субота, 03. јун 2017.

Subota sa knjigom: „Ahilov pev“

piše: Isidora Đolović

Da je, umesto „Troje“ Volfganga Petersena (koja će ostati upamćena kao jedno od većih skrnavljenja klasika od strane industrije pokretnih slika), nekim slučajem ekranizovan roman „Ahilov pev, kinematografija bi nesumnjivo bila bogatija za jedan biser. Doduše, pitanje je koliko bi se Holivud uopšte odvažio na hvatanje u koštac sa, mnogima i dalje problematičnim, viđenjem nekih od aspekata ovog mita. Ako ništa drugo, slobodno bi mogli da ostave Breda Pita u ulozi zlatokosog Ahila! Ipak, pošto su se odlučili za pojednostavljeno, limunadičasto interpretiranje „trojanskog scenarija“, barem je književnost dobila istinski vredno delo, čije je stvaranje autorku Medlin Miler zaokupljalo otprilike koliko je trajao i rat kog se dotiče. Decenija njene posvećenosti i vrednog rada iznedrila je priču o privrženosti, oholosti, bolu i junaštvu, vrlini i slabosti, a iznad svega čistoj ljubavi – bez koje, na kraju krajeva, nema heroizma, ni sećanja. 

Za ovdašnje izdanje (Euro-Giunti, 2013) važi staro pravilo – nipošto ne sudite knjizi po koricama! U suprotnom, ostaćete uskraćeni za predivnu, potresnu i znalački ispripovedanu verziju dobro poznatih događaja. Korice zaista više asociraju na neki od, sada naročito popularnih, erotskih romana u nastavcima (satenska posteljina, kakav S/M rekvizit i deo ogoljenog torzoa, npr.), pa se lako previdi, na naslovnici takođe istaknut podatak, kako je u pitanju laureat prestižne književne nagrade „Orange“ za 2012. godinu.

Teško da neko pismen ne zna barem stihove koji otvaraju Homerovu „Ilijadu“, a njima se zaziva pesma o Ahilejevom gnevu, kao jednoj od inicijalnih kapisli za predstojeće tragične sukobe. Tamo gnev – ovde pev, prelaz sa epskog (na koji smo navikli) do lirskog „ključa“. Inače, žao mi je što se prevodilac nije poslužio znatno prikladnijom i preciznijom verzijom imena legendarnog junaka – Ahilej. Ne samo da ona više odgovara originalu („The song of Achilles“), već mi je uvek na pameti rešenje za koje se neumorno zalagao legendarni profesor i vrsni prevodilac antičke književnosti, Miloš N. Đurić: ističući kako je, po toj logici, Prometej uvek – promet! 
autorka sa svojim delom
Na helenskoj tradiciji i mitologiji, izrasle su, između ostalog, celokupna kasnija književna i vizuelna umetnost, pa psihoanaliza. Njene su figure postale paradigmatske, deo civilizacijskog koda i evropskog kulturnog nasleđa. Koliko god mislili da o njoj znamo sve, taj izvor uvek pruža neiscrpne mogućnosti novih interpretacija. Medlin Miler uspešno koristi bistrinu, svežinu i inspirativnost datih tema. Njen preludijum za sukob u Troji baca novo osvetljenje na učesnike, pokretače i pione, sa posebno značajnim opredeljivanjem za perspektivu (do sada) tek indirektno uključivanog lica. Zadobivši svoje pravo glasa, Patroklo drevnom mitu dodaje ljudsku dimenziju, tananu lepotu, krhkost i empatiju posebne vrste. Time je autor oživeo, često ignorisanu, dvostrukost antičkih tvorevina – čija epska strana ne isključuje lirsku, junačko i tragično su lice i naličje, a Eros i Tanatos u beskrajnom prepletu, vrtlogu igre sa ljudskim postojanjem.

