субота, 22. јул 2017.

Subota sa knjigom: “Belgrejvija”

piše: Isidora Đolović

Uoči bitke kod Vaterloa, porodice Trenčard (beskrajno ambiciozni Džejms - liferant/dobavljač namirnica za vojsku, njegova racionalna supruga En, lepa kći Sofija i sin Oliver, još uvek dečak) i Belazis (vikont Peregrin, grofica Korin i njihov jedinac - šarmantni, blistavi Edmund) na korak su od, društveno sasvim nedoličnog, ali emocijama mladih, podrškom slavodobitnog Džejmsa i metežom trenutka podsticanog povezivanja. Iznenadni prekid legendarnog bala i pogibija naslednika Belazisovih u bici koja je usledila, osujetiće ove namere u začetku. 

Međutim, 1841. godine (četvrt veka potom), kada stare tajne isplivaju na površinu, zapretiće da ugroze dugo i mukotrpno sticani (u slučaju Trenčardovih) ili održavani ugled (Belazisovih). Kroz rad na velelepnom zdanju sa trga Belgrejv, Džejms ponovo dolazi u kontakt sa ovom nadmenom porodicom. Pojedini interesi otvaraju stare rane, a pojava - naizgled niotkuda - mladog Čarlsa Poupa, vrednog i poštenog usvojenika sveštenika, izaziva podozrenje, znatiželju i strepnju, kada obe porodice svojski prionu na pokroviteljstvo nad njegovim trgovačkim zamislima. Naročito će se ugroženim osetiti Oliver Trenčard, lenji i bezvoljni sin, oženjen uvek nezadovoljnom Suzan - i Džon Belazis, poročni bratanac-naslednik (sin Stivena, sveštenika uvek u kockarskim dugovima i "na grbači" brata). Beskrupulozna borba za pronicanje u središte zagonetke i zaštitu svog statusa obuhvatiće svakovrsne prevare, ucene i zavereništva. Bez brige, "hepi-end" je zagarantovan, baš kao i kod klasičnih viktorijanskih romana. 

Za ljubitelje tema iz viktorijanske epohe i ovoga tipa priča uopšte, sa svim pripadajućim karakteristikama (klišei, obrti, postavke likova i odnosa među njima), "Belgrejvija" Džulijana Felouza biće prava poslastica. Brzo, efektno, zanimljivo čitanje, nakon koga ćete se osećati kao da ste pogledali dobar "kostimirani" film ili mini-seriju - što i ne čudi, s obzirom da je Felouz vrsni scenarista i režiser (dobitnik Oskara za originalni scenario "Gosford parka", potpisnik "Vašara taštine", "Turiste" i serije "Dauntonska opatija"). Međutim, ono što je prednost ove knjige, ujedno (naizgled paradoksalno) predstavlja i njen najveći nedostatak. Naime, neosporna filmičnost ostavlja delo na nivou (veoma dobro razrađenog) nacrta, gotovo scenarija za neku buduću igranu adaptaciju. Stilski, posmatran kao roman, ima mnogo vidljivih slabosti: likovi su jednodimenzionalni, "soap opera" manir prenaglašen, brojne situacije i raspleti unapred očigledni. Iskreno se nadam da će biti ekranizacije i ne sumnjam kako će ispasti odlična, a do tada ostaje pisana potvrda Felouzove veštine da skroji dobru priču, ali ne i da je potpuno ubedljivo primeni kroz PRIPOVEDNU PROZU. 

Uvodno poglavlje, sa atmosferom čuvenog bala kod Ričmondovih, podsetiće vas na delo Vilijama Tekerija i film "Vanity fair", što nije nimalo iznenađujuće, s obzirom na već pomenutu Felouzovu umešanost u nastajanje istog. Nerviraju pojedini bespotrebno trivijalni dijalozi ili opisi, poput stalnog ponavljanja fraze "moj prelepi sin" ili "moja divna kći" (čak i ako je od pristrasnih roditelja, mnogo je!). Time do izražaja dolazi ona čisto KNJIŽEVNA slabost teksta, tj. Felouzov promašaj u nastojanju da, lutajući od svesti jednog do vizure drugog lika, prenese njihove tačke gledišta na produbljeniji način. Ličnosti su jasno postavljene i podeljene na tabore pozitivno i negativno obojenih, a simpatije autora neskrivene - pa ih i mi neminovno (uz takvo gledište) od početka usvajamo i zadržavamo: npr, dragi su nam Trenčardovi, Čarls, Marija nasuprot Džonu Belazisu, Oliveru, pojedinim slugama. Najveći udeo humora nosi Džejms Trenčard - dobroćudni, priprosti trgovac neograničene ambicije, ali ništa manje snažne volje za radom. Mnoge situacije su više nego predvidljive, recimo, unapred se može pretpostaviti šta je bilo sa Edmundom i Sofijom ili šta će se dogoditi između Džona i Suzan - i sa kakvim ishodom. 

Uprkos svemu, "Belgrejvija" je zaista zanimljivo štivo, sa vrlo dobro predstavljenim vremensko-prostornim kontekstom, oživelim duhom sredine XIX veka u rastućem Londonu, izrazitim smislom za detalje, sigurno vođenom radnjom i zadržavanjem čitaočeve pažnje. Nestrpljenje sa kojim se hita ka narednom poglavlju pokazuje kako se u nameri delimično uspelo. U fokusu se nalaze veoma dobro istaknute klasne razlike, predrasude i ograničenja - pre svega, ključno pitanje poverenja unutar porodice, skandali u visokom društvu, napori da se održi spoljna maska uglađenosti, ravnodušnosti i otmenosti. Podzapleti sa poslugom takođe predstavljaju dodatni pozitivni "začin", naročito njihova posredna umešanost u život gospodara i svi "kanali" kojima se prenose informacije. Zbog svega toga, ukupni utisak je na kraju povoljniji nego što knjiga, objektivno, zaslužuje.

4 коментара:

  1. Isti utisci, sve je već rečeno toliko puta. Ostaje samo da čekamo da se roman ekranizuje, a moraju ga ekranizovati, pošto bi stvarno bilo šteta da se ovaj potencijal ne iskoristi. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Slažem se!:) Tebi, naravno, hvala na preporuci i odličnoj recenziji koja me zaintersovala za roman. Ne sumnjam da će ekranizacija (navijam za TV seriju!) biti barem za klasu bolja.

      Избриши
  2. Sjajna recenzija Isiodra, zainteresovala si me posebno jer ja jako volim Viktorijansku eru i sve vezano za nju obavezno je beležim u svesku sa preporukama :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Saro, ovo je baš "lagana" - a zanimljiva knjiga, sa mnogo detalja epohe i finih opisa, pa mislim da će ti se dopasti. Javi utiske.:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...