недеља, 07. јануар 2018.

Decembarski pregled (i novi koncept bloga)

piše: Isidora Đolović

Hristos se rodi, dragi ljudi! I koje god veroispovesti bili, kakva god uverenja (ne) gajili, volela bih da nas sve ispuni duh mira, tolerancije i razumevanja koje ovaj hrišćanski praznik simbolizuje. Kod nas pravoslavaca, oduvek mi se činilo, naglasak je zadržan na tradiciji, iskonskoj veri, značaju okupljanja porodice oko ognjišta ili trpeze, a znatno manje na komercijalnom zapadnjačkom podizanju euforije. Nakon ludila koje prati doček Nove godine, stišanost i naglašena duhovnost Badnjaka vraćaju nas sopstvu, bližnjima i onoj svemogućoj sili koja pruža utočište, utehu i nadu. Svet oko nas postajaće sve luđi i opasniji – okrenimo se vrednostima, grčevito ih se uhvatimo, jer je to jedini spas i način da se sačuvaju (razumna) glava, (čisto) srce i (spokojna) duša. Među tim vrednostima nalaze se i kultura, vaspitanje, plemenitost, uvek visoko rangirani, bez obzira na prolazne mode i formule „snalažljivosti“. Život sa njima je lepši, smisleniji, u svakom pogledu bogatiji.


Kao što se još u „Novembarskom pregledu“ moglo primetiti, moja završnica godine bila je više nego siromašna po pitanju filmova i serija. U decembru nisam odgledala baš ništa o čemu bih vam pisala, jer, naprosto, nisam imala kada, ni gde. Povratak kući donosi, između ostalog, mogućnost vraćanja omiljenom hobiju – pa se iskreno nadam da će samim tim blog živnuti kroz aktiviranje ranijih rubrika. Rekoh već, sadržaja nije bilo, ali jeste mnoštvo najava za neke predstojeće, pa bih zato – jer, nerado preskačem kolumne – decembarsku „sedmodnevnu listu“ nešto drugačije složila. Dakle, pred vama je plan i ujedno najava novog koncepta bloga za nastupajuću godinu. Baš kao i SEZONSKE PLEJLISTE, ovim zatvaram rubriku 7 filmskih dana, pošto smo opisali pun krug godine i ne želim da se ponavljam. Ali, recenzija filmova će tek biti, samo u nekom drugačijem obliku. Za sve koji su propustili neki tekst, u gore postavljenom linku se nalazi arhiva, dok mi nastavljamo dalje i nadam se da će buduće rubrike biti barem delimično zanimljive i korisne. Uostalom, stari dobri običaji nalažu da se na Božić bavimo onim što nam najbolje ide i započnemo nove poduhvate, kao vesnike uspešne godine.