Prvi novitet koji nam se ukazuje ulaskom u svet ovog dela jeste Patroklova naracija, zahvaljujući kojoj su poznati likovi (bogovi, heroji i smrtnici) viđeni očima i opisani glasom do tada prilično skrajnute osobe. Stidljivi, nesigurni sin kralja Menetija, nosilac neispunjenog očekivanja iza imena koje znači „očev ponos“, na samom početku pred nama ređa prva sećanja: na turnire, odrastanje u izrazito muškom svetu, slaboumnu majku i osećanje nedoraslosti, nedostatka ljubavi i topline. Odmah se postavivši kao pripovedač koga razumemo, kome verujemo, on poseduje istančano oko i osećajan pristup predočavanom. Naročito je značajna epizoda prosidbe Helene, skrivene iza vela, uz jasno isticanje lukavog, visprenog Odiseja i šarmantnog Menelaja, slobodnog izbora buduće neveste. Zakletva takmaca za devojčinu ruku, data isprošenoj lepotici i njenom odabranom mladoženji, ostaje u maglovitom, gotovo snovidovnom sećanju devetogodišnjaka, baš kao i, u tom trenutku već ocrtani, obrisi budućnosti učesnika. 

Ponesen detinjim impulsom samoodbrane, Patroklo u neznanju, nekontrolisano i nesvesno izaziva smrt sina uticajnog podanika. Počinjeno ubistvo rezultovaće progonstvom odbačenog dečaka u malo kraljevstvo Ftiju, na dvor Peleja – junaka i pravednika, oženjenog morskom nimfom i oca očaravajućeg sina kog je sa njom dobio. Ahil je sve ono što sam Patroklo nema: prelep, hrabar, vešt, voljen, pri tom potpuno nesvestan težine i efekta svih tih vrlina, rođen i odgajan za izuzetnost. Na primeru njegovih roditelja, Peleja i Tetide, vidi se kako nam božanstva namenjuju – ne biramo, ali od nas zavisi hoćemo li pruženo prihvatiti kao dar ili prokletstvo. Po  uglavnom odsutnoj figuri majke, Ahilovo je detinjstvo blisko Patroklovom. Međutim, sem toga, malo šta po sličnosti povezuje ftijskog princa sa zanemarenim dečakom, tek jednim od brojnih štićenika dobrodušnog Peleja, treniranih za buduću kraljevu vojsku i zagledanih u Ahila kao u sunce. Ipak, on je i sam izdvojen – izuzetnošću, koju nosi prirodno, bez očekivane nadmenosti. Mada su po svemu na dva suprotna kraja, Ahil će, od svih koji žarko priželjkuju tu privilegiju, baš povučenog i prokazanog Patrokla odabrati za tzv. therapon-a: zakletog družbenika, najbližeg savetnika, saborca, pratioca i, pre svega, prijatelja. Time smrtnik, po ko zna koji put, biva odabran od (polu)boga i njegov put istinski započinje.
U godinama koje slede, jačaju poverljivost, nerazdvojnost, intimnost, ali i buđenje čula, tananost osećanja i zbunjenost zbog njih. Obuka na planini Pelion naročito predstavlja pogodan ambijent, usled stalne saglasnosti čoveka sa prirodom i ništa manje lepim opisima pejzaža. Pod budnim okom mentora i stalno prisutnom pretnjom majčinih planova, zajedno sa Patroklom pokušavamo da dokučimo prirodu Ahilovog ratničkog dara, koji istovremeno fascinira, zastrašuje i ne zahteva usmeravanje sa strane – budući samonikla, istinska umetnost borbe. Njegov rani portret takođe čini i lira, s obzirom da predodređeni borac strastveno voli muziku, čime se uspostavlja jedan od nivoa povezivanja sa naslovom. Zanimljivo je primetiti lažno anticipiranje motiva Ahilove pete, ovde stopala, koja imaju sasvim drugačije značenje od naknadno dodatog – što je, opet, posledica autorkine namere da se u većoj meri oslanja na Homera nego slobodan odabir detalja iz mitova.

