недеља, 03. децембар 2017.

Novembarski pregled: Film za 7 dana

komentariše: Isidora Đolović

Ovog meseca, rubrika koja uskoro zaokružuje pun godišnji krug (neočekivano dugo trajući, uzevši u obzir da je isprva bila tek praznični rezime odgledanih filmova, sa ciljem da se ispuni trenutna praznina na blogu; hvala svima koji su pokazali zanimanje za ovakav vid teksta i svojim komentarima ga, eto, održavali aktivnim!) izgledaće nešto drugačije. Razlog je, nadam se,  opravdan: pošto sam se početkom oktobra preselila (oktobarski filmski pregled sam, upravo imajući u vidu mogućnost zaposlenja, pripremila mesec dana unapred) i nemam laptop, televizor, a ni toliko slobodnog vremena, pa samim tim ni mogućnosti da pratim filmove i serije kao do sada, do daljeg će i izveštaji o njima biti (na moju veliku žalost) nešto oskudniji. Ali, bez brige!

Shvativši da je svakom od nas potreban predah, pritom koristeći činjenicu da sam ponovo u Beogradu, samim tim i žiži brojnih zbivanja, odlučila sam da se aktiviram i posetim što više besplatnih ili povoljnih dešavanja. To će uključivati pozorište, koncerte, književne večeri i – bioskop! Dokazavši sebi da toliko mogu i moram da izdvojim, a neophodno je i zbog psihičke relaksacije, na svoju veliku radost vratila sam se nekada toliko dragoj zanimaciji. Otkrivši da bioskop “Tuckwood” svake srede daje popust od 270 dinara na sve projekcije, uvela sam mali ritual zadovoljštine, koji sam nazvala Bioskopska sreda iliti Film na 7 dana. Posle radnog vremena, zaputim se ka Ulici Kneza Miloša i kancelarijsku monotoniju zamenim šarenilom plakata, mirisom kokica, uzbudljivim povratkom u detinjstvo i nezamenljivim doživljajem gledanja filma na velikom platnu. 

U novembru sam odgledala svega par ostvarenja, ali kakvih! Pošto se rezime svakog pojedinačnog dužinom malo “oteo kontroli”, u narednim vikendima dobijate njihove prikaze, a za dalje ćemo videti. Već sam zabeležila interesantne naslove koje bih volela da pogledam u decembru, a do tada, za početak:

„Ubistvo u Orijent ekspresu“ (2017)


režija: Kenet Brana
scenario: Majkl Grin
producent: Ridli Skot/ “20th Century FOX”
uloge: Kenet Brana, Mišel Fajfer, Džoni Dep, Vilijem Defo, Džudi Denč, Penelope Kruz, Derek Džejkobi, Dejzi Ridli, Tom Bejtmen.
pogledano: 22. XI u bioskopu „Tuckwood“
trajanje: 114 min.
-prema istoimenom romanu Agate Kristi.

Za mene nije bilo dvoumljenja hoću li pogledati najnoviju ekranizaciju klasičnog „krimića“ koji manje-više svi znaju napamet, ali uvek sa jednakim oduševljenjem i efektom „privremene amnezije“ hitaju da mu se vrate. Sve i da se ne radi o Agatinoj majstoriji, dovoljna je činjenica da u isti kadar dovodi neke od mojih omiljenih glumaca (uz dvoje najvoljenijih – a to su Džoni Dep i Mišel Fajfer, bacite pogled na FILMSKI UPITNIK – tu je i nenadmašni „zloća“ Vilijem Defo), uz ostatak ekipe iz snova, predvođene hrabrim i često zaigranim, ali proverenim rediteljsko-izvođačkim autoritetom Keneta Brane. I više od toga! Naravno, legendarni Dejvid Suše ostaje jedini pravi Poaro i, razume se, od britanske serije nema boljeg primera adaptiranja romana Kristijeve, ali, zanemarimo li zaista nenadmašivi uzor (u čiji se, uostalom, superiorni status ni ovoga puta ne dira), Poaroove brkove u novoj verziji, kao i ne baš najveštije prilagođen scenario, garant blizu dva sata bioskopske razonode je, ipak, tu.
 
