среда, 28. јун 2017.

Svaštara, (s)redom: Jun

piše: Isidora Đolović

Ne znam kako je vama, ali za sebe mogu reći da mi je jun prilično munjevito proleteo i imam utisak kao da sam koliko juče pripremala istu ovu rubriku, ali majsko izdanje. Dodajući tome ošamućenost usled tropskih vrućina koje su nas posetile i nemaju nameru da uskoro odu, zbunjenost pri percipiranju proticanja vremena dolazi kao očekivana pojava. Doprinosi joj i repetativnost izvesnih društvenih zbivanja, prvenstveno na najvišem državnom nivou – najozbiljnije, nije li prva predsednička inauguracija već održana, krajem maja? Svašta nam se nameće kao izuzetno važno, ali čim se isključite i prestanete da obraćate pažnju na medije, bude kao da i ne postoje – a svakako vam njihova besmislenost tada pokaže sve razmere. Još kada bi ova formula raskrinkavanja bila masovno primenljiva...Uglavnom, jun je mesec matura i jubilarnih okupljanja povodom nekih minulih, polaganja prijemnih ispita, otvaranja festivalske i pauze televizijske sezone, početak leta sa novim, prikladnim temama.

недеља, 25. јун 2017.

Odbrojavanje: “Game of Thrones”, pregled šeste sezone (1)

komentariše: Isidora Đolović

Kada je prošle godine najavljeno da će sedma (i pretposlednja) sezona planetarno omiljene serije „Igra prestola“ imati manji broj epizoda od uobičajenog (ali, zato jednoiposatnih!) i početi nešto kasnije, fanovi (ili pre-fanatici) su se zabrinuli. Kako preživeti do 16. jula? Ipak, vreme prolazi nezavisno od naših dobacivanja, požurivanja i kletvi koje mu upućujemo, pa se tako i datum premijere uveliko primakao. Promo-fotografije i prvi trejleri uzburkali su nestrpljive krugove poštovalaca, počela su očekivana nagađanja, teorije se razigrale, a mnogi privode kraju maratonsko „obnavljanje gradiva“. Pošto ste i sami, pretpostavljam, od onih koji željno iščekuju zvuke poznate uvodne špice, dobrodošli na još jednu pripremnu turu odbrojavanja i prisećanja!

субота, 24. јун 2017.

Subota sa knjigom: “Izazivam te!” upitnik

piše: Isidora Đolović

Baš kada sam pomislila da je na planu čitalačkih navika već sve rečeno, iskrsao je još jedan upitnik koji se, mada sadrži nekoliko od ranije ponovljenih stavki, zasniva na pojedinim novim, a zanimljivim pitanjima. Pretpostavljam da njegov neobični naziv dolazi od tri početna uslova koje bi ispitanici morali da ispune, a ta pravila glase:

*MORAŠ DA BUDEŠ ISKREN/A,
*NE MOŽEŠ DA NE ODGOVORIŠ NA PITANJE,
*MORAŠ DA “TAGUJEŠ” BAR JOŠ ČETVORO LJUDI.
Odmah ću reći, iz opravdanih razloga kršim poslednja dva. Naime, s obzirom da poprilično kasnim u odnosu na vreme aktuelnosti ankete (kako su na nju odgovarale Sandra, Ivana, Sara i Kaća, čitajte na ostavljenim linkovima), zaista više nemam koga da „tagujem“! Ipak, svakako sam se zabavila kroz upoznavanje njihovih čitalačkih navika i opredeljenja, a podrazumeva se da ste i vi slobodni da komentarišete i izrazite svoje stavove. I drugo, bila sam primorana da ipak izostavim jedno od ponuđenih pitanja, pošto se naprosto nije uklapalo – reč je o stavki koja se odnosi na Dena Brauna (uzgred, pitanje za neznanog sastavljača, zašto baš ovaj autor?). Odgovor je kratak i dajem ga odmah: ne, nisam čitala ništa od dotičnog pisca, niti planiram. Naposletku, u jedno ne morate sumnjati, a to je (na prvom mestu tražena) iskrenost pri izricanju bilo kog mišljenja. Do sada ste ionako već navikli na to kao imperativ u svemu što pišem, makar mi išlo i na štetu, a naročito ne vidim razlog da se bude neiskren prilikom opuštene govorancije o nečemu što volimo, knjigama. Pa, da počnem!

среда, 21. јун 2017.

Ritam (Beo)grada

piše: Isidora Đolović

Pored toga što je zvanični, kalendarski početak leta, današnji datum (dvadeset prvi jun) obeležava se i kao međunarodni dan muzike – a leto i muzika nekako prirodno dolaze jedno sa drugim. Dodajmo tome još i, kao u mom slučaju, leto koje provodite u gradu, uz činjenicu da (za one koji znaju da osluškuju) ovakve sredine imaju i te kako specifičnu, sopstvenu buku/melodiku/ritmove i eto pogodne teme za povratničku raspevanu listu. Još od prošlogodišnje serije „sezonskih“ predloga (koje možete pogledati i poslušati OVDE), vrebam dobru priliku da muzici vratim značajan prostor na svojoj stranici, pa slušalačku priču otvaram odavno planiranom temom. 

субота, 17. јун 2017.

