недеља, 27. август 2017.

„World without end“ (2012)

komentariše: Isidora Đolović


Upravo u godini za koju su mnogi predviđali Apokalipsu iliti kraj sveta, stigao je „Svet bez kraja“(World without end), mini-serija iz osam epizoda (od po 45 minuta), nastavak takođe ekranizacije romana Kena Foleta, „Stubovi zemlje“. Sa njom sam vas prošle godine, negde baš u ovo doba, upoznala kroz dva teksta (možete ih čitati na sledećim linkovima: predstavljanje i analiza). Ipak, ne dajte se zavarati, jer ovo nadovezivanje odnosi se tek na prostor zbivanja, dok su ličnosti sasvim nove, vremenski kontekst takođe, pa dve serije nisu direktno povezane, ni gledanje jedne uslovljeno poznavanjem priče iz one druge. Međutim, ne može se reći ni da je teško zaobići ovu činjenicu. Teškoće koje prate svako ostvarenje označeno kao nastavak već uspešne priče, nisu zaobišle ni ovu adaptaciju Foletovog istorijskog romana, sa ponovljenim širokim zahvatom društvene slike XIV veka. Izgleda da je baš to ponovljeno bilo kobno po povratak u fiktivnu opatiju, oko čije se monumentalne katedrale ispredala prethodna storija. 

Režiju svih epizoda potpisuje Michael Caton Jones, muziku Mychael Dana, dok su producenti  Ridley i Tony Scott, ponovo u okviru mreže „Tandem Communications“, a scenarista John Pielmeier, takođe “reprizno”. Radnja se odigrava oko 150 godina kasnije, na samom početku Stogodišnjeg rata između Engleske i Francuske. Ovaj sukob se nalazi u središtu  svih zbivanja, uz pojavu epidemije kuge koja je odnela milione života širom Evrope, ali i ubrzala krah feudalizma. Glavni muški lik, Mertin Ficdžerald – sin erla od Šajringa, dalji je potomak Džeka i Aliene iz „Stubova zemlje“ i to je, uz nekoliko aluzija meštana na pretke, jedina neposredna veza između dve romaneskne priče.
Moram napomenuti kako, za razliku od „Stubova zemlje“, još uvek nisam pročitala „Svet bez kraja“ (čije je dvotomno izdanje „Solarisa“ nedavno ponovio „Evro Book“, ovoga puta u vidu jedne „podebele“ knjige; u svetu je objavljena 2007.), samim tim je nemoguće da procenim koliko su (brojni) razočarani ljubitelji romana u pravu pri spominjanju lošeg, čak katastrofalnog rezultata. Ipak, ono što mi se sve vreme nametalo kao neminovnost, bilo je sagledavanje „Sveta“ kroz prizmu iskustva sa „Stubovima“, pošto obe serije dele više nego očigledne zajedničke crte i to često, iz scene u scenu, postaje više nego transparentno. 