Film

Komentarišući sa bratom i društvom, ljudima koji su daleko veći filmofili nego ja, stekla sam utisak da je ovogodišnja produkcija mnoge razočarala, pa se sve češće okreću starijim filmovima. Parafraziram mnoge ocene - kao da se sve svelo na nevešta rimejk-ostvarenja, sve besmislenije nastavke franšiza o superherojima, traljave – a skupe „epske spektakle“ i sladunjave dramice. Ovo važi kako za inostrano, tako i domaće tržište, gde usled malih finansijskih mogućnosti sve zadobija istinski tragikomične crte. A upravo ovaj tržišni i, nažalost, dominantni momenat, izgleda da je i doprineo silaznoj putanji. Što se bioskopskog repertoara tiče, zabeležila sam sledeće naslove koje, uprkos pojedinim već slabim kritikama, nameravam da pogledam: Breathe“ (u velikoj meri zbog darovite Kler Foj, koja me oduševila u seriji „The Crown“, kao i lepih kadrova zapaženih u trejleru), „Madam“ (jer je Toni Kolet naprosto urnebesna, a i zaželela sam se malo „francuskih tema“ koje će mi dobro doći uz povratak, tj. nastavljanje učenja ovog prekrasnog jezika), novi „Tomb raider“  (iako je Anđelina za mene idealna Lara Kroft, nestrpljiva sam da proverim kako se divna Alisija Vikander snašla u istoj, a opet različitoj ulozi. Na osnovu najave, čini mi se da je donela mnogo osobenosti „pljačkašici grobova“ poznatoj iz video-igrice) i ono što svakako najviše iščekujem – novo ostvarenje Hjua Džekmena, „The greatest showman“. Ovom filmu me unapred privukla tema, pošto sam veoma zaljubljena u cirkus, magiju i celokupnu estetiku koju podrazumevaju; takođe, tu je sjajna Mišel Vilijams, ali ono što bi moglo da me odbije jeste (naknadno shvaćena) činjenica da je u pitanju mjuzikl, zatim prisustvo Zaka Efrona (meni vrlo antipatičnog) i primetna, forsirana ideja „rodne ravnopravnosti“, te novog isticanja LGBT lobija u prvi plan. Kako god bilo, pružiću mu šansu.
Ruski filmovi su ono što sve više privlači pažnju, kako naših, tako i zapadnih medija. Čini se da su velika ulaganja, profesionalnost, ali i specifičan pristup stvaralaštvu, doprineli znatnijem proboju njihovih ostvarenja na svetskom planu, pa tako „Viking“, „Matilda“ i najnovija „Legenda o Kolovratu“ spadaju pod stavku „obavezno“ i u mom planeru. Već sam pisala o divnoj ekranizaciji „Ane Karenjine“, koju od sinoć možete pratiti u vidu mini-serije iz osam epizoda na TV Vojvodina, od 20 h. Koliko Rusi to zaista rade bolje, mogli su uporediti svi kojima je sinoć, nakon „Sećanja Vronskog“, palo na pamet da prebace na RTS 2 i odgledaju makar početak italijanske adaptacije, iz dva dela.
O filmovima na blogu govoreći, u planu mi je povratak nekim starijim, možda manje poznatim, ali meni dragim i inspirativnim ostvarenjima. Umesto rasipanja pažnje na dosadašnjih sedam, ovde bi dolazila pojedinačna, nešto opširnija analiza ili tematska lista nekoliko sličnih, određenim kriterijumom povezanih naslova. Navedena rubrika išla bi jednom mesečno, kao i do sada nedeljom. Spisak planiranih naslova je uveliko pripremljen, ali svaki predlog je dobrodošao.

