субота, 28. октобар 2017.

Subota sa knjigom: "Godišnja doba"

piše: Isidora Đolović

Stiven King je jedan od autora koji mi je godinama, na žalost i sramotu, strpljivo tavorio na listi čekanja. Ne, nisam mislila da je izvikan ili precenjen, uprkos nadaleko čuvenoj produktivnosti, broju ekranizacija njegove proze, omiljenosti među fanovima horora i fantastike, kao i činjenici da je postao sinonim za ove žanrove. Uvek sam verovala preporukama i utiscima oduševljene armije Kingovih obožavalaca, ali istovremeno pomalo svesno zazirala od upuštanja u avanturu. Odmah da naglasim, nisam ljubitelj horora ni na velikom platnu niti u štampanom formatu, izuzmemo li gotske priče i dobru, staru psihološku jezu. Samim tim, "Keri", "To", "Groblje kućnih ljubimaca" otpali su u samom startu. "Dalas 63", "Zelena milja", "Mizeri" i, naravno, "Godišnja doba" već su bili znatno prihvatljivije opcije, naročito s obzirom na to da sam uveliko upoznata sa filmskim adaptacijama, a one koje sam odgledala izuzetno volim.
Trebalo je, ipak, da prođe neko vreme i da ljubaznošću svoje drage koleginice Sanje Koledin (slobodno mogu reći - zaljubljenika i zaluđenika, samim tim izuzetnog poznavaoca (i kolekcionara) Kingovog opusa) u moje ruke pre par dana napokon dođe zbirka od četiri, sasvim različite, ali jednako izuzetne pripovetke/kraća romana, pod nazivom "Godišnja doba". Provela sam vikend u bezuspešnim pokušajima da se odvojim od svake priče, koliko god mi ponekad istovremeno bilo istinski teško, mučno da ronim kroz nezadrživu bujicu pripovedanja što me povukla i nosila do zadnje korice. 

KING je upravo to - kralj. Redak slučaj poklapanja simbolike prezimena i veštine stvaralaštva. Ne polazi mnogim piscima za rukom da ostvare psihološki uvid u likove, dubinu njihovih karaktera i održe napetost, dinamiku, živopisnost radnje. Obično jedno dolazi na račun drugog, međutim, kod Stivena Kinga oba su faktora skladno izbalansirana i ujednačena. On je vrstan pričalac bilo da zauzima poziciju neposredne naracije iz prvog lica, ili klasičnog "sveznajućeg" pripovedača koji po potrebi "sklizne" u svest nekog od svojih junaka, pa nas zaprepasti uverljivošću predočavanja svih nijansi ljudske duše. Ima tu napetosti, straha, etičkih dilema, sentimentalnosti prisećanja; "priče u priči", filmski potentnih dijaloga, živopisnih deskriptivnih pasaža, za svačiji ukus ponešto. Jednom uhvaćeni u mrežu ovog veštog literarnog tkanja, nećete se tek tako iskobeljati, a utiske od pročitanog nosićete još dugo, dugo i o svemu intenzivno razmišljati.

Sadržaj ove zbirke čine, sasvim uspešno odabrane, četiri (možda bi za ovaj međužanr bilo najadekvatnije nazvati ih tako) novele, konceptualno odabrane i simbolički raspoređene prema godišnjim ciklusima.

1. Proleće nade: Rita Hejvort ili iskupljenje u Šošenku
2. Leto korupcije: Darovit učenik
3. Jesen izgubljene nevinosti: Leš (Truplo)
4. Zimska priča: Metoda disanja

Od ponuđenih, dve su mi već bile uveliko poznate zahvaljujući čuvenim (odličnim) filmovima: "The Shawshank Redemption" i "Stand by me". U tom smislu, ništa me nije previše iznenadilo, zapravo, imala sam utisak kao da ponovo gledam ekranizacije, ali to ne znači da sam manje uživala - naprotiv. Dokaz da je priča uspešno transponovana iz jednog medija u drugi dobijate onda kada ni puna svest o toku zbivanja i završetku nije narušena pri ponovnom gledanju/čitanju, već naprosto zanemarite poznatost i sve iznova doživljavate kao da je "premijerno". 