Zajedničko stasavanje podrazumeva mnoga iskušenja, zabrane, skrivanja i pokušaje da se spreče tri neminovnosti: trojanski rat, Ahilova uloga u njemu i složeni odnos prema Patroklu, neraskidiv i jači od samog života. Uplašen silinom emocija, zapitan nad ličnim zaslugama u sticanju te naklonosti - a potom odlučan da je ne izgubi, Patroklo spoznaje sebe kao deo Ahilove sveobuhvatne slave, harizme i kobi. Biće jedini koji zna njegove slabosti. Sama priroda veze ove dvojice muškaraca, prerasle u legendu, uzora za npr. Aleksandra Makedonskog i Hefestiona, knjiškog primera apsolutne odanosti – nedokučiva je i upitna, samim tim posebna tema. Homoseksualnost u staroj Grčkoj nipošto se ne može poistovetiti sa današnjim smislom i shvatanjem istopolnih sklonosti. Ljubav je posmatrana drugačije, dublje, te partnerstvo dvojice prijatelja biva uzdignuto do svojevrsne filozofije osećanja, etike ideala, nečega snažnijeg i od ljubavi prema ženi. Otuda je Patroklo, kao pokretač Ahilove srdžbe, očaja, osvetničkog plama, vekovna dilema svih tumača zaostavštine slepog pesnika.
u filmu "Troja", Patroklo i Ahil su predstavljeni kao rođaci
Roman je moguće podeliti na dve celine: pre Troje i po kretanju na taj, poslednji, put bez povratka. Radi se o tački prelaza, od koje se naši junaci, obremenjeni znanjem, iznova pokušavaju pronaći, usaglasiti, prihvatiti sve što dolazi. Patroklo posmatra promene i trudi se da, slab i smrtan, razabere svoje mesto usred velike igre bogova. Sa njim i mi, zadivljeni, prisustvujemo skrivanju na Skirosu, žrtvovanju na Aulidi, otiskivanju grčke pomorske sile prema izazovu, decenijskoj opsadi, unutrašnjim razmiricama zapovednika. Treperimo, navijamo, saosećamo i oplakujemo. Upoznajemo pohlepnog, autoritarnog Agamemnona, gorostasnog Ajanta, hrabrog Hektora, ljupku Briseidu, tragičnu Ifigeniju, bahatog Neoptolema, Filokteta, Diomeda, Nestora...Među brojnim sporednim likovima, svojom impresivnošću se ipak izdvajaju čudesni pričalac Odisej, čovek superiornog intelekta i dovitljivosti; mudri i iskusni mentor, kentaur Hiron; posesivna, ljudskom rodu neprijateljski nastrojena,  ponajviše demonska Tetida.
Uvek zvezda priče - Odisej u tumačenju Šona Bina
Probuđene, nemirne savesti pred prizorima krvoprolića i svakodnevnim sudarima pojedinačnih sujeta vođa u logorima, Patroklo se bori da istraje u bezrezervnoj, obećanoj podršci Ahilu, sada obuzetom novom ulogom uzdanice sunarodnika. Dvoumljenje između večite slave i prolaznog bitisanja; pristajanje na žrtvu, spremnost da se zacrtana putanja prati po svaku cenu, nemogućnost bekstva, slavoljublje i (nasledno) prokletstvo, samo su neki od vodećih problema Arios Achaion-a (=“najboljeg među Grcima“). Mitovi su živi, ravnopravni deo njihove svakodnevnice, a mada nam je sve uveliko poznato, ipak pratimo sa nenarušenom pažnjom, nadajući se da možda nešto, ipak, može poremetiti neminovnost sudbine. Ali, u antičkom svetu slučajnosti ne postoje, dok se emocije, motivi i odluke mere drugačijim aršinima od nama uobičajenih.

U pomrčini, dve senke pružaju ruke jedna prema drugoj u beznadežno gustoj tami. Dodiruju se, i svetlost ih obasja, kao da sunce dopire iz stotinu zlatnih urni.

Ovim pasusom se završava „Ahilov pev“, savršen roman za ljubitelje grčke mitologije, lepe književnosti i velikih, važnih priča. Čitav satkan od poglavlja slične lepote, snage i topline, putem dostojanstvenih poigravanja rečima opeva večnu pripovest izuzetnog, neprolaznog sjaja.

15 коментара:

  1. Oduševljenje, samo da javim da sam tu, pa opširno pišem kada se dokopam svog sokoćala. :D
    Recenzija u potpunosti dostojna ovog divnog romana.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hajde, jedva čekam. :* Hvala tebi na preporuci za ovaj divni roman, baš je potcenjeno delo, imala bih predubeđenje zbog korica da mi ga nisi toliko hvalila. :)