Televizija/Serije

U mnoštvu preporuka i najava, zaista ne znam odakle da krenem, jer postoji toliko novih serija što čekaju da ih otkrijem, ali i nekih izuzetnih starih kojima bih se vratila. Zato ću se i u ovom slučaju rukovoditi sistemom koji je, očito, vodeća “filozofija” celokupne godine preda mnom: KORAK PO KORAK. Što se nastavaka tiče, čekaju me druga sezona “Viktorije”, “The Crown”, “This is us”; tu su “Outlander”, “Penny Dreadful”, “Peaky blinders” i “Stranger things” koji su uveliko na listi; najavljena je druga sezona istorijske drame “Medici: Masters of Florence”, a na sve to, znatan broj mini-serija, taman da se ispuni vreme do 2019. i završetka “Igre prestola”. Možda čak dam šansu i petoj sezoni “Vikinga”, iako su beznadežno propali. Serije volim da gledam, analiziram i preporučujem, pa ću se potruditi da ove godine bude dovoljno tekstova i recenzija, takođe jednom mesečno – u okviru rubrike Dramska nedelja. 
Televiziju gotovo da i ne gledam, ali sam čula samo pohvale za „Senke nad Balkanom“. Sada je već neumesno govoriti o ovoj seriji kao rediteljskom „izletu“ Dragana Bjelogrlića, s obzirom da se naš poznati glumac već više nego uspešno pokazao sa celokupnim projektom „Montevideo“ (dva filma i tri serije), tako da uopšte ne sumnjam u njegovu veštinu i ovoga puta. Uostalom, sudeći po komentarima i reakcijama, njegova najnovija serija zaludela je čitav region u najpozitivnijem smislu.
To se ne može reći za pompezno najavljivani projekat „Nemanjići – Rađanje kraljevine“. Ovih dana na društvenim mrežama, po forumima i u novinama bukti ogorčenost zbog, malo je reći, amaterizma sa kojim je realizovana pilot-epizoda. Ovo „epsko čudo“, „istorijski poduhvat“, „srpski Game of Thrones“, za koji je, prema nekim navodima, potrošeno 300.000 evra po epizodi, razočaralo je sve koji su u novogodišnjoj noći bili pred malim ekranima, uz program Nacionalne televizije. U udarnom terminu, emitovana je prva epizoda, dok bi ostatak sezone trebalo da startuje od februara. Međutim, a govorim i iz lične perspektive – jer sam imala tu nesreću da pogledam celu premijeru - kako je krenulo, teško da će do najavljenog emitovanja uopšte doći. Autori su, podržani predsednikom Vučićem lično (!), odmah stali u odbranu svog čeda i optužili publiku za „zlonamernost, neukost i sitničarenje“, ali, to ne može da popravi načinjenu štetu. Sudeći po početku, „Nemanjići“ su loše, neozbiljno, čak uvredljivo „sklepana“ celina, sa užasnom glumom, razvučenom radnjom, katastrofalnim dijalozima, rečnikom i akcentom iz „kruga dvojke“, da ne nabrajam dalje. Da li je moguće da nemamo drugih, ni boljih glumaca od Slobode i Vojina? (sudeći po novim reklamama, izgleda da od njih prave nove Milenu Dravić i Gagu Nikolića; a tek kad sam pročitala da u ekranizaciji „Korena“ Mićalovićeva igra Simku Katić....)

Ironija je to što smo do pre dvadeset godina i te kako znali da snimimo vrhunske istorijske/kostimirane serije, čiji kvalitet pleni do danas („Vuk Karadžić“ pre svih, a onda i „Kraj dinastije Obrenović“, „Aleksa Šantić“, „Svetozar Marković“, „U registraturi“, „Seljačka buna“) – međutim, nekakav snobizam sa kojim mnogi odbijaju da „gledaju/slušaju/čitaju domaće“ sprečava nas da to sagledamo i, možda, naučivši lekciju iz prošlosti malo više zavolimo sami sebe. A gde nema samosvesti, lestvica vrednosti puca, pa nam je i moguće proturiti raznovrsno smeće. U narednoj godini, potrudiću se da doprinesem borbi protiv nesećanja i kroz svoje tekstove.

U prazničnoj noći, utisak je popravio uvek sjajni Zoran Kesić, koji je svojom emisijom „24 minuta“ još jednom oduševio, osmislivši je kao dodelu nagrada u stilu Oskara, po različitim žanrovskim kategorijama, našim brojnim političarima-komedijašima. Ukoliko ste mislili da dotični ne mogu biti veće budaletine, uverićete se kako dno, ipak, ne postoji – uvek može DOLE. 

