa neobičnim imenom bila je naučena da je prirodno širiti svoje vidike, stremiti slobodi i svemu pristupati bez loših predubeđenja. Zdanje njenog detinjstva naročito je krasio vrt, u kome je Elenor, cenjena travarka i isceliteljka, uzgajala raznovrsno bilje. Majka je, pored toga, bila slikar i vešt pripovedač, čega su tragovi ukrasili zidove dečje sobe njene jedinice. Crteži su dopunjavali porodičnu priču o čarobnim okolnostima poznanstva i ljubavi Hobijevih, u kojoj mladi trgovac usled brodoloma gubi nasleđena sredstva, ali zahvaljujući dobročinstvu ukazanom jednom putniku, biva nagrađen povratkom blaga i prelepom devojkom koja mu postaje supruga.

Moja najranija sećanja vezana su za taj vrt i ovu prostoriju, moju nekadašnju spavaću sobu, čije je zidove majka oslikala bajkovitim prizorima i izmišljenim životinjama. Ispod svakog crteža napisala je ponešto vilinskim pismom, a svaku sliku pratila je i njena priča, ispričana živopisno i prepuna emocija, baš kao što su to bile i boje na zidovima sobe. Kao dete volela sam da prstom pratim slova, opipavam fini natpis poput paučine na drvenim gredama i izgovaram imena kao nekakvu čarobnu bajalicu koja će oterati svako zlo. Poput cveća u bašti, te slike više ne postoje: oguljene su i prekrečene. Nazire se samo bledunjavi trag zlatnih slova. Ona još blistaju i kao uspomene se probijaju kroz kreč. 
(str. 16) 
Devojčicin čudni dar proricanja ispoljiće se neposredno uoči sedmog rođendana i pristignuća još jednog zagonetnog poklona, koji je veoma zabrinuo Elenor. Prekršivši roditeljsku zabranu, Korijander se krišom dočepala srebrnastih cipelica, a one je, poput Doroti u zemlju Oz, na kratko prenose do čudesne, zastrašujuće dimenzije, svojevrsnog naličja sveta koji zna. Iako privremena, ta epizoda pokreće govorkanja među svetinom, u atmosferi ionako tinjajuće podozrivosti prema bilo čemu što ukazuje na nesvakidašnje – u ovom slučaju, veštičarenje. Proći će, ipak, nekoliko godina dok se ozbiljnije posledice ne budu ispoljile kroz, nažalost, nezaustavljivi sled događaja. Elenor će se iznenada razboleti i umreti, a Korijanderin svet prevrnuti naopačke. Preko noći postaje svesna snage predrasuda i opasne društvene klime, naslućujući majčinu zagonetnu prošlost, zabrinuta zbog sopstvenih priviđenja. Udubivši se u crteže na zidovima sobe, počeće da prati nit priče o vili koja je žrtvovala besmrtnu prirodu, zarad udaje za običnog čoveka.

Od tog trenutka, uporedo se razvijaju realistični i fantastični sloj priče. U prvom, udovac Tomas se neobično brzo, usled pritiska okoline i pretnje konfiskovanjem imovine (jer je podržao svrgnutog kralja), ženi puritankom Mod Legs. Ona je verski fanatik, stroga, manipulativna i nasilna, povrh svega fizički neprivlačna osoba (zbog proždrljivosti i nemara, veoma gojazna i zapuštena). Smatrajući ženski mozak „nedovoljno razvijenim“, činjenicu da pastorka uveliko čita i piše, pa još uči grčki i latinski, Mod doživljava kao nedopustivi skandal. Uz „božji blagoslov“, kritikuje i maltretira sve oko sebe, posebno svoju kćer, bojažljivu Hester. Dve godine starijoj devojčici će, naprotiv, Korijander od prvog susreta postati izuzetno draga, pa se među njima sklapa pritajeno, neraskidivo saučesništvo. 