Priča

Uvodno objašnjenje stanja u državi glasi: engleski kralj Edvard II poražen je od strane svoje supruge Izabele (Aure Atika), poreklom Francuskinje. Ona još na poprištu bitke krunu prenosi njihovom sinu Edvardu III (Blake Ritson), u nastavku kujući zaveru sa svojim ljubavnikom, što rezultuje tajanstvenom, naglom smrću svrgnutog vladara. Niko ne sumnja da je u pitanju ubistvo, ali isto tako se ne usuđuje ni da svoje pretpostavke izrazi naglas. Sledi “selidba” do Kingsbridža, gde jedan ranjeni vitez, posle dvoboja, dospeva u opatiju. Nakon što su mu lokalna isceliteljka Meti Vajs (Indira Varma) i njena mlada učenica Karis (Charlotte Riley) zalečile ranu, dotični - ser Tomas Lengli (Ben Chaplin), saopštava nadbiskupu, prilično bespogovorno, kako će stupiti u njihov monaški red i to pod pokroviteljstvom same kraljice. Jasno je da nezvani gost, pronađen u šumi od strane sinova erla od Šajringa, skriva neku veoma mračnu tajnu, čije ga čuvanje nagoni na traženje utočišta iza manastirskih zidova. Naime, ser Tomas je bio poslednji kraljevski tamničar, koji nakon čudne smrti Edvarda II netragom nestaje.
Tomas
Izabelino ustoličenje odmah privlači koristoljubive sitne plemiće iz čitavog kraljevstva, a najpreduzimljiviji među njima, ser Roland (Peter Firth), uspeva da izazove “seču knezova” – u ovoj verziji masovno vešanje svih viđenijih sugrađana, a sebi pribavi titulu i posede pogubljenog erla od Šajringa. Osuđenikovi sinovi, upravo ona dvojica mladića iz šume, dobijaju pomilovanje u vidu dve mogućnosti – da stupe u službu, jedan kao erlov štitonoša, drugi kao šegrt zidara Elfrika, o čemu će odlučiti javni dvoboj. Za razliku od njihovog oca, nekada imućni trgovac vunom Edmund (Carlo Rota) uspeva da izbegne omču u poslednjem trenutku, ponajviše zahvaljujući intervenciji svoje preduzimljive sestre Petranile (Cyntia Nixon)
Roland
Ona će se, pošto u munjevitom sledu događaja osakaćeni (kazna-nadonada) Edmund ostane bez supruge, ubrzo useliti u njegov dom i preuzeti udeo u poslovanju. Osim toga, navodno radi pomoći i “žrtve” za očev finansijski spas, izdejstvovaće brataničinu udaju za grubog zidara – uprkos Karisinim uzvraćenim simpatijama prema mladom Mertiku (Tom Weston-Jones). Potonji, ironijom sudbine, stupa u službu njenog novog supruga, dok mu brat Ralf (Oliver Jackson-Cohen) postaje Rolandov “zakleti mač”. Tih dana, put u varoš nanosi Gvendu (Nora von Waldstatten) i njenog brata Holgera, decu nasilnog plaćenika, odraslu po vojničkim taborima, naučenu na porodično nasilje i teške uslove života. Kada Ralfovo siledžijsko ponašanje dovede do sukoba sa mladićem Vulfrikom (Tom Cullen), čiju je verenicu pokušao da napastvuje, doći će do nekoliko sudbonosnih poznanstava.
Vulfrik (gore), Gvenda i Holger (dole)
Petranila je i sama udovica, majka prilično nesamostalnog i nesigurnog Godvina (Rupert Evans), zamonašenog u obližnjoj opatiji i pod protektoratom njenog drugog brata. Nedozrelog sveštenika stric želi da pošalje na studije medicine u Oksford, iako se ovaj gadi krvi – a sve bi trebalo da finansira samostan, u kome je muški deo suprotstavljen ženskom, predvođenim mati Sesilijom (Miranda Richardson)
Godvin
Bilo bi jednostavno, samo da svako ne gleda lični interes i da pohlepa, koja ih rukovodi, odstupi barem  pred velikim kolektivnim nevoljama. A one se uveliko bliže, dok kraljica Izabela inicira budući vekovni ratni sukob, pozivajući se na sopstveno pravo porekla koje polaže na francuski tron. Planove bi mogao da joj pokvari rođeni sin, jer je mladi prestolonaslednik samo naizgled slab i naivan. 
Iako su ova pitanja u pozadini glavne radnje (okršaja između “malih” individua i “svemoćnih” institucija u Kingsbridžu), ona neminovno oblikuju druge podzaplete, jer se sve dešava ljudima ponetim vrtlogom smutnih vremena. Dakle, radnja se razvija na tri plana: prvi “nastanjuje” kraljevska porodica, drugi opatija Kingsbridž sa međusobno sukobljenim sveštenstvom, a treći meštani obližnjeg naselja (vunar Edmund i njegova porodica, erl Džerald sa sinovima, uzurpator Roland sa sinovima i snahama, te „običan“ svet – plebs, na čiji račun svi pomenuti, u određenom smislu, žive i rade).