Radio/Muzika

Za tri meseca života i rada u Beogradu, jedino društvo mi je, po povratku u stan, uz knjige pravio mali tranzistor i na njemu moja omiljena radio stanica – „Beograd 202“. Zahvaljujući čuvenoj i dugovečnoj „dvesta-dvojci“, uživam u dobrom, starom zvuku koji volim, ali i fenomenalnim emisijama. Izdvojila bih, kao svoje omiljene, „Tu i tamo“ Ivane Pataković subotom (16-17 i 30 h) – tematski birane numere uz zanimljive podatke o svakoj, „Indeks“ i „Balkon“ nedeljom (17-19 h) – prva se bavi studentskim životom, a druga promoviše mlade talente i uspešne vizionare naše zemlje, „Vizija“ i „Ars artifex“ radnim danima (17-19 h) – posvećene umetnosti i kulturi, kao i neprikosnoveni „Hit 202“ sa Olgom Kepčijom, od ponedeljka do subote (19-20 i 30 h). „Dvesta dvojka“ je retka radio-stanica na čijim talasima nema šunda, komercijalnih, ispraznih „hitića“, gde „u po bela dana“ možete čuti npr. W.A.S.P. ili Nightwish, uz kvalitetne razgovore, informacije, debate, poklone, uključenja na značajne manifestacije ili prenose koncerata uživo (tako sam u decembru, iz svoje sobe, uživala u nastupima Masima Savića, a nekoliko dana ranije i grupe „Kerber“ u Sava centru).
Slušanje radija je, nažalost, baš kao i slušanje muzike uopšte, danas postalo stvar prošlosti, aktivnost za koju više nemamo strpljenja. Otići na „Youtube“, otvoriti bilo koju numeru i plejlistu, uslovilo je da, pored tog obilja, više nemamo strpljenja ni da odslušamo pesmu do kraja! Nekada se znalo – stavite ploču na gramofon i morate je „odvrteti“ redom. Uživalo se, „gustiralo“. Nedostaju mi ti dani, pa kada me neko pita, začuđeno, zašto izbegavam tehnologiju, „smart telefone“, društvene mreže, objasnim kako želim da sačuvam taj „staromodni“ užitak u svetu oko sebe, potpuno i produbljeno.

Već odavno zbog novca ne posećujem koncerte i svirke, ali vest da je decembarski nastup „Scorpions“-a, kod nas prvi put, a u sklopu turneje kojom obeležavaju pola veka aktivnosti, ipak odložen za 8. jun 2018. – moram priznati, obradovala me! Naravno, šteta za pevača Klausa Majnea što se razboleo uoči niza nastupa, ali ovo mi budi nadu da bi moglo biti, eto, lep rođendanski poklon! Još kad uzmemo u obzir da je najavljeno učešće Billy Idol-a na Zaječarskoj gitarijadi, 30. juna...na turnejama su, doduše, daleko od ovih prostora, „Helloween“ i „W.A.S.P.“, u cilju obeležavanja jubileja od njihovih sjajnih ploča („Keeper of the seven keys II“ i „The Crimson Idol“), a „Judas priest“ su upravo izbacili novi singl, kao najavu za album u martu. Rokenrol živi...
....a biće ga i na blogu, jer konačno nameravam da „podignem“ rubriku Priče o pesmama, čije će vas izdanje čekati jednom mesečno i to sredom.

Časopisi

Ovoga leta sam, nakon osam godina vernosti, odustala od „Politikinog Zabavnika“. Ne samo zbog toga što su podigli cenu na 150 dinara (nedeljnici inače koštaju minimum toliko, počev od „NIN“-a i „Vremena“), već mi se nimalo ne dopada njihov novi dizajn, još manje sadržina. Kvalitet je primetno opao. Međutim, to ne znači da sam odustala od čitanja (i gomilanja!) novina, mada ne redovno. Još uvek je kod mojih roditelja vikendom aktuelna „Politika“ (sa kulturnim dodatkom u subotu), periodično izlaženje „Vodiča za život“ uvek jedva dočekam (i hvala Kaći na obaveštavanju o svakom novom broju!), a u poslednje vreme mi je navika postao „Bazar“ – jedini girly magazin koji ponekad kupim, zbog zaista kvalitetnih reportaža, intervjua, fotografija i modnih editorijala. U proteklih mesec dana ga uzimam zbog feljtona o najuticajnijim i najboljim novinarkama sveta: do sada su objavljeni tekstovi o Arijani Haftington, Kristijan Amanpur, Dajen Sojer, Elen DeDženeris...