      Избриши
    2. Nema na čemu. :*
      Tako si divno opisala, ne samo istorijsku i mitološku pozadinu romana, već i njegovu suštinu.
      Ja volim da gledam Troju, samo iz razloga, jer su istorijski spektakli zaista retki, a predstavljaju za mene pravo uživanje, ali daleko je to od dobre ekranizacije, suviše "izbeljena" i uštogljena verzija antičke Grčke kakva mi se nimalo ne dopada. Jedino sam uvek bila slaba na romanse, pa mi se taj deo Briseida, kao sestričina kralja i Ahil, dopadaju. :D
      Ja prosto nemam šta da dodam na tvoju recenziju, savršen opis njihovog odnosa, od samog početka do kraja, poslednji pasus mi i dalje izaziva suze.
      Samo ću se osvrnuti na korice, ja prosto ponekad ne verujem kako naši ljudi nemaju osećaj za izdavaštvo i marketing, da ova knjiga jedno vreme nije postala popularna među poznatim buktjuberima, ne bih je ni primetila, a inostrana naslovnica u odnosu na ovu predstavlja umetničko delo. Ovo mi je u rangu onoga da se pitam ko u našim izdavačkim kućama uopšte odlučuje za šta će kupiti licencu za izdavanje, kakve gluposti bivaju izdate, stvarno svašta.

      Избриши
    3. Da dodam, ovo mi je jedna od omiljenih verzija Odiseja, dovoljno realan, da deluje kao čovek, a ne lisica, a opet izuzetno inteligentan i oštrouman, da se ne svede na karikaturu, mada moram priznati da ga uglavnom zanimšljam kao Šin Bina. :D
      Do Troje je to bilo kao Armand Asantea, ako si gledala onaj televizijski film iz više delovala? :D

      Избриши
    4. Mnogo mi je drago da sam tekstom pogodila poentu i uspela da prenesem svoje zaista najlepše moguće utiske. :)
      Što se "Troje" tiče, meni se film sa neke isključivo vizuelne tačke gledišta zaista dopada: sve je raskošno, prelepo, glumci su zgodni, a neki od njih se i zaista odlično uklapaju u to kako zamišljam njihove likove, pre svega Pit, O'Tul, Bin i naravno Erik Bana, fenomenalni. Epizoda sa Briseidom mi je najgora, baš sladunjava (posebno onaj patetičan kraj, ljubakanje na samrti), spajanje likova Briseide i Kasandre pogotovo. Ali mi je npr. odnos Hektora i Andromahe predivno dočaran.:)
      Odmah sam se setila tvog sjajnog prikaza knjige, zapravo, čim sam završila čitanje, vratila sam mu se i uporedila utiske. :) I meni je Odisej fenomenalan, iz svih razloga koje pominješ, a ne mogu da odlučim volim li više Binov ili Asanteov portret, obojica su odlični.:)
      Gledala sam "Jelenu Trojansku", često repriziraju taj film i dramski mi je bolji nego "Troja", mnogo realniji i verodostojniji legendama.
      Korice...bukvalno sve što si napisala potpisujem, zaista me živo interesuje koji to "stručnjaci" pakuju realno odlične knjige u nakaradna izdanja, kao da nisu svesni da pakovanje uglavnom najpre privuče ili odbije potencijalnog čitaoca/kupca. Ovo je samo jedan u nizu primera, pa još i najblaži.

      Hvala ti mnogo, mnogo na divnom komentaru.:)

      Избриши
  2. Odliačn tekst Isidora :)
    Ovu knjigu sam videla još kod Ivane, i rekla sam još njoj da ću baš gledati da je nabavim, nadam se da ću u skorije vreme :)
    Holivudd inače ume da greši kada ekranizuje stvari, Ridli Skot je lepo napravio fiktivnog "Gladiatora" tako da ga nije predstavio kao pravu, već fiktivnu istoriju Troja je bila promašaj :) Svaka čast autoriki za 10 godina stvaranja dela znaš da nešto valja kada je toliki trud uložen u knjigu :)
    Mene je grška mitologija oduvek privlačila, interesantnija mi je od svih mitologija koje postoje (mada će me Nil navući na nordijsku kako stoje stvari) a osim mitologije volim i njihove junake i legende i priče jedinstveno vreme, zato ću obavezno potražiti ovu, sve koje sam videla recenzije su bile poztivine.
    A joj naslovnica majko mila, naši baš ponekad omanu sa tim naslovnicama, stvarno da nisam čitala recnezije mislila bih da je erotksi roman. Svaka čast za tekst :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Saro, knjigu obavezno pročitaj, odlična je. :) Možeš je nabaviti na sajtu "Evro book"-a, na akciji je po vrlo povoljnoj ceni, oko 250 dinara čini mi se. Sigurna sam da nećeš biti razočarana.:)
      Da, "Gladijator" je primer odlične epske priče, a konkretno "Hallmark" kanal je snimao izuzetno dobre mini-serije i TV filmove na teme iz grčke mitologije, što pokazuje da budžet i lepi glumci ipak ne pomažu kad je sama postavka slaba.
      Saznala sam da je autorka univerzitetski profesor istorije, što dodatno daje na težini njenom istraživanju i ozbiljnosti poduhvata, a za razliku od npr. Filipe Gregori, Milerova ima predivan stil i piše mnogo kvalitetnije.
      I ja volim mitologiju generalno, ali grčka mi je od malena omiljena, brat i ja smo još kao klinci čitali i bili opsednuti svime sa njom u vezi, što mi je kasnije tokom školovanja mnogo značilo, jer je ona zapravo osnov evropske kulture. Volim i egipatsku i nordijsku, a šteta što slovenska mitologija nije dovoljno istražena, nju bih najviše želela da upoznam.
      Zato sam tu, da otklonim predrasude.:)
      Mnogo hvala tebi, na čitanju i podršci.:)))