Uvek se svašta pričalo, ljutito je odgovorio moj otac. Znam da ljudi govore da je Elenor bila čudna, neki čak kažu i čarobnica. Ljudi se kao davljenici za slamku drže za nadu u večni život i veru da Gospod sve prašta. A kad im to ne donese traženu utehu, uvek su tu neki čarobnjaci, volšebnici, veštice i vile koje mogu da okrive za svoju nesreću. Uvek optužuju sve i svakoga, samo ne sebe same. Ljudi su budale! Otac se promuklo nasmejao. (str. 56)

Potpunu slobodu da ispolji svoju istinsku narav, Mod dobija pošto Tomasu uruče nalog za hapšenje, usled sumnje da je pomagao begunce rojaliste. Kada joj otac bude primoran na izgnanstvo, Korijander ostaje izložena na milost i nemilost maćehinoj kućnoj strahovladi. Mod dovodi svog kompanjona, grbavog propovednika po imenu Arajs Fel, kako bi „prevaspitao“ decu. Zajedno ucenjuju i zastrašuju osoblje, zatirući sve tragove pređašnjeg „bezbožništva“ – što uključuje promenu pastorkinog „suviše modernog“ imena u „hrišćanski smerno“ En, odsecanje njene „demonski“ crvene kose, sve do pravog fizičkog nasilja. Jednom takvom prilikom, po kazni zatvorena u škrinju, Korijander će slučajno otvoriti već zaboravljena vrata paralelnog vilin-sveta, postajući heroina spasilačke misije na obe strane.

Tamo upoznaje  sedobradog Mušmulka, naočitog mladog princa Tihovila – prisiljenog na žendibu neuglednom Grdicom, kćerkom zle kraljice Rozomore; zatim, omađijanog starog kralja Vilotija, te spomenutu glavnu negativku lično, uz vernog joj pomoćnika – gavrana Kronosa. Korijander mora pokušati da spreči sklapanje ovog braka, ali i zakrpi procep nastao između svetova (kroz koji među vilenjake „curi“ kobna vremenitost, noseći podrazumevane bolesti i smrt), spasi kraljevstvo, ali i oca, usput saznajući istinu o majčinom poreklu. U svom poduhvatu, naoružana je sa nekoliko magičnih predmeta, mnogo odvažnosti i želje da sačuva one do kojih joj je stalo. Ispostaviće se, međutim, da su u njenom odsustvu, za jedva par vilinskih dana proletele čak tri ljudske godine, zbog čega mora biti veoma brza. Obrela se u središtu mračne, stvarnosne anti-bajke, pune izopačenosti i zločina. Srećom, tu su joj saveznici: gospođica Dejns, krojač iz susedstva -   gospodin Tenkls, njegov šegrt Gejbrijel Eplbi, Hester i - jedan preparirani alligator. Dva sveta su povezana univerzalnim zlom, ali isto tako snagom ljubavi i dobrote. Hoće li Korijander i njeni prijatelji uspeti?
autorka
Ovde nas, pre svega, dočekuju divan stil i jezik romana.  Kroz veoma dobar spoj istorijskog sa fantastičnim sižeom, bajke sa vernom rekonstrukcijom epohe, splet socijalnog i čudnovatog, pred nama će zaigrati žive slike londonskih tržnica, uličnog komešanja, dobrodušnih suseda, nežnih i mudrih roditelja glavne junakinje. Posmatraćemo otapanje leda sa površine reke, osluškivati korake noćnih čuvara, govorkanja po ulicama; osetiti život grada, ali i strah od zelenog plamena i lepeta teških, crnih krila, koji najavljuju dolazak kraljice Rozomore (neko reče Maleficent?).  