Zašto ističem ovo bioskopske, sem usled lične radosti zbog povratka doživljaju gledanja filmova u pravom ambijentu? Pre svega, jer je vizuelno-zvukovni aspekt ovog ostvarenja njegova ubedljivo najjača strana, pa bi bila prava šteta prepustiti je (ma koliko HD oznaka nosio!) kakvom „torrent“-u ili laptop-ekranu. Od samog uvoda, slike, efekti i muzika osvajaju svako čulo, pa će vas kadrovi svitanja nad Bosforom, sinajske žege, alpskih snežnih predela, a kroz koje vijuga čuveni železnički fenomen, naprosto oduševiti i baciti u sanjarenje. Istina, Vinkovci i Brod nisu „baš“ u planinskim goletima, ali kada u pozadini čujete „Policija!“ i još neke komande na našem jeziku, zaboravićete taj „sitan“ previd! Reče li neko „Polar ekspres“? Ima i toga, uz recimo aluziju na „Tajnu večeru“ i još neke vizuelne „udice“ koje mogu biti interesantne oku sličnom Poaroovom, što uključuje i crnopute čuvare reda u Slavoniji!
Sama priča je, verujem, svima dobro poznata, pa se neću zadržavati na tome, ujedno i kako ne bih eventualno, nehotice, odala koju pojedinost zapleta ili identitet ubice. Podsetiću vas samo na njenu osnovu: pošto je 1934. sa uspehom rešio slučaj u Jerusalimu, belgijski genije – detektiv Herkul Poaro, očekuje odmor i malo uživanja bez potrebe da napreže svoje čuvene „sive ćelije“. Ali, sticaj okolnosti ga odvodi u Istanbul, gde će se ukrcati na voz poznat kao „Orijent ekspres“, sa još trinaest neobičnih saputnika. Pošto kompozicija, negde u našim krajevima, bude izletela iz šina, pa još u noći vejavice, ovi tako različiti i nespojivi ljudi ostaće zarobljeni u međusobnom (nevoljnom) društvu. Kada se dogodi zločin, Poaro postaje jedini pozvan da pokuša razmrsiti klupko misterije, u ograničenom vremenskom roku – tačnije, do pristizanja spasilačke službe i nastavka putovanja, što bi ubici omogućilo da neometano „šmugne“.
„Ubistvo u Orijent ekspresu“ je verovatno najčuveniji roman kraljice (književnih) zločina, čemu je ne malo doprineo njegov ne baš konvencionalni završetak. Pa, ipak, možda jer sam ga odavno poslednji put čitala, uopšte nisam mogla da se setim razrešenja i u tom smislu mi je najskorije gledanje bilo dodatno uzbudljivo. Čim sam se oporavila od šoka pred mustaćima novog Poaroa (koji, ko zna zašto, liče na razvučenu četku za cipele ili uginulog miša!), sve je bilo podnošljivije. Okupljanje putnika na stanici, njihovo smeštanje u kupee, pojava svih tih dobro poznatih lica, izazvala je neku toplinu i oduševljene reakcije kod cele sale, kako sam sa zadovoljstvom primetila. Publika je uglavnom istovremeno i istovetno reagovala na scene humora i replike koje je Herkul (bez krajnjeg „es“, to ga posebno nervira!) razmenjivao sa ostalima.