U odnosu na „Stubove  zemlje“

Moguće je prepoznati zaista mnogo “lutajućih motiva” i “opštih mesta”, međutim, znatno manje uverljivih nego prvi put. To su: lepa i otresita devojka koja prkosi varoškim stegama; zabranjena ljubav; venčanje silom; korumpirani sveštenici, rivalstvo braće, kraljeva paranoja, oteti posedi i titule zbog izmišljenih izdajstava…Čak i profesije su preslikane (trgovci vunom, graditelji, iscelitelji) – mada, istini za volju, tu nije ni bilo mnogo mesta improvizaciji. Mertik i Karis su očigledno, čak i fizički, oblikovani po uzoru na Džeka i Alienu, s tim što je ovoga puta fokus na ženskim likovima, pa tako u slučaju glavnog para priča neuporedivo više prati Karis nego njenog dragog. Sve je dosta slabija kopija prethodnice, uključujući i glumu.

Zatim, ponovo imamo bolesno ambiciozne majke, koje ne prezaju ni od čega, pa ni najgoreg zločina, zarad prosperiteta svog deteta ili ličnog napretka (takva je Petranila, takva i Izabela, a po uzoru na Regan Hamli). Petranila, npr, čini sve kako bi Godvina uzdigla do nadstojnika opatije, ali i zarad svoje prošlosti sa ser Rolandom (koga će nahuškati protiv neverne, mnogo mlađe supruge Mardžeri). Gaji čudan, posesivni odnos prema bratu i očigledno jedva čeka da se otarasi Karis, nakon sestrine iznenadne smrti. Pomalo je incestuozna, a nesumnjivo previše liberalna za ono doba.
Petranila
Uz Petranilu, ubedljivo najljigaviji lik je Godvin: mladi „božji čovek“ koji je pogrešno shvatio teološka učenja, kome čak nedostaje sopstvene ambicije ili lukavstva, ali zato pored brojnih slabosti, a iz nesigurnosti i čiste zlobe, rado povređuje druge. Oseća pohotu zamaskiranu fanatičnom mržnjom prema ženama, pa srčano insistira na pregrađivanju samostana i odvajanja polova među zaređenima. Usled neutažene strasti prema rođaci Karis, podržaće osudu nevine žene za veštičarenje; spletkari i ucenjuje boljeg kandidata (Tomas), ne bi li dospeo na čelo opatije; ne ustručava se ni od otvorene krađe, krivotvorenja i uništavanja materijalnih dokaza, sudu pred nosem, samo da prigrabi imovinsko pravo nad čitavim zemljištem. Njegovo izgaranje za Karis pomalo asocira na Frolove reakcije na Esmeraldu (ukoliko neko nije upućen, reč je o  junacima Igoove „Bogorodičine crkve u Parizu“), naročito u sceni javnog suđenja.
Tu je još jedan lik silovatelja, grubijana i bahatog nasilnika – drugim rečima, ublažena verzija Vilijama Hamlija, Ralf. Zbog očajničke želje da bude priznat i zapažen, pre svega od strane gospodareve snahe, ledi Filipe (Sarah Gadon), okreće se protiv rođenog brata i zavičaja, a neutoljene nagone iživljava maltretirajući druge žene (sticajem okolnosti, obe su bliske Vulfriku, najpre njegova prva verenica Anet, potom i supruga Gvenda – čiju molbu besramno zloupotrebljava). Čak mu je i verni pratilac, Alan, sličan Vilijamovom kompanjonu; o obesnim postupcima koje zajedno sprovode da ne govorimo.
Ralf
Nesreća/katastrofa na nestabilnom mostu, slično onoj koja je u „Stubovima“ čak dva puta zadesila katedralu, mnogima otvara nove mogućnosti da profitiraju ili se uzdignu na neki drugi način. Mertik to čini pošteno, afirmišući se kao nadareni arhitekta, angažovan oko izgradnje novog prelaza preko reke. Jer, most je neophodna, vitalna tačka, zbog godišnjeg vašara, velikog broja hodočasnika i prometa koji označava zaradu za čitav okrug.