Novinarski poziv mi je, inače, ostao neostvareni san, a o mom iskustvu sa časopisima ćete takođe imati prilike da čitate u narednom periodu.

 Knjige

Knjige su na mom blogu privilegovana “sorta” i imaju samo svoje mestašce, ali ovom prilikom govorim o najavama, akcijama i zanimljivim izdanjima kojima se radujem u narednom periodu. Nažalost, nisam imala mogućnosti da odem na Sajam ove godine, ali sam pribeležila naslove koje bi obavezno vredelo potražiti. Među njima su završnica istorijske trilogije o Kingsbridžu Kena Foleta – „Temelji večnosti“ (prethode joj „Stubovi zemlje“ i „Svet bez kraja“, o čijim sam ekranizacijama već pisala), Nebo, u podne crveno“ Sajmona Sibaga Montefjorea, novi poduhvat Derete Korto Malteze u Sibiru“. Interesantni su naslovi posustalog „Plato“-a Čitaoci iz Brouken Vila preporučuju“ i novog izdavačkog čuda „Dibidus“ – „Medved i slavuj“, kao i „Dnevnik mog detinjstva“ Đorđa Balaševića i autorski prvenac njegove mlađe kćerke, a moje koleginice po struci, Jelene – Bebe Balašević: „Saga o malim i velikim čudima“. Obe su objavljene u porodičnoj izdavačkoj kući Balbello i prvi tiraž je rasprodat.
Moj decembar, ipak, nije bio toliko „sušan“, jer sam nabavila trilogiju „Arsen Lupen“, preko „Blic žene“ (hvala, mama!), što je lep nastavak malo drugačije proze od raznih Danijela, Nora, Sandri...a na tragu kompleta Agate i A.K.Dojla, koje je isti magazin do sada objavljivao. Za praznike sam, od prve plate koja NIJE otišla na stanarinu (prednost povratka, još jednom), odmah kupila poklone bratu – reč je o Gejmenovoj „Nordijskoj mitologiji“ i sebi, „Balkansku trilogiju“ Gordane Kuić (uključuje „Miris kiše na Balkanu“, „Cvat lipe na Balkanu“ i „Smiraj dana na Balkanu“), koju već dugo želim da pročitam, pošto su mi se serije (snimljene na osnovu prve dve knjige) prilično svidele.

Kupujući Zolinu „Terezu Raken“, iz edicije klasika „Evro Giunti“-ja za samo 300 dinara, dobila sam poklon-vaučer koji važi od 1. do 31. januara. Dakle, za svaku kupovinu u iznosu od preko 600 i preko 1000 dinara, dobijate gratis knjige vrednosti do 600 i do 1000 dinara. Kupon je dupli, važi za dve kupovine i to isključivo u knjižarama „Papirna krila“, od kojih je beogradska daleko poznatija kao „Akademija“, odnosno „Evro book“ na ćošku u Knez-Mihailovoj ulici. Pa, ukoliko ste u prilici, iskoristite i sami ovaj popust i nabavite sebi nešto lepo za čitanje u ovim zimskim danima.
Ipe i Amila
Još reč-dve o najavama. Svim ljubiteljima (auto)biografija poznatih muzičara, pravu poslasticu će predstavljati memoari Brusa Dikinsona, svestranog pevača “Iron Maiden”-a, pod nazivom “What does this button do?”. Što se naših prostora tiče, svima koji su pratili rad “Bijelog dugmeta”, ali i sarajevske pop-rock scene generalno, poznato je ime Amile Sulejmanović. Ova talentovana pevačica i sjajna žena, o kojoj sam pisala OVDE, već duže vreme priprema knjigu pod radnim nazivom “Ključ bubnja Tama”. Kao neko ko je bio prisutan u samom središtu jugoslovenske rok scene, dugogodišnja devojka tragično nastradalog bubnjara “Dugmića” – Gorana “Ipeta” Ivandića, prateći vokal najpopularnijih sarajevskih grupa, Amila namerava da otvori dušu i obelodani mnoge zanimljive, bolne, za istoriju ovdašnje pop-kulture značajne stvari. S obzirom da blizu tri decenije živi i radi u Londonu, njen izdavač će biti inostrani, a o svemu tome ćemo tek govoriti.


