субота, 25. новембар 2017.

Subota sa knjigom: „Mali čoveče, šta sada?“

piše: Isidora Đolović

Naiđu tako dani kada vam neke knjige padnu kao so – ili melem, na ranu, u zavisnosti od toga kako prepoznavanje opisanih situacija deluje, utešno ili obeshrabrujuće. I ne bih znala da kažem koliko je alarmantno što se veliki broj događaja iz današnje Srbije, kao u ogledalu, odražava na stranicama romana smeštenog  u Nemačkoj uoči Hitlerovog dolaska na vlast – ali, sličnosti su neporecive i hajde, recimo, slučajne. Ne i manje uznemirujuće.
Postoje određene literarne tvorevine koje vam tako dođu kao poručene u nekom mučnom periodu, kada  se čini da društveno ustrojstvo „lomi“ i nemilosrdno sputava svaki pokušaj da se opstane, izbori za pristojan i nezavisan život. Hans Falada (pseudonim Rudolfa Dicena, čoveka ništa manje romaneskno živopisne biografije) ne samo da je pronicljivo i verno ocrtao postojanje u tmurnim, kriznim danima prednacističke Nemačke, već ostavlja i sliku borbe za golu egzistenciju u bilo kom dobu i području. Njegov roman Mali čoveče, šta sada?“(Laguna, 2015; originalno Kleiner Mann – was nun?) naslovom postavlja pitanje nečega sa čim se većina može poistovetiti i lako prepoznati strepnju: neizvesnosti pred budućnošću. Takođe, tematizuje  probleme kroz koje još uvek prolazimo: bezuspešno lutanje od jednog do drugog posla, presabiranje mesečnih prihoda i rashoda, pojava kao što su štednja, kirije i stanodavci, šalteri i žalbe, biroi... što ga, uz živopisne junake (kako glavne, tako i epizodiste), zanimljive dijaloge, empatijsko povezivanje sa protagonistima, čini više nego aktuelnim.

субота, 18. новембар 2017.

Subota sa knjigom: Jesenji knjiški upitnik


piše: Isidora Đolović

Prošlo je poprilično vremena od poslednjeg, ovde objavljenog, upitnika, pa je tako na red došao jedan sasvim prikladan – “sezonski”. Ne znam kakav je drugima utisak i osećaj, ali meni se jesen oduvek činila kao savršeno godišnje doba za druženje sa knjigom (namerno ne kažem “pravo”, jer smatram da je uvek dobro vreme za čitanje!). Pretpostavljam da su mnogi, združeni faktori uticali na to: dolaskom jeseni počinju školska i akademska godina, održavaju se veliki međunarodni sajmovi knjiga, otvaraju sezone kulturnih smotri i manifestacija, a s obzirom na sve hladnije i kraće dane, nekako prirodno „stremimo“ prema ušuškanosti u zatvorenim, toplim prostorijama i mirnom bavljenju sopstvenim misaonim, intelektualnim sveto(vi)m(a). Jesenja melanholija, koja nas zasigurno ni ove godine uglavnom nije zaobišla, takođe nepogrešivo korespondira sa sadržajem između korica: bilo da je njime lečimo ili pojačavamo.
Zato predlažem da se, ukoliko volite da imate odgovarajuću muzičku podlogu uz književne teme, prisetimo prošlogodišnje jesenje plejliste i malo pozabavimo tipičnom literaturom ovog perioda -  ili barem onom koju tako doživljava moja malenkost. Izuzetno zanimljivu „anketu“, sa predivno formulisanim pitanjima, preuzela sam od naše Ivane. Ovom prilikom joj zahvaljujem na uobičajenoj, nepogrešivoj inspiraciji, a Sari i Kaći  na odgovorima koje mi je bilo veoma zabavno čitati (što i vama preporučujem, klikom na postavljene linkove u imenima). 

субота, 11. новембар 2017.