Meti i Karis
Slično vizionarstvo odlikuje Karis, željnu da pokrene bolnicu/lečilište, ne samo neophodno Kingsbridžu, već i prostor koji bi joj omogućio da se bavi onim što najviše voli. Iako je u početku uslovljava ulaskom u red časnih sestara, mati Sesilija će ipak podržati Karisin poduhvat, sve dok im Godvinove malverzacije ne budu „sasekle“ izvore finansija, a samu devojku egzistencijalno ugrozile. Tim povodom dolazimo do problema izrazito brutalnog tretiranja ženskog pola u onovremenom društvu. Seksizam, zlostavljanje u braku, silovanje na drumu i nasilje u porodici, raznovrsna profesionalna i ljudska osporavanja, samo su neki od pokazatelja da su časne sestre, zaista, bile najslobodnije u odnosu na ostale „Evine kćeri“! Karis je i sama, iako primer jake i samostalne dame u krajnje nemilosrdnom okruženju, višestruko ucenjivana, dok Gvendin nametnuti prvi brak pokazuje kako je žena vlasništvo oca ili supružnika, koje se može prodati ili trampiti za kravu...

Pitanje trgovine vunom kao aduta nezavisnosti mesta podsetiće nas na Alieninu unosnu zanimaciju iz „Stubova zemlje“, ali i privrednu delatnost koja je u narednih vek ipo omogućila mestu da ojača. Izabela, podstaknuta ser Rolandovim spletkarenjem, pokušava da osujeti ovaj progres, pa u jednom trenutku čak šalje utajivača Ralfa, što evocira veoma sličnu scenu u kamenolomu, između Toma „Graditelja“ i Vilijama. 
Scena susreta zaljubljenih na obali reke, kraj stabla drveta, takođe je gotovo identična kao u „Stubovima“, a naš junak kasnije mora otići u „beli svet“ da traži perspektivu (zaposlenje uz razvijanje svog talenta) i leči slomljeno srce. Podsetimo se,  Džek je “tabanisao” u Pariz - Mertik će dospeti čak do Firence.
Mertik
Rivalstvo unutar samostana/opatije, između Sesilije i Godvina, ponavlja oprečnost Valeran-Filip. Iako se stalno poziva na zaostavštinu legendarnog nadbiskupa, Godvin je pohlepan, povodljiv, loš – i glup. Pa ipak, sve mu olako polazi za rukom, baš kao i ostalim negativcima, do te mere da se čak i njegova rođena majka u jednom trenutku, zabezeknuto, uveri kako je „oslobodila čudovište“.  Da uprostim - njih dvoje „hladnije od leda“ idu unaokolo, trujući sve redom, niko im ništa ne može, a scene su ponekad do te mere neuverljive i ponašanje providno, da publika sa ozbiljnim iskušenjem nišani crveno dugmence na daljinskom upravljaču!