Slatkiši


Kada dođu zima i praznici, u skladu sa okolnom prirodom, najviše me raduju “posebne, ograničene serije” omiljenih poslastica, kao belo “Medeno srce”, beli “Munchmellow”, bela čokolada svake vrste…uostalom, beli deo “Eurokrema” bih uvek zadržala, onaj kakao-tamni možete da prisvojite.
…i slatkiši!

Isprva mi je bio nekako jeziv, ali definitivno ovogodišnje otkriće i nova simpatija iz sveta filma, Bil Skarsgor


Želim svima SREĆAN I BERIĆETAN BOŽIĆ, uspešnu i radosnu 2018. godinu, mnogo novih, inspirativnih druženja, preporuka, otkrića, ali prvenstveno neumornog rada na sebi. Kada sami postanemo bolji, bolje će nam i biti!

8 коментара:

  1. Odličan post :)
    Žao mi je što zatvaraš 7 filmskih dana ali znam da ne voliš produene rubrike pa se radujem da vidim šta si novo smilila :)
    Ja planiram da gledam „The greatest showman“ nisam isprva bila oduševljena ali RM iz BTS-a je rekao da je plakao dok ga je gledao pa moram da vidim plus čul sam jednu pesmu i jako mi se dopala.
    O filmu Breathe sam pisala i jedva čekam tvoje utiske Kler je pored kinematografije svetla tačka filma, Bog neka ti pomogne sa Endruom :)
    Jaoj za Toma sam čitala uglavnom negativne recenzije čekaću da ti pogledaš pa da mi javiš da li nešto vredi :)
    Ja i serije nešto ne možemo da nađemo zajednički jezik :) Do sada se jedino This is Us radujem sutra nastavljau sezonu pajedva čekam epizodu, i naravno The Crown :)
    Što se naših serija tiče za Nemanjiće sam čak i od pasioniranih ljubitelja domaćih serija čula da je shit, a i sama sam predpostavila da ako mi pokušamo GOT da kopiramo sve će to da ode u...
    Meni je Zaječar neverovatno blizu ali moja baka me ne pušta da idem na gitarijadu jer sam maldo žensko i samo (nemam drugove koji bi me vodili). Ja radio nisam slušala dugo, pravi moderi zavisnik o tehnologiju sve YT i sve prokleti internet, doduše imam radio Naxi aplikaciju gde ima da se sluša muzika po žanrovima ali moj telefon sam ima više izbora pa retko ulazim osim kad mi treba klasika :)
    Ja časopise ne čitam generalno, ne čitam ni novine ništa samo Nacionalnu Geografiju (za koju se pukne 300 dinara ali vrede) jer u njoj ima ono što ja volim, ponekad kupim Kosmopolitan jer ima neke interesantne tekstove :)
    Retko se desi da ćčujem da neko voli beo deo krema ja ne volim uopšte ja uvek kupujem samo crne kremove što više alkudiraju na čokoladu to bolje!
    Odličan post baš sam uživala u ovom pregledu, ovo bi trebala možda čak i na mesečnom nivou da radiš baš je bilo zabavno za čitanje :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Saro, drago mi je da ti se svidelo!:)
      Iskreno, i meni je žao, ali pošto sam već "izvrtela" svih dvanaest meseci u rubrici, ne želim da se ponavljam. Smisliću nešto slično, u svakom slučaju ne odustajem od preporuka filmova, kad sam se već iole izveštila u tome.:)
      Pod "Tom", pretpostavljam da misliš na TomB Raider i Laru Kroft? Da se ne lažemo, nije ni original sa Endži nešto, glupav filmić po trivijalnoj igrici, ali zabavan, nešto kao "Mortal kombat" ili "Moćni rendžeri", posebno nama koji smo tada odrastali, u vreme prvog emitovanja.:)
      Što se tiče poređenja "Nemanjići"-"Game of Thrones", meni je ono od početka bilo besmisleno i suvišno, "niđe veze" - GoT je fikcija i fantastika, a ovo bi trebalo da bude priča iz naše istorije, o realnim ličnostima i događajima od presudne važnosti za našu državu i narod, tim pre je ogromna odgovornost da se uradi na najbolji mogući način. I budžet je samo izgovor, nisu ni ta sredstva jedini faktor, ako imaš dobru ekipu, kvalitet će nastati i u skromnim uslovima. Ali, kad se radi "navrat-nanos-i na svoju ruku", piši propalo.:(
      Mene su roditelji prvi put pustili na koncert sa nepunih 19 godina, i to na "Iron Maiden", a istog leta sam išla i na Zaječarsku gitarijadu, pred polazak na fakultet - ali, sa društvom, što im je bilo pouzdano.:)
      A zamisli tek moj šok kada sam saznala da bela čokolada zapravo i NIJE čokolada u pravom smislu? I slušam nedavno kako su naučnici zabrinuti da će čokolada nestati do sredine ovog veka, pa već smišljaju nove načine za uzgajanje kakaovca, a ja se nasmejah u stilu:"Ali, zato je moja, lažna, bezbedna!"
      Hvala još jednom, kao i na predlogu, uzeću ga u obzir! Godina je tek počela, ko zna kuda će me odvesti ideje.:)))