Ono što mogu da zaključim jeste kako su, uz neznatne i potrebne izmene (npr, narator u "Šošenku" nije tamnoput; Gordijeva priča o "Čiku" zasnovana na ličnom odnosu prema poginulom bratu Deniju izostavljena je u filmu; sama scena u kojoj četvorica dečaka pronalazi leš, uz njegov podrobni opis, takođe nije prisutna u ekranizaciji), filmske verzije savršene - ovo naročito važi za "Stand by me", u kome je izvanredan kasting doprineo da sve vreme pred očima imam Rivera, Korija, Vila i Džerija.

U prvom slučaju, reč je o često mučnoj, ali optimističnoj "zatvorskoj priči", koja nam pokazuje koliko snažna može biti nepokolebljivost i samosvesnost nevino osuđenog čoveka, decenijama čuvana i potajno gajena u okolnostima katkad potpune dehumanizacije, dubinske korumpiranosti i beznadežnosti koja uljuljkuje.

Druga priča, "Darovit učenik", za čiju filmsku verziju prethodno nisam ni znala, ostavila je najjači utisak na mene. Maestralno razvijana istorija uzajamne psihološke torture koju započinje "savršeni" američki dečak Tod Bauden, očaran i opsednut nacističkim logorima, nad svojim susedom - sedamdesetogodišnjim bivšim SS-ovcem Kurtom Duzanderom, koji se nadao da će svoje pozne godine proživeti pod lažnim identitetom. Ono što kreće kao ucena starijeg od strane mlađeg, počinje da se poput bumeranga vraća i otkriva najmračnije kod obojice, nezadrživo vodeći prema ponoru (samo)destrukcije.
 "Telo" je klasična "coming of age" drama o četiri nerazdvojna prijatelja iz malog gradića Kasl Rok, na pragu nove školske godine i puberteta, koji prateći trag nestalog i ubijenog vršnjaka, vođeni detinjom željom da prvi put vide mrtvaka i usput pokupe zasluge lokalnih heroja, prolaze kroz svojevrsnu inicijaciju. Pored čitanja, OBAVEZNO pogledajte divnu adaptaciju Roba Rajnera.
 "Metoda disanja" je najavljena kao "horor", ali meni je bila pre tragična od stravične, iako se priča svakako bavi paranormalnim. Možda je tome doprineo i izvestan viktorijanski, šerlokovski štimung koji je sve pratio. Smeštena u snegom zavejani Njujork, vodi nas do opskurnog "kluba" u kome se ugledni, stariji građani periodično okupljaju radi deljenja neobičnih, izmišljenih ili zaista doživljenih priča. To je okvir, a unutar njega jedan od članova, penzionisani doktor, priseća se neobičnog slučaja svoje pacijentkinje, koji se odigrao upravo jedne Badnje večeri, tridesetih godina, zauvek ostavivši gorak ukus...
Za one koji se, poput mene, po prvi put susreću sa Kingovim stvaralaštvom, verovatno ne postoji bolji način da upoznavanje prođe na što veće zadovoljstvo. Ali, ni "veterani" kojima je ova knjiga nekim čudom promakla, neće pogrešiti ako je potraže.
Odmah. 
 

28 коментара:

  1. Evo jednog Kingovog zaluđenika.:) Divna recenzija. Pošto su ti se dopala Godišnja doba, obavezno pročitaj i zbirku priča Gole kosti. Što se tiče romana mislim da bi ti se dopala Mrtva zona (obzirom na godinu objavljivanja ima dosta sličnosti sa dešavanjima u današnjoj Americi, da ne otkrivam previše) i Salemovo Što se tiče njegovih klasičnih horor knjiga, sve su više orijentisane na psihu likova (obavezno pročitaj Isijavanje, drugačiji je utisak od filma koji se Kingu nikako nije dopao), nego na lik-sa-maskom-i-motornom-testerom momenat. Tako da slobodno možeš da pročitaš i knjige koje ti se u startu čine krvavijim. Veruj mi više glava je skinuo Martin u Pesmi leda i vatre nego King u svim svojim romanima.:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na divnom komentaru i preporukama!:)))
      Mislila sam da započnem sa "Zelenom miljom" ili "Mizeri", ali svakako ću i nabrojana dela imati u vidu. Za sada sam zadovoljna, prijatno me iznenadio.:)
      A s obzirom da volim Martina i ne uzimam mu za zlo "krvoločnost", biće da se i King da pregrmeti po tom pitanju.:)
      Recenzija je nešto kraća nego što imam običaj, ali mi je drago ako sam svejedno uspela da prenesem poentu svog doživljaja.
      Hvala mnogo na čitanju!:)