U najnovijem filmu, Poaro bi samo želeo da na miru čita svog Dikensa (i to “Priču o dva grada”, uz koju se naglas i od srca smeje), povremeno setno konsultuje fotografiju davno izgubljene ljubavi Katarine (čija nam je funkcija ostala potpuno nejasna), a da mu najveća zagonetka bude dokuvanost uobičajenih jaja za doručak. Međutim, njegov prijatelj, šarmantni gospodin Buk (zahvaljujući čijem prezimenu svako obraćanje Poaroa zvuči pomalo kao “Merci beaucoup!”), koji mu je i obezbedio mesto u porodičnom železničkom čudu – i to u poslednji čas - naprosto vapi za njegovom pomoći. U toku istrage, Poaro će se naći na izmaku strpljenja i snage, ali ostajući na nivou nečega bliskog karikaturi, mada dobro i vešto dočaranoj (jer, Brana je, ipak, Brana!). Ono što me, posle brkova, najviše zaprepastilo kod novog Poaroa, svakako su njegove naprasno stečene borilačke sposobnosti, koje film svrstavaju u novi talas efektima poboljšanih (?) poduhvata starih junaka, primetan već kod Ričijevog viđenja “Šerloka Holmsa”. 

 
Kasting iz snova, vizuelna perfekcija, odlična muzika, očaravajući predeli i fino, odmereno izbalansirana komična mesta sa onim napetim, jesu dobre strane filma. Ono što narušava utisak celini, nekakva je opšta “nategnutost”, odsustvo spontanosti, pa tako Branin performans suviše podseća na Stiva Martina kao inspektora Kluzoa (ili je to samo do akcenta?), a i ostali su neujednačeni, što se možda ne bi baš očekivalo od tako glasovite, zvezdane ekipe. Pojedinci su zaista izuzetni, naročito Mišel Fajfer (ujedno dobar primer kako se prirodno i dostojanstveno, a lepo stari), Penelope Kruz i Vilijem Defo, a veoma uverljivi u svojim “minijaturama” su Džoni Dep i legende Džudi Denč i Derek Džejkobi. Pa, ipak, filmu fali „ono nešto“ da bude sasvim odličan, ali odgonetanje faktora koji nedostaje prepuštam stručnjacima, koji će to znati mnogo bolje da prepoznaju i lociraju nego ja. Vredan je gledanja, ali izvesna praznina zjapi iza kulisa nesumnjivog spektakla.
Krajnji rezultat je vrlo dinamična, uzbudljiva, estetski atraktivna, sa lakoćom i neporecivom privlačnošću skrojena priča. Ima karakterističnu, očekivanu premisu kao polazište, uz sasvim dovoljno mračnjaštva da oboji svaki pojedinačni lik (koliko to vreme, raspoloživo za radnju, dozvoljava) i spreči baš potpuno iskliznuće u holivudski našminkani blokbaster. Da bi se mogao očekivati i nastavak, povod daje završno spominjanje Egipta i „krstarenja Nilom“ kao sledećeg junakovog odredišta (a što je izazvalo komentare odobravanja i prepoznavanja prisutnih u sali „Marilyn Monroe“!). Na pomolu je, dakle, još jedna visokobudžetna franšiza koja svakako nije ni prići BBC-jevoj i Sušeovoj kanonskoj interpretaciji Herkulovog (ili Erkulovog, ako ćemo biti verni francuskom izgovoru!) lika i dela, ali je više nego pristojna i zabavna.

U svakom slučaju, razložno je zapitati se je li ovo Poaroov prvi profesionalni poraz ili istinski podvig? Koliko je značajno što je, pored onog apsolutnog dobra i zla, napokon priznao postojanje čitavog prostranstva nijansi između, sivih poput četka-brkova ili toliko puta naglašenih moždanih ćelija koje igraju igru nepogrešivog odgonetanja? Proverite sami!
  