      Избриши
  2. Pijuckam čaj dok čitam tekst (pošto sam još uvek bolesna!!!) i zagrcnuh se kada sam videla da su slatkiši dobili posebnu kategoriju u pregledu :D

    Slažem se sa Sarom da bi ovakvi pregledi mogli da postanu nova rubrika, ne sumnjam da ćeš svakog meseca imati inspiracije da se raspišeš.

    Ja bih se zadržala na serijama, pošto ih i sama fanatično pratim. Većinu koje si nabrojala sam gledala i sama, osim Vikinga, koji me iz nekog razloga nikada nisu privlačili. Podržavam izbor, s tim što moram da istaknem "This Is Us", kao jednu od boljih serija koje sam gledala u poslednje vreme. Konačno su prekinuli podužu pauzu, juče sam odgledala epizodu i bila sam srećna kao malo dete! I hajde više počni sa tim Outlanderom pa da komentarišemo kao ljudi, stvarno više nema smisla :)
    Takođe, ne znam da li si gledala "Shameless". Ja sam počela nedavno, na Katarininu preporuku, kako bih prekratila ovu sušnu sezonu kada sve serije prave midseason pauze, i mogu ti reći da je veoma dobra, bar za sada :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hej, izvini zbog nezgode, mada se nadam da je reakcija bila u pozitivnom kontekstu!:)))
      Iskreno, bojim se da ću dobiti šećer, što se tiče hrane - ne muškiJEh "sletkiša" :), koliko čokolada sam dobila u poslednjih mesec dana, bukvalno sam obezbedila zalihe za celu godinu!:)

      E, pa, onda ću zaista razmotriti predlog i ustoličiti rubriku. Pokušala sam već prošle godine neku "Svaštaru", videćemo kako će mi sada ići.

      I za serije, baš sam "uhvatila zalet" i nadam se da ću ove godine gledati više, kvalitetnije i napokon početi sa mnogim odlaganim. Nisam pratila "Shameless", stavljam na listu.