      Избриши
    2. Nema na čemu.:) Našla sam tvoj blog tražeći neke stvari o GOT-u i oduševila sam se čitajuči tvoje postove. Onda sam počela da čitam i ostalo i obožavam tvoje kolumne o aktuelnim događajima kao i muzičke teme. Videla sam da si pomenula Kingovog sina i složiću se za "Rogove" da je odlična knjiga. Ali obavezno moraš da pročitaš njegov strip Lokot i ključ (kod nas je izdavač Darkwood i ima 6 delova). Priča, likovi, detalji, reference na popularnu kulturu pa i na neka očeva dela... Drži pažnju od prve do poslednje stranice. Pravi mali dragulj.

      Избриши
    3. Hvala MNOGO, baš mi je milo što su ti se i ostali tekstovi dopali - "GoT" je, knjige najpre a onda i serija, jedna od mojih većih ljubavi i zanimacija, o kojoj rado pišem. Slobodno komentariši, unapred se radujem ovako korisnim preporukama.:))))

      Избриши
  2. Kudžo je odličan, i nije horor. Zelena milja, takođe.

    King ima, ako se ne varam, skoro 60 ekranizacija. King je toliko štancovao da mu je izdavač savetovao da uspori, pa je izdavao pod pseudonimom Ričard Bakman. Mislim da je pod tim imenom najpoznatija ekranizacija Trkač sa Švarcenegerom.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Znam.:) Eto, imam na poslu pravog King-manijaka, pa sam za kratko vreme saznala mnoštvo stvari o njemu i, eto, polako se i sama "navlačim". A i njegov sin, Džo Hil, izgleda da piše interesatne knjige, lista se nastavlja.:)

      Избриши
    2. Da dodam, Kudžo se pominje i u "The Body", kada opisuje "krvoločnog" psa sa auto-otpada.:) Zaboravih da stavim u tekst te reference na ostala Kingova dela, koje sam primetila da tu i tamo "provuče" u bezmalo svakoj priči, što ja baš volim.

      Избриши
  3. Odličan post :)
    Ja sam na žalost prvi susret sa Kingom imala krajnje neslavno, naime ja sam počela sa knjigom "Isifjavanje" išla sam po principu-obožavam film pa ima šanse da mi se dopadne knjiga. Čitanje iste je bilo pravo mučenje doslovno sma mislila da ću da poludim dok ne dođem do kraja, film mi se daleko više dopada , zanimljivo King ga nikako ne voli :)
    Onda sam uzela It međutim koliko god It bio dobar nije bio moj treutak pa je na pauzi. Ovu ću pogledati obavezno deluje sjajno plus nije horor možda bude bolje :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Saro.:)
      Mislim da je ovo definitivno odličan izbor za početak i prelazno rešenje svima koji ne vole baš da se na prvu zapetljaju i istraumiraju.:) Iskreno, ja se "It"-a klonim znajući svoju plašljivost, a "Isijavanje" bih nekako pre odgledala film. Srećom, plodan je pisac, može da se bira.:)

      Избриши
    2. Pravo da ti kažem ono što film ima a knjiga nema je dinamika i harizma, Niklson je u glavnoj ulozi i film i ako ima tu mirnu notu (u smislu da se radi o zatvorenom prostoru i akncioznošću koja je neminovna u tim situacijima), ima dosta više dinamičnosti,Niklson je kžem doneo hariizmu glavnom junaku to je nešto što je meni falilo čitajućći. Film nije toliko strašan, prosto Nikklson je toliko dobar da nema mesta razmišljanju o hototu. Knjiga je meni bila monotona ne mogu protiv toga :)

      Избриши
    3. Takav utisak i ja imam, da je Nikolson onaj adut koji filmu daje prednost.:)

      Избриши
  4. Roman Isijavanje ima akcenat na porodici i psihologiji likova, pri čemu je glavni lik baziran na samom Kingu i njegovoj borbi sa alkoholizmom i uništavanjem sopstvene porodice. Zato King nikako nije svario Kjubrikovu adaptaciju. S druge strane, hvalio je ekranizacije Šošenka i Zelene milje (režija Frenk Darabont).