Ocena: 8/10

12 коментара:

  1. Odličan post, ni malo se ne primeti da izostaju još 6 filma jer si napravila doličnu i detaljnu recenziju, kad moramo nešto da menjamo važi parola-snađi se a ti si se vraški snašla bravo.
    Jako mi se dopada recenzija, pre svega nisi mi spolilovala film, što (realno meni nije previše bitno nisam neko ko će da ubije ako vidi spoiler) je super a navela si me da ga ipak pogledam, ja sam ti rekla već da sam zbog generalno negativnog odaziva kritike bila skeptik (drži 58% na Rotten tomateos-u), ja jako volim Agatu i njen roman pa sam malo "osetljiva" na to kako prenose delo (kao ti za mini seriju Rat i Mir) plus ja sam veeliki fan adaptacije sa Ingrid Bergman Međutim zbog tvog posta rešial sam da stavim sovja ubeđenja po strani i cenim taj film za sebe ako ništa drugo obožavam Branu i volim estetski lepe filmove sigurno ću barem malo uživati :)
    Odličan post :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo hvala i baš mi je drago da ti se tekst svideo, a posebno da te podstakao na gledanje. Kao vizualisti, mislim da će ti barem estetika prijati i jedva čekam da čujem tvoje utiske, baš me zanimaju, a inače izbegavam spojlere posebno za nove filmove, tako da budi bez brige.:)
      Sledećeg vikenda ide "Ana Karenjina: Sećanja Vronskog" - drago mi je da se ne oseti "manjak" od ostalih šest, jer su me i ovih par baš inspirisali na duže tekstove.

      Избриши
    2. Još jedna besprekorna recenzija filma, Isidora, zaista, skidam kapu. Bojim se da je ocena ipak malo više na strani koja odiše darežljivošću.

      Избриши
    3. Hvala mnogo, Nemanja.:)
      Drago mi je da ti se film svideo.
      Da, svesna sam toga, ali kako nisam filmski znalac/profesionalni krtitičar, subjektivnost uvek pretegne, uz želju da budem blagonaklona prema uloženom trudu autora.:)

      Избриши
    4. Meni se svideo tvoj opis filma! :) Ne, ozbiljno, opis je bolji nego film, jer povezuje seriju i film na način, a to je i najvažnije, da iole informisani čitalac, prepozna sebe u tekstu. Obzirom da sam se identifikovao, maksimalna ocena. :)

      Избриши
  2. Mislim da je ovo prva pozitivna recenzija za ovaj film. Ljudi prosto ne mogu da se adaptiraju na novog Poaroa... ili na brkove :D

    Svejedno, ja ću ga svakako odgledati, mada sigurno ne u bioskopu, pošto bioskope mrzim (imamo sasvim fino ozvučenje kod kuće, pa u tom smislu ne propuštam previše, a prednosti gledanja filmova kod kuće u odnosu na bioskop bih mogla da nabrajam do sutra). Hvala na recenziji, baš si me ohrabrila, po utiscima koje sam do sada čitala sam bila ubeđena da će ovo biti jedan ogroman promašaj :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne sporim da je objektivno promašaj i da se ni u kom pogledu ne može meriti sa Sušeovim Poaroom :), ali eto, meni je bio zabavan i ne mislim da je to bilo bačeno vreme u bioskopu, zato sam pokušala da budem što objektivnija. :) Čak Branu i ne gledam kao "novog Poaroa", već nekakav izlet, eksces, za mene će taj detetktiv uvek biti samo jedan. Razdvojila sam ih, kao "Igru prestola" i knjige, pa mogu da simpatišem prvo, a volim drugo.:)
      Ja sam se bioskopa baš uželela - u Čačku ga godinama nema, a u Beogradu ja nemam laptop i onda, prilagođavam se kako me i gde okolnosti "bace".:)

      Избриши
  3. Meni se takodje svideo film Ubistvo u Orijent ekspresu, pogotovo sto sam ga gledala u bioskopu i kao sto si napisala svidela mi se atmosfera, sneg, planine...Uzivala sam :) i cak je bilo nekih scena koje su me nasmejale. Bas me zanima recenzija za Anu Karenjinu, jer nisam stigla da ga odgledam, a bas sam htela :))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Milice, mnogo hvala na komentaru i drago mi je što nam se doživljaj ži filma podudaraju, mislim da sve te negativne kritike nisu baš pravične, ima dosta dobrih strana.:)
      Recenzija "Ane" ide prekosutra.:)
      Mnogo hvala na čitanju i dobrodošla na blog!

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...