      Mnogo hvala, na čitanju, predlozima i preporukama!:))

      Избриши
  3. Šteta za Nemanjiće, nameravala sam da gledam (nisam videla tu prvu epizodu). U prethodnoj godini sam od serija uspela da pogledam samo 7. sezonu Igre prestola. Nisam znala ni da es Vronski daje u vidu serije, baš bih volela da pogledam. Matildu i Madam sam gledala, a što se tiče Veličanstvenog šoumena, odbijaju me iste stvari kao i tebe, mada verujem da je pravi spektakl na velikom platnu.
    Ja sam počela da čitam Politikin zabavnik na sajtu jer nemam mesta da skupljam časopise, a žao mi da ih bacam jer mislim da zaista vrede čuvanja. Znam da na sajtu nema sve, ali šta da se radi. I s knjigama kuburim i premeštam ih stalno s jednog mesta na drugo, umišljajući da sam organizovana, a tek za časopise nemam prostora.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne znam koliko je (ne)zahvalno suditi na osnovu prve epizode, ali od ovoga što sam videla mislim da teško, baš teško mogu da odmaknu mnogo daleko u pozitivnom smislu.:( Šteta, ali i još jedan dokaz našeg "kaskanja" za svetom, gde se najpre snimi pilot-epizoda, pa u zavisnosti od reakcija publike odlučuju hoće li raditi dalje i ima li serija budućnost. Koliko je serija, čak i veoma dobrih, povučeno i prekinuto zbog slabije gledanosti? (na pamet mi padaju neprežaljene "Bordžije"!) Ali, ne, kod nas vlada arogancija "umetnika", prijateljsko i rodbinsko angažovanje, ego do neba...šteta, potencijala ima(mo) za mnogo više.:(
      Ja sam svoje časopise poslagala na dve gomile u ćošku, dosta toga smo spustili u podrum, veliki problem je prostor, a opet, koliko god smanjila nabavljanje, uvek neko "doturi" knjigu ili časopis i tako se gomilaju. "Beskrajni spiskovi", znaš i sama. :)
      O knjigama da ne govorim! Od poslednje plate sam kupila nove police i sutra moram da rasteretim radni sto, a nešto mi govori da će opet ostati "viškovi" sa strane.

      Избриши
  4. Uh kakav tekst! Nekako si uspela sve bitno sa spojiš u jednu celinu, svaka čast!
    Nemam šta puno da kažem jer sam se pronašala skoro u svemu (kreativnost mi je zaspala :D ) pa ću se samo ću se složiti...:)
    Holivud je zaista u ozbiljnoj krizi, prerađuju se već isprane priče, prave rimejkovi i obrađuju popularne teme-kad se sve sabere i oduzme ostaju nam superherojski filmovi...Sa serijama je druga priča i imam utsak da se centar polako pomera na tu stranu, sve više i više velikih glumaca se odlučuje na takve projekte.
    Za "Nemanjiće" ne znam šta bih rekla a da ti već nisi, nekako sam baš razočarana i sve što želim je da potisnem tu sramotu.
    I ja sam jedna od onih koje su se radovale odlaganju koncerta "Scorpions"-a, i dalje se nadam da ću uspeti da sakupim novac za kartu. :)
    Ne mogu a da ne spomenem Bila (neću ono "jesam ti rekla" mada moraš priznati da što ga više upoznaješ više ga i voliš) ali definitvno ličnost godine, odličan glumac a još zanimljivlja osoba. Mislim da njegova karijera ide uzlaznom putanjom i da će uskoro prestići uspeh ne samo braće (priznajem da je ovo i Aleksova godina) nego i oca.
    Volim rubriku "7 filmskih dana" ali verujem da će nova biti još bolja, tako da samo napred!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti mnogo, drago mi je što ti se rubrika dopada, kao i (pre svega) teme kojih sam se dotakla - a šta da ti kažem, o svemu smo već razgovarale, znaš da se slažemo u svemu, pa ti samo još jednom (papagajski, znam) HVALA na mnogim preporukama u kojima si nepogrešiva!:))))

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...