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na informaciji, ovo nisam znala.:) Čula sam da je kasnije napisao i nastavak, "Dr Sleep", iz perspektive sina glavnog junaka "Isijavanja", ali Sanja mi reče da je lošiji roman i prilično bespotreban.

      Избриши
  5. U planu su mi Kingova "Godišnja doba" odavno, ali avaj, uvek se nešto ispreči. Od pomenutih adaptacija gledala sađ jedino "Bekstvo iz Šošenka." Za "Apt pupil" sam znala, ali mi uvek delovao zastrašujuće, pa sam ga izbegavala. "Stand by me" mi je još uvek na čekanju..
    Inače, King i ja smo se "upoznali" zahvaljujući "Keri" i ne mogu reći da sam ostala impresionirana, bilo je ok, ali ništa specijalno. Na polici me čeka "Zelena milja", ali mi se trenutno ne plače. :) Uz film suze liju li liju, mogu zamisliti kakva je knjiga.

    Hvala ti na tekstu. :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne čekaj mnogo ako već imaš knjigu, pitka je i brzo se čita, naprosto čovek ima takav stil, mada nije nipošto lagana, nijedna od obrađivanih tema.
      Hm, meni je "Keri" no-no,m znači, zaobilazim u širokom luku jer se, kao što rekoh, zaista bojim horora. Za "Zelenu milju" sam čula da je još bolja nego film, koji je bpredivan.
      Hvala tebi!:))))

      Избриши
  6. Nisam čitao Keri, ali ne verujem da je nešto strašna, mada ja se nikad nisam cimao sa Kingovim romanima, čak ni kad sam imao 14 godina. Firestarter (Potpaljivačica) je ok koliko se sećam.
    Isijavanje je fenomenalan film, preporučio bih gledanje pre čitanja.
    Mračna kula mu je dosta dobra, na momente briljantna (nije horor) a čuo sam da je film katastrofa.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. A ja sam baš, baš anti-horor osoba, naprosto mi taj žanr nikako ne leži i plašljiva sam, ne bih da rizikujem.:) "Exorcist", npr. je nešto što znam da nikada u životu neću pogledati, naprosto ne smem.
      Baš je sad na Sajmu prijatelj moje Sanje kupio komplet "Mračna kula".:)
      Mislim da će moj naredni izbor definitivno biti "Zelena milja" ili "Dalas", uz istoimenu seriju sa Dž. Frankom.

      Избриши
  7. Odlično pišeš :))
    Prvu Kingovu knjigu koju sam čitala bila je Isijavanje. Mnogi hvale film, a ja želim prvo da pročitam knjigu, i tako sam i uradila. Međutim, meni se knjiga nije dopala. Ideja mi jeste dobra, i tok radnje, ali sam stil pisanja mi nije legao. I knjiga mi uopšte nije bila horor :))
    Druga njegova knjiga koju sam čitala bila je Buđenje. Isti utisak kao i sa prvom.
    Međutim, treću knjigu koju sam čitala bila je triler i pun pogodak! Dolores Claiborne. Desilo se da sam prvo gledala film, ali to nije uopšte pokvarilo utisak o knjizi, mislim da mi je čak omogućilo da više uživam u čitanju. Obavezno čitati :)) Neću o knjizi pričati, samo ću reći da se radi o dvije žene. Jake žene.
    Skoro sam čitala i Mizeri. Ni ona mi se nije dopala :D Ne vjerujem da ću (njegove) horore više čitati. Ostajem na trilerima :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mnogo hvala, na čitanju, komplimentima i komentaru.:) Nadam se da ćeš uživati u blogu i pronaći još toga zanimljivog. A hvala i na preporukama :), baš mi je o "Dolores Klejborn" koleginica pričala u samim superlativima, nju mi je neizostavno prvu preporučila, film sa Keti Bejts, kao i knjigu, za koju ne znam još uvek postoji li prevod. Tražim obavezno.:)