Prednosti

1. Ono što je istinski dobro obrađeno, upravo su pitanja medicine i inkvizicije, kao ogledalo sukoba između crkve/vlasti sa narodnom slobodom, odraz problema nepravde, apsurda i pokretača raznih ogrešenja o zdravorazumske zakone, samo zbog ličnih sujeta i sklonosti. Meti i Karis predstavljaju jednu “struju” u lečenju, a brat Džozef (David Bradley) sa svojim zastarelim predlozima drugu, pa se pomalo neozbiljno pitanje “izmet ili vino?” sasvim opravdano poteže u kontekstu njihovih metoda. Nažalost, tada kao i sada, zadrtost je odnosila prevagu, što će ser Tomasa koštati ruke, a neke druge i života, jer ni kada im na vrata zakuca “crna smrt”, mnogi neće prezati da nauku nazovu “veštičarenjem”.
2. Muzika je solidna, “srednjovekovna”, sa viteškim ugođajem. Nedostaje veličanstvena tema Trevora Morisa koja je pratila animiranu uvodnu špicu “Stubova”, a opet, odsustvo očekivanog  uvoda ima svojih draži i neuobičajena svedenost nije umanjila celokupni utisak.
3. Pojedini likovi, među kojima se najviše ističe slobodoumna Karis, osoba koja želi bolji svet i nesputano prkosi okovima sredine. Upornošću, stiže čak do kralja, a videćemo je i kao pionira kartoteke! Njena ljubav sa Mertikom je, možda baš zato, nekako neistaknuta i bleda, uprkos očiglednoj snazi i postojanosti – naime, muški deo tandema je izrazito skrajnut. Plus im, doduše, ide na nekonvencionalnost, ali činjenica je da je oboje glumaca preterano “drveno”, mada se lepa Šarlot Rajli – privatno gospođa Hardi (udata za Toma) – evidentno trudi. 
Sa druge strane, par koji pobira najviše simpatija i podrške, za mene su Vulfrik i Gvenda, čije je poznanstvo od početka sjajno osmišljeno i razvijano. Tako ih prvo vidimo dok ga ona brani od javnog, nezasluženog poniženja i podržava u najtežim trenucima, mada je i sama prošla kroz mnoge strahote; a potom i kao bračni par opterećen svakidašnjim problemima i razmiricama oko novca, dece...
Zatim, tu su ser Tomas, vitez-pokajnik, jedan od malobrojnih zaista intrigantnih junaka, istovremeno žrtva zajednice i borac za vernost sopstvenim principima; i odvažna opatica-sokolarka Sesilija, u tumačenju uvek sjajne Mirande Ričardson.
4. Vizuelno, kostimi i prostor, bilo da su u pitanju pitoma okolina gradića ili prizori sa francuskog bojišta.

Zanimljivost: obratite pažnju na biskupa Henrija iz šeste epizode, kod koga Karis dolazi na pregovore. Ne vidimo ga (zbog karantina na snazi), ali mu čujemo glas i vidimo siluetu. To je David Oakes, koji u “Stubovima” ima jednu od najzapaženijih uloga, ovde u cameo gostovanju.

Mane

1. Kao što rekoh, ponovljivost i neuverljivost, koja čini da sve skupa ostavlja utisak neuspele kopije “Stubova zemlje”.

2. Tome doprinosi koliko sama priča, toliko i preglumljavanje -  izdvojila bih, kao naročito užasan, lik kraljice Izabele. Mada je glumačka ekipa i ovde internacionalna, sa nekoliko veoma zvučnih imena, nije ni prići „Stubovima zemlje“ (gde su, uz iskusne Ijana Mekšejna, Rufusa Sjuela, Donalda Saterlenda i Metjua Mekfejdena, takoreći debitovali Edi Redmejn, Hejli Atvel, Sem Klaflin i Dejvid Ouks, izgradivši kasnije prilično uspešne karijere). Primera radi, ovde Sintija Nikson – najpoznatija po ulozi u veoma uticajnoj, urbanoj seriji „Seks i grad“ – predstavlja donekle pozitivno iznenađuje u „kostimiranom“ okruženju, ali njen lik i dalje nije ni prići Regan Hamli, na čijem je modelu evidentno izgrađen. 
2. Hronologija: ne smeta baš toliko što preleće, ali nekad prođu decenije, a  pojedini roditelji ne izgledaju starije od svoje dece! Ponovo posebno prozivam Izabelu…

3. Na vizuelnom planu, ženske perike! Filipa izgleda kao sa dvora Marije Antoanete, dok su ostalim junakinjama kose prekomerno duge, zapuštene i “plastaste” (ili “senaste”?). 
4. Mislim da su homoseksualni sveštenici i kaluđerice koje ponavljaju scenu kraj logorske vatre iz filma „Moj privatni Ajdaho“, ipak suvišan omaž modernosti, baš kao i pitanje vesele majke Petrunele upućene sinu-svešteniku:“Masturbiraš li još uvek?“ (inače, podsetićemo ga se i iz „Stubova“, gde Džeka majka-šumska veštica ispituje isto)
nevaljala sestra Meir!
5. Kraljevo sujeverje koje motiviše konačnu odluku da se krene u pohod na Pariz, uprkos prethodnom dugom protivljenju, naivno je i brzopleto uvedeno u priču. 