      Избриши
  3. Divno, divno! Što reče Ivana - nema šta da se doda. :)
    Meni se film Troja nije dopao, te sam zahvaljujući razočaranjem u isti godinama kasnije odbijala da gledam Gladijatora misleći da ću se razočarati, hvala Sari što me ubedi u suprotno.

    Knjiga će, verujem, biti pročitana u junu, previše sam nestrpljiva da se zaljubim u nju kao i vi da bi mi nešto drugo odvuklo pažnju. :D

    Za korice šta reći osim da je to iz kolekcije onih "sramota me umesto izdavačke kuće", užas na šta liči. Stvarno da knjiga nije na tako dobrom glasu u poslednje vreme rekla bih da je iz familije nijansi, ovog puta crvenih. :D

    Hvala na tekstu. :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. P.S. Slažem se, Ahilejev pev bi bila bolja verzija za prevod.

      Избриши
    2. Obavezno, želim da čujem utiske!:)))
      Haha, ipak nije šampion po pitanju nakaradnih korica, seti se samo one "Madam Bovari" sponzoruše, "Džejn Ejr" u svetu kiča i "Majstora i Margarite" sa belim tigrom. Grozno!
      Hvala tebi.:*

      Избриши
    3. Kako samo zaboravih "Gospođu Bovari", eno mi je na polici zajedno sa "Džejn Ejr" koju gađa kupid.. (fale mi ponekad oni smajlići s foruma da dočaraju doživljaj :D)
      Jao da, još uvek mi nije jasno kakve tigar ima veze sa tim, a verovatno ni izdavač ne zna, jer mi deluje kao da niko roman nije ni čitao. :D
      Podsećanja radi:
      http://www.ishop.rs/upload/thumb800/0378/046380%20Riznica-dobrih-knjiga%20Knjiga.jpg

      Избриши
    4. P.S. Ja se ipak uvek prvo setim onog tvog nakaradnog izdanja Edgara Alana Poa kad su najgore korice u pitanju..

      Избриши
    5. Čoveče, gde me podseti, sad neću moći da spavam, strašno...:)))))
      Jao, ne pominji mi Edgara, znaš kad se premišljam da stavim preko neke neutralne korice, bukvalno mi se ne mili da uzmem knjige u ruke zbog onih užasnih crteža.

      Избриши
  4. Odličan prikaz knjige, prosto sam poželela da je opet pročitam iako sam je relativno skoro čitala :-))) Meni se knjiga dopala ali nije me oborila s nogu, moram da priznam da ja nisam nikada pročitala Ilijadu i Odiseju!! Sramota znam ali nekako u prvom gimnazije mi nisu legle pa sam ih ostavila nepročitane , a kasnije nekako se nismo još uvek našle, te knjige i ja :-))) Što se korica tiče delim mišljenje, da nisam čitala po netu preporuke nikad je ne bih pozajmila iz biblioteke.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Moram priznati da su mi Ivanina i tvoja preporuka zapravo bile glavni podsticaj da se konačno latim ove knjige.:) Dopala mi se, jer pruža novi i liričan pogled na staru priču, nekako su junaci oživeli pred mojim očima na sasvim drugačiji način i mada sam čitala "Ilijadu" i "Odiseju", u celini i detaljno tek na fakultetu, posle ovog romana sve mi je to postalo još bliže. Roman koji definitivno zaslužuje pažnju i nadam se da je ovaj tekst barem delimično koristan u tom smislu.
      Mnogo ti hvala na čitanju!:)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...