      Избриши
    2. Već uživam, hvala! :)))
      Sve knjige koje čitam su prevedene ili na srpski ili na hrvatski, tako da sigurno ima prevod :D Dolores Klejborn sam čitala u izdanju Mladinske knjige.
      Film je dobar, ali knjiga je još bolja! Baš me zanima kako će ti se dopasti :)))

      Избриши
    3. E, super onda, potražiću!:) Jel stara ili nova Mladinska knjiga? A čim nabavim laptop, gledam i film, baš sam se zainteresovala, toliko pohvala. Ulazim u Kingov svet, korak po korak.:)))

      Hvala.:*

      Избриши
    4. Nema na čemu :D
      Rekla bih da je nova Mladinska knjiga, jer je knjiga bila nova. A da li je prethodno nekome stajala kao ukras na polici ili je nisu uzimali iz gradske, ne znam :))))

      Избриши
  8. Ni ja nisam ljubitelj horora, tako da bi i kod mene bolju prođu imale ove koje si navela (dakle, bez zombija, vampira, vanzemaljaca...)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sigurna sam u to, moja najtoplija preporuka, mislim da će te zaintrigirati i razonoditi, sasvim su različite - a jednako zanimljive.:)

      Избриши
  9. Evo na početku da se zahvalim na preporuci, ne znam zašto sam čekala do sada na ovu knjigu-mada vodila sam se onim gledala sam filmove bezveze da sada čitam...
    Ali prevarila sam se, stvari iz ovog ugla su mnogooo bolje, bar meni.
    Moram priznati da mi je i u ovom slučaju priča "Leš (Truplo, Telo)" bila najbolja...Po meni je ova Kingova priča otvorila, možda previše reći žanr, ali sigurno neki novi trend na kome se zasnivaju danas mnoge nama poznate priče ("Stranger Things", "Dark" pa i sam Kingov "It"-u ovom slučaju izbegavam domaće prevode jer mi se nekako gubi smisao, baš su nam bukvalni nazivi)...Možda jer mi se kasting veoma dopao ali sam tokom čitanja, kao i ti, videla Rivera, Vila i ostale momke-stvarno su majstorski odradili posao, a ne smemo zanemariti da su to ipak bila deca ovo su sve samo ne jednostavni likovi.
    "Darovit učenik"-uff koliko je ova priča jeziva, nekako mi je u adaptaciji ublaženo tako da sam je lakše podnela, ali isto tako mislim da je taj mračni momenat izostavljen (u knjizi mi je bolji)-kasting me i u ovom slučaju oduševio, zar Gandalf da bude psihopata?! :D
    Za ostale dve priče si sve rekla, ne bih ništa dodala, osim da sam "Rita Hejvort ili iskupljenje u Šošenku" doživela isto kao i film, tu mi se delo u potpunosti prenelo na platno...
    Odličan tekst, zaista sam uživala čitajući. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Ivana, meni je baš, baš drago da ti se svidela zbirka i jedva sam čekala da čujem utiske!:))) Što se adaptacija tiče, dobro si me podsetila na "Darovitog učenika", potpuno sam zaboravila na plan da odgledam i evo, stavljam da se skida film, baš me zanima, posebno zbog sjajnog Ijana!:)
      I potpuno se slažem za novi žanr koji je "The Body"/"Stand by me" pokrenuo, odlični primeri! Ja imam u planu da uskoro krenem sac "Stranger things", a za "It" bogami skupljam hrabrost, horori i ja se "ne ljubimo".:)

      Избриши
  10. Ne mogu da verujem koliko sam filmova snimljenih po Kingovim romanima odgledala a da nisam ni znala! Gledala sam i Sosenk, i Stand by me, i Apt pupil i Mizeri i Zelenu milju, Trkaca, Keri, Firestarter i ko zna mozda jos nesto! :D Svakako cu staviti ovu zbirku na moju listu! :) Hvala na preporuci! :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ista reakcija i kod mene, kada sam prvi put malo "prečešljala" Kingove ekranizacije. Prijatno me iznenadilo što je žanrovski raznovrstan, nisu samo horori, mada primećujem da su ta jeza i napetost karakteristične za sve što piše. Drago mi je ako sam bila od pomoći!:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...