6. Previše naknadnih saznanja o godinama skrivanim očinstvima, što unosi bespotreban sapuničarski element. Srednjovekovni savet plus: imate dva sina i ne znate kako podeliti imanje, a da se jedna strana ne oseti oštećenom u odnosu na drugu? Bez brige, došlo je vreme da obelodanite kako je stariji, zapravo, dete lokalnog vlastelina – i problem je rešen, može po baraka obama!
Hit rečenica: “Misliš da te ovo boli, a zamisli kako je tek u paklu!” (dobroćudna, mlada časna sestra pokušava da se našali sa dečakom, dok mu previja opečenu ruku)

Zaključak

Prva epizoda je dosta nevešto izvedena, nakon čega se utisak donekle popravlja u nastavku. Međutim, sve do kraja naprosto nameće uporedni pristup u svetlu “Stubova zemlje”, a na štetu nastavka. To, ipak, ne znači da je sama priča nezanimljiva, iako sadrži mnogo tipičnih, opštih mesta i prepoznatljivih, unekoliko prilično predvidljivih tačaka zapleta. Problemi na koje ukazuje su, ponegde previše zaoštreno i stoga preterano izneti, ipak univerzalne prirode – a istovremeno karakteristični za odabrani srednji vek. Prvenstveno je u središtu pitanje istrajnosti i opstanka na koliko-toliko časnom putu, u svetu prepunom nesigurnosti, stalnih promena odnosa vladajućih snaga, korupcije i licemerja, poroka zamaskiranih u dobre namere i plemenite ciljeve.
Karakteristično za Foleta, protagonisti su jasno crno-belo profilisani, odvojeni od antagonista pretežnom nemogućnošću uočavanja nijanse ili opravdavanja postupaka likova (koji greše)  nekom dubljom, pokretačkom logikom. I ovoga puta je zahvaćen veći vremenski opseg, pa radnja često pokriva čitave godine, sa ogromnim vremenskim preskocima, ali onog trenutka kada se naviknete i počnete da „povezujete konce“ identiteta i funkcija svih uključenih figura, neće biti većih problema sa praćenjem. Ako ništa drugo, barem će se isplatiti zbog fantastičnog obrta u pretposlednjoj epizodi i vrlo upečatljivog epiloga.  Vrednosna ocena: 7, 5

8 коментара:

  1. Pozdrav, Isidora.
    Verovatno me ne prepoznajete, budući da sam na ovom profilu anoniman. Ja sam vas prošle godine u novembru zamolio da se pridružim književnom klubu na GoodReadsu, sve u nadi da ću i ja "nabaciti" pokoji smislen komentar i primiti ovacije za isti.
    Najiskrenije se izvinjavam zbog mnoštva poruka kojima sam vas zasuo - sadržaj je bio besmislen, bile su prepune lažnog humora i gluposti. To je izuzetno nezreo i budalast postupak s moje strane, stoga se od srca izvinjavam tebi, Ivani, Sari i Katarini. Opravdano je to što ste me ti i Ivana blokirale - sada, kada mogu da sagledam stvari iz nešto drugačijeg ugla, shvatam da bih i ja verovatno postupio isto. Efekt "padobranaca" - potpuno tačan i verodostojan opis. Ne tvrdim da sam postao nešto zreliji od tada, međutim, osećam potrebu da se izvinim što sam vam upropastio početnu zamisao, što je rezultiralo brisanjem grupe. Hvala na razumevanju - ne očekujem odgovor, potpuno je opravdano ukoliko ga ne dobijem. To i nije moj cilj, već da vam stavim do znanja da i sam smatram da sam se poneo idiotski.