Subota sa knjigom: Čitanje kao lek


piše (i patetiše): Isidora Đolović

Živeti u Beogradu je mnogo lepo. Preživljavati nije prijatno – kamoli lepo, nigde, a pogotovo je teško i neprijatno u tako velikim sredinama. Istina, Guns- i u čuvenoj pesmi konstatuju:Nothing lasts forever, even cold november rain“, ali na kraju tog spota (one produžene verzije) nevesta umire. I jeste, citat Erika Drejvena iz „Vrane“ dosta ohrabrujuće glasi: „It can't rain all the time“ – pa, ipak, znamo kako je Brendon Li završio na snimanju istog filma. I kako god okrenuli, preživi se ili ne, odnosno, živite ili preživljavate – već prema mogućnostima ili izboru.
Ipak, strategije preživljavanja su, uočio je to još Ivo Andrić, veoma bliske strategijama pripovedanja. Iz dana u dan, vraćajući se sa posla hladnom, pustom stanu i praznih džepova, a glave pune briga i iscrpljena (prvenstveno pshički) dugo priželjkivanom „samostalnošću“, hvatam se papira i olovke kao utehe. Beležim u prolazu uhvaćene slike i sličice, svetle trenutke velegradske gungule, vinjete koje vraćaju nadu. Nižem spisak razloga ZA, argumenata da se istraje u borbi, ne podlegne strahu i trenutno lošoj fazi, da se ne odustane. Ređam ih, kao motivaciju i podstrek, slično Šeherezadi zagovarajući samu sebe, pričom i (posle, čitanjem) produžujući život!

недеља, 05. новембар 2017.

Oktobarski pregled: 7 filmskih dana

komentariše: Isidora Đolović

7. „Druga knjiga o džungli: Moglijeva priča“ (The Jungle book: Mowgli's story, 1998)

Nije se dugo čekalo na nastavak filmske priče o dečaku odgajanom u divljini, uz opasne životinje i daleko od civilizacije kao urođenog okruženja. Poneseni uspehom četiri godine ranije snimljene ekranizacije Kiplingove istoimene zbirke priča, a „živom“ verzijom omiljenog crtaća, Diznijeva radionica se ponovo aktivirala da ponudi povratak, nekoliko godina pre radnje iz igranog filma (u kome su oduševili veoma mlada Lena Hidi i Džejson Skot Li). Nažalost, polet ne biva uvek nagrađen jednakom merom, pa je tako konačni rezultat ove poluanimirane (i možda prebrzo realizovane) avanture vrlo loš. Zapravo, skoro pa katastrofalan, čak i za pojmove bezazlenog dečjeg gledališta koje obično i ne traži mnogo od isporučene doze maštarija.

субота, 04. новембар 2017.

Subota sa knjigom: „Tajna nemuštog jezika“


piše: Isidora Đolović

Drugi deo priče o dečaku Miki, "Tajna nemuštog jezika", nadovezuje se na čudesno leto u kome je sklopio poznanstva sa magičnim bićima i doživeo brojne avanture (opisane u knjizi “Zelenbabini darovi”, o kojoj možete čitati OVDE). Jesenji polazak u peti razred donosi sezonske mirise pečene paprike, domaćeg džema i sutonskih magli, a našem drugaru mnoge izazove uklapanja u novi školski poredak. Razredna, nastavnica biologije zvana Ameba, ima razumevanja, ali i brine zbog očiglednog neuklapanja svog đaka u sredinu. Odeljenske siledžije mu, naprotiv, tek pripremaju nove podvale. Povrh svega, njegov ljubimac – kornjača Paun, sve teže podnosi nemogućnost sporazumevanja sa Mikom. Sposobnost govora žrtvovao je prilici da vidi sveta, krajem prethodne pustolovine, a sada mu to pričinjava mnogo muka. Kako upozoriti prijatelja na zaveru dečaka iz zadnje klupe i sačuvati mu dostojanstvo, a istovremeno ne dovesti sebe u opasnost (obelodanjivanjem čarobnih moći)?

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...