Na zaleđenoj reci ubrzo se pojavilo zimsko vašarište. Na natkrivenim tezgama prodavale su se razne čudesne stvari: rukavice, šeširi, čipka, lonci, tiganji, igle, klikeri, marionete, čigre, kolači s đumbirom, pečeno kestenje...Prodavci su glasno pozivali na hranu i pivo, a kasno uveče, pod svojim prozorom, čula sam pevanje i viku i osećala miris tople pite koji kao da prolaznike poziva na led. (str. 21)

Pripovedna pozicija: Naslov u originalu glasi „Ja, Korijander“, ukazujući na ispovednu, ali još više opominjuću ulogu junakinje. Svako poglavlje označava selidbu u susednu dimenziju priče, završavajući se kako jedna po jedna sveća dogoreva, čime se podržava čitaočeva radoznalost i pojačava efekat napetosti. Pored majčinih likovnih putokaza, postoji još jedna, prava priča u priči: naime, Hester moli polusestru da zapiše njeno svedočanstvo o zbivanjima u međuvremenu, koja su neizbežno osvetljena sećanjima na teško detinjstvo i Modinu narav, te početke uvrnutog savezništva sa Felom. 

Kategorija vremena je posebno zanimljivo obrađena, s obzirom da ono teče u skladu sa zakonitostima fantazijskog sveta, narušavajući naše uobičajeno. Zato malo-malo pa nailazimo na  skokovitost, naglo sazrevanje protagonista, upadljivu razliku između brzog i sporog, što sve ukupno dovodi do uzbudljive zbrke. Korijander je zabavan i uverljiv lik: prava devojčica koja stasava, osećajući kako hrabrost, tako (na momente) i kukavičluk; ne skrivajući osvetoljubivost, nadajući se  čak i smrti svojih mučitelja. Istaknuta moć znanja i reči u službi je suprotstavljanja ideje ženske emancipacije ustaljenoj obespravljenosti, pa u skladu sa tim naša junakinja ne voli suknje i stege ženske garderobe (zbog čega uživa prilikom misije koja iziskuje preoblačenje u dečaka, s obzirom da jedino tada može da se kreće slobodno, neopterećeno), a svoju omiljenu lutku zove Bet, po legendarnoj tjudorskoj kraljici-devici. Njeno sopstveno ime je inspirisano lekovitom biljkom, koja simbolizuje ljubav, zdravlje, isceljenje – ali, u pojedinim slučajevima (zapazite!) i žudnju. Na nivou prenesenog značenja, zapravo se uklapa uz junakinjinu vatrenu boju kose, neobuzdanu narav i jednom polovinom natprirodno poreklo.

Poštujući tradiciju žanra, moguće je izdvojiti nekoliko vodećih motiva (voda, ogledalo, gavran, senka) i opštih mesta. Potonja su, redom: vilinska nevesta i zabrana raskrinkavanja njenog porekla, kako se poredak ne bi urušio; plemeniti gest nagrađen darom neslućene vrednosti; tragalac/junak i ispunjenje zadataka/izazova na putu do cilja; zla maćeha i zlostavljana pastorka; oduzimanje identiteta, skrivanje i prerušavanje. Pored onostranih opasnosti, podjednako su zastupljeni društveni problemi: stereotipi, zastarela učenja, opravdavanje loših postupaka privrženošću religiji, fanatizam, otpor prema različitosti, uz autentične osvrte na prirodne nepogode (oluje, poplave) i epidemiju kuge.
Kad nadođe plima, Temza poprima boju žive, nalik na alhemičarski kamen. Pod njenim odsjajem, tovar brodova se svakodnevno menja u vreće pune zlata i srebra, kao da želi da naglasi bogatstvo i uspešnost velikog grada. Svakom promenom plime, ona spira grehe građana ili se bar ljudi tome nadaju i mole. Jer stara majka Temza nikada ne sudi svojoj iskvarenoj deci koja ne cene njena bogatstva i mute njenu vodu svojom pohlepom. (str.186)