    P.S. Bez ikakve namere da vam se dodvorim, moram priznati da sam "progutao" polovinu vaših postova u dahu. I sami ste upućeni u vaš stil pisanja i posvećenost koju ulažete, tako da ću samo prokomentarisati da je većina vaših zapažanja prilično osvežavajuća.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, iako je možda bilo bolje poslati ovaj (nešto ličniji) komentar na moj mejl koji imaš u gornjem uglu, uz profilne podatke, ovako je potpuno nepovezan sa tekstom ispod koga stoji, no dobro.
      Uvažavam izvinjenje, za kojim zapravo i nema potrebe - virtuela zajednica je svet u kome svako malo, pa dođe do nesporazuma, a ja sam po prirodi takva da se čim osetim nelagodu povučem - zato ne koristim ni društvene mreže. Da ne pominjem kako mi je jurenje ovacija apsolutno stran koncept.:)
      Uglavnom, nema potrebe za izvinjavanjem, a bogami ni persiranjem :), nekako sebe još uvek doživljavam mladom.

      Hvala na čitanju i drago mi je da ti se tekstovi dopadaju. Podrška mnogo znači!:)

      Избриши
    2. Eto, ako već ni zbog čega drugog - izvinjavam se zbog te nelagode koju sam vam, ni krivoj ni dužnoj, izazvao. Iskren da budem, u to vreme sam bio zaluđen blogom Knjigofilija, pa sam se trudio da što više oponašam stil autorke - dakle, pun neobaveznog jezika, predugačkih zapažanja, pa čak i vulgarizama. I to je, nesporno, bilo izuzetno glupo, ali, prošlost ne možemo menjati.
      Neću lagati, ipak mi je drago što ste odgovorili, na neki način mi je pao kamen sa srca, iako se sve to davno dogodilo. Neću vas više uznemiravati.

      P.S. Što se tiče persiranja, verovatno ste u pravu, međutim, vi ste ipak duplo stariji od mene - plus nekoliko godina, tako da mi je na granici neučtivog da (vam) se obraćam bez izvesnog uvažavanja.

      Избриши
    3. Nikakav problem, samo ponavljam, bilo bi lepo da ubuduće ovakva konverzacija ide mimo samog teksta koji je o nečemu drugom, u ovom slučaju seriji "Svet bez kraja":)

      P.S. Sad se osećam kao stara baka, iako mi je 29. "Duplo stariji, plus još nekoliko godina"?!? Ne znam šta da mislim. Umesto uvažavanja, iskreno, ovo udara žešće komplekse prestarelosti. :)

      Избриши
  2. Odličan post Isidora, nisam gledala seriju ali je svakako stavljam na listu ja baš volim ovakve priče :)
    Odlično si izvukla šta je dobro a šta nije a da mi pri tome nisi ništa spoilovala :)
    Super post volim kada recenziraš ovako serije odlično ti ide :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Saro!:)))
      Uvek se trudim da u ovakvim tekstovima nema spojlera, cilj mi je da predstavim seriju (ili film) tako da zainteresujem čitaoce, ali im ne upropastim doživljaj i drago mi je ako uspevam u tome. Kada je u pitanju analiza ili rezime, naglasim odmah, rukovodeći se onim što sama očekujem od sličnih tekstova.
      P.S. Ne znam da li da ti savetujem prvo gledanje "Stubova zemlje" pa ovu seriju, ili obrnuto, jer mislim da će ti posle "Stubova" ovo biti bledo...
      Jedva čekam tvoj tekst o "Medičijevima", meni su dugo na listi.:)

      Избриши
  3. Evo i mene. :)
    Kako ja još uvek kasnim, mislim da će najbolje biti da krenem od "Stubova zemlje". Nov "materijal" nikako nije na odmet, naprotiv. Ne bih ni čula za seriju da nije tebe, hvala na još jednoj divnoj, detaljnoj preporuci. :)
    P.S. Glumačka postava deluje ok, a Ouks se izgleda svugde, makar na kratko, pojavi. :D

    Hvala na tekstu. :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Prvo "Stubove", definitivno. Mnogo dobra serija i otprilike većina glumaca koje volimo. Nekako je srednjovekovni šmek ubedljivije dočaran. Mada, svakako preporučujem obe - gledanje ide dosta brzo i neopterećujuće, ja sam "progutala" osam epizoda za dva-tri dana, a nisam sklona maratonskom "konzumiranju", pa ti vidi.:)
      Hvala mnogo, drago mi je da ti se tekst svideo i bio koristan.:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...