Subota sa knjigom: Ekranizacije - „Inherent Vice“ (2014)

piše: Isidora Đolović

Postoje određeni romani koji vas naprosto preplave svim mogućim utiscima, na onom sinestezijskom planu satkanom od zvukova i boja, pa vas takvom sugestivnošću lako prenesu u svoj svet. Ukoliko već niste upoznati sa delom i likom (što, istina, nije toliko teško, s obzirom da je autor preko četiri decenije u svojevoljnoj medijskoj ilegali) Tomasa Pinčona, trk na prikaz njegovog romana „V.“ (OVDE), tek da steknete predstavu o tome kakvo vas pripovedno obilje očekuje. Nakon tzv. izgubljene generacije, američku književnost sredine minulog veka obeležilo je stvaralaštvo lutajuće generacije Džeka Keruaka i njegovih „bitnika“, te Džeroma Selindžera i pomenutog Pinčona. Njihova literarna misija mogla bi se sažeti u znakoviti naslov Keruakovog najpoznatijeg romana – „Na putu“. Glavni likovi (neću reći junaci, pošto je diskutabilno koliko su im ovi ljudi zapravo suprotnost!) zgubidani, tragači za neznano čime, lutalice su sa kojima i mi prelazimo kilometre i kilometre duž severnoameričkog kontinenta, obijamo pragove, susrećemo neke neobične individue, upadamo u nezamislive nevolje. Svojim novijim delom, nazvanim „Skrivena mana“ (Inherent Vice, kod nas u izdanju „Čarobne knjige“), Pinčon čitaoce vraća u šezdesete, doslovno hipnotišući i time više nego verno prenoseći duh nezaboravne dekade. Ekranizacija je, uz roman, savršen predlog za upravo otpočele letnje dane, s obzirom da se priča odigrava pod suncem ili u hladu palmi sa obala Kalifornije. 

субота, 10. јун 2017.

Subota sa knjigom: „Nikadođija“

piše: Isidora Đolović

Jedan neobičan roman često prati gotovo podjednako čudna priča o njegovom poreklu. „Nikadođija“ (Neverwhere) je prvobitno zamišljena kao televizijska serija, koju je BBC 1996. godine naručio od autora „Zvezdane prašine“, „Koraline“, „Američkih bogova“ (kod nas ih je sve objavila „Laguna“). Sam rukopis nastaje uporedo sa uobličavanjem igranih epizoda, kojima Nil Gejmen i nije bio baš zadovoljan. Nameračivši se da, u inat svim (neophodnim?) skraćivanjima i prilagođavanjima koja su njegovoj ideji oduzimala deo po deo pune snage, kroz tekst nadoknadi svaki odbačeni segment, bacio se na pisanje knjige. Rezultat: dok za seriju danas mnogi i ne znaju, knjiga odmah po izlasku pobira brojne pohvale, oduševivši čitaoce različitih profila i interesovanja, udruženih ključnom sklonošću dobro osmišljenoj avanturi. Silazak u londonsko podzemlje time postaje neočekivano primamljiva turistička mogućnost!

недеља, 04. јун 2017.

Majski pregled: 7 filmskih dana

komentariše: Isidora Đolović

7) “Asteriks i Obeliks 2: Misija Kleopatra” (Asterix and Obelix meet Cleopatra, 2002)

Svaka velika imperija ima „zlatno doba“ i neminovno opadanje, koje prethodi slomu. Ali, egipatska kraljica Kleopatra (Monika Beluči) se ne miri sa dekadencijom, naročito prepuštanjem prvenstva Rimu – pa stoga upućuje velikom Cezaru (Alain Chabat, ujedno i reditelj) specifičan izazov. Izgradnjom velelepne palate njemu u čast, dokazaće kako ovaj narod još uvek nije dao završnu reč, a sve valja obaviti u nemogućem roku od tri meseca. Cezar prihvata nagodbu, sa željom da pomalo ugodi kapricioznosti i gordosti lepe žene, istovremeno svestan minimalnih šansi da ga ona pobedi u ovom nadmetanju. Nadigravanje vladarskih ljubavnika najviše preti budućim izvršiocima radova, najpre glavnom arhitekti Numerobisu (Jamel Debbouze). Izabran kao mlađi i avangardniji, uslovljen je da nadprosečnom hitrinom i originalnošću izbegne čeljusti krokodila, koje mu se „smeše“ ukoliko ne završi zdanje u zadatom vremenskom periodu. 

субота, 03. јун 2017.

Subota sa knjigom: „Ahilov pev“

piše: Isidora Đolović

Da je, umesto „Troje“ Volfganga Petersena (koja će ostati upamćena kao jedno od većih skrnavljenja klasika od strane industrije pokretnih slika), nekim slučajem ekranizovan roman „Ahilov pev, kinematografija bi nesumnjivo bila bogatija za jedan biser. Doduše, pitanje je koliko bi se Holivud uopšte odvažio na hvatanje u koštac sa, mnogima i dalje problematičnim, viđenjem nekih od aspekata ovog mita. Ako ništa drugo, slobodno bi mogli da ostave Breda Pita u ulozi zlatokosog Ahila! Ipak, pošto su se odlučili za pojednostavljeno, limunadičasto interpretiranje „trojanskog scenarija“, barem je književnost dobila istinski vredno delo, čije je stvaranje autorku Medlin Miler zaokupljalo otprilike koliko je trajao i rat kog se dotiče. Decenija njene posvećenosti i vrednog rada iznedrila je priču o privrženosti, oholosti, bolu i junaštvu, vrlini i slabosti, a iznad svega čistoj ljubavi – bez koje, na kraju krajeva, nema heroizma, ni sećanja. 
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...