Kada je pravo vreme uneti sumornije tonove u bajke i povesti decu stazom koja vodi ozbiljnijoj tematici, a ne uništiti alegorijsku prirodu, ni strgnuti veo mašte sa priče? Kada to postajemo „prestari“ za gubljenje u magičnim svetovima i veru u njihove čari, makar dok pripovest traje? Iako na poleđini knjige stoji naznaka da je namenjena „uzrastu 10-14 godina“, smatram kako delo na mnogo načina pobija svako besmisleno ograničenje. Iskreno, ne bih ga preporučila suviše mladoj publici, s obzirom da se u njegovim slojevima kriju pojedine veoma ozbiljne teme i surovi prizori. Lepota jezika kojim je pisana, jasnoća predočenih scena, pozivanje na prepoznatljive formule bajki, svakako zadovoljavaju i daleko iskusnije čitaoce, jer dobra priča pripada i prija svima.

* Gardnerova je takođe autor knjige „Crvena ogrlica: Priča o Francuskoj revoluciji“, prevedene i objavljene u izdanju Stylos art-a. 

* Ukoliko vas je tekst zainteresovao, više o romanu “Kći trgovca svilom” pogledajte na zvaničnoj stranici “Odiseje”. 


6 коментара:

  1. Ovo me je jako zainteresovalo iako spada u deciju literaturu. :) Stavljam na spisak.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala!:)))
      Neću reći da ne priznajem podelu na književnost za decu i knjiž. za odrasle, ali definitivno smatram da je ona ograničavajuća i često nepravedna. Uvek volim da pročitam nešto za decu i mlade, bilo da se vraćam knjigama koje sam sama volela u tom uzrastu, bilo da su u pitanju neki novi naslovi savremenih autora. Otprilike kao i sa crtaćima - to mi je vrsta "detoksikacije", povratka bezazlenosti i čistoti.
      Sem toga, mnoge knjige za decu zapravo su mnogo zanimljivije i razumljivije kada ih čitamo sa zrelošću i iskustvom, iz novog ugla. Eto, primera radi, koliko će samo njih (od toga mnogi intelektualci i umetnici)za omiljenu knjigu navesti "Malog princa", koji se obično svrstava među dečju literaturu?
      Tako da verujem da će ti se ovaj roman svideti, jer je baš prelepo sastavljen, a uz to i dosta ozbiljniji nego što bi se očekivalo.:)

      Избриши
  2. Kao i Zvezdanu i mene si zainteresovala da procitam ovu knjigu.Iskreno kada mi je izaslo u listi citanja prvo sam pomislila da ima veze sa Dezire Klari koja je takodje cerka trgovca svilom,ukoliko nisi preporucujem ti da procitas njen dnevnik :)

    Zadnji post:

    http://sweet16blackpoetry.blogspot.com/2018/06/cala-product-makeup-brush-set.html

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala mnogo, na čitanju i preporuci!:)))

      Znam za Dezire kao Napoleonovu ljubav, postoji i roman Anmari Selinko o njoj, ali nisam čitala dnevnike. Potražiću obavezno!:)

      Избриши
  3. Evo upravo ono što smo pričale pre neki dan: klasifikacija knjige po starosnoj grupi! Za one koji vole fantastiku ovo izgleda da je poslastica! Bez sve šale dati ženskom detetu ime Korijander je ipak dokaz da majka i nije baš "s ovoga sveta", koliko god da je lekovita biljka (a jeste). Što ne bi Kamilica? Pozdrav :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da znaš da sam se baš tebe setila!:) Eto, sad odgovorih Zvezdani na tu temu, mada je podela na "odraslu" i "dečju" književnost nešto neupitno, ne treba dozvoliti da nas ograničava u pogledu odabira literature, pošto se u svakom uzrastu posmatra drugačije i ceni iz različitih razloga, ukoliko je dobro štivo.
      Pitala sam se, gde baš Korijander, od toliko "cvetnih" i "herbalnih" imena (Iris, Dalija, Hortenzija, Anđelika....) - žena ispred svog vremena (i prostora), nema šta!:) Doduše, čula sam u realnosti za primere poput Lavender ili Magnolia, ali ih Corriander sve "